3. 1. Психолошко-педагошка одређења појма
личност
1. Постоји велики број различитих терминолошкопојмовних одређења појма личност (Олпорт је
прикупио преко 50 група различитих дефиниција),
2. Поједине дефиниције одређују личност само са
правног, филозофског или теолошког аспекта,
3. Термин “ЛИЧНОСТ” означава “изглед некога” –
постоји и синоним за термин личност – “персона”,
4. Поједине дефиниције личности обухватају само
унутрашњу страну личности,
4. 5. Неке дефиниције узимају у обзир само
мотиве, друге навике, треће мотивационе
особине и особине темперамента, четврте
способности,
6. Критичка анализа таквих дефиницја
показује да су у њима уграђена три момента:
а) ЈЕДИНСТВО (интегритет личности),
б) ЈЕДИНСТВЕНОСТ (особеност личности) и
в) релативна ДОСЉЕДНОСТ У ПОНАШАЊУ.
5. Најпознатије психолошке дефиниције личности
ПЕЈРОНОВА дефиниција – личност је
интегративно јединство човјека са свим
његовим трајним диференцираним
карактеристикама (интелигенција, карактер,
темперамент, конституција).
2. АЈЗЕНКОВА дефиниција – личност је мањевише чврста и трајна организација карактера,
темперамента, интелекта и физичке
конституције појединца која одређује његово
специфично прилагођавање средини.
1.
6. 3. ОЛПОРТОВА дефиниција – личност је
динамичка организација оних психофизичких
система појединца који одређују његове особне
начине прилагођавања средини. Под системом
Олпорт подразумијева релативно трајне
карактеристике појединца које имају и своју
физиолошку основу.
4. НИКОЛА РОТ одређује личност као
ЈЕДИНСТВЕНУ ОРГАНИЗАЦИЈУ ОСОБИНА
КОЈА СЕ ФОРМИРА УЗАЈАМНИМ
ДЈЕЛОВАЊЕМ ОРГАНИЗМА И СОЦИЈАЛНЕ
СРЕДИНЕ.
7. ТЕОРИЈЕ ЛИЧНОСТИ
С обзиром на схватања о структури, динамици и
развитку личности постоје три групе теорија:
1.БИОЛОГИСТИЧКЕ ТЕОРИЈЕ ЛИЧНОСТИ,
2.ПЕРСОНАЛИСТИЧКЕ ТЕОРИЈЕ ЛИЧНОСТИ,
3.СОЦИЈАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ЛИЧНОСТИ.
8. 2. Биологистичке теорије личности
Најпознатија биологистичка теорија је
ФРОЈДОВА теорија личности.
Фројд је покушао објаснити суштину личности
помоћу НЕСВЈЕСНОГ – Психички живот човјека
налик је леденом бријегу који плови морем. Као
што само мали дио бријега вири изнад површине,
а његова огромна маса се налази под водом, тако је
и од психичких процеса само незнатан дио
свјестан а огроман дио припада области
несвјесног (потиснуте идеје, жеље, представе).
9. * ДИНАМИКА ЛИЧНОСТИ – то је по Фројду покретачка снага, а
чине ју урођени инстинкти. Постоје двије групе инстиката:
1.Инстинкти
2.Инстинкт
живота (глад, жеђ и сексуални инстинкт),
смрти или деструктивни инстикт (разарачки инстикт).
* СТРУКТУРА ЛИЧНОСТИ – према Фројду структуру личности
чине:
1. ИД (оно) – тражи задовољавање инстиката по сваку
цијену. Ту спадају рефлекси (урођене аутоматске радње).
2. ЕГО – структурни дио личности који омогућава
задовољавање онога чему ид тежи (извршилац оног чему ид тежи).
3. СУПЕРЕГО ИЛИ НАД-ЈА се састоји од принципа, норми,
моралних прописа, идеала.
Фројд сматра да су ова три структурна дијела личности
међусобно повезана. БИОЛОШКУ КОМПОНЕНТУ чини ИД,
ПСИХОЛОШКУ КОМПОНЕНТУ чини ЕГО, а СОЦИЈАЛНУ
КОМПОНЕНТУ СУПЕРЕГО. Између ове три компоненте долази и
до “сукоба”.
10. * РАЗВИТАК ЛИЧНОСТИ – Личност у развитку
пролази кроз одређене стадијуме (данас ти
Фројдови стадијуми нису прихватљиви).
ЗНАЧАЈ ФРОЈДОВЕ ТЕОРИЈЕ:
1.Истакнут је динамички карактер личности,
2.Откривени су одбрамбени механизми.
СЛАБОСТИ ФРОЈДОВЕ ТЕОРИЈЕ:
1.Претјерано пренаглашавање улоге насљеђа
(занемарују средину и социјалне факторе),
2.Заблуде око постојања инстинкта смрти
(уништавање себе и других).
11. 4. Персоналистичке теорије личности
Најпознатији представник ових теорија је Олпорт. У суштини
Олпортова теорија изражава посебност (особеност) сваког
појединца.
- ОЛПОРТОВА СТРУКТУРА ЛИЧНОСТИ – личност је
организација особина (својстава, црта). Особине се манифестују
у понашању или у томе што појединац на сличне ситуације
реагује на сличан начин. Олпорт разликује индивидуалне и опште
особине личности.
- ДИНАМИКА ЛИЧНОСТИ – особине личности имају
мотивациони карактер. Поред особина потребно је познавати
интенције појединца, његове жеље, аспирације, планове. Олпорт
посебан значај придаје појму “ЈА” или “проприум” (властитост) –
идентификовање себе у различитим ситуацијама, свијест о себи,
самопоштовање, рационално мишљење.
- Биолошки мотиви представљају регулаторе понашања код
дјетета. Постоје и функционални мотиви (ловац).
12. -РАЗВИТАК
ЛИЧНОСТИ – Личност се постепено развија процесом
диференцијације, интеграције, матурације (зрења), имитације и
других видова учења.
- Зрелу личност према Олпорту карактерише:
1.Проширење његовог “ја”,
2.Објективизација личности (процјењује и разумије себе) и
3.Јединствена животна филозофија.
Позитивне одреднице Олпортове теорије:
1.Истицање значаја и улоге свјесних фактора,
2.Сложеност мотивације и
3.Релативна досљедност у понашању.
Слабости Олпортове теорије:
1.Запостављање улоге средине и социјалних услова,
2.Негирање повезаности између понашања дјетета и одраслог
човјека,
3.Запостављање заједничког у личности а пренаглашавање
особености,
4.Пренаглашавање појма осамостаљености мотива.
13. 4. Социјалне теорије личности
Новија педагошко-психолошко-социолошка
истраживања показују да социјална средина има
знатан утицај на формирање личности,
- Тај фактор у конституисању теорија личности у први
план истичу социјалне теорије,
- Постоји више социјалних теорија личности,
најпознатије су АДЛЕРОВА теорија и ФРОМОВА
теорија личности.
-
14. 4.1. Адлерова теорија личности
Ова теорија заснована је на Адлеровом схватању да је основна
тежња личности тежња за СУПЕРИОРНОШЋУ или, како је
Адлер писао, вољом за моћи.
- Адлер сматра да је социјални интерес урођен и није стечен.
- Појединац стално осјећа своју несавршеност и неразвијеност па
зато и тежи да преовладава своју беспомоћност. То код личности
у социјалном окружењу развија ОСЈЕЋАЊЕ
ИНФЕРИОРНОСТИ.
- Појам инфериорности је један од најбитнијих Адлерових
појмова.
- Он истиче да та инфериорност не мора бити само негативна, јер
може бити снажна покретачка снага и појединца и човјечанства у
цјелини.
- Осјећање инфериорности може се претворити у “комплексе
инфериорности” што је тада негативна особина.
-
15. -Личност
је одређена у дјетињству. На то није
пресудно утицало насљеђе већ социјални фактори.
- Сваки појединац представља организацију мотива,
својстава, интереса и вриједности управљених према
одређеном циљу. Управо то Адлер назива “стваралачко
ја” и истиче јединственост понашања појединца.
-Адлер посебно наглашава да је човјек свјесно биће.
- Адлерова теорија не представља повезан систем у
схватању човјека. Она нема много нових идеја али има
доста неодређених термина.
- Адлерова теорија имала је велик утицај на даљње
токове развоја теорија личности, а посебно његово
схватање да је човјек по природи социјално биће,
спремно на сарадњу, на помоћ другима, али и биће
које се свјесно бори за властиту судбину.
16. 4.2. Фромова теорија личности
-Фром
мисли да је основно осјећање човјека осјећање
осамљености и изолованости које је настало удаљавањем човјека
од природе.
- Фром наглашава да је човјек истовремено дио природе и да је
одвојен од ње, да је биће које има заједничког са животињским
прецима, али истовремено и специфично људско биће.
- У конципирању своје теорије Фром је пошао од потреба и
утврдио да постоји пет основних људских потреба:
1.Потреба за везаношћу,
2.Потреба за превазилажењем биолошке, животињске природе
или потреба за стваралаштвом и стварањем,
3.Потреба да се буде конкретна личност, да има свој идентитет и
да изражава јединственост.
4.Потреба да човјек нађе своје мјесто и своју улогу у свијету (да
буде дио друштва).
5.Потреба за основном оријентацијом (стални начин опажања,
разумијевања и објашњавања свијета).
17. -Свака
личност представља компромис између
људских потреба и захтијева друштва.
- Отуда Фром сматра да суштину личности чини
КАРАКТЕР који се формира прилагођавањем
условима живота у одређеном друштву.
- Према Фрому постоје двије врсте карактера:
а) индивидуални и
б) социјални карактер.
Значај Фромове теорије:
Фром је дао једно филозофско и социолошко
тумачење личности. У његовој теорији доминира
социјални фактор у формирању личности.
