1. UČENJE
Pojam učenja
Tradicionalna definicija – učenje je svesno i namerno ponavljanje nekog
sadržaja, sa ciljem sticanja znanja ili veština
ALI!!! Ova definicija je nedovoljna ZAŠTO?
1. Po čemu se razlikuje školsko učenje od učenja uopšte? (objasni)
2. Po čemu se razlikuje učenje od maturacije?(objasni)
Kako psiholozi danas definišu učenje – Učenje je trajna ili bar relativno trajna, promena individue, koja se pod
određenim uslovima može manifestovati u njenoj aktivnosti i koja je rezultat predhodne aktivonosti individue.
A1
PI
A2
Šta se sve može naučiti? SVE
Zašto? Zato što se jedino bebe rađaju nedovršene– NEOTENIJA
(eksperiment američkog psihologa Keloga – šimpanza Gija i beba Donald)
Vrste učenja – jednostavni i složeni oblici
Jednostavni oblici su: senzitizacija, habituacija i klasično uslovljavanje, ne stičemo nova svojstva i ne učimo sa
namerom
Senzitizacija i habituacija – ovo su najprostiji oblici učenja, javljaju se najranije u filogenezi i imaju biološko –
adaptivni značaj (objasni)
Senzitizacija je povećana osetljivost organizma, koja nastaje usled ponavljanja intenzivnih i opasnih draži. (navedi
primer)
Habitacija se sastoji u tome da se na draži koje se ponavljaju, a nisu od značaja sve slabije i slabije reaguje, a na
kraju i sasvim prestaje. (navedi primer)
Klasično uslovljavanje – organsku stranu naših reakcija povezujemo sa okolnostima i naučimo da u
sličnim okolnostima reagujemo istim odgovorom organizma
Možemo usloviti – spoljašnje motorne reakcije, reakcije unutrašnjih organa, imunološke
reakcije i emocionalne reakcije (navedi primer za svaki)
Pavlovljev ogled
Uslovna
draž
(zvuk)
Bezuslovna
Draž
(hrana)
(lučenje pljuvačke)
bezuslovna = uslovna
reakcija
reakcija
emocionalno uslovljavanje – eksperiment Votsona i Rajnerove - mali Albert
ovaj tip uslovljavanja nastaje veoma brzo, lako se generalizuje i veoma teško gasi
(seti se još nekog primera)
Složeni oblici učenja su: instrumentalno učenje, učenje uviđanjem i učenje po modelu, stičemo nova svojstva i
učimo sa namerom!
Instrumentalno učenje – Torndajkov eksperiment – zadatak mačke bio je da dosegne ribu
koja se nalazila van kaveza (bilo je potrebno da povuče konopac koji je oslobađao rezu)
slepi pokušaji i slučajni uspesi – objasni šta znače ovi pojmovi!
zakon efekta – radnje bivaju učvršćene ili eleminisane zavisno od efekta do kojih dovode
Objasni taktiku instrumentalnog principa!
Koja je uloga pamćenja kod ljudi kod ovog tipa učenja?
Šta je princip potkrepljenja?
Ovo je postepeno učenje!
(navedi neki svoj primer za ovaj tip učenja)

2. Učenje uviđanjem – kod ovog tipa učenja postojeća saznanja nisu dovoljna, te je potrebno izgraditi
nova sredstva kako bi se rešio problem – potrebno je uvideti odnos sredstva i cilja
Ovaj tip učenja se odlikuje naglošću i nepostojanjem ponavljanih grešaka!
Kelerov eksperiment – šimpanza se nalazi u kavezu, unutar njega je i štap kojim je potrebno
dohvatiti bananu – nakon što ponavlja isti set ponašanja kao i Torndajkova mačka majmun se
povlači u ugao kaveza da ''malo razmisli'', zatim mu se lice naglo ozari i u nizu neprekinutih
i jasno usmerenih pokreta on ide pravo ka štapu i njime dohvata bananu. Stavljen ponovno u istu
situaciju ne ponavlja greške već koristi pravilno rešenje. U sličnim situacijama primenjuje isti princip.
Zamerke eksperimentu – veštačka situacija i trenirani majmuni
Rešenje problema uviđanjem dovodi do trajnih promena u ponašanju – ovo je veoma efikasan način učenja
(navedi neki svoj primer za ovaj tip učenja)
Učenje po modelu – Ko su nam sve uzori? Na osnovu čega postaju uzori?
Dva mehanizma – identifikacija i imitacija – objasni ove pojmove!
Bitni momenti u učenju po modelu – postojanje uzora, koji se zatim pažljivo posmatra i zapažaju se i pamte
njegove karakteristične osobine, druga osoba je motivisana da izgleda ili se ponaša kao uzor, druga osoba
poseduje određena svojstva kako bi mogla kopirati uzor, na kraju se druga osoba pod određenim okolnostima
ponaša kao uzor.
(navedi neki svoj primer za ovaj tip učenja)
Podela učenja prema sadržaju
(navedi neki svoj primer za ove tipove učenja)
Verbalno učenje – sadržaji izraženi rečima, dva oblika: bubanje i učenje sa razumevanjem
Sticanje senzo – motornih vještina – ovladavanje pokretima i njihovo povezivanje u veštine, inteligencija ti ovdje
mnogo ne koristi, ukoliko ne isprobavaš potrebne pokrete sam; ali što je veština komplikovanjija uloga kognicije je
veća. ŠTA JE KOGNICIJA? OKRENI PRVU STRANU KNJIGE I PODSETI SE!!!!!
Bitni momenti savladavanja veština – posmatra se uzor i tako stiče vizuelna predstava radnje. Često uzor daje i
verbalni opis radnje. Zatim slede brojma ponavljanja kao bi se pokreti povezali u skladnu celinu i automatizovalo
njihovo izvođenje. Na kraju dobijamo povratnu informaciju odnosno rezultate.
Učimo radi – učenja, znanja, inteligencije, transfera
objasni svaki od ovih razloga!
Transfer učenja i osnovni problemi transfera
Transfer učenja podrazumeva dejstvo jednog ranijeg učenja na kasnije učenje ili na kasniju aktivnost.
Efekat transfera može biti pozitivan ili negativan.
(seti se primera)
2 problema transfera:
1. problem mogućnosti vežbanja i razvijanja psihičkih funkcija
2. primena i korišćenje stečenog znanja u novim situacijama – snalaženje u novim situacijama na osnovu
starog iskustva – koji uslovi moraju biti ispunjeni da bi došlo do primene znanja?
OBJASNI OBA PROBLEMA!!!
PLATO U UČENJU – zašto do njega dolazi u adolescenciji?