Psihijatrija / osecaji i opazanje

2. PREDUSLOVI SAZNANJA
1. materijalni svet (informacija)
2. normalno funkcionisanje organa
saznanja:
a) cula
b)mozak

3. ANATOMSKO-FIZIOLOŠKA
OSNOVA OSEĆAJA I OPAŽANJA
1) Receptor
2) Sprovodni put
3) Elementarni čulni centar u mozgu

4. OSEĆAJ
+
ISKUSTVO
=
OPAŽANJE

5. USLOVI NORMALNOG
OPAŽAJA:
1. Postojanje informacije
2. Anatomska i fiziološka ispravnost čulnog
organa (receptor, sprovodnik, el centri)
3. Očuvano iskustvo
4. Normalno funkcionisanje psihočulnog
centra
5. Normalno funkcionisanje mozga u celini

6. AGNOZIJE
Nesposobnost prepoznavanja
predmeta uz očuvano čulo i
očuvane organe. Uzrok je
oštećenje elementarnog
psihočulnog centra.

7. ILUZIJE
Pogrešno prepoznavanje
predmeta. Javlja se u strahu,
bolesnim stanjima toksične i
infektivne psihoze.

8. HALUCINACIJE
Opažanje bez postojanja predmeta.
• Prave halucinacije:
1.Karakter telesnost (utisak opažanja realnog
predmeta u SD)
2.Pozitivni sud realnosti (veruje da
halucinantni predmet postoji)
Pseudohalucinacije - nemaju ove
karakteristike

9. OPTIČKE HALUCINACIJE
Javljaju se obično pri
poremećaju svesti

10. AKUSTIČKE HALUCINACIJE
Češće tokom pribrane svesti
1.Čuju glas “kroz uvo” ( kod
toksiinfektivnih psihoza)
2.Čuju glas “iz glave” ( češće kod
sumanutih psihoza)

11. VESTIBULARNE HALUCINACIJE
Ljuljanje
Letenje
Padanje

12. SENZITIVNE HALUCINACIJE
 Taktilne
 Algo
 Cenestetičke
 Kohabitalne
 Kinestetičke
OLFAKTIVNE HALUCINACIJE
GUSTATIVNE HALUCINACIJE

14. PAŽNJA
 Pažnja se vrši usmeravanjem psihičke
energije na određenu informaciju koja je
predmet interesovanja.
USMERAVANJE USREDSREDJIVANJE

15.  DVE OSOBINE PAŽNJE:
TANACITE I VIGILNOST
 DVE VRSTE PAŽNJE:
AKTIVNA I PASIVNA
 OSTEĆENJA PAŽNJE:
HIPERTENACITET – HIPOVIGILNOST
HIPOTENACITET- HIPERVIGILNOST

17. upamcivanje
zadrzavanje
reprodukcija

18. UCENJE USLOVLJAVANJEM
MEHANICKO UCENJE
UCENJE PO TIPU POKUSAJA- POGRESAKA

19. TEORIJA ENGRAMA
I FAZA
• Ultrakratkog pamcenja
• < 1 minuta
II FAZA
• Nestabilnog pamcenja
• < 20 minuta
III FAZA
• Stabilnog, biohemijskog pamcenja

20. EFIKASNO (REPRODUKTIVNO) UČENJE
1. Smisaonost materijala koji se uči
2. Vremenski pravilno raspoređeno učenje
3. Učenje koje je motivisano
4. Aktivno učenje (glasno preslišavanje, pisanje izvoda)
5. Grupisanje podataka u određene perceptivne grupe
6. Perceptivna diferencijacija- kombinovano učenje
7. Prilagođavanje metoda učenja individualnoj dispoziciji:
• auditivno
• audiovizuelno
• vizuelno
• vizuelnomotorno
• motorno….

21. PATOLOGIJA PAMĆENJA
Kvantitativni poremecaj
Kvalitativni poremecaj

22. KVANITITATIVNI POREMEĆAJ
1) Prolazna zaboravnost
2) Amnezija (retro i anterogradna)
3) Hipermnezija (pojačana sposobnost
sećanja za određeni period)
4) Hipomnezija (oslabljeno sećanje za
događaje iz prošlosti)
5) Kiprtomnezija (osoba misli da je nešto
otkrila, a u stvari je zaboravila da je o tome
već čitala ili nesto čula)

23. KVALITATIVNI POREMEĆAJ
1. Naknadno izvrnuto sećanje (pod utiskom
afekta)
2. Patološka lažljivost
3. Obmana sećanja pod dejstvom sugestije
(mala deca, olgofrenije)
4. Konfabulacije (izmišljanje
sećanja,popunjavanje praznine iz perioda
amnezije)

25. DEFINICIJA
 PSIHIČKA FUNKCIJA KOJA SE NADOGRAĐUJE NA
ČULNO SAZNANJE I OMOGUĆAVA ČOVEKU DA SHVATI
KAUZALITET U SVETU, DA SHVATI INTERAKCIJU I
USLOVLJENOSTI SVIH PREDMETA I POJAVA.
mišljenje
pamćenje opažanje

26. POREMEĆAJI MIŠLJENJA
Poremecaji po formi
Poremecaji po sadrzaju

27. POREMEĆAJI PO FORMI
1. Patološka opširnost
2. Bradipsihja (moždano oštećenje)
3. Misaoni blok (sch)
4. Logoreja (bipolarni, depresija, manija)
5. Bujica ideja
6. Perseveracija (nevoljno ponavljanje reči ili rečenica
kod CVI i etil)
7. Verbigeracija (besmisleno ponavljanje jedne misli-
sch)
8. Inkoherentno mišljenje
9. Rasulo misli (pogrešno povezivanje asocijacija)

28. POREMĆAJI PO SADRŽAJU
1. Prisilni fenomen: obsesije, prisilne misli
2. Precenjene ideje “fiks ideje” ( poremećaji
ličnosti )
3. Sumanute ideje (zablude na bolesnoj
osnovi)

29. MEHANIZMI NASTANKA SUMANUTOSTI
I
• INTERPRETATIVNI
II
• INTUITIVNI
III
• IMAGINATIVNI
IV
• HALUCINATORNI

30. SADRŽAJI SUMANUTOSTI
 Ekspanzivne
 Depresivne
 Sumanute ideje odnosa
 Sumanute ideje persekucije (proganjanja)
 Sumanute ideje ljubomore ( etil )
 Erotomanija
 Religiozne sumanute ideje

32. NAJVAŽNIJE OSOBINE INTELIGENTNIH
LJUDI
1. Sposobnost pojmovnog, apstraktnog mišljenja
2. Kreativnost, stvaralačka sposobnost rešavanja novih
zadataka
3. Sposobnost lakog memorisanja – učenja
4. Logičko rasuđivanje i shvatanje
5. Sposobnost uviđanja bitnog u stvarima i pojavama
6. Samokritičnost
7. Sposobnost da se sopstveno znanje primeni u praksi

33. INTELEKTUALNI DEFICIT
DEMENCIJE
LECIVE NE NECIVE

34. INTELEKTUALNI DEFICIT
OLIGOFRENIJE
DEBILNOST
50- 70 IQ
IMBECILNOST
20- 50 IQ
IDIOTIJA
< 20 IQ

36. DEFINICIJE
 EMOCIJE SU SLOŽENI DOŽIVLJAJI, SPECIFIČNE
REAKCIJE NA NEKU INFORMACIJU (LJUBAV,
MRŽNJA, PONOS, STREPNJA)
 AFEKTI (u užem smislu) INTENZIVNO I
KRATKOTRAJNA EMOCIONALNO DOZIVLJAVANJA
PRAĆENA TELESNIM ISPOLJAVANJIMA
 RASPOLOŽENJE ( TIMIJA) RELATIVNO TRAJNO I
RAVNOMERNO STANJE OSEĆANJA, REZULTAT
STANJA UNUTRAŠNJIH ORGANA I KARAKTERA
LIČNOSTI

37. UTICAJ EMOCIJA
SVEST ( suženje svesti)
PAŽNJA (rasejanost)
OPAŽANJE (čulne obmane)
PAMĆENJE ( falsifikovano sećanje)
MISLJENJE (remeti proces)
NAGONI (agresija, seksualni delikti)
VOLJA (apatija)

38. PATOLOGIJA EMOCIJA
KVANITITATIVNI POREMECAJI
KVALITATIVNI POREMECAJI

39. KVANTITATINI POREMEĆAJI EMOCIJA
1) Apatija
2) Euforija
3) Depresivno raspoloženje

40. KVALITATIVNI POREMECAJI EMOCIJA
1) Paratimija- ideoafektivna disocijacija
2) Paramimija emocionalno- mimička
disocijacija
3) Defekt emocionalne rezonance

42. DINAMIZMI KOJI POKREĆU ČOVEKA
NA RAZLIČITE AKTIVNOSTI
Zadovoljavanjem motiva postižu se dva efekta:
1. Subjektivno se otklanja napetost, razdraženje,
neprijatnost
2.Objektivno se postiže uspešna biološka i socijalna
adaptacija

43. VITALNI
NAGONI
NAGON
SAMOODRZANJA
NAGON
ZIVLJENJA
NUTRICIONI
NAGON
NAGON
ODRZANJA
VRSTE
SEKSUALNI
NAGON
RODITELJSKI
NAGON

44. SOCIJALNI MOTIVI
1. • Afilijativni
2. • Motiv za polozajem u drustvu
3. • Motiv saznanja
4. • Motiv samopotvrdjivanja
5. • Altruisticki motiv
6. • Motiv za radom

45. PATOLOGIJA NAGONA
Povisen nagon za zivotom
Snizen zivotni nagon (do suicida)

46. NUTRICIONI NAGONI
1. Anoreksija
2. Averzije prema nekim namirnicama
3. Polifagija, polidipsija
4. Bulimija
5. Vučija glad
6. Nastranost u ishrani
POREMEĆAJI SEKSUALNOG NAGONA
• Kvalitativni
• Kvantintativni

48. VOLJA
Nevoljne radnje: 1. refleksne radnje
2. naučeni automatizmi (hod)
3. prateći sinkinetski pokreti
4. nevoljni mimički pokreti
5. nagonske radnje
VOLJA JE ENERGIJA SVESNOG JA KOJA SE ULAŽE U
REALIZACIJU SVESNE ŽELJE I ENERGIJA KOJA
KOČI, ODLAŽE ILI ODBACUJE NEPRIHVATLJIVE
ŽELJE

49. ZELJA NAMERA
ODLUKA
PLAN
AKCIJE
VOLJNA
RADNJA

50. GUBITAK SLOBODNE VOLJE
a) Kod oštecenja svesti (delirijum, suženje svesti,
sumračno stanje)
b) Kod nepokretnih somatskih bolesnika
SLABOST VOLJE
Hipobulija Abulija

51. Sugestibilnost: nekritično prihvatanje tuđih
stavova (histerija, oligofrenija, sch)
Katatoni stupor: slabljenje voljnih uticaja na
ponašanje

53. OŠTEĆENJA BUDNOG STANJA
1. Somnolencija
2. Sopor
3. Koma
POMUĆENJA SVESTI
1) Pometenost svesti
2) Delirijum
3) Amentni sindrom
4) Sužena svest
5) Sumračno stanje

54. DEZINTEGRACIJA SVESTI
 Disocijacija ličnosti (sch)
 Udvajanje ličnosti (disocijativne neuroze)
 Depersonalizacija
 Alopsihička derealizacija

56. PSIHOANALIZA
A. Metod proučavanja psihičkih procesa
B. Tehnika lečenja
C. Skup novih, određenih psiholoških saznanja
Frojd je smatrao da se izrazavanjem slobodnih asocijacija
omogućava oslobađanje potisnutih osećanja koja
leže u osnovi psihičkih poremećaja.
Slobodno asociranje i interpretacija tako dobijenih
sadržaja i materijala, od strane terapeuta, Frojd je
nazvao PSIHOANALIZOM

57. TORIJA O SKLOPU LIČNOSTI
 ID- nesvesne i prirodne snage duboko skrivene u
svakoj ličnosti. Izvor psihičke energije (libido).
Urođeni nagoni, seksualni, agresivnost, potisnute želje
i osećanja. Princip
ZADOVOLJSTVO – NEZADOVOLJSTVO
 EGO- nastaje iz dela ID-a u kontaktu sa stvarnošću.
Poseduje odbrambene mehanizme
 SUPER EGO- nastaje delom iz ID-a i modifikacijom
EGA tokom razvoja
Sedište čovekove svesti, samoposmatranja,
samokontrole, zabrane, moralnih normi, moralnih
emocija, osecanja krivice

58.  NASTANAK LIČNOSTI JESTE REZULTAT INTERAKCIJE
BIOLOŠKIH, PSIHOLOŠKIH, DRUŠTVENIH
DETERMINANTI. RAZVOJ SE SHVATA KAO PARALELNI
PROCES PERSONALIZACIJE I SOCIJALIZACIJE U KOJEM
OSOBA POSTIŽE VIŠESTRUKE I SUKCESIVNE
IDENTIFIKACIJE SA ZNAČAJNIM OSOBAMA IZ
OKOLINE, PRIHVATA ŽIVOTNE ULOGE I DRUŠTVENE
ODNOSE I NA KRAJU SVE TE PROCESE KRISTALIŠE U
NOVI KVALITET:
OSEĆANJE SOPSTVENOG IDENITITETA

59. PSIHOLOŠKI PROCESI OD ZNAČAJA ZA
RAZVOJ LIČNOSTI
1. Introjekcija
2. Identifikacija
3. Pomeranje
4. Sublimacija

60. ODBRAMBENI MEHANIZMI EGA
1. Racionalizacija
2. Potiskivanje
3. Poricanje
4. Projekcija
5. Reaktivna formacija
6. Regresija
7. Konverzija
8. Maštanje
9. Kompenzacija
10. Bekstvo u bolest

61. STADIJUMI RAZVOJA
1. Oralni I godina
2. Analno- uretalni II-III godina
3. Falusni III-V godina
4. Latentni VI godina- puberteta
5. Genitalni pubertet

63. NORMALNOST
Biološko određivanje normalnosti:
a)Normalnost kao zdravlje
b)Normalnost kao prosek
Psihodinamsko određivanje normalnosti:
a)Normalnost kao idealno zamišljena pojava
b)Normalnost kao sposobnost optimalne integracije
c)Normalnost kao sposobnost prilagođavanja

64. DRUŠTVENO I KULTUROLOŠKO STANOVIŠTE
NORMALNOSTI U PSIHIJATRIJI
1. • Odnos prema sebi
2. • Samoaktueliziranost
3. • Sposobnost intergracije
4. • Odnos prema realitetu
5. • Skladan dozivljaj sveta oko sebe
6. • Sposobnost prilagodjavanja

65. MKB 10 ICD 10

66.  F 00- F 09 Organski uzrokovani psih poremećaji
 F 10- F 19 Mentalni poremećaji izazvani upotrebom
psihoaktivnih supstanci
 F 20- F 29 SCH i poremećaji sa sumanutoscu
 F 30- F 39 Afektivni poremećaji
 F 40- F 49 Neurotski i sa stresom povezani poremećaji
 F 50- F 59 Sindromi poremećaja ponašanja i
poremećaji udruženi sa fiziološkim disfunkcijama
 F 60- F 69 Poremećaji ličnosti i ponašanja odraslih
 F 70- F 79 Mentalna retardacija
 F 80- F 89 Poremećaji psihičkog razvoja
 F 90- F 99 Poremećaji ponašanja i emocija

67. NEUROTSKI SA STRSOM POVEZANI
SOMATOFORMNI POREMEĆAJI
 Fobički poremećaji: A) Agorafobija
B) Socijalna fobija
C) Specificne fobije
 Panični poremećaj
 Opsti anksiozni poremećaj
 Opsesivno- kompulzivni poremećaj
 Disocijativni (konverzivni) poremećaj
 Somatoformni poremećaj
 Neurastenija
 Sindrom depersonalizacije i derealizacije

68. BIHEJVIORALNI SINDROMI UDRUŽENI SA
FIZIOLOŠKIM POREMEĆAJIMA I SOMATSKIM
FAKTORIMA
 Poremećaji ishrane
 Neorganski poermećaji spavanja
 Seksualne disfunkcije
 Mentalni poremećaji udruženi sa puerperijumom
 Zloupotreba supstanci koje ne izazivaju zavisnost

69. PSIHOSOMATSKE BOLESTI
Psihicki
faktor
Poremecaj
funkcije
Ostcenje
tkiva
Telesni znaci
i simptomi

70. PSIHOSOMATSKE BOLESTI
Arterijska hipertenzija
Bronhijalna astma
Gastroduodentalni ulkus
Ulcerozni kolitis
Trieotoksikoza
Akutni infarkt miokarda
Lečenje: u akutnoj fazi u nadleznosti određene
specijalnosti, a u hroničnoj nadležnosti psihijatrije

72. POREMEĆAJI LIČNOSTI
 Crta ličnosti je stabilan obrazac po kojem ličnost
funkcionise (tj. Percipira, misli, oseca, dela), a
ispoljava se kroz individualno specifične odnose prema
sebi i okolini.
 Poremećaji ličnosti su duboko ukorenjeni
maladaptivni obrazci koji se manifestuju u širokom
spektru odnosa prema sebi, okolini i dovode do
poremećaja socioprofesionalnog funkcionisanja.
Poremećaj se ispoljava u adolescenciji ili ranije, nastavlja
se kroz odraslo doba i ima tendenciju ublažavanja.

73. POREMEĆAJ LIČNOSTI
 Paranoidni poremećaj ličnosti
 Shizoidni poremećaj ličnosti
 Disocijativni poremećaj ličnosti
 Emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti
 Histrionicni poremećaj ličnosti
 Anakasticni poremećaj ličnosti
 Anksiozni poremećaj
 Zavisni poremećaj ličnosti
 Drugi specifični poremećaj ličnosti

75.  Epidemiologija:
Muškarci 15-24 godine
Žene 25- 34 godine
Etiologija: (za sada) multifaktorijalna
Uključuje poremećaje: mišljenja, opažanja, emocije,
volje, nagona, psihomotorike, poremećaja
dozivljavanja sopstvenog JA

76. a) Eho misli, oduzimanje ili ubacivanje misli
b) Sumanute ideje
c) Halucinatorni glasovi
d) Katatono ponašanje, negativizam, mutizam, stupor
e) Negativni simptomi: apatija, oskudan govor, tupost,
socijalno povlačenje

77. TIPOVI SHIZOFRENIJE
 PARANOIDNI
Relativno stalne sumanute ideje koje su često praćene
halucinacijama
a)Sumanute ideje proganjanja
b)Preteci halucinatorni glasovi
c)Halucinacije mirisa i/ ili ukusa
Tok: epizodipčan ili hroničan
Obično posle 30 god

78. TIPOVI SHIZOFRENIJE
 HEBEFRENI TIP
a)Izražene afektivne promene
b)Sumanute ideje i halucinacije nisu izražene -jasno
diferencirane
c)Često neprimereno smejanja i grimasiranje
d)Disocirano mišljenje
e)Gubitak volje
Početak između 15 – 25. godine
Prognoza nije dobra

79. TIPOVI SHIZOFRENIJE
 KATATONI TIP
a)Psihomotorni poremećaji (hiperkinezi ili stupor)
b)Zauzimanje neobičnih stavova tela

80. TIPOVI SHIZOFRENIJE
 SIMPLEKS TIP
Shizofreni znaci su prisutni, ali nedovoljno izraženi
a)Zaravnjen afekat
b)Gubitak volje
c)Zatvaranje u sebe

81. TIPOVI SHIZOFRENIJE
 SHIZOAFEKTIVNA PSIHOZA
a)Izraženi su afektivni znaci, manicni ili depresivni
b)Prisutne su sumanute ideje
c)Prisutne su halucinacije
d)Prisutni su poremećaji mišljenja

82. DIJAGNOSTICKI KRITERIJUMI PO
MKB 10
1. Eho misli, nametanje ili oduzimanje misli
2. Halucinatorni glasovi, komentarisu pacijentovo
ponašanje
3. Sumanute ideje
4. Neizmoduliran emocionalni odgovor
5. Prekid misaonog toka
Trajanje pomenutih smetnji jedan ili vise meseci
Lečenje: medikamentozno
psihoterapija
socioterapija

84. AFEKTIVNI POREMEĆAJI
UNIPOLARNA :
• Isključivo depresivna
• Prosečna starost na početku 42 god
• Period najvećeg rizika 35-45god
• Polna struktura (Ž:M) 2:1

85. AFEKTIVNI POREMEĆAJI
 BIPOLARNA
 Smenjivanje depresivne i manične faze, samo manična
 Prosečna starost na početku 29 god
 Period najvećeg rizika 20-30 god
 Polna struktura (Ž:M) 1:1

86. SIMPTOMI
 Glavni:
1)Depresivno raspoloženje
2)Gubitak interesovanja i zadovoljstva
3)Povećana zamorljivost i manja aktivnost

87. SIMPTOMI
 Ostali
a)Ostećenje koncentracije i pažnje
b)Smanjeno samopouzdanje i samopoštovanje
c)Osećanje krivice i bezvrednosti
d)Sumoran i pesimistički pogleda na budućnost
e)Ideja o samopovređivanju ili suicidu
f) Poremećaj sna
g)Snižen apetiti

88. KLINIČKA SLIKA DEPRESIVNE FAZE
 Depresivno raspoloženje, potištenost, utučenost, očaj,
tuga, anksioznost, zabrinutost, beznadežnost,
bespomoćnost
 Gubitak životne energije, pad opšteg nivoa psihičke i
telesne aktivnosti. Umor, tromost, nesposobnost za
fizičke napore
 Somatovegetativni znaci i simptomi: bolovi,
dizestezije, parastezije, promene srčanog ritma,
opstipacija, suva usta, tesko disanje, pad libida,
dismenoreja

89. KLINIČKA SLIKA DEPRESIVNE FAZE
• Gubitak apetita i telesne težine
• Bioritmoloski znaci: poremećaj sna
dnevna kolebanja raspoloženja
• Depresivne sumanute ideje
• Halucinacije su retke
• Koncentracija je oslabljena
• Moguće suicidalno ponašanje

90. KLINIČKA SLIKA MANIČNE FAZE
 Euforija
 Hiperaktivnost
 Energija gotovo neiscrpna, povišeni nagonski
dinamizmi
 Samopouzdanje i samouvazavanje nekriticki povećano
 Misaoni tok ubrzan, logoreja
 Pažnja hipervigilna, tenacitet izrazito smanjen

91. TERAPIJA BIPOLARNE DEPRESIJE
-Medikamentozna : antidepresivi
litijum
neuroleptici
anksiolitici
hipnotici
specificna: EKT
-Psihoterapija
-Socioterapija

93. PARANOIDNA STANJA
 Paranoja- para= mimo, pored
nous= misljenje, razum
Jedna ili skup sumanutih ideja, koje obično traju dugo ili
doživotno.
Dijagnoza se na može postaviti ako su prisutne slušne
halucinacije ili shizofreni simptomi ili simptomi
moždanog oboljenja.
Sumanute ideje ili ideja traju najmanje tri meseca
Javlja se obicno posle 30. godine života.

94. PARAFRENIJA
 Javlja se češće u V ili VI deceniji zivota, češće kod žena.
 U kliničkoj slici: sumanute ideje+ halucinacije

95. PARANOJA (vrlo redak poremećaj)
 Sumanute ideje paranoidnog karaktera
 Očuvana ličnost
 Odsustvo drugih psihopatoloskih fenomena
 Sumanute ideje mogu biti:
Persecutorne
Kverulatorne
Patoloska ljubomora
Erotomanske

96. INVOLUTIVNO PARANOIDNO
STANJE
 Javlja se u kasnijim godinama života, paranoidne
ideje se obično smenjuju sa depresivnim
raspoloženjem.
 Svest i inteligencija su očuvani

98. AKUTNI MOZDANI SINDROM
 Poremećaj kod koga postoji oštećenje: orijentacije,
pamćenja, shvatanja, sposobnosti učenja,
rasuđivanja.
 Nastaje kao rezultat delovanja poznatih faktora
koji direktno ili indirektno ostećuju funkcije
mozga.

99. AKUTNI MOŽDANI SINDROM
*Poremećaji svesti: smonolencija, sopor,
delirantni sindrom,
sumračno stanje
*Poremećaji pamćenja:
Amnezija Alomnezija
(iskrivljeno sećanje)
Konfabulacija
*Poremećaji afektiviteta
(anksioznost, razdrazljivost, nemir….)
*Poremećaji mišljenja
Inkoherencija (nepovezanost misaonog toka)

100. AMS U ODNOSU NA ETIOLOGIJU
-NEDOSTATAK KISEONIKA hipoksija
anokisija
ishemija
-NEDOSTATAK GLIKOZE
-NEDOSTATAK SPAVANJA
-NEDOSTATAK CULNIH I SOCIJALNIH STIMULUSA
(oko 72h: čulne obmane, anksioznost, konfuzija)

101. AMS USLOVLJEN DEJSTVOM
TOKSIČNIH MATERIJA NA MOZAK
1. Trovanje CO
2. Trovanje cijanidima
3. Trovanje etilalkoholom i narkoticima
4. Trovanje metilalkoholom
5. Trovanje organofosfatnim jedinjenjem

102. AMS uslovljen akutnim infektivnim bolestima
(Bakterijski meningitis, encefalitis)
AMS u toku epileptične bolesti
AMS uslovljen cirkulatornim poremećajima
AMS uslovljen intrakranijalnim neoplazmama
 AMS uslovljen traumom glave i mozga
AMS uslovljen poremećajima metabolizma i
endokrinim oboljenjima:
Metaboličke encefalopatije: -hepatitička
-uremička
- akutna intermitentna porfirija
endokrini poremećaji: tireotoksikoza
generativne psihoze: postpartalna

103. AKUTNI MOŽDANI SINDROM
 Lečenje: prema uzroku
 Prognoza: restitutio ad integrum ili prelazi u hronični
sindrom

105. HRONIČNI MOŽDANI SINDROM
 HMS je stanje koja nastaje usled difuznog, trajnog
ostecenja funkcija i struktura mozga, razlicite
etiologije.
 Tok je spor i progresivan
 Nastaju poremecaji: PAMCENJA
INTELEKTA
MISLJENJA
AFEKTIVITETA

106.  Alchajmerova demencija
 Pikova demencija
 Vaskularna demencija
 Kod MP
 Kod Hantingtonove horee
 Kod progresivne paralize
 Hidrocefalicne demencije
 Demencije kod: neoplazmi
kod mozdanih trauma
kod alkoholizma
kod epilepsije
kod endokrinih poremecaja
kod metabolickih i nutritivnih smetnji
 Demencije uslovljene lekovima i toksicnim mateijama

107. HRONICNI MOZDANI SINDROM
 Opsti principi u lecenju:
1. Saniranje propratnih somatskih komplikacija
2. Tretman psihicki izmenjenog stanja

109.  Reaktivna ili psihogena stanja su ona stanja
psihicke poremecenosti koja se javljaju kao
reakcija na odredjeni dogadjaj, na iskustvo
odredjene situacije.
 Patoloska reakcija ukazuje na popustanje
adaptivnih potencijala licnosti, moze
dovesti do sloma, a nekada ima odbrambeni
karakter, cuva licnost.

110. ZAJEDNICKA KARAKTERISTIKE
1. Vremenska povezanost reaktivnog stanja sa
dogadjajem
2. Akutni, nagli pocetak
3. Vremenska ogranicenost trajanja
4. Dobra prognoza
5. Atipicna klinicka slika
6. Tipicnost klinickih sadrzaja

111. KLASIFIKACIJA
A. Akutna reakcija na stres ( do 48h)
B. Posttraumatski stresni poremecaj (do 6 meseci)
C. Poremecaj prilagodjavanja
D. Akutni tranzijentni psihoticni poremecaj (48h- 14
dana)
U klinickoj slici: - priblizni odgovori
- dezorijentacija
- motorni konverzivni simptomi

112. AKUTNA REAKCIJA NA STRES
 Stres je normalana adaptibilna reakcija, signal
opasnosti i pripreme za odbranu.
 Stadujumi stresa : 1) alarm
2) borba
3) iscrpljenje
Stresna situacija remeti psihosocijalnu ravnotezu i osoba
nije sposobna da uspostavi preth9odno stanje u
uobicajeno dugo vreme
Prirodne katastrofe, nesreca, ratovi, napadi kriminalaca,
silovanja, gubitak bliske osobe, gubitak dela tela….

113. AKUTNA REAKCIJA NA STRES
 Klinicka slika:
1. Psihomotorna reakcija: nemir, besciljno tumaranje,
destruktivnost, agresivnost, stuporozna ukocenost,
apatija, inertnost
2. Svest: hipnoidna smetenost, zbunjenost,
nesigurnost, dezorijentacija, perseveracija, teskoce u
uspostavljanju verbalnog kontakta, panicni strah,
bes, srdzba, relativna ili apsolutna amnezija
Traje do 48 sati

114. POSTTRAUMATSKI STRESNI
POREMECAJ
 Odlozeni i/ ili produzeni odgovor na dogadjaj
 Ponovljeno prezivljavanje traume u nametnutim
secanjima, snovima ili nocnim morama.
 Emocionalna utrnulost ili tupost.
 Vegetativna prenadrazenost
 Nesanica, anksioznost, depresija

115. REAKCIJE PRILAGODJAVANJA
 Krizne situacije: gubitak bliske osobe, hospitalizacija,
emigracija, promene zivotne sredine, operativno ili
traumatsko odstranjenje dela tela.
COVEK JE BICE U RELACIJI
 U klinickoj slici: anksioznost, depresija
 Traje do 6 meseci
 Lecenje: psihoterapijom i medikamentima

116. POREMECAJI U DETINJSTVU
1) Pocetak je bez izuzetka tokom detinjstva
2) Ostecenja ili zaostajanja u razvoju su cesto
povezana sa bioloskim sazrevanjem CNS-a
3) Stabilan tok, bez remisija i recidiva

117. POREMECAJI U DETINJSTVU
I. Specificni razvojni poremecaji govora i jezika
II. Specificni razvojni poremecaji skolskih vestina:
citanja, pisanja, racunanja
III. Deciji autizam (decaci: devojcice 4:1)
Kvalitativno ostecenje reciprocnih socijalnih
interakcija.
Oskudni repetitivni i stereotipni obrasci ponasanja,
interesovanja i aktivnosti.
Mogu postojati strahovi, fobije, poremecaji spavanja,
ishrane, napadi besa, agresivnost.

118. POREMECAJI U DETINJSTVU
IV. Hiperkineticki poremecaji
V. Poremecaji ponasanja i emocija
VI. Tikovi
VII. Drugi poremecaji: neorganska enureza
neorganska enkopreza
poremecaji ishrane
poremecaji spavanja
mucanje

119. POREMECAJI U ADOLESCENCIJI
1. Kriza autoriteta
2. Kriza identiteta
3. Kriza seksualnosti
4. Normativna kriza
5. Hipohondrija

121. BOLESTI ZAVISNOSTI
A. AKUTNA INTOKSIKACIJA
B. RIZICNA UPOTREBA
C. STETNA UPOTREBA
D. SINDROM ZAVISNOSTI
E. APSITINENCIJALNI SINDROM

122. PODELA PSIHOAKTIVNIH
SUPSTANCI
1. DEPRESORI CNS-a
2. STIMULANSI
3. HALICINOGENI
4. KANABIS

123. PODELA PSIHOAKTIVNIH
SUPSTANCIDEPRESORI:
 Analgetici
 Hipnotici
 Sedativi
 Anksiolitici
 Lepkovi
 Smole
 Lakovi
 Neke boje
STIMULANSI
• Amfetamin
• Kokain
• Khat
HALUCINOGENI
 LSD
 Psilocibin
 Meskalin
 Antiholinergici
KANABIS
• Marihuana
• Hasis

124. ALKOHOLIZAM
 Depresor CNS-a, dejstvo je slicno anesteticima.
 Alkoholicar je osoba koja je dugotrajnim prekomernim
pijenjem postala zavisna od alkohola (psihicki, fizicki,
ili na oba nacina), kod koje su se zbog toga razvile
zdavstvene, psihicke i fizicke smetnje kao i poteskoce
u socijalnom funkcionisanju.

125. KRITERIJUMI ALKOHOLIZMA
1. GUBITAK KONTROLE
2. NEMOGUCNOST APSTINENCIJE
3. PAD TOLERANCIJE
4. ALKOHOLNA AMNEZIJA

126. KRITERIJUMI ALKOHOLIZMA
 Ostecenja zahvataju sve organe
 Delirijum tremens
 Patolosko napito stanje
 Korsakovljeva bolest
 Vernikeova bolest
 Smetnje pamcenja, konfabulacija, smetenost
 Dezorijentacija, demencija

127. LECENJE ALKOHOLIZMA
 Medikamentozno
 Psihoterapija
 Socioterapija

129. PSIHOLOSKI TESTOVI
1. Testovi sposobnosti
2. Testovi licnosti
Testovi inteligencije
“Inteligencija ja sposobnost snalazenja u novim i
nepoznatim situacijama”
WB skala (Veksler- Belvju)
IQ= mentalni test: stvarni uzrast x 100

130.  Manje od 25 IDIOTIJA
 26- 50 IMBECILI
 51- 65 DEBILI
 66- 80 GRANICNI
 81- 90 FIZIOLOSKA TUPOST
 91- 110 PROSECNOST
 110- 130 NADPROSECNOST
 Preko 140 GENIJALCI

131. TESTOVI ZA PROCENU ORGANSKOG
OSTECENJA CNS-A
 Bentonov test upamcivanja slika
 Vekslerova skala pamcenja
 Lurijina neuropsiholoska baterija

132. TESTOVI LICNOSTI
 M.M.P.I. upitnik
 Projektivni testovi: Rosah
TAT
Test nedovrsenih recenica
Crtez ljudske figure

134. TERAPIJA U PSIHIJATRIJI
 MEDIKAMENTOZNA
 PSIHOTERAPIJA
 SOCIOTERAPIJA

135. PSIHOTERAPIJA
 Lecenje psihickih poremecaja psiholoskim uticajima,
prei cemu terapeut putem verbalne i emocionalne
komunikacije pruxa pomoc pacijentu.
 Klasifikacija: I Dubinsko psiholoski metodi
II Povrsinski metodi
III Ostale terapije

136. SOCIOTERAPIJA
 Jeste oblik lecenja u kome se organizovanim socijalnim
metodama i sredstvima utice na coveka, uz pomoc
sociookolinskih i interpersonalnih cinilaca sa ciljem da
se rese njegovi “unutrasnji” problemi i interpersonalni
odnosi.
 Socioterapija u bolnici: (terpaijske zajednice)
1) Okupaciona 2)Radna 3)Rekreativna
• Socioterapija u vanbolnickim uslovima:
1. Porodica 2. Radna sredina 3. Klubovi

137. FARMAKOTERAPIJA
 ANKSIOLITICI
 HIPNOTICI
 ANTIPSIHOTICI
 ANTIDEPRESIVI
 STABILIZATORI RASPOLOZENJA
 PSIHOSTIMULANSI
 LEKOVI ZA POJACANJE SAZNANJA

138. ANKSIOLITICI
 Osim anksiolitickog imaju i sedativno, hipnoticko,
antikonvulzivno, miorelaksantno dejstvo.
 Podela (prema duzini vremena poluraspada):
- sa kratkim dejstvom
- sa srednje dugim
- sa dugim dejstvom
HIPNOTICI
 Koji dejstvuju u inicijalnoj fazi sna
 Koji efekat daju tokom sna do budjenja

139. ANTIPSIHOTICI
 Smanjuju agresivnost, hiperaktivnost, ublazuju
poremecaje misljenja, redukuju halucinacije,
sprecavaju recidive.
 Nezeljena dejstva:
ekstrapiramidalna (ukocenost, tremor, distonija,
ataksija,diskinezija)
Hipotenzija
Hiperprolaktinemija
Ginekomastija
Impotencija
Klasifikacija: tipicni i atipicni

140. ANTIDEPRESIVI
 Triciklicni
 Inhibitori MAO
 Inhibitori ponovnog preuzimanja 5-HT
 Novi antidepresivi
STABILIZATORI RASPOLOZENJA
1. Litijum (soli)
2. Antikonvulzivi
3. Antipsihotici

141. PSIHOSTIMULANSI
 Kod hiperkinetskog sindroma sa ostecenjem paznje
( kod dece starije od 6 godina, kod odraslih se ne
primenjuje)
 Kod narkolepsije