филозофија рационализма Декарт Спиноза Лајбниц

1. ФИЛОЗОФИЈАФИЛОЗОФИЈА РАЦИОНАЛИЗМАРАЦИОНАЛИЗМА
Декарт,Декарт,
Спиноза иСпиноза и
ЛајбницЛајбниц

2. РЕНЕ ДЕКАРТ (1596-1650)РЕНЕ ДЕКАРТ (1596-1650)

3. ДЕКАРТДЕКАРТ методологијаметодологија
 Полази се од универзалне сумње, која треба даПолази се од универзалне сумње, која треба да
нас ослободи свих предрасуданас ослободи свих предрасуда
 •• УтврУтврђђује четири правила методекоја происходеује четири правила методекоја происходе
из самог разума:из самог разума:
 1. ЈАСНОСТ и РАЗГОВЕТНОСТ као критеријум1. ЈАСНОСТ и РАЗГОВЕТНОСТ као критеријум
сазнањасазнања
 2. АНАЛИЗА (која је дотад била потиснута од2. АНАЛИЗА (која је дотад била потиснута од
синтезе)синтезе)
 3. СИНТЕЗА (успостављање реда међу3. СИНТЕЗА (успостављање реда међу
деловима преосталим после анализе)деловима преосталим после анализе)
 4. СИСТЕМАТИЧНОСТ(сакупљање, сређивање4. СИСТЕМАТИЧНОСТ(сакупљање, сређивање
и класификација података пре проучавања)и класификација података пре проучавања)
 ::

4. ДЕКАРТДЕКАРТ методологијаметодологија
•• Постоје два пута откривања истине:Постоје два пута откривања истине:
 а)а) ИНТУИЦИЈАИНТУИЦИЈА
 основни инстинкт уз нагон за самоодржањемосновни инстинкт уз нагон за самоодржањем
 нужно закључивањеиз (малобројних) простих природанужно закључивањеиз (малобројних) простих природа
 обезбеђује разговетност појмоваобезбеђује разговетност појмова
 б)б) ДЕДУКЦИЈАДЕДУКЦИЈА::
 нужно закључивањенужно закључивање
 сама интелигенцијасама интелигенција
 схвата основне појмове и тоталитетсхвата основне појмове и тоталитет
 али у помоћ се може призвати иали у помоћ се може призвати и::
–– ИНДУКЦИЈАИНДУКЦИЈА (набрајање):(набрајање):
–– користи при провери сваког многочланог низа изведеног дедукцијомкористи при провери сваког многочланог низа изведеног дедукцијом
–– користи се у одмењивању интуиције, када она бива немогућакористи се у одмењивању интуиције, када она бива немогућа

5. ДЕКАРТДЕКАРТ радикална сумњарадикална сумња
 Применом:Применом:
–– радикалне сумње (у све постојеће) ирадикалне сумње (у све постојеће) и
–– правила методеправила методе
 долази се до потпуно поуздане основне истине: „Cogito, ergo sum.“долази се до потпуно поуздане основне истине: „Cogito, ergo sum.“
•• ДУХ:ДУХ:
–– самим својим постављањем потврђујеи гарантује свој битаксамим својим постављањем потврђујеи гарантује свој битак
–– као формални акт представља критеријум своје истинитостикао формални акт представља критеријум своје истинитости
•• Историјски превратничка поставка разума као ауторитета (насупротИсторијски превратничка поставка разума као ауторитета (насупрот
богу)богу)
•• Крајња истина ове тезе јесте сагледавање идентитета мишљења иКрајња истина ове тезе јесте сагледавање идентитета мишљења и
биткабитка
•• У мишљењесе убрајају сва својства душе (превазилази се троделнаУ мишљењесе убрајају сва својства душе (превазилази се троделна
концепција душе):концепција душе):
–– сумњање –памћењесумњање –памћење
–– одрицање –схватањеодрицање –схватање
–– потврђивање –љубавпотврђивање –љубав
–– осећање –мржња и сл.осећање –мржња и сл.

6. ДЕКАРТДЕКАРТ мислећа ствармислећа ствар
 Cogito, за разлику од наведених облика мишљења, није простоCogito, за разлику од наведених облика мишљења, није просто
мишљење већмишљење већ
 самосвест –она је свест која мишљење чини својим предметомсамосвест –она је свест која мишљење чини својим предметом
 а) Чак и када се човек вара (погрешно мишљење) он ипак мислиа) Чак и када се човек вара (погрешно мишљење) он ипак мисли
 б) Знање о томе да човек мисли јесте очевидна истинаб) Знање о томе да човек мисли јесте очевидна истина
 вв) та се чињеница интуитивно сагледава као акт властите свести, дакле) та се чињеница интуитивно сагледава као акт властите свести, дакле
човека самогчовека самог
 гг) који, према томе, постоји) који, према томе, постоји
 •• На тај начин:На тај начин:
 –– конкретно „ја“, које мисли одређено нешто као свој предметконкретно „ја“, које мисли одређено нешто као свој предмет
 појављује се као:појављује се као:
 –– универзално „ја“, као чиста апстракција, ка „ја мислим уопште“,универзално „ја“, као чиста апстракција, ка „ја мислим уопште“,
формалниформални
 акт свестиакт свести
 –– и напокон, као „ствар која мисли“–res cogitanс, метафизичкаи напокон, као „ствар која мисли“–res cogitanс, метафизичка
супстанцијасупстанција

7. ДЕКАРТ. протежна стварДЕКАРТ. протежна ствар
 И сам предмет сазнања постаје апсолут, јер се и тела и све коначнеИ сам предмет сазнања постаје апсолут, јер се и тела и све коначне
ствари могу јасно и разговетно представитиствари могу јасно и разговетно представити
•• Но све квалитативне особине су за Декарта нешто мутно и хаотично,Но све квалитативне особине су за Декарта нешто мутно и хаотично,
привид и заблуда наше маште, чега разум треба да се ослободи својомпривид и заблуда наше маште, чега разум треба да се ослободи својом
методомметодом
•• Оно што се јасно може сазнати на спољним стварима су њиховаОно што се јасно може сазнати на спољним стварима су њихова
квантитативна одређењаи њихови математички, геометријски односиквантитативна одређењаи њихови математички, геометријски односи
•• Очишћени од свих чулних квалитета, предмети постају геометријскеОчишћени од свих чулних квалитета, предмети постају геометријске
тачке у простору, а материја тај и такав геометријски простор –тачке у простору, а материја тај и такав геометријски простор –
протежностпротежност
а) Лишавањем свих квалитативних одређењаа) Лишавањем свих квалитативних одређења
б) материја се поставља као апстрактнаб) материја се поставља као апстрактна
вв) па као таква и реално –продукт разума) па као таква и реално –продукт разума
•• Но пошто постојање простора не може да буде само реалност мисли:Но пошто постојање простора не може да буде само реалност мисли:
–– јер би мисао мислила само себејер би мисао мислила само себе
–– а сазнање би остало без свог објекта сазнавањаа сазнање би остало без свог објекта сазнавања
 простор се проглашава за нешто по себи постојеће, нешто изванпростор се проглашава за нешто по себи постојеће, нешто изван
мишљењамишљења
 он постаје: протежна стварон постаје: протежна ствар –– res еxtеnсa, тј. супстанцијаres еxtеnсa, тј. супстанција

8. ДЕКАРТДЕКАРТ механицизам и континуум материјемеханицизам и континуум материје
Под утиском задивљујућег напретка модерне природне науке, аПод утиском задивљујућег напретка модерне природне науке, а
нарочитонарочито
механике покушава на онтолошко питањеда одговори у механичкоммеханике покушава на онтолошко питањеда одговори у механичком
смислусмислу
–– Механика је наука о:Механика је наука о:
•• кретањима телакретањима тела
•• њиховим узроцима (силама)њиховим узроцима (силама)
•• начинима на које кретања зависе од силаначинима на које кретања зависе од сила
•• Духовна супстанција (res cogitanс) и божанска супстанција пребивају наДуховна супстанција (res cogitanс) и божанска супстанција пребивају на
потпуно другим нивоима стварностипотпуно другим нивоима стварности
•• Емпиријско-материјална природа је одређена:Емпиријско-материјална природа је одређена:
–– телесном супстанцијом (res еxtеnсa):телесном супстанцијом (res еxtеnсa):
•• бесконачнабесконачна
•• савршено хомогенасавршено хомогена
•• у себи идентична масау себи идентична маса
•• дељивадељива
–– кретањем делова те супстанције, којим бива обликована природа свакекретањем делова те супстанције, којим бива обликована природа сваке
појединачне ствари и природа као целина –бића каопојединачне ствари и природа као целина –бића као машинемашине
•• Једна покренута хомогена маса је бесконачан континуумЈедна покренута хомогена маса је бесконачан континуум

9. ДЕКАРТДЕКАРТ метафизикаметафизика
 Из нужности самог кретањаИз нужности самог кретања
декартовске мисли следи да:декартовске мисли следи да:
 простор као продукт мишљењапростор као продукт мишљења
постаје нешто потпуно различито ипостаје нешто потпуно различито и
апсолутно одељено од тог истогапсолутно одељено од тог истог
мишљењамишљења
 ред сазнавања постаје редред сазнавања постаје ред
стварностистварности (сазнајни конституенс(сазнајни конституенс
постаје метафизичка категорија)постаје метафизичка категорија)

10. ДЕКАРТДЕКАРТ метафизикаметафизика
 одвајају се:одвајају се:
–– сазнање од светасазнање од света
–– субјексубјекаат од објектат од објекта
 постављају се као независни:постављају се као независни:
–– материјална супстанција (res extensa),материјална супстанција (res extensa),
чији jе главни aтрчији jе главни aтриибубутт ппррооттeжeжннoсoстт
 духовна супстанција (res cogitans), чији једуховна супстанција (res cogitans), чији је
главни aтрглавни aтриибубутт ммиишљењешљење

11. ДЕКАРТДЕКАРТ ОО ББогогуу
1. Супстанција је оно што постоји1. Супстанција је оно што постоји
самодовољносамодовољно
2. Атрибут је основно, опште својство2. Атрибут је основно, опште својство
супстанцијесупстанције
3. Модуси (стања) су стала својства датог3. Модуси (стања) су стала својства датог
атрибута, а самим тим и –супстанцијеатрибута, а самим тим и –супстанције
•• Овим дуализмом поставља се самаОвим дуализмом поставља се сама
разлика битка и мишљења, а не иразлика битка и мишљења, а не и
јединствојединство
•• Покушај измирења увођењемПокушај измирења увођењем ББога каоога као
треће супстанцијетреће супстанције у метафизикуу метафизику

12. ДЕКАРТДЕКАРТ ОО ББогогуу
Онтолошки доказ постојањаОнтолошки доказ постојања ББогаога
Из чињенице да поседујемо идеју оИз чињенице да поседујемо идеју о ББогуогу
можемо да изведемо божије постојање:можемо да изведемо божије постојање:
–– будући да јебудући да је ББог савршен у свакомог савршен у сваком
погледупогледу,, а човек нијеа човек није
–– онда узрок идеје оонда узрок идеје о ББогу није у човеку,огу није у човеку,
већ увећ у ББогуогу

13. ДЕКАРТДЕКАРТ ОО ББогогуу
•• Бог:Бог:
–– је гаранција истинитости нашег сазнањаје гаранција истинитости нашег сазнања
–– јер нам је усадио природно светло умајер нам је усадио природно светло ума
(lumen naturale) којим се интуитивно(lumen naturale) којим се интуитивно
осведочујемо уосведочујемо у погледу сопственогпогледу сопственог
постојањапостојања
–– је савршен и добар, те нас као такав неје савршен и добар, те нас као такав не
варавара
•• Ако ми, ипак, имамо и лажне идеје, ондаАко ми, ипак, имамо и лажне идеје, онда
то произилази из наше несавршеностито произилази из наше несавршености

14. Барух де СпинозаБарух де Спиноза

15. СПИНОЗАСПИНОЗА метафизикаметафизика
 •• Настојање да се превлада декартовскиНастојање да се превлада декартовски
дуализамдуализам
 1. Супстанција:1. Супстанција:
 –– само једна: „Бог или природа“ (lat. deus siveсамо једна: „Бог или природа“ (lat. deus sive
natura)natura)
 –– сама свој узрок (causa sui) (да би постојаласама свој узрок (causa sui) (да би постојала
није потребан никакав спољашњи узрок)није потребан никакав спољашњи узрок)
 –– има бесконачно много атрибута, али миима бесконачно много атрибута, али ми
познајемо само два: протежност и мишљењепознајемо само два: протежност и мишљење
 –– суштина и егзистенција се подударајусуштина и егзистенција се подударају

16. СПИНОЗАСПИНОЗА метафизикаметафизика
 2. Атрибути:2. Атрибути:
 –– представљају непосредну битпредстављају непосредну бит
супстанције, али ипак нису идентичнисупстанције, али ипак нису идентични
са њомса њом
 –– бесконачни субесконачни су
 –– суштина и егзистенција се подударајусуштина и егзистенција се подударају
 –– садржавају у себи бесконачносадржавају у себи бесконачно
мноштво модусамноштво модуса

17. СПИНОЗАСПИНОЗА метафизикаметафизика
 3. Модуси:3. Модуси:
 –– јесу стања супстанцијејесу стања супстанције
 –– изражавају супстанцију само посредно–прекоизражавају супстанцију само посредно–преко
атрибутаатрибута
 –– коначне, ограничене, појединачне ствариконачне, ограничене, појединачне ствари
(појаве)(појаве)
 –– суштина модуса није у њима самима, већ јесуштина модуса није у њима самима, већ је
њихова егзистенција одређена другимњихова егзистенција одређена другим
 модусом, а овога опет другим и тако у бескрајмодусом, а овога опет другим и тако у бескрај
 •• Из овако постављене основе Спиноза ћеИз овако постављене основе Спиноза ће
дедуковати читаву своју филозофију.дедуковати читаву своју филозофију.

18. СПИНОЗАСПИНОЗА супстанција и модусисупстанција и модуси
 •• По својој дефиницији супстанција у себи садржаваПо својој дефиницији супстанција у себи садржава
постојањепостојање
 •• Супстанција:Супстанција:
 –– апсолутни и бескрајни битак (без почетка и краја:апсолутни и бескрајни битак (без почетка и краја:
вечна и нестворена)вечна и нестворена)
 –– аутономна (неузрокована; сама свој креатор)аутономна (неузрокована; сама свој креатор)
 –– с бесконачно много атрибутас бесконачно много атрибута
 –– природа створитељица (lat. natura naturans)природа створитељица (lat. natura naturans)
 •• Коначне ствари(модуси):Коначне ствари(модуси):
 –– одређенеодређене
 –– узрокованеузроковане
 –– међусобно ограниченемеђусобно ограничене
 –– садрже у себи своју властиту негацијусадрже у себи своју властиту негацију
 –– створене природа (lat. natura naturata)створене природа (lat. natura naturata)

19. СПИНОЗАСПИНОЗА детерминизамдетерминизам
 •• Бог постоји:Бог постоји:
 –– снагом нужности своје властите природе (causa sui)снагом нужности своје властите природе (causa sui)
 –– слободно (природа која као целина постоји, делује ислободно (природа која као целина постоји, делује и
ствара снагом својих иманентних законитости и одређења,ствара снагом својих иманентних законитости и одређења,
а не својевољно)а не својевољно)
 •• Апсолутни детерминизам појединачних ствари, испадаАпсолутни детерминизам појединачних ствари, испада
делимичан узрочни однос:делимичан узрочни однос:
 –– у реду и вези ствариу реду и вези ствари
 –– у реду и вези идеја (између којих нема међусобногу реду и вези идеја (између којих нема међусобног
узајамногузајамног
 деловања, па ни узрочног односа)деловања, па ни узрочног односа)
 •• Све су промене само спољашњи појавни моменти, а уСве су промене само спољашњи појавни моменти, а у
својој основи све остаје увек једно те истосвојој основи све остаје увек једно те исто
 •• Узрок претходи својој последици логички, а не временски:Узрок претходи својој последици логички, а не временски:
 –– они су од искона идентични, једно су и истоони су од искона идентични, једно су и исто
 –– али посматрано с различитих гледиштаали посматрано с различитих гледишта

20. СПИНОЗАСПИНОЗА - паралелизам поредака света и- паралелизам поредака света и
сазнањасазнања
 •• Човек:Човек:
 –– као коначно биће мора да живи у складу с природнимкао коначно биће мора да живи у складу с природним
законимазаконима
 –– природне законе мора прво да сазнаприродне законе мора прво да сазна
 •• Математика:Математика:
 –– представља сазнајно-теоријски идеалпредставља сазнајно-теоријски идеал
 –– пружа геометријску методу истраживањапружа геометријску методу истраживања
 –– слови као онтолошка претпоставка (свет јеслови као онтолошка претпоставка (свет је
рационална, механичка, геометријскарационална, механичка, геометријска
 структура)структура)
 •• Метода следи из поставке о потпуној паралелности:Метода следи из поставке о потпуној паралелности:
 –– реда и везе идеја (сазнајни ред)реда и везе идеја (сазнајни ред)
 –– реда и везе ствари (онтолошки ред)реда и везе ствари (онтолошки ред)

21. СПИНОЗАСПИНОЗА - паралелизам поредака света и- паралелизам поредака света и
сазнањасазнања
 СВЕТ И СЛИКА СУБЈЕКТА СУ ЈЕДНО:СВЕТ И СЛИКА СУБЈЕКТА СУ ЈЕДНО:
мисаона и протежна снагамисаона и протежна снага
 супстанције су сасвим једнаке: све што из њесупстанције су сасвим једнаке: све што из ње
следује идеално следује и реалноследује идеално следује и реално
 То значи да:То значи да:
–– извесно тело (које се појавило у атрибутуизвесно тело (које се појавило у атрибуту
протежности) ипротежности) и
–– идеја о њему (која се појављује у атрибутуидеја о њему (која се појављује у атрибуту
мишљења)мишљења)
 представљају једну те исту ствар самопредстављају једну те исту ствар само
различито дату, тј. испољену у два различитаразличито дату, тј. испољену у два различита
модусамодуса

22. ТРАДИЦИЈАТРАДИЦИЈА СПИНОЗАСПИНОЗА
творац (створеног)творац (створеног) апсолутно јединствоапсолутно јединство
створеног и творећегствореног и творећег
сила или душа светасила или душа света сам свет у његовојсам свет у његовој
свеукупностисвеукупности
чисто спиритуаланчисто спиритуалан спиритуалан и материјаланспиритуалан и материјалан
временски претходан ивременски претходан и
трансцендентантрансцендентан
истовремен са светом иистовремен са светом и
њему иманентанњему иманентан
антропоморфан иантропоморфан и
персонализованперсонализован
без разума и вољебез разума и воље
слободанслободан нужаннужан
БОГБОГ
СПИНОЗА. deus sive naturaСПИНОЗА. deus sive natura

23. СПИНОЗА -СПИНОЗА - етикаетика
•• Добро и зло су релативни појмови и спадају уДобро и зло су релативни појмови и спадају у
производе разума, а не реалностипроизводе разума, а не реалности
 •• Постоје три основна афекта: жудња, радост и жалост,Постоје три основна афекта: жудња, радост и жалост,
све остало су њиховесве остало су њихове
 комбинације или последицекомбинације или последице
 •• Човеков задатак је да помоћу разумског сазнањаЧовеков задатак је да помоћу разумског сазнања
савлада своје афектесавлада своје афекте
 •• Адекватне идеје омогућују делање, а неадекватнеАдекватне идеје омогућују делање, а неадекватне
узрокују трпеће стањеузрокују трпеће стање
 •• Моралним се постаје тако што се одбацују нижи иМоралним се постаје тако што се одбацују нижи и
прихватају виши ступњеви сазнањаприхватају виши ступњеви сазнања
 •• Слобода је нужност делања у сопственој природи –Слобода је нужност делања у сопственој природи –
Бог је најслободнијиБог је најслободнији
 •• Нема апсолутне слободе (слобода и нужност сеНема апсолутне слободе (слобода и нужност се
прожимају и усклађују)прожимају и усклађују)

24. СПИНОЗА -СПИНОЗА - етикаетика
 СЛОБОДА ЈЕ САЗНАТА НУЖНОСТСЛОБОДА ЈЕ САЗНАТА НУЖНОСТ
 Сазнањем човек може да се уздигне до:Сазнањем човек може да се уздигне до:
врлине, слободе, среће и блаженстваврлине, слободе, среће и блаженства
 Интелектуална љубав према Богу је:Интелектуална љубав према Богу је:
 –– целовита свест и свестрана делатностцеловита свест и свестрана делатност
духадуха
 –– радња којом дух посматра самог себе, урадња којом дух посматра самог себе, у
пратњи идеје Бога као узрокапратњи идеје Бога као узрока

25. Готфрид Вилхелм Фрајер фонГотфрид Вилхелм Фрајер фон
Лајбниц (1646-1716)Лајбниц (1646-1716)

26. ЛАЈБНИЦЛАЈБНИЦ гносеологијагносеологија
 •• Настојање да се измире материјализам иНастојање да се измире материјализам и
спиритуализамспиритуализам
 •• Разум има одлучну предносту односу на чулаРазум има одлучну предносту односу на чула
 •• Сазнање може да буде:Сазнање може да буде:
 мутно илимутно или јаснојасно
неадекватно илинеадекватно или адекватноадекватно
симболичко илисимболичко или интуитивноинтуитивно
 ((савршено сазнање је истовремено: јасно, адекватно исавршено сазнање је истовремено: јасно, адекватно и
интуитивноинтуитивно))
 •• Аристотелов попис од 10 категорија сведен је наАристотелов попис од 10 категорија сведен је на
следећи начин:следећи начин:
 супстанција, квантитет, квалитет, релација, деловање исупстанција, квантитет, квалитет, релација, деловање и
трпљењетрпљење

27. ЛАЈБНИЦ -ЛАЈБНИЦ - супстанцијасупстанција
 •• кључан филозофски појам (Декарт,кључан филозофски појам (Декарт,
Спиноза)Спиноза)
 •• суштински независна, активна исуштински независна, активна и
многострана (бити значи деловати)многострана (бити значи деловати)
 (нема потребе као Декарт и Спиноза) да је(нема потребе као Декарт и Спиноза) да је
супстанција: једна, независно постојећасупстанција: једна, независно постојећа
и индивидуалнаи индивидуална
 •• Независна, многострана средиштаНезависна, многострана средишта
деловања називају се монадамаделовања називају се монадама

28. ЛАЈБНИЦ -ЛАЈБНИЦ - супстанцијасупстанција
 ––сличне:сличне:
▪▪ једноставне су (без делова)једноставне су (без делова)
▪▪ недељивенедељиве
▪▪ неуништивенеуништиве
 –– различите:различите:
▪▪ апсолутно, а не самоапсолутно, а не само
геометријски или хемијскигеометријски или хемијски
▪▪ недељиве су, јер сунедељиве су, јер су
метафизички ентитети,метафизички ентитети,
средишта силесредишта силе
▪▪ међусобно су све различите,међусобно су све различите,
док сви атоми личедок сви атоми личе
▪▪ нематеријалне су, због чеганематеријалне су, због чега
делују на нематеријаланделују на нематеријалан
начин, па могу да представљајуначин, па могу да представљају
и друге монаде,и друге монаде,
а атоми су материјални и вршеа атоми су материјални и врше
само материјалне функцијесамо материјалне функције
•• Монаде су у односу на атоме:Монаде су у односу на атоме:

29. ЛАЈБНИЦ - монадеЛАЈБНИЦ - монаде
 а) од њих се састоји свака супстанција, тј. онеа) од њих се састоји свака супстанција, тј. оне
саме јесу једина супстанцијасаме јесу једина супстанција
 б) више су налик души него телу, одакле следиб) више су налик души него телу, одакле следи
да је свеколика природа живада је свеколика природа жива
 в) нематеријалне су, управо по својој моћив) нематеријалне су, управо по својој моћи
представљањапредстављања
 г) свака монада је свет у малом (микрокосмос)г) свака монада је свет у малом (микрокосмос)
 д) огледало читавог универзума: у релацији суд) огледало читавог универзума: у релацији су
са свим другим монадама и све се међусобноса свим другим монадама и све се међусобно
одражавају (неко свевидеће око би, гледајући уодражавају (неко свевидеће око би, гледајући у
једну монаду, могло да види у њој одраженједну монаду, могло да види у њој одражен
целокупан остатак створеног света)целокупан остатак створеног света)

30. ЛАЈБНИЦ - монадеЛАЈБНИЦ - монаде
 међусобно се разликују по моћи представљањамеђусобно се разликују по моћи представљања
и материјалностии материјалности
 1. нестворена монада, Бог, одражава све1. нестворена монада, Бог, одражава све
ствари јасно и адекватно (нематеријална)ствари јасно и адекватно (нематеријална)
 2. створена монада, људска душа, представља2. створена монада, људска душа, представља
свесно, али не и потпуно јасносвесно, али не и потпуно јасно
 (делимично материјална)(делимично материјална)
 3. сви нижи облици монада имају све мутније3. сви нижи облици монада имају све мутније
представе (све већа материјалност)представе (све већа материјалност)

31. ЛАЈБНИЦЛАЈБНИЦ - перцепција као деловање- перцепција као деловање
 •• Покушај да се споји предсократовскиПокушај да се споји предсократовски
материјализам и Платонов идеализамматеријализам и Платонов идеализам
 •• Нису строго одељени:Нису строго одељени:
 –– материја и духматерија и дух
 –– њихове функцијењихове функције
 •• Свет се састоји од неограниченог бројаСвет се састоји од неограниченог броја
недељивих монаданедељивих монада
 (скала од најнижих честица прашине до(скала од најнижих честица прашине до
највишег створеног интелекта)највишег створеног интелекта)

32. ЛАЈБНИЦЛАЈБНИЦ - перцепција као- перцепција као
деловањеделовање
 •• Представљање је деловањеПредстављање је деловање
 •• Представљање је каратеристика иПредстављање је каратеристика и
материјалних и нематеријалних ствари: оно јематеријалних и нематеријалних ствари: оно је
мост који спаја две врсте супстанција: материјумост који спаја две врсте супстанција: материју
и духи дух
 •• Постоји супстанцијални континуитет (одПостоји супстанцијални континуитет (од
рудиментарне „мале перцепције“ минерала дорудиментарне „мале перцепције“ минерала до
„аперцепције“ људске душе)„аперцепције“ људске душе)
 •• Између монада не може бити никаквогИзмеђу монада не може бити никаквог
међуделовања, него свака монада обављамеђуделовања, него свака монада обавља
своју сопствену делатност (представљања)своју сопствену делатност (представљања)

33. ЛАЈБНИЦ - кореспонденција монадаЛАЈБНИЦ - кореспонденција монада
 •• Опасност: ако је свака монада за себе,Опасност: ако је свака монада за себе,
свет би пребивао у хаосусвет би пребивао у хаосу
 •• Бог је на почецима стварања ствариБог је на почецима стварања ствари
уредио тако промене у једној монадиуредио тако промене у једној монади
савршено одговарају променама у другимсавршено одговарају променама у другим
монадама које припадају датом системумонадама које припадају датом систему
 •• Пример:Пример:
 –– између душе и тела нема никаквогизмеђу душе и тела нема никаквог
утицаја, али, као што два часовника тачноутицаја, али, као што два часовника тачно
подешена показују исто време независноподешена показују исто време независно
један од другогједан од другог

34. ЛАЈБНИЦ - кореспонденција монадаЛАЈБНИЦ - кореспонденција монада
 –– физичка делатност монада тела одговарафизичка делатност монада тела одговара
психичкој активности монада душепсихичкој активности монада душе
 –– тело се понаша као да душа уопште нетело се понаша као да душа уопште не
постоји, а душа као да нема никаквог телапостоји, а душа као да нема никаквог тела
 –– али ипак обоје делују тако као да утичуали ипак обоје делују тако као да утичу
једно на другоједно на друго
 •• Разлика у степену објашњава сваку могућуРазлика у степену објашњава сваку могућу
различитост:различитост:
 –– нема ломова у континуитету природенема ломова у континуитету природе
 –– ниже постојање само је мањи степен оногниже постојање само је мањи степен оног
вишег(минерал, биљка, животиња, човек)вишег(минерал, биљка, животиња, човек)

35. ЛАЈБНИЦ - континуитет постојањаЛАЈБНИЦ - континуитет постојања
 Удвостручавање је бесмислено: нема две истеУдвостручавање је бесмислено: нема две исте
монаде, па ни два предмета или два догађаја,монаде, па ни два предмета или два догађаја,
иначе би то био један предмет, односно једаниначе би то био један предмет, односно један
догађајдогађај
 Свака ствар се разликује од сваке друге ствариСвака ствар се разликује од сваке друге ствари
=» не постоје истинске супротности=» не постоје истинске супротности
 Постоје само бесконачно минијатурни покрети:Постоје само бесконачно минијатурни покрети:
–– течност је чврста са нижим степеном чврстинетечност је чврста са нижим степеном чврстине
–– животиње су људи са бесконачно малимживотиње су људи са бесконачно малим
разумом итд.разумом итд.
 Примена теорије инфинитезималног рачунаПримена теорије инфинитезималног рачуна

36. ЛАЈБНИЦ - БогЛАЈБНИЦ - Бог
 •• пребива у средишту огромногпребива у средишту огромног
хармоничног система монада (света)хармоничног система монада (света)
 •• јесте изворна, бесконачна монадајесте изворна, бесконачна монада
 •• неограничено је моћан, мудар и добарнеограничено је моћан, мудар и добар
 •• створио је систем монада у коме владастворио је систем монада у коме влада
најбољи могући облик хармонијенајбољи могући облик хармоније
 (Свет је најбољи могући свет, а врховни(Свет је најбољи могући свет, а врховни
закон коначних бића је закон бољег)закон коначних бића је закон бољег)
 •• његова воља мора да прихвати оно штоњегова воља мора да прихвати оно што
његово разумевање види као савршенијењегово разумевање види као савршеније

37. ЛАЈБНИЦ - БогЛАЈБНИЦ - Бог
 •• могуће монаде су присутне у вечности Божанског умамогуће монаде су присутне у вечности Божанског ума
–у њима пребива импулс ка остварењу (што је могућа–у њима пребива импулс ка остварењу (што је могућа
монада савршенија, тај импулс је већи)монада савршенија, тај импулс је већи)
 •• пред „његовим престолом“ одиграва се такмичење упред „његовим престолом“ одиграва се такмичење у
коме најбоље монаде побеђују: Бог мора видети које сукоме најбоље монаде побеђују: Бог мора видети које су
најбоље и, стога, желети њихово остварењенајбоље и, стога, желети њихово остварење
 •• у позадини закона бољег делује темељнији закон –у позадини закона бољег делује темељнији закон –
закон довољног разлогазакон довољног разлога
 „„ствари или догађаји су стварни када постоји довољанствари или догађаји су стварни када постоји довољан
разлог за њихово постојање“разлог за њихово постојање“
 •• то је основни закон мишљења, баш као што је ито је основни закон мишљења, баш као што је и
првотни закон постојањапрвотни закон постојања

38. ЛАЈБНИЦ - теодицијаЛАЈБНИЦ - теодиција
 •• Покушај да се помири идеја о доброти Бога саПокушај да се помири идеја о доброти Бога са
постојањем зла у светупостојањем зла у свету
 •• Претпоставља се да:Претпоставља се да:
–– је само Бог савршенје само Бог савршен
–– је он узрок свеколиког добра, али не и злаје он узрок свеколиког добра, али не и зла
–– он само допушта злоон само допушта зло
–– иначе –човек не би био слободаниначе –човек не би био слободан
 •• Пошто је човеку остављена могућност да бира измеђуПошто је човеку остављена могућност да бира између
добра и зладобра и зла
 •• Бог је створио свет као хармоничну целинуБог је створио свет као хармоничну целину
различитих делова (па и супротстављених)различитих делова (па и супротстављених)
 •• Свет у коме живимо није савршен, али је ипакСвет у коме живимо није савршен, али је ипак
„најбољи од свих могућих светова“„најбољи од свих могућих светова“

39. ЛАЈБНИЦ. теодицијаЛАЈБНИЦ. теодиција
 Признаје се вредност свим постојећим доказимаПризнаје се вредност свим постојећим доказима
постојања Бога:постојања Бога:
–– допуњава доказ о случајности коначних бићадопуњава доказ о случајности коначних бића
–– преобликује (декартовски) онтолошки доказпреобликује (декартовски) онтолошки доказ
–– додаје (платонски) доказ о нужности нашихдодаје (платонски) доказ о нужности наших
идејаидеја
 (наше идеје нису нужне тек у хипотетичком, већ и(наше идеје нису нужне тек у хипотетичком, већ и
у апсолутном и категоричком смислу,у апсолутном и категоричком смислу,
 а та се нужност не да објаснити без признавањаа та се нужност не да објаснити без признавања
да постоји апсолутно нужно Бићеда постоји апсолутно нужно Биће