основна филозофска питања и подручја истраживања

1. Основна филозофска
питања и подручја
истраживања

2. Један од могућих начина да се начини овај преглед јестеЈедан од могућих начина да се начини овај преглед јесте
грубо парцелисање филозофског истраживања на тригрубо парцелисање филозофског истраживања на три
подручја где су теме:подручја где су теме: стварностстварност као таква, њенокао таква, њено
сазнавањесазнавање ии вредностивредности које их одређују. Њихове носећекоје их одређују. Њихове носеће
дисциплине су:дисциплине су:
1.1. Метафизика — назив упућује наМетафизика — назив упућује на
испитивање непроменљивих елеменатаиспитивање непроменљивих елемената
и принципа “иза” видљиве природе којаи принципа “иза” видљиве природе која
је у покрету, али такво залажење “иза”је у покрету, али такво залажење “иза”
важи и у односу на свет математичких иважи и у односу на свет математичких и
вештачких облика постојања. Основновештачких облика постојања. Основно
питање метафизике тиче се бићапитање метафизике тиче се бића
(бивства) бивствујућег као услова да(бивства) бивствујућег као услова да
нешто уопште јесте.нешто уопште јесте.

3. МетафизикаМетафизика
Код Платона је ово истраживање под именомКод Платона је ово истраживање под именом дијалектикедијалектике
довело до оштре поделе на видљиву стварност и њенудовело до оштре поделе на видљиву стварност и њену
невидљиву основу, на сферу променљивог, привидног иневидљиву основу, на сферу променљивог, привидног и
вечног, суштинског.вечног, суштинског.
Аристотел систематизује дисциплину и двојако јеАристотел систематизује дисциплину и двојако је
дефинише: каодефинише: као теологикутеологику (науку о божанском),(науку о божанском),
испитивање првих начела и првих узрока свегаиспитивање првих начела и првих узрока свега
постојећег, тражење најмањег броја општих принципа изпостојећег, тражење најмањег броја општих принципа из
којих се могу извести принципи који важе у математичкојкојих се могу извести принципи који важе у математичкој
и чулној сфери стварности; каои чулној сфери стварности; као прву филозофијупрву филозофију (у(у
односу на остале теоријске науке и фундаментодносу на остале теоријске науке и фундамент
предметним областима посебних наука), испитивањепредметним областима посебних наука), испитивање
бивства, односно бивствујућег као бивствујућег, које јебивства, односно бивствујућег као бивствујућег, које је
још код Парменида изгубило све квалитативне ознаке ијош код Парменида изгубило све квалитативне ознаке и
везу са физичким елементима тако да не припадавезу са физичким елементима тако да не припада
ниједном роду бића али обухвата свако.ниједном роду бића али обухвата свако.

4. МетафизикаМетафизика
 Развој метафизике условио је њену даљуРазвој метафизике условио је њену даљу
поделу (Кристијан Волф) на општу, тј.поделу (Кристијан Волф) на општу, тј.
онтологијуонтологију, и посебна подручја, и посебна подручја рационалнерационалне
теологијетеологије,, космологијекосмологије ии психологијепсихологије..
Кантова разорна критика означила је крајКантова разорна критика означила је крај
традиционалне метафизике и њенотрадиционалне метафизике и њено
трансформисање у правцу савременетрансформисање у правцу савремене
филозофске антропологије или опстанак уфилозофске антропологије или опстанак у
виду онтолошких претпоставки на које севиду онтолошких претпоставки на које се
ослањају остале филозофске дисциплине.ослањају остале филозофске дисциплине.

5. МетафизикаМетафизика
 Правци: сходно разлици у броју првихПравци: сходно разлици у броју првих
начела говоримо оначела говоримо о
 монизмумонизму,,
 дуализмудуализму ии
 плурализмуплурализму,,
 а сходно карактеру ових начела оа сходно карактеру ових начела о
 материјализмуматеријализму ии
 идеализмуидеализму..

6. ГносеологијаГносеологија (теорија сазнања,(теорија сазнања,
‘‘γν σιςῶγν σιςῶ ’–’– /са/знање)/са/знање)
 настаје у самим почецима филозофије,настаје у самим почецима филозофије,
када се поуздани извори и методекада се поуздани извори и методе
метафизичког сазнања намећу каометафизичког сазнања намећу као
проблем.проблем.
 Античка гносеологија је углавном билаАнтичка гносеологија је углавном била
концентрисана на критику чула иконцентрисана на критику чула и
реторичке праксе (сукоб реторике иреторичке праксе (сукоб реторике и
дијалектике, софиста и Сократа), адијалектике, софиста и Сократа), а
централну улогу ова дисциплина јецентралну улогу ова дисциплина је
имала у филозофији скептика.имала у филозофији скептика.

7. ГносеологијаГносеологија
 Нововековно раздобље јој такође дајеНововековно раздобље јој такође даје
предност у односу на метафизику,предност у односу на метафизику,
интересујући се заинтересујући се за могућностимогућности,, обимобим,,
границегранице ии извореизворе истинитогистинитог сазнањасазнања наконнакон
дугог раздобља доминације религијскогдугог раздобља доминације религијског
откровења. Са Локом она постаје основнаоткровења. Са Локом она постаје основна
филозофска дисциплина јер одговори на њенафилозофска дисциплина јер одговори на њена
питања одређују и могућности свих осталихпитања одређују и могућности свих осталих
фил. истраживања; с обзиром да је критичкофил. истраживања; с обзиром да је критичко
преиспитивање сазнања битно допринелопреиспитивање сазнања битно допринело
развоју модерних наука, то је довело и доразвоју модерних наука, то је довело и до
новог схватања улоге филозофије.новог схватања улоге филозофије.

8. ГносеологијаГносеологија
 Данас се гносеолошкДанас се гносеолошкии проблемипроблеми
разрађује у низу посебних области каоразрађује у низу посебних области као
што су:што су: логикалогика,, методологијаметодологија,,
епистемологијаепистемологија,, филозофијафилозофија наукенауке,,
теоријатеорија истинеистине,, теоријатеорија значењазначења,,
филозофијафилозофија језикајезика итд.итд.

9. ГносеологијаГносеологија
 Основна решења по питању извора истинитогОсновна решења по питању извора истинитог
сазнања одредила су неколико традиционалнихсазнања одредила су неколико традиционалних
праваца:праваца:

сензуализамсензуализам,, емпиризамемпиризам (предност дата чулима),(предност дата чулима),

рационализамрационализам (разуму или уму),(разуму или уму),

интуиционизаминтуиционизам (недискурзивним моћима),(недискурзивним моћима),

ирационализамирационализам (вољи, мистичким изворима).(вољи, мистичким изворима).

Када су у питању могућности и границе сазнања,Када су у питању могућности и границе сазнања,
разликујеморазликујемо

догматизамдогматизам и њему супротани њему супротан

критицизамкритицизам (као и варијанте(као и варијанте скептицизамскептицизам ии
агностицизамагностицизам).).

10. АксиологијаАксиологија (теорија вредности,(теорија вредности,
‘‘ ξιοςἄξιοςἄ ’–вредан, достојан)’–вредан, достојан)
предмет јој је људскпредмет јој је људскаа прапраксакса ии
стваралаштво, оно штостваралаштво, оно што је за разлику одје за разлику од
природе доступно вредновању.природе доступно вредновању.
Основни проблеми су јој:Основни проблеми су јој:
настанакнастанак вредностивредности,,
ауторство норми,ауторство норми,
прогрес у смени вредности,прогрес у смени вредности,
однос вредности и стварности,однос вредности и стварности,
највиша вредност итд.највиша вредност итд.

11. АксиологијаАксиологија
Утемељивач аксиологије Макс Шелер уводиУтемељивач аксиологије Макс Шелер уводи
разликовање врста и нивоа вредности:разликовање врста и нивоа вредности:
хедонхедонистичистичкеке (задовољство-бол везани за чулне(задовољство-бол везани за чулне
осећаје),осећаје),
виталневиталне (живот и здравље(живот и здравље))
духовнедуховне (у вредносном пару племенито-просто),(у вредносном пару племенито-просто),
логичке, као истинито-лажно;логичке, као истинито-лажно;
друштвено-моралне, као добро-зло;друштвено-моралне, као добро-зло;
естетске као лепо, узвишено, комично, трагично) иестетске као лепо, узвишено, комично, трагично) и
религијскерелигијске (свето-несвето).(свето-несвето).
Савремени приступ овим питањима је углавномСавремени приступ овим питањима је углавном
логички и допушта једино анализу вредноснихлогички и допушта једино анализу вредносних
исказа.исказа.

12. ЕтикаЕтика
(гр. θικόν, лат. mos, moris – обичај, нарав, ћуд)ἠ(гр. θικόν, лат. mos, moris – обичај, нарав, ћуд)ἠ
 је најважнија практичка дисциплина ије најважнија практичка дисциплина и
њен задатак је одређењењен задатак је одређење добрадобра каокао
основне вредности посредством које сеосновне вредности посредством које се
врши критичка процена или изборврши критичка процена или избор
поступака. Овакво разматрањепоступака. Овакво разматрање
укључује обично у форми етичкеукључује обично у форми етичке
аргументације проблем слободне вољеаргументације проблем слободне воље
и универзалног важења норми процене.и универзалног важења норми процене.

13. ЕтикаЕтика
 Традиционална,Традиционална, нормативнанормативна етика — билоетика — било
да добро дефинише као врсту ствари ида добро дефинише као врсту ствари и
стања (хедонизам, утилитаризам) или да гастања (хедонизам, утилитаризам) или да га
изједначава са појмовима врлине иизједначава са појмовима врлине и
дужности (деонтолошка етика) — настојаладужности (деонтолошка етика) — настојала
је да пружи препоруке у моралнимје да пружи препоруке у моралним
дилемама. Данас актуелнадилемама. Данас актуелна метаетикаметаетика
разматра само језичку употребу придеваразматра само језичку употребу придева
“добро” у смислу значења и образлагања“добро” у смислу значења и образлагања
логичких аспеката моралног говора, безлогичких аспеката моралног говора, без
икаквих вредносних препорука.икаквих вредносних препорука.

14. ЕстетикаЕстетика
((α σθησιςἴα σθησιςἴ – чуло, осећај)– чуло, осећај)
као науку окао науку о лепомлепом у природи и уметностиу природи и уметности
утемељује је Александар Баумгартен у 18.утемељује је Александар Баумгартен у 18.
веку. Неки естетичари укључују и ружновеку. Неки естетичари укључују и ружно
међу естмеђу естетичкеетичке категорије, а неки (каокатегорије, а неки (као
Хегел) искључују природно лепо.Хегел) искључују природно лепо.
Иако се често ближи филозофији уметности,Иако се често ближи филозофији уметности,
она покушава да одговори и на онтолошкаона покушава да одговори и на онтолошка
питања о уметности (биће ум. дела, штапитања о уметности (биће ум. дела, шта
сачињава естетски акт, шта је природасачињава естетски акт, шта је природа
стваралаштва).стваралаштва).

15. ЕстетикаЕстетика
Естетска сфера духовности се нереткоЕстетска сфера духовности се неретко
вреднује ниже од осталих (Платон) збогвреднује ниже од осталих (Платон) због
њеног илузионистичког и заводљивогњеног илузионистичког и заводљивог
карактера (гради се наводно накарактера (гради се наводно на
недостатку живота), идеологичности,недостатку живота), идеологичности,
или се она схвата као вид сазнањаили се она схвата као вид сазнања
стварности нижи по карактеру уследстварности нижи по карактеру услед
конфузности чула.конфузности чула.

16. АнтропологијаАнтропологија
((άνθρωποςάνθρωπος – човек)– човек)
има своје почетке код Протагоре и софиста.има своје почетке код Протагоре и софиста.
Према Канту, у свим темељним питањима токомПрема Канту, у свим темељним питањима током
читаве историје филозофије имплицитно јечитаве историје филозофије имплицитно је
присутно антрополошко полазиште.присутно антрополошко полазиште.
У 18. веку просветитељи антиципирају науку оУ 18. веку просветитељи антиципирају науку о
људској природи, аљудској природи, а
Фојербах сматра да је у њој кључ за новуФојербах сматра да је у њој кључ за нову
филозофију ослобођену теолошког наслеђа.филозофију ослобођену теолошког наслеђа.
Међутим, званичним оснивачем сматра се МаксМеђутим, званичним оснивачем сматра се Макс
Шелер (у делуШелер (у делу Положај човека у космосуПоложај човека у космосу онон
одваја филозофску од научне и културнеодваја филозофску од научне и културне
антрологије, које карактерише емпиријскиантрологије, које карактерише емпиријски
приступ у проучавању човека).приступ у проучавању човека).

17. АнтропологијаАнтропологија
Неки значајнији увиди из филНеки значајнији увиди из филозофскеозофске традиције:традиције:
за Паскала, човек је самопротивречно биће, као и заза Паскала, човек је самопротивречно биће, као и за
модерног егзистенцијалисту Кјеркегора, који гамодерног егзистенцијалисту Кјеркегора, који га
дефинише као биће парадокса;дефинише као биће парадокса;
за Канта, он је ум који мора да прекорачи моћи сазнањаза Канта, он је ум који мора да прекорачи моћи сазнања
услед своје метафизичке природе;услед своје метафизичке природе;
за Хердера – биће недостатка супротстављено природи,за Хердера – биће недостатка супротстављено природи,
упућено на креативну употребу сопствених оруђа иупућено на креативну употребу сопствених оруђа и
технике;технике;
за Хегела и настављаче, човек је протумачен из визуреза Хегела и настављаче, човек је протумачен из визуре
теорије отуђења (наслеђене од хришћанске теологије)теорије отуђења (наслеђене од хришћанске теологије)
као саморазвојно биће у непрекидном процесукао саморазвојно биће у непрекидном процесу
задобијања и негирања сопствене суштине.задобијања и негирања сопствене суштине.

18. Историја филозофијеИсторија филозофије
 првим историчарем сматра се Аристотел.првим историчарем сматра се Аристотел.
 Хегел поставља њене принципе како би јој даоХегел поставља њене принципе како би јој дао
статус праве филстатус праве филозофскеозофске дисциплине (чакдисциплине (чак
филозофије филозофије!) за разлику одфилозофије филозофије!) за разлику од
спољашњег и анегдотског приступаспољашњег и анегдотског приступа
доксографије:доксографије:
 а) Филозофија је “своје време схваћено уа) Филозофија је “своје време схваћено у
мислима”, па се филозофије различитих епохамислима”, па се филозофије различитих епоха
не могу ни оповргавати ни обнављатине могу ни оповргавати ни обнављати
накнадно. Пошто је филозофија саставни деонакнадно. Пошто је филозофија саставни део
опште историје човечанства, треба одредитиопште историје човечанства, треба одредити
њен однос према околностима настанка, али ињен однос према околностима настанка, али и
другим областима духовног стварања;другим областима духовног стварања;
актуелизују у одређеном времену.актуелизују у одређеном времену.

19.  б) Историја филозофије представља заокруженуб) Историја филозофије представља заокружену
целину са унутрашњом развојном логиком и овајцелину са унутрашњом развојном логиком и овај
однос дела и целине треба реконструисати каооднос дела и целине треба реконструисати као
нужно и доследно напредовање унужно и доследно напредовање у
самоосвешћивању духа;самоосвешћивању духа; вв) За филозофију је) За филозофију је
дијалог са традицијом пресуддијалог са традицијом пресуднниијији него што је тонего што је то
случај у другим областима духовслучај у другим областима духовнне делатности јере делатности јер
се једино посредством ове историјскесе једино посредством ове историјске
саморефлексије филозофије може одговорити насаморефлексије филозофије може одговорити на
питање “шта је филозофија”.питање “шта је филозофија”.
 Савремени историчар филозофије НиколајСавремени историчар филозофије Николај
Хартман види у историјском путу филозофије самоХартман види у историјском путу филозофије само
окретање око неколико вечитих филозофскихокретање око неколико вечитих филозофских
проблемапроблема..