3. 1. Друштво и васпитање
Проблеми:
1.Васпитање као међусобно утицање индивидуа (у оквиру уже
или шире заједнице).
2.Развој васпитања прати и развој друштва.
3.Човјек није човјек по рођењу, он то постаје васпитањем.
4.Друштво се кроз васпитање одражава, обнавља и развија.
5.Индивидуалистичко васпитање (роботизација личности).
6.Васпитање је друштвено-генерацијска појава.
7.Брига одраслих за млађи нараштај.
8.Законитости развоја друштва – законитости развоја појединца.
9.Карактер друштва одређује карактер васпитања.
10.Васпитање је друштвено-историјска појава.
11.Васпитање и рад.
4. 12. Васпитање је започело са људским друштвом.
13. Васпитање се врши трајно и свуда.
14. Облици утицаја друштва на младу генерацију.
15. Веза васпитања са политиком.
16. Васпитна установа је друштвена установа.
17. Васпитање се не може (не смије) затворити у школу.
18. Слабости тврдње “васпитање је преношење искуства страијих
на младе”.
19. Двосмјерност утицаја између друштва и васпитања.
20. Нема друштва нити људи у којем није постојало васпитање.
21. Друштво је кроз историју мијењало функције, циљеве,
садржаје и форме васпитања.
22. Васпитање је “универзална културна функција” (нема везе
васпитање са политиком – Вук Павловић у књизи Личност и
одгој).
5. 2. Основне карактеристике васпитања
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Интенционалност васпитања.
Васпитање је друштвено-историјска
категорија.
Васпитање је друштвено-генерацијска појава.
Васпитање је имало класни, бескласни и
сталешки карактер.
Друштвено-политички карактер.
Систематичност и организованост васпитања.
6. 2. Основне карактеристике васпитања
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Интенционалност васпитања.
Васпитање је друштвено-историјска
категорија.
Васпитање је друштвено-генерацијска појава.
Васпитање је имало класни, бескласни и
сталешки карактер.
Друштвено-политички карактер.
Систематичност и организованост васпитања.
