2. Одређење филозофије
Филозофија - се рађа се из запитаности над
светом и животом. Она мисли свет и човека као
израз настојања човека да сазна целину света,
целину онога што јесте - да сазна прве основе
свега, допре до смисла живота, одреди
вредности које одређују његово деловање...
Филозофија то чини на начин да промишља
питања о свету и смислу живота и труди се да
методски
изгради рационални систем знања, заснован на
појмовном мишљењу.
Тај систем јесте логичан, критичан, образложен,
доследан непротивречан.
3. Религија и филозофија
И религија представља представља одговор човека
на изазов и упитаност сопственог
постојања.
Однос човека према свету је такође тема религије
али док се кроз филозофију човек према свету
односи непосредно мишљењем - тај однос у
религији је посредован светим, божанским.
Религија је систем веровања са обредним радњама
који се темељи на истинама које се не могу
доводити у питање. Оне се називају догмама. Док се
филозофија заснива на поимању и резоновању религија се заснива на вери и верским представама
утемељеним на осећањима и врло често “мистичном
заносу”.
4. Митологија и филозофија
Мит је представљао првобитно тумачење света у облику
митских казивања заснованих на
машти - субјективном доживљају света првобитних
песника и приповедача.
Мит јесте објашњење света али ненаучно објашњење.
Он није заснован на аргументима и разложним тврдњама
већ се користи сликовит, чулно непосредни и
фантастични језик симбола - то је митски језик који има
своју "логику". Митови су приче о свету, боговима,
херојима испричане пре свега у виду монолога знање у коме се ништа не доказује и ни о чему не
расправља. Насупрот митског језика рађа се логос појмовно и разложно мишљење засновано на
аргуметима.
5. Уметност и филозофија
Уметност изражава поглед на свет. Она је делатност и
израз људског духа
– као креативни, лични чин уметника - отелотворен у
уметничком делу створеног према критеријумима
уметничке лепоте.
Уметничка дела и филозофска дела су нешто што не
губи вредност са протоком времена као на пример нека
научна и техничка открића.
По неким филозофима уметност је најсроднија
филозофији. Али ипак док је начин уметности
непосредно представљање света уз важну улогу маште и
осећања дотле је филозофија резултат појмовног рада,
дело критичког, аргументативног ума.
6. Наука и филозофија
Однос филозофије и науке је најсложенији. Наука је
најопштије говорећи, разумско знање о свету и природи. Она
обухвата систем знања који се тиче физичког света, човека,
друштва, заснован на непристрасном посматрању и
истраживању чији је циљ откривање општих закона који
владају у свету. У почетку филозофија је била исто што и
научна тежња уопште - исто што и наука.
Тек касније након Аристотелове синтезе целокупног научног
искуства грчке цивилизације почело је осамостаљивање
самосталних појединих подручја науке.
Свака посебна наука има као свој предмет има ограничену
сферу стварности - коју истражује у његовој посебности.
Филозофија насупрот томе тежи сазнању целине света и
одређењу циљева живота.
Наука врши парцијализацију стварности.
7. Наука и филозофија
Посебне науке не само да не постављају темељно
филозофско питање о постојању него не трагају ни за
смислом живота и сложеношћу људске егзистенције у
свој њеној разноликости.
Филозофија као општа методологија истражује опште
методе наука и њихове претпоставке.
Наука своје крајње претпоставке не проверава, док
филозофија увек и поново критички преиспитује и
сопствене претпоставке па и саму сврху науке. Она је с
једне стране упућена на резултате посебних наука а са
друге она је њихова претпоставка.
Предности филзофије - усмеравање ка целини, изворна
критичка свест о претпоставкама, тј. сазнање битних
извора и узрока бића и хуманистичка визија смисла.
