Osnove nervnog sistema

2.  Nervni sistem je najsloženiji sistem u čovekovom
organizmu. Ovaj sistem čini kompleksna mreža
nerava i ćelija koji prenose informacije ka mozgu i
iz mozga preko kičmene moždine ka različitim
strukturama tela.

3.  Nervni sistem reguliše rad svih ostalih organa
ljudskog tela. Nervni sistem prilagođava reagovanje
tela na uticaj spoljašnje sredine.

4.  Korteks (kora) velikog mozga je najviši nivo
razvoja sive mase centralnog nervnog sistema
(CNS), sedište svesti, volje, osećanja i
visokointelektualnih sposobnosti. Zajedno sa
endokrinim žlezdama CNS učestvuje u
održavanju homeostaze.

5. Podela nervnog sistema je morfološka i
funkcionalna. Morfološki deli se na centralni i
periferni, a funkcionalno na somatski (pod
uticajem volje) i autonomni (ne utičemo na
njegovo funkcionisanje). Centralni nervni sistem
grade mozak i kičmena moždina.

8.  Mozak čine moždano stablo ( truncus encephali ),
mali mozak ( cerebellum ), međumozak (
diencephalon ) i veliki mozak ( telencephalon ).
Moždano stablo grade produžena moždina ( medulla
oblongata ), moždani most ( pons ) i srednji mozak (
mesencephalon ). Rombasti mozak grade produžena
moždina, moždani most i mali mozak.

9.  Periferni nervni sistem (PNS) grade spinalni i
kranijalni nervi. Ovi živci povezuju kičmenu
moždinu i mozak sa periferijom i sadrže
senzitivna, motorna i vegetativna vlakna.
 Mozak i kičmena moždina pokriveni su svojim
omotačima, odnosno meningama. Smešteni su
u lobanji i kičmenom kanalu. Plivaju u
cerebrospinalnoj tečnosti, tj. likvoru.

10.  Osnovna morfološka i funkcionalna jedinica
nervnog sistema jeste nervna ćelija odnosno neuron.
Najvažniji karakteristika neurona je nadražljivost i
sposobnost prenošenja ili kočenja prenošenja
impulsa na druge neurone i ćelije drugih tkiva.
Nervni sistem funkcioniše međusobnom
komunikacijom susednih ili udaljenih neurona.

11.  Funkcionalno, neuroni se dele na motorne, senzitivne i
interneurone. Motorni upućuju impulse ka krvnim
sudovima, mišićima i žlezdama. Lokalizovni su u
prednjim rogovima kičmene moždine i motornim
jedrima kranijalnih nerava. Senzitivni primaju
informacije iz okruženja. Nalaze se u ganglionima
spinalnih i kranijalnih nerava. Interneuroni povezuju
prethodne dve grupe, izuzetno su brojni.
 Neuroni preko svojih nastavaka stvaraju međusobne
veze odnosno sinapse.

13.  Mozak prima poruke od čulnih organa - očiju, ušiju,
nosa, jezika i kože, kao i od niza receptora u
mišićima i senzorima temperature krvi. Oni se
ponašaju poput uređaja za unos informacija u
komjuter. Ove informacije putuju do specijalnih
prijemnika, odnosno senzora, smeštenih u
hemisferama mozga.

14.  Poruke, koje šalju nervi, su poznate kao impulsi.
Oni u mnogome podsećaju na električne signale u
strujnim kolima u okviru kompjutera. Svaki neuron
je slabo naelektrisan, čak i onda kada se ne koristi i
to zahvaljujući naelektrisanim hemijskim
supstancama u ćeliji i oko nje. Svi impulsi su
identični. Svaki deo mozga tumači poruke na
osnovu toga koliko ih primi u određenom trenutku.
Mozak određuje koje su poruke od veće važnosti za
telo.

15.  Nervni impulsi putuju mozgom brzinom do
400 km/h, a 200 ovakvih impulsa može proći
neuronom svake sekunde. Za razliku od
kompjutera kojeg možemo isključiti, mozak je
uvek aktivan. Čak i kada spavamo svake
sekunde do mozga i iz njega putuje 50 miliona
nervnih poruka.