1. НЕРВНИ СИСТЕМНЕРВНИ СИСТЕМ
ЧОВЕКАЧОВЕКА

2. НЕРВНЕ ЋЕЛИЈЕНЕРВНЕ ЋЕЛИЈЕ

3. НЕРВНЕ ЋЕЛИЈЕНЕРВНЕ ЋЕЛИЈЕ

7. ФИЗИОЛОШКЕ ОСОБИНЕФИЗИОЛОШКЕ ОСОБИНЕ
НЕРВНИХ ЋЕЛИЈАНЕРВНИХ ЋЕЛИЈА
 НАДРАЖЉИВОСТНАДРАЖЉИВОСТ
 ПРОВОДЉИВОСТПРОВОДЉИВОСТ

8. НЕРВИ И ГАНГЛИЈЕНЕРВИ И ГАНГЛИЈЕ
 НЕРВНЕРВ – више дугих наставака нервне– више дугих наставака нервне
ћелије који су обавијени заједничкомћелије који су обавијени заједничком
опномопном
 Нерви могу бити:Нерви могу бити: моторнимоторни
( покретачки), сензитивни( покретачки), сензитивни
( осећајни) и мешовити( осећајни) и мешовити
( асоцијативни).( асоцијативни).

9. НЕРВИ И ГАНГЛИЈЕНЕРВИ И ГАНГЛИЈЕ

11. ЦЕНТРАЛНИ НЕРВНИЦЕНТРАЛНИ НЕРВНИ
СИСТЕМСИСТЕМ

12.  Централни нервни систем чинеЦентрални нервни систем чине мозак и кичмена
мождина
 Мозак је смештен у шупљини лобање, а кичмена
мождина се налази у кичменом каналу
 Осим што су заштићени костима, мозак и кичмена
мождина су обавијени трима опнама измађу којих
се налази течност- ликвор

13. МОЗАКМОЗАК
 Састоји се од пет делова:Састоји се од пет делова: средњег мозга,средњег мозга,
међумозга, валиког мозга, малог мозга имеђумозга, валиког мозга, малог мозга и
продужене мождинепродужене мождине
 Кроз средину кичмене мождине пролазиКроз средину кичмене мождине пролази
канал који се у мозгу проширује и образујеканал који се у мозгу проширује и образује
четири шупљине- мождане коморечетири шупљине- мождане коморе
 У мозгу се налазе нервни центри- групеУ мозгу се налазе нервни центри- групе
ћелија које су специјализоване за обављањећелија које су специјализоване за обављање
одређених функцијаодређених функција

15. ПРОДУЖЕНА МОЖДИНАПРОДУЖЕНА МОЖДИНА
 спаја кичмену мождину са осталим деловимаспаја кичмену мождину са осталим деловима
мозгамозга
 Бела маса се налази споља, а сива унутраБела маса се налази споља, а сива унутра
 У продуженој мождини се укрштају нервниУ продуженој мождини се укрштају нервни
путеви леве и десна страна телапутеви леве и десна страна тела
 Чвор живота-Чвор живота- центри за управљање основнимцентри за управљање основним
животним функцијама- дисање и рад срцаживотним функцијама- дисање и рад срца
 Одбрамбени рефлекси-Одбрамбени рефлекси- кијање, кашљање,кијање, кашљање,
лучење суза, трептањелучење суза, трептање
 Рефлекси везани за исхрану-Рефлекси везани за исхрану- сисање, лучењесисање, лучење
пљувачке, гурањепљувачке, гурање

16. СРЕДЊИ МОЗАКСРЕДЊИ МОЗАК
 Између продуженеИзмеђу продужене
мождине и међумозгамождине и међумозга
 Регулише тонус мишићаРегулише тонус мишића
који држе тело насупроткоји држе тело насупрот
сили Земљине тежесили Земљине теже
 Примарни центри вида иПримарни центри вида и
слухаслуха
 Са продуженомСа продуженом
мождином образујемождином образује
мождано стабломождано стабло

17. МЕЂУМОЗАКМЕЂУМОЗАК
 Налази се изнад средњег мозга, а окружују га лева иНалази се изнад средњег мозга, а окружују га лева и
десна половина великог мозгадесна половина великог мозга
 Горњи део преноси и прерађје информације изГорњи део преноси и прерађје информације из
већине чулних органа до великог мозгавећине чулних органа до великог мозга
 У доњем делу су смештени центри за регулацијуУ доњем делу су смештени центри за регулацију
телесне температуре тела, осећај глади, ситости ителесне температуре тела, осећај глади, ситости и
жеђижеђи
 Део међумозга повезан је са хипофизом- жлездомДео међумозга повезан је са хипофизом- жлездом
која контролише рад свих жлезда са унутрашњимкоја контролише рад свих жлезда са унутрашњим
лучењемлучењем

19. МАЛИ МОЗАКМАЛИ МОЗАК
 Налази се у потиљачном делу лобањеНалази се у потиљачном делу лобање
 Састоји се из две половинеСастоји се из две половине
 Избраздана површина, коју чини сива масаИзбраздана површина, коју чини сива маса
 Унутра се налази бела масаУнутра се налази бела маса
 Центри за одржавање равнотеже тела иЦентри за одржавање равнотеже тела и
центри ѕа контролу и координацију покретацентри ѕа контролу и координацију покрета
 Прима информације из целог тела иПрима информације из целог тела и
усклађје рад мишићаусклађје рад мишића
 Прецизни покрети- писање, цртање...Прецизни покрети- писање, цртање...

21. ВЕЛИКИ МОЗАКВЕЛИКИ МОЗАК
 Највећи део мозгаНајвећи део мозга
 Подељена на две половине-Подељена на две половине-
хемисферехемисфере
 На површини се налази сива маса,На површини се налази сива маса,
која чини кору велоког мозгакоја чини кору велоког мозга
 Површина великог мозга је увећанаПовршина великог мозга је увећана
браздама и вијугамабраздама и вијугама
 Испод коре се налази бела масаИспод коре се налази бела маса
сачињена од нервних наставакасачињена од нервних наставака
(аксона), који повзују обе половине,(аксона), који повзују обе половине,
делове исте половине, као и кору саделове исте половине, као и кору са
другим деловима мозгадругим деловима мозга
 Свака половина мозга регулишеСвака половина мозга регулише
покретање супротне стране тела.покретање супротне стране тела.

22.  Кора великог мозга подењена је на четири режња-Кора великог мозга подењена је на четири режња-
слепоочни, чеони, темени и потиљачнислепоочни, чеони, темени и потиљачни..
 Чеони режањ-Чеони режањ- у овом режњу су смештени центриу овом режњу су смештени центри
који управљају свим вољним покретима, као икоји управљају свим вољним покретима, као и
центри за говор, учење, памћење и размишљањецентри за говор, учење, памћење и размишљање
 Темени режањ-Темени режањ- центри за додир, топлоту,центри за додир, топлоту,
хладноћу и бол.хладноћу и бол.
 Потиљачни режањ-Потиљачни режањ- центар за вид ( примацентар за вид ( прима
сигнале из ока и обликује оно што очи виде)сигнале из ока и обликује оно што очи виде)
 Слепоочни режањ-Слепоочни режањ- центар за слух (омогућује дацентар за слух (омогућује да
разумемо оно што смо чули) и укус.разумемо оно што смо чули) и укус.

23. чеони
режањ
темени
режањ
слепоочни режањ
потиљачн
ирежањ

24.  У кори великог мозга налазе се центриУ кори великог мозга налазе се центри
виших нервних делатности, као што сувиших нервних делатности, као што су
закључивање, мишљење, памћење и учење.закључивање, мишљење, памћење и учење.
 Мозак прима информације, обрађује их,Мозак прима информације, обрађује их,
дефинише и тек тада постајемо свесни дадефинише и тек тада постајемо свесни да
нешто чујемо, видимо, тек тада осећамонешто чујемо, видимо, тек тада осећамо
укус хране, бол, додир...укус хране, бол, додир...

25. УЧЕЊЕ И ПАМЋЕЊЕУЧЕЊЕ И ПАМЋЕЊЕ
 Настају образовањем великог броја везаНастају образовањем великог броја веза
између нервних ћелија у кори великогизмеђу нервних ћелија у кори великог
мозга.мозга.
 Учење-Учење- сложени психички процеси каосложени психички процеси као
што су усвајање навика, информација,што су усвајање навика, информација,
знања и развијање вештина и способности.знања и развијање вештина и способности.
 Памћење -Памћење - способност да се знања стеченаспособност да се знања стечена
процесом учења сачувају и поново користепроцесом учења сачувају и поново користе
 За процесе мишљења и закључивањаЗа процесе мишљења и закључивања
неопходни су све делови коре великогнеопходни су све делови коре великог
мозга.мозга.

27. КИЧМЕНА МОЖДИНАКИЧМЕНА МОЖДИНА
 Налази се у кичменом каналу који образују кичмениНалази се у кичменом каналу који образују кичмени
пршљенови.пршљенови.
 Пружа се од отвора на потиљачној кости до другогПружа се од отвора на потиљачној кости до другог
слабинског пршљенаслабинског пршљена
 У унутрашњости се налазиУ унутрашњости се налази сива масасива маса која има обликкоја има облик
сливаслива XX или лептира.или лептира.
 У средишњем делу сиве масе се налази централни каналУ средишњем делу сиве масе се налази централни канал
 Бела масаБела маса се налази на преиферији и окружује сиву масу.се налази на преиферији и окружује сиву масу.
 Она садржи две врсте нервних влакана-Она садржи две врсте нервних влакана- узлазнаузлазна којакоја
проводе нервни надражај у правцу мозга ипроводе нервни надражај у правцу мозга и силазнасилазна којакоја
преносе информације из мозга ка органима и периферијипреносе информације из мозга ка органима и периферији
тела.тела.

28.  Од кичмене мождине полази 31 парОд кичмене мождине полази 31 пар
мождинских нерава који се налазе у саставумождинских нерава који се налазе у саставу
периферног нервног системапериферног нервног система
 Мождински нерви преносе сигнале у обаМождински нерви преносе сигнале у оба
смерасмера
 Покретачки део нерваПокретачки део нерва преноси сигнале одпреноси сигнале од
мозга до мишића, амозга до мишића, а осећајни део нерваосећајни део нерва
доноси у мозак сигнале са чулних органадоноси у мозак сигнале са чулних органа
коже.коже.

29. Сива
маса
Бела маса
Централни
канал Осећајни нерв
Покретачки
нерв
Мешовити
нерв

30.  УУ сивој маси налазе се центри рефлекснихсивој маси налазе се центри рефлексних
радњирадњи
 Рефлекси-Рефлекси- покрети који се одвијају безпокрети који се одвијају без
утицаја воље, нпр реакција на неку дражутицаја воље, нпр реакција на неку драж
које има заштитну функцијукоје има заштитну функцију
 Рефлексни лук-Рефлексни лук- пут који надражај пређепут који надражај пређе
од пријемника дражи, преко осећајниход пријемника дражи, преко осећајних
нерава, до центра у кичменој мождини инерава, до центра у кичменој мождини и
затим од центра, преко покретачког нервазатим од центра, преко покретачког нерва
до мишића или органа који на драждо мишића или органа који на драж
( ефектори).( ефектори).

31. РЕФЛЕКСНИ ЛУК

32.  Рефлекси могу бити урођени ( безусловни)Рефлекси могу бити урођени ( безусловни)
и стечени ( условни)и стечени ( условни)
 Урођени рефлекси-Урођени рефлекси- имају значајну улогу уимају значајну улогу у
одржавању неких основних животниходржавању неких основних животних
функција ( дисање, рад срца, кијање,функција ( дисање, рад срца, кијање,
кашљање... )кашљање... )
 Стечени рефлекси-Стечени рефлекси- научене рефлексненаучене рефлексне
радње током животарадње током живота

35. ПЕРИФЕРНИ НЕРВНИПЕРИФЕРНИ НЕРВНИ
СИСТЕМСИСТЕМ
 Чине га нерви који полазе из мозг иЧине га нерви који полазе из мозг и
кичмене мождинекичмене мождине

36.  Дванаест пари нерава полази из
мозга
 Они могу битиОни могу бити осећајни, покретачкиосећајни, покретачки
или моторни.или моторни.
 Осећанји:мирисни, очни и слушниОсећанји:мирисни, очни и слушни
нервнерв..
 Покретачки: покретачи очних мишића,Покретачки: покретачи очних мишића,
језични и нерви који инервишу лице.језични и нерви који инервишу лице.
 Мешовити су: троструки нерв, нервМешовити су: троструки нерв, нерв
луталав и језично – ждрелни нервлуталав и језично – ждрелни нерв

37. АУТОНОМНИАУТОНОМНИ
( ВЕГЕТАТИВНИ) НЕРВНИ( ВЕГЕТАТИВНИ) НЕРВНИ
СИСТЕМСИСТЕМ Посебни нерви и ганглије градеПосебни нерви и ганглије граде
аутономни нервни системаутономни нервни систем
 Чине га два дела – симпатички иЧине га два дела – симпатички и
парасимпатички системпарасимпатички систем

38.  Ганглије симпатичког системаГанглије симпатичког система
полазе са обе стране кичменеполазе са обе стране кичмене
мождине, поређане уздужно у двамождине, поређане уздужно у два
низа.низа.
 Има их и између органаИма их и између органа
 Ганглије парасимпатичкогГанглије парасимпатичког
система налазе се у самимсистема налазе се у самим
унутрашњим органимаунутрашњим органима

39.  Унутрашњи органи суУнутрашњи органи су
снабдевени огранцима обаснабдевени огранцима оба
деладела (( и симпатикуса ии симпатикуса и
парасимпатикуса).парасимпатикуса).
 Функционишу тако штоФункционишу тако што једанједан
појачава рад органа, докпојачава рад органа, док
други делује супротно,други делује супротно,
кочећи функцију органа.кочећи функцију органа.

40. ОРГАН ДЕЈСТВО
СИМПАТИКУСА
ДЕЈСТВО
ПАРАСИМПАТИКУСА
СРЦЕ УБРЗАВА РАД УСПОРАВА РАД
КРВНИ СУДОВИ У
КОЖИ
СУЖАВА ИХ ШИРИ ИХ
ДУШНИЦЕ ШИРИ ИХ СУЖАВА ИХ
ДУЖИЦА ОКА ШИРИ ЗЕНИЦУ СУЖАВА ЗЕНИЦУ
ЦРЕВА УСПОРАВА РАД УБРЗАВА РАД
ЗНОЈНЕ ЖЛЕЗДЕ ИЗАЗИВА ОБИЛНО
ЗНОЈЕЊЕ
НЕМА
ЈЕТРА ОТПУШТА ГЛУКОЗУ НЕМА
СКЕЛЕТНИ МИШИЋИ ПОВЕЋАВА СНАГУ НЕМА