О карактеру Милошеве владавине, сукобу са српским првацима и бунама против њега, Сретењском уставу, Турском уставу, влади Михаила, изгнанствима Милоша и Михаила.
Miloš Obrenović je bio poznati srpski vođa za vreme Drugog srpskog ustanka.
Srbija ga pamti još kao i veoma mudrog čoveka. Ako je suditi po istorijskim izvorima, on se smatra vrhom tadašnje diplomatije.
О карактеру Милошеве владавине, сукобу са српским првацима и бунама против њега, Сретењском уставу, Турском уставу, влади Михаила, изгнанствима Милоша и Михаила.
Miloš Obrenović je bio poznati srpski vođa za vreme Drugog srpskog ustanka.
Srbija ga pamti još kao i veoma mudrog čoveka. Ako je suditi po istorijskim izvorima, on se smatra vrhom tadašnje diplomatije.
Др Љубинка Шкодрић, Судбина архивске грађе краља Александра ОбреновићаArhivistika
Posle Majskog prevrata 1903. godine pokrenuto je pitanje dalje sudbine poverljive arhivske građe koja se nalazila u kasi kralja Aleksandra Obrenovića. Državni arhivar dr Mihailo Gavrilović je već u junu 1903. godine uputio zahtev da se ova arhivska građa preda Državnoj arhivi (danas Državnom arhivu Srbije). Primopredaja je izvršena 1908. godine s tim što je arhivska građa trebalo da ostane zapečaćena dok vlada ne donese odluku o njenom otvaranju. Tokom Prvog svetskog rata, sve zaraćene strane pokazivale su zainteresovanost za ovaj materijal, ali se usled ratnih zbivanja tokom 1915. godine arhivskoj građi iz kase kralja Aleksandra gubi trag, da bi u međuratnom periodu bili pronađeni i prikupljeni njeni delovi.
U radu je izvršen pokušaj da se utvrdi sadržina arhivske građe koja se nalazila u kasi kralja Aleksandra Obrenovića i da se rekonstruiše njena sudbina tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Posebna pažnja posvećena je analizi politike državnih vlasti, stavova političkih i javnih ličnosti, kao i aktivnosti i zalaganja arhivskih predstavnika za očuvanje i zaštitu ove vredne, ali politički osetljive i poverljive arhivske građe.
2. Михаило Обреновић III
• Кнез Михаило Обреновић живео је од 1823. до 29. маја 1868.
године.Његови родитељи били су кнез Милош и кнегиња Љубица.
Владао је 2 пута, први пут од 1839. до 1842. год. када је збачен са
престола, а други пут од 1860. до 1868. године када је убијен. За време
његове владавине учињене су значајне промене у унутрашњој а и у
спољашњој политици. У недељу, 29. маја 1868. кнез Михаило се
превезао до Кошутњака где су га у парку сачекали Павле и Коста
Радовановић и са намером га убили. Његов гроб се сада налази
у Саборној цркви у Београду. Кнез Михаило је у Србији славан као
велики дипломата и војсковођа који је био главни ослободилац
Србије од Турака. Као последица његове владавине градови Београд,
Смедерево, Ужице, Шабац и Кладово поново су ушли у састав Србије.
3. Иторијат споменика
• Непосредно након атентата у коме је
страдао Кнез Михаило расписан је први
конкурс за израду кнежевог споменика.
Човек који је био водећи у проналажењу
вајара био је фотограф Анастас Јовановић
који је за споменик ангажовао Италијана
Енрика Пација.
4. Радови и сметње
• Када су се завршили припремни радови и
нацрти које је направио познати архитекта
и син Анастаса Јовановића Константин
Јовановић избили су српско-турски ратови и
тако је одложен даљи напредак пројекта.
Радови су се наставили када је Србија
добила независност 1878. а завршени
након годину дана 1879. године.
5. Завршетак радова
• Споменик је коначно откривен 19. децембра
1882. године на Светог Николу која је била слава
династије Обреновић.На постаменту споменика
налазили су се сви градови које је кнез Михаило
ослободио, на прочељу грб Србије, а на супротној
страни порука која каже:
„Кнезу Михаилу Обреновићу. Благодарна Србија“
• За ово завршено дело Енрико Паци добио је
орден витеза таковског реда другог степена.
