VIII

2.  САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ: 28. јуна 1914. Гаврило
Принцип убио Франца Фердинанда.
Гаврило Принцип

3.  Аустроугарска за атентат оптужила Србију и 23. јула
1914. упутила јој ултиматум. Србија није
прихватила све тачке ултиматума.
 28. јула 1914. Аустроугарска објавила рат Србији.
Објава рата упућена обичним телеграмом.
Телеграм аустроугарске
објаве рата Србији

4.  Српска Врховна команда очекује напад са севера, из
Војводине и складу са тим распорећује своје четири
армије, Трупе одбране Београда и Ужичку војску.
 Врховни команданта српске војске био је регент
Александар Карађорђевић, начелник штаба Врховне
команде српске војске војвода Радомир Путник,
заменик генерал Живојин Мишић. Српским армијама
командују генерали Степа Степановић, Петар
Бојовић и Павле Јуришић Штурм.

5. Регент
Александар
Карађорђевић
Војвода
Радомир Путник
Генерал
Степа Степановић
Генерал
Петар Бојовић
Генерал
Живојин Мишић
Генерал
Павле Јуришић Штурм

6.  Командант аустроугарске војске у нападу на Србију
био је генерал Оскар Поћорек. Имао је план да
нападне Србију преко Дрине и да је тако изненади. У
напад на Србију ангажовао је три армије, две из
правца Босне и једну из правца Војводине.
Генерал
Оскар Поћорек

7.  Српска врховна команда изненађена нападом из
Босне, Аустроугари освајају Шабац.
 Наређење Другој српској армији под командом
генерала Степе Степановића да изврши усиљени
марш ка Дрини и одбије непријатеља.
 Августа 1914. – битка на Церу, велика победа српске
војске под командом Степе Степенавића – прва победа
савезника.
Цер

8. Споменик јунацимасаЦера
уселу Текериш

9.  Током првих упада у Србију аустроугарски војници
вршили страшне злочине над српским цивилима.

10.  Септембра 1914. – битке на Гучеву и Мачковом камену,
велике жртве. Ове борбе назване су и Битком на
Дрини.
 Децембра 1914. – Колубарска битка, велика победа
српске војске предвођена Живојином Мишићем.
Тактика генерала Мишића ушла у уџбенике
престижних војних школа у свету.
 Црна Гора Аустроугарској објавила рат 6. августа
1914. и одмах прешла у офанзиву. Црногорском
војском командују сердар (генерал) Јанко Вукотић и
српски генерал Божидар Јанковић.

11. Сердар
Јанко Вукотић
Генерал
Божидар Јанковић

12.  Почетком 1915. у Србији хара епидемија тифуса,
преко 100 000 умрлих.
 Од тифуса умрла и позната српска сликарка Надежда
Петровић.

13.  Централне Силе уз обећавање територија Србији
нуде сепаратни мир, Србија одбија.
 Октобар 1915. – Макензенова офанзива, српска војска
се повлачи.
Фелдмаршал
Аугуст фон Макензен

14.  План српске Врховне команде и српске владе је био
да се војска моравско – вардарском долином повуче
до Солуна, сасатане са савезницима и крене у
противофанзиву. План повлачења пропао због уласка
Бугарске у рат и напада са бока.
 Српска војска са мноштвом цивила приморана да се
повлачи преко Албаније.

15.  У зиму 1915/1916. у веома тешким условима преко
Албаније и Црне Горе се повлаче српска војска, цео
државни и војни врх, мноштво цивила.
 Црногорска војска у бици код Мојковца држала
одступницу српској војсци. Црна Гора капитулирала,
краљ Никола напустио земљу.
 Око 70 000 људи при повлачењу преко Албаније умрло.

18.  Савезници, у првом реду Французи, српску војску и
цивиле пребацују на острво Крф.
 Страдање и умирање се наставило и на Крфу, као и
на оствру Виду које названо “острвом смрти”.
 Због недостатка места за сахрањивање лешеви
бацани у море – “плава гробница”. Инспирисан овим
страхотама песник Милутин Бојић написао чувену
песму Плава гробница.

19.  Србију окупирале Аустроугарска и Бугарска. У
окупираној Србији окупатри пљачкали и вршили
страшне злочине над цивилима. У злочинима над
цивилима предњачили Бугари, који су над Србима
спроводили и бугаризацију.
 У пролеће 1916. године опорављена српска војска
пребачена на Солунски фронт.
 У јесен 1916. српска војска односи победу у Бици на
Кајмакчалану и ослобађа Битољ.
 Одлуком савезника даља офанзива на Солунском
фронту обустављена, до пробоја вођен позициони рат.
Савезници су Солунски фронт за себе сматрали
неважним.

20.  У Солунском процесу 1917. године - вође Црне руке
Драгутин Димитријевић Апис и сарадници осуђени на
смрт.
 Септембра 1917. године почеле операције на Солунском
фронту. Командант савезничких снага био је француски
генерал Франше д` Епере. Централно месту на фронту и
највећу улогу у пробоју фронта имала је српска војска.
Солунски фронт пробијен средином септембра 1918.
године, српска војска незадрживо кренула у ослобађање
Србије.
 Пред налетом српске војске Бугарска капитулирала 30.
септембра 1918. године, Аустроугарска 3. новембра.
 Србија ослобођена 1. новембра 1918. године.
 Србија у рату изгубила око 1 250 000 људи (скоро
четвртина становништва), материјална штета била је
огромна. Највише страдало радноспособно мушко
становништво, поједини крајеви у Србији потпуно
остали без мушкараца.