Церска битка

1. 12.-24. Август 1914.
Цер и Јадар

2.  Церској бици претходиле су борбе српских предстражних одреда на
Дрини и Сави, који су пуна четири дана, од 12. до 15. августа,
храбро одолевали надирању знатно бројнијих и јачих
аустроугарских трупа.
 Знајући да Аустроугарска припрема велику летњу офанзиву на
Србију, српска Врховна команда припремала се за тактичко-
оперативна дејства и контраофанзиву. Процењујући да ће главнина
аустроугарских снага ударити са севера и долином Мораве, док ће
помоћне снаге надирати са запада од Дрине, Команда је своје снаге
распоредила на следећи начин: Прва армија, под командом генерала
Петра Бојовића, налазила се на простору Гроцке, Смедеревске
Паланке, Раче и Тополе. Друга армија, под командом генерала Степе
Степановића, налазила се у региону Обреновца, Лазаревца и
Аранђеловца. Трећа армија, под командом генерала Павла Јуришића,
штитила је северну и северозападну границу од ушћа Колубаре до
Љубовије, док се Ужичка војска, под командом генерала Милоша
Божановића, налазила у рејону Ужица, како би контролисала правце
који од Вишеграда и Бајине Баште воде долином Западне Мораве.

3.  Насупрот њима, Пета армија Аустроугарске, под
командом генерала Франка, налазила се на
простору Бијељине, Зворника, Прибоја, Брчка.
Шеста армија, под командом генерала Поћорека,
била је груписана у рејону Власеница, Рогатица,
Калиновик, Сарајево, док се Друга армија, под
командом Бем-Ермолија, налазила у Срему и
Банату. Аустроугарска команда главнину снага
концентрисала је на Дрини, одлучујући се за
северозападни стратегијски правац што је
донекле изненадило српску Врховну команду.

4.  Борбе су почеле у зору прелазом аустроугарске армије
код села Батара и Самуровића аде, са циљем даљег
продирања у Србију, док је Друга армија форсирала реку
Саву и заузела Шабац.
 До првог великог окршаја на планини Цер дошло је у
ноћи између 15. и 16. августа код Текериша, а потом су
борбе вођене све до 20. августа на фронту ширине 50
километара и правцу Шабац-Текериш-Крупањ.
Аустроугарске снаге, које је предводио командант
балканске војске Оскар фон Поћорек, имале су више од
200.000 људи, добро наоружаних и опремљених, који су
дејствовали уз одличну логистику и садејство модерне
артиљерије. Војска Краљевине Србије, чији је врховни
командант био регент Александар Карађорђевић, имала
је 180. 000 војника и невиђен морал.

5.  Пресудну улогу одиграла је Друга армија, као
најзначајнија оперативна група и њен командант
ђенерал Степа Степановић, који је израдио план
оперативних дејстава и у кључном тренутку
упутио један пук да овлада гребеном Цер, што је
одлучило исход битке.Због изузетних заслуга у
руковођењу и командовању у Церској бици,
командант Друге српске армије Степа
Степановић унапређен је у чин војводе. Та прва
победа савезника у Првом светском рату
афирмисала је команданта Степу, што је битно
ојачало и морал савезничке војске.

6.  Победи Срба, поред тога, допринела је исправна
стратегија врховне команде, али и искуства у
модерном ратовању која су стекли у Балкански
ратовима. Аустроугарске снаге натеране су на
повлачење у ноћи између 19. и 20. августа, које
се наставило и наредног дана.
 Истеривањем непријатеља до Дрине и завршним
операцијама, од 21. до 28. августа 1914. године,
када је ослобођен Шабац, окончане су такозване
церске операције.

7.  У тешким борбама Аустроугарска је имала око
25.000 погинулих и рањених и више од 4. 500
заробљених официра и војника. На српској страни из
строја је избачено 16.045 подофицира и војника и
259 официра, од тога је било 2.107 погинулих и 250
заробљених.
 У извештају о поразу аустроугарске војске,
аустријски новинар Ервин Киш је написао:
“Армија је потучена и налази се у безобзирном,
дивљем и паничном бекству. Једна потучена
војска, не, једна разбијена руља, јурила је у
безумном страху према граници (…) Сјајни су
момци ови Срби, они знају да бране своју земљу”.

8.  Степа Степановић(ком. 2. армије)
 Петар Бојовић(ком. 1. армије)
 Павле Јуришић Штурм(ком. 3.
Армије)