Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века

1. ППррииввррееддннии ии ддрруушшттввееннии
ррааззввоојј ССррббиијјее ккрраајјеемм
XXIIXX ии ппооччееттккоомм XXXX ввееккаа

2. Добијањем унутрашње аутономије
1830.године Кнежевина Србија, одступа
од оријенталног наслеђа и приближава се
европским кретањима
Стицањем независности 1878.године
приближила се Западу и свим облицима
друштвеног и привредног живота.
.
2

3. Село и град
Село
 Увећана територија Србије од
Берлинског конгреса 1878.године
за приближно 54 000 квадратних
километара.
 Број становника расте :
 Природни прираштај и
насељавањем из Старе Србије,
Македоније , Херцеговине, Босне
и Црне Горе
 1900.године 2,5 милиона
првенствено Срба
 86% становништва живео је на
селу, док је остатак живео у
градовима
 Град
 Попис из 1890.године ( пет градова
са преко 10 000 становника)
 Београд
 Крагујевац
 Пожаревац
 Лесковац
 Ниш
 Европска архитектура:
 Капетан –Мишино здање
 Стари двор
 Балови, позоришне
преставе,кафане...Али Србија је и
даље била “земља сељака”
. 3

4. 1.2.2005. oblast rada 4

5. Пољопривреда
 Главна привредна грана
 Ситан сељачки посед од 5 хектара,без
механизације.
 Производња ратарских производа
константно расла
 Најраспространије пољопривредне култуте
биле су:
 кукуруз, пшеница, јечам, овас, хељда и
раж.
 Растао удео ораница, опадао удео шума.
 Полтика државе –кредитирање није дало
резултате (високе камате)
 Зеленаштво – високе камате на позајмљени
новац.
 Држава 1873.год.спречава задуживање
залогом окућаја.
 Живело се тешко и оскудно
1.9.2009. oblast rada 5

6. Новчарство и банкарство
 Кнез Михаило имао визију стварања
националне валуте која се у апоенима од 1, 5
и 10 динара појавила 1868.год.
 1873.Законом за нациналну валуту
проглашен динар,
 Који се први пут у оптицају појављује
1875.год.
 До појаве динара било је 38 различитих
монета
 Основана Привилегована Народна Банка
Краљевине Србије,
 Банка је отпочела са радом 2 јула 1884.год
 (први гувернер је био Алекса Спасић, до
тада министар без портфеља) и вицегувернера
 Давање кредита.
1.2.2005. oblast rada 6

7. Први гувернер Алекса Спасић
Ђорђе Вајферт најисткнутији
гувернер НБС
Гувернер је био у периоду 1890-1902
и 1912-1926, укупно 26
Објава о оснивању ПНБКС
1.2.2005. oblast rada 7

8. Нарона банка Србије
1.2.2005. oblast rada 8

9. Прва новчаница Привилеговане народне
банке Краљевине Србије, издата 2. јула
1884.
Новчаница од 1000 динара из серије коју је
1920. године издала Народна банка Краљевине
СХС
Новчаница Краљевине Југославије од 10
динара из 1929. године, прва новчаница
настала у домаћој штампарији
Новчаница Народне банке
Социјалистичке Федеративне
Републике Југославије од 10 динара
из 1978.
Највећу номиналну вредност икад забележену код нас
достигла је новчаница од пет стотина милијарди
(500.000.000.000) динара, издата у време хиперинфлације
крајем 1993.
Новчаница у издању Народне банке
Србије пуштена у оптицај 17. септембра
2004.
1.2.2005. oblast rada 9

10. 1.2.2005. oblast rada 10

11. Индустрија
 Осмдесет године 19 века –
почетак развоја индустрије
 1873.г.закон о потпомагању
индустријски предузећа –
прилив страниг капитала
 Отворен Војно.технички завод у
Крагујевцу
 Развој пиварске, млинарске и
ткстилне индустрије
 Фабрике : вуне, штофа.
шибица(немачки,чешки и
белгијски капитал
 Укупан број радника износио
око 6000 ( око 50 000 са
пратећим делом)
 Царински рат –убрзао развој
индустрију
 Прва сијалица у Србији упаљена је
1884. у Војно - Техничком заводу у
Крагујевцу, и тако означила почетак
електрификације Србије.
 Догађају је присуствовао и краљ
Милан Обреновић са краљицом
Наталијом и својом свитом.
 Највише заслуга за увођење
електричниг осветљења у ВТЗ имао
је млади инжењер Тодор Тоша
Селесковић (1856 - 1901),
1.2.2005. oblast rada 11

12. Рударство
 Рударски закон 1868.г.постицај
рударске производње.
 Енглези – испитују руднике :
мајданпек, Рудна глава и Шупља
стена
 Исплативи рудници били су :
 Рековац, Костолац. Ресава и
Алексиначки рудници
 напредак остварен стављањем у
погон рудника Вршка Чука, који је
железницом повезан са Радујевцем на
Дунаву.
 Рударству придаван већи значај, а
уложена средства била троструко
већа.
 Брикетарница – фабрика за
сабијање ситног угља у облику цигле
1.2.2005. oblast rada 12

13. Саобраћај
 Изградња магистралних железница-
напредак Србије
 Подршки и Србији на Берлинском
конгресу А-У је условила изградњом
железничке пруге Београд – Ниш
 Пруга завршена 1884.год. да би пар
година касније успоставила правце према
Врању и Пироту
 1892 (књига 1894).год. први електрични
трамвају у Београду
 3 април 1903.први аутомобил
 први Србин шофер Сретен Костић “чика
Срета”, познавао га је цео тадашњи
Београд
 Најпопуларнији аутомобил постао је “
Форд Т” који је држао рекорд по броју
произведених возила
На линији Kалемегдан - Славијa,
14. октобра 1892. годинеe прошао
je први трамвај нa коњску вучу,
какве су имали само Њујорк,
Париз , Лондон и Берлин.
1.2.2005. oblast rada 13

14. Први аутомобил у Србији није био дочекан с одушевљењем, па чак ни с
дозом радозналости.
 Пре би се могло рећи да су Београђани на почетку 20. века први
аутомобил сматрали правим "ђаволом".
Први аутомобил у Србију је дошао возом 3. априла 1903. године.
 На перону београдске железничке станице у рано јутро дочекала га је
мала група људи укључујући и власника возила, Божу Радуловића, који је
потицао из богате породице
Возачка дозвола Сретена Костића, првог
Сретен Костић, први српски српског шофера
шофер
1.2.2005. oblast rada 14

15. Ауто је овако одприлике изгледао овако :
Овај модел на слици је први примерак из 1899 године,
тако да је ауто Боже Радуловића био несто модернији
1.2.2005. oblast rada 15

16. Аутомобил је стигао из Беча, а купио га је за 12 хиљада круна
рентијер из Београда Божидар Радуловић.
Ауто марке "неселсдорфер", са водом хлађеним двоцилиндричним
боксер мотором, имао је 3.1 литар, три вентила по цилиндру и 12 коња.
Произведен је у фабрици вагона у Копривници, у Чешкој.
У пратњи аутомобила дошао је и возач, који је у Београду остао 45
дана и обучио првог српског шофера, касније и механичара Сретена
Костића.
 Седамнаест дана касније, у Београд је стигао и други путнички
аутомобил. "Политика" је тим поводом упутила апел, први на овим
просторима, за заштиту животне средине, јер су новопридошла
саобраћајна средства ослобађала издувне гасове и правила буку,
незабележену до тада у Београду.
1.2.2005. oblast rada 16

17. Сретен Костић у дворском мерцедесу краља Петра
1.2.2005. oblast rada 17

18. Automobil marke marot-gardon 1897. Francuska
1.2.2005. oblast rada 18

19. Аутомобил краља Петра I, марке шарон 1908.
Француска
1.2.2005. oblast rada 19

20. Неселдорф
Несселс на
немачком значи
коприва,
Nesselsdorf
значи
Копривица
3. априла 1903. На београдским улицама са појавио први
аутомобил. Увезао га је Бошко Радуловић. Аутомобил је
био марке Неселдорф, а у варош га је довезао шофер
истоимене фабрике аутомобила из Немачке са задатком
да вожњи обучи неког од Београђана.
1.2.2005. oblast rada 20

21. •Тада се није давала максимална брзина, јер је много тога зависило од горива
које сте могли да набавите.
•Онда нисте имали где да купите бензин, нису постојале пумпе. Власник првог
аутомобила у Србији Божа Радуловић куповао је чист апотекарски бензин у
дрогеријама, па га је онда мешао са гасом... он никада није могао да истера
неку велику брзину.
•Али, очигледно је имао неки страх од тога да ауто сам вози, па је ангажовао
Сретена Костића, фотоцинкографа, да он буде возач.
•Првих 45 дана био је возач из фабрике који је обучио Костића да шофира.
• Фотоцинкограф био је занат, у то време, врло софостициран; јер, изазивале су
се фотографије на плочама за штампу, али пошто та технологија очигледно
није била савршена, онда су људи сигурне и мирне руке на самој плочи
дорађивали фотографије.
• Пошто је он имао сигурну и мирну руку, Радуловић је помислио да ће он
имати смисла и за друге техничке ствари па га је и ангажовао да буде шофер.
•
•Срета Костић такође је дошао на станицу, мада уопште није знао ни како ауто
изгледа, ни шта значи шофирати.
•Дакле, тај Срета Костић је постао први српски шофер и никад више поред
свог имена није ставио ‘фотоцинкограф’, него само ‘шофер’.
•
•Променио човек занимање! Касније био је рецимо, шофер краља Петра
21

22. Капетан-Мишино здање је једна од најпознатијих грађевина у Београду, у којој је
смештен Београдски универзитет.
Зграда је саграђена 1863. Првобитно је била предвиђена да служи као двор Ђорђа
Карађорђевића, Карађорђевог унука, који је био ожењен Саром, најмлађом кћерком
капетана Мише Анастасијевића.
Међутим, након завршетка изградње, капетан Миша је поклонио ово здање својој
домовини у образовне сврхе. У зграду је 1863. пресељена Велика школа, а данас је
она седиште Београдског универзитета.
Изглед здања на почетку 20. века Капетан Мишино здање – данас
1.2.2005. oblast rada 22

23. На линији Kалемегдан - Славијa, 14. октобра
1892. године прошао je први трамвај нa коњску
вучу
1.2.2005. oblast rada 23

24. 1.2.2005. oblast rada 24

25. Трговина
 Стицање независноси
омогућило развј трговине
 Свеукупни преображај у
трговини
 Трговина на панђурима
(вашарима ) опада, повећава се
трговина на велико (гросита) и
на мало (детаљиста)
 Трговинска размена са А-У од
1881.год. (тајна конвенција
 Извоз 90% на А-У тржиште
Увози индустријске производе
1.2.2005. oblast rada 25

26. 1.2.2005. oblast rada 26

27. 1.2.2005. oblast rada 27

28. Стари Двор је репрезентативно здање у Београду, на углу Улице Краља Милана и
улице Драгослава Јовановића, чији главни улаз гледа на Трг Николе Пашића. Двор,
који је подигао краљ Милан Обреновић у периоду 1881–1884, је била резиденција
краља Петра I Карађорђевића (у периоду 1903–1921) и краља Александра I
(1921–1922), а данас је седиште Скупштине града Београда.
Стари Двор је репрезентативно здање у Београду, на углу Улице Краља Милана и
улице Драгослава Јовановића, чији главни улаз гледа на Трг Николе Пашића. Двор,
који је подигао краљ Милан Обреновић у периоду 1881–1884, је била резиденција
краља Петра I Карађорђевића (у периоду 1903–1921) и краља Александра I
(1921–1922), а данас је седиште Скупштине града Београда.
1.2.2005. област рада 28

29. Крај
 Резиме
– Коментар 1
– Коментар 2
1.2.2005. област рада 29