Рад ученика 7/1 - Кнез Михаило Обреновић ОШ "Ђура Јакшић" Ћуприја Наставник - Предраг Јањић

1. Кнез Михаило Обреновић
1823-1868

2. Рођен у септембру 1823. године у Крагујевцу.
Други син кнеза Милоша и кнегиње Љубице.
Након смрти прворођеног брата Милана и након
абдикације, Михаило је из Влашке, преко Цариграда,
у Србију како би наследио кнежевско достојанство.
До Михаиловог доласка у земљу, владало је Прво
намесништво (1839-1840).
Прво намесништво су чинили: Аврам Петронијевић,
Обреновић и Тома Вучић Перишић.
Кнез Михаило
Обреновић

3. Михаилова прва владавина је била
кратка, од 1839-1842. године.
Веома турбулентна и испуњена
политичким борбама између
обреновићеваца и
(присталице Карађорђевића).
Предвођени Томом Вучићем
Перишићем, уставобранитељи су
победу.
У септембру 1842. Михаило бежи у
Земун, а затим у Nови Сад.
УСТАВОБРАНИТЕ
ЉИ

4. Кнегиња Љубица-
мајка кнеза Михаила
Обреновића
После мајчине смрти 1843.
године отпутовао је у Беч код
оца и перфектно научио
немачки и францски језик.
Током емиграције 1842–1858.
посветио се образовању
учећи о економији, привреди
и политици. Путовао је по
Европи и успоставио везе са
мађарским и италијанским
револуционарима, бројним
владарима и личностима из
јавног живота.

5. Светоандрејска скупштина 1858. године
означава крај владавине Александра
Карађорђевића и повратак на престо
Обреновића.
После очеве смрти, септембра 1860.
почиње друга владавина кнеза Михаила
Обреновића(1860-1868).
Овога пута је имао више искуства у
управљању државом. Један од великих
кнеза Михаила било је уклањање
тврђава, посада и флоте из Србије.
Светоандрејска скупштина
1858.

6. Народна
скупштина
Политика кнеза Михаила је имала за циљ, борбу за
национално ослобођење, развој државне власти,
јачање законитости, смањење сиромаштва и
ублажавање страначких несугласица.
Током своје владавине донео је низ закона којима је
ојачао државно законодавство (порез на иметак,
закон о Савету, закон о Народној скупштини...).
Створена је народна војска и ојачан је рад владе коју
је низ година предводио политичар и творац
„Начертанија“, Илија Гарашанин.
Сматрао је, да је владалац битан чинилац за
успостављање реда и напретка у држави.
Илија
Гарашанин

7. Кнез Михаило је Србији донео атмосферу
европских дворова.
Године 1841. премешта престоницу из
Београд. У Београду започиње регулацију
подиже значајне грађевине, почиње да ради
приватна штампарија, основана је прва
башта, запловио је први српски пароброд
почиње са радом прво забавиште, постављени
поштански сандучићи и штампане су прве
марке, отворена је кафана „Три шешира“......
Законом из 1863. године оснива се прва Велика
претеча Београдског универзитета, њено
налазило у здању капетана Мише
данас налази Ректорат Београдског
Капетан Мишино
здање

8. Балкански
савез
Кнез Михаило је заслужан за образовање
Првог балканског савеза ради рата са
Турцима.
Савез је формиран склапањем уговора са:
-Црном Гором 1866.
-Грчком 1867.
-Румунијом 1868.
-бугарским револуционарним комитетима
-Народном странком Штросмајера.

9. До сукоба између Срба и Турака довело је
рањавање српског дечака Саве Петковића на Чукур
јуна 1862. године.
Тада је дошло до бомбардовања Београда са
Овај догађај Михаило је искористио за своје циљеве.
Међународним посредовањем Турци су напустили
преостала утврђења у Србији:
(Ужице, Соко, Београд, Шабац, Смедерево и
Чукур
чесма

10. Преузимање кључева
града
На Васкрс априла 1867. године, на свечаности
која је одржана на Калемегдану прочитан је
ферман султана Абдула Азиса о уступању
градова кнезу и српској војсци. Али Риза паша
је уручио кључеве града Михаилу и на
Калемегдану се поред турске, завијорила и
српска застава.
Манифестација Дани Београда се одржава
сваког априла у знак сећања на овај догађај.

11. грофица Јулија
Хуњади
Михаило Обреновић се оженио у Бечу са
грофицом Јулијом Хуњади де Кетељ 1853.
године, у руској капели. Живели су на
породичном имању Иванка, у близини
Братиславе, све до повратка у Србију.
До разлаза и сламања брака 1865. дошло је
услед кнегињиног неверства.
Михаило и Јулија нису имали деце.
1849. године из везе са Маријом Бергхауз,
добио је ванбрачног сина Велимира. Иако је
бринуо о њему, отац није планирао да га
укључи у наследство престола.
Велимир је умро у Минхену 1898. године.
Сву своју имовину оставио је српској
држави.

12. Катарина
Константиновић
Кнез Михаило је имао жељу да се након неуспешног
брака, ожени својом блиском рођаком Катарином
Константиновић, унуком Јеврема Обреновића.
Јавност је отворено негодовала, а због противљења
разводу и евентуалном браку,смењен је председник
владе Илија Гарашанин 1867. године.
Планове око женидбе прекинуло је убиство кнеза
Михаила на Кошутњаку.
“ Када је, много година касније, Катаринино тело
сахрањивано, на месту где се налазила стара
Скупштина, коњи који су вукли погребну кочију, стали
су и одбили да наставе пут. Они који се сећају говорили
су да су оног дана, када је кнез пошао у своју последњу
шетњу Топчидером, његови коњи стали на истом том
месту и да их је кнез дуго умиривао пре него што су
пристали да наставе пут. “

13. Убиство кнеза Михаила
Обреновића Кнез Михаило Обреновић је убијен у
недељу 29. маја 1868. у Кошутњаку, током
шетње са својим ађутантом Светозаром
Гарашанином, и рођакама Томанијом
Обреновић, Анком и Катарином
Константиновић.
Главни организатори атентата су били браћа
Радовановић – Коста, Павле и Ђорђе.
Завереницима је изречена смртна казна.
Међу оптуженима нашли су се и
Ненадовићи, рођаци породице
Карађорђевић. У атентату је такође смртно
страдала Анка Константиновић која је
покушала својим телом да спаси кнеза.
Последње речи кнеза су биле: “Дакле,
истина је”.
Убиство кнеза Михаила
Обреновића

14. Завереници су стрељани у поноћ на
Карабурми, а у читавој Кнежевини је била
жалост.
Због поверљивих докумената о
режиму кнеза Михаила и пресуде на смрт
Радовановића, влада је сакрила документа
саслушања и узроке атентата.
Јавности је само речено да су страни
убили кнеза Михаила и да су кажњени
Национална жалост је трајала три дана.

15. Његов гроб се налази у Саборној цркви
у Београду и састоји се од постоља,
и бронзане статуе Светог арханђела
подигла га је кнегиња Јулија.

16. Српски народ подигао је у средини
престонице споменик кнезу Михаилу
коме су на бочним странама
имена градова:
Београд, Смедерево, Кладово, Шабац,
Ужице и Соко, градова које је кнез
добио за Србију.
На предњој страни споменика је
српски грб, а са зачеља на северној
је написано:
“Кнезу Михаилу М. Обреновићу III
Благодарна Србија”.

17. ОШ „Ђура Јакшић“ Ћуприја
Ученици 7/1:
Стојадиновић Ања
Гицић Ивана
Младеновић Марко
Павлик Барбара
Радуновић Ива
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!!!!