Живојин Мишић родио се
19. јула 1855. у
Стругарику код
Мионице. Умро је 20.
јануара 1921. године , у
66. години живота , у
Београду. Највиши чин
му је био војвода.
Био је српски и
југословенски војвода.
Учествовао је у свим
српским ратовима од
1876. до 1918.
 Мишићеви родитељи имали су тринаесторо
деце. Живојин је био тринаесто дете. Са шест
година био је пастир, чувао овце и силно се
намучио. Једном је рекао: ,,Ко није чувао козе,
тај не може ни да замисли шта су то јади и
невоље.
Детињство (1855-1865)
 Основну школу започео је у Рибници 1865. године.
Због велике удаљености села од школе, Живојин је
био у интернату.
-Касније је пребачен у Крагујевац.
Тамо је завршио први и други разред гимназије у
Првој крагујевачкој гимназији,
а четврти и пети разред у Првој београдској
гимназији. Шести разред завршио је у Крагујевцу и
1874. године примљен је у Артиљеријску школу без
пријемног испита као 21. у рангу.
Послат је на фронт 1876. године и током ратова му
је школовање прекинуто.
Школовање ( 1865-1876)
Крагујевачка гимназија коју је Живојин похађао.
Прва београдска гимназија
 Први српско-турски рат 1876.-
1877.
Други српско-турски рат 1877.-
1878.
Српско-бугарски рат 1885.
Први балкански рат 1912.-1913.
Други балкански рат 1913.
Први светски рат 1914.-1918.
Ратовање
Живојин Мишић је право
оличење српског војника и
официра 19. и 20. века.
 Радомир Путник родио се 24. јануара 1847. године.
Умро је у Ници 17. маја 1917. године.
Био је српски војвода. Током своје
богате војничке каријере био је
два пута Начелник главног
Генералштаба, пет пута војни
Министар и начелник штаба
врховне команде војске
Краљевине Србије у Балканским
ратовима и у Првом Светском Рату.
 Родио се у Крагујевцу и имао је два брата и две сестре.
Био је син учитеља Димитрија и Марије. Иако је
Радомиров отац био познат као најбољи учитељ у
основној школи, његова мајка је остављала много већи
утицај на њега. Много је поштовао своју мајку и
издржавао ју је до краја живота.
 У свом родном месту завршио је основну школу и
нижу гимназију. Кренуо је у школу са 6 година. Био је
добар ђак, поштен и учтив, али је волео да се у
друштву наметне као први, да се његова реч слуша.
1861. године уписао се на Војну академију у Београду.
Младост и школовање(1847-1876)
 Први српско-турски рат 1876.- 1877.
 Други српско-турски рат 1877.- 1878.
 Српско-бугарски рат 1885.
 Први Балкански рат 1912.- 1913.
 Други балкански рат 1913.
 Први светски рат 1914.- 1916.
Ратовање
8. децембра је смењен са дужности
начелника штаба
Врховне команде.
На његово место
постављен је
генерал
Петар Бојовић.
 Пред смрт његово незадовољство исказао је
речима:
 Много сам патио и много сам мучен. Али
све праштам и све заборављам. Само ме
боли то што сам са положаја начелника
штаба Врховне команде уклоњен онако,
како ја ни свог рђавог нисам терао натраг у
команду. Да, ни рђавог добар официр не
тера од себе овако и на овај начин. А мене,
тек мене су уклонили као најгорег, јер је
требало неко да плати цех. И то ме боли, и
болеће ме до гроба!
Радили: Марко Русић
Урош Рашковић
VIII4
Наставник: Драгана Мишић

пројекат урош и марко Viii4

  • 2.
    Живојин Мишић родиосе 19. јула 1855. у Стругарику код Мионице. Умро је 20. јануара 1921. године , у 66. години живота , у Београду. Највиши чин му је био војвода. Био је српски и југословенски војвода. Учествовао је у свим српским ратовима од 1876. до 1918.
  • 3.
     Мишићеви родитељиимали су тринаесторо деце. Живојин је био тринаесто дете. Са шест година био је пастир, чувао овце и силно се намучио. Једном је рекао: ,,Ко није чувао козе, тај не може ни да замисли шта су то јади и невоље. Детињство (1855-1865)
  • 4.
     Основну школузапочео је у Рибници 1865. године. Због велике удаљености села од школе, Живојин је био у интернату. -Касније је пребачен у Крагујевац. Тамо је завршио први и други разред гимназије у Првој крагујевачкој гимназији, а четврти и пети разред у Првој београдској гимназији. Шести разред завршио је у Крагујевцу и 1874. године примљен је у Артиљеријску школу без пријемног испита као 21. у рангу. Послат је на фронт 1876. године и током ратова му је школовање прекинуто. Школовање ( 1865-1876)
  • 5.
    Крагујевачка гимназија којује Живојин похађао.
  • 6.
  • 7.
     Први српско-турскират 1876.- 1877. Други српско-турски рат 1877.- 1878. Српско-бугарски рат 1885. Први балкански рат 1912.-1913. Други балкански рат 1913. Први светски рат 1914.-1918. Ратовање
  • 8.
    Живојин Мишић јеправо оличење српског војника и официра 19. и 20. века.
  • 9.
     Радомир Путникродио се 24. јануара 1847. године. Умро је у Ници 17. маја 1917. године. Био је српски војвода. Током своје богате војничке каријере био је два пута Начелник главног Генералштаба, пет пута војни Министар и начелник штаба врховне команде војске Краљевине Србије у Балканским ратовима и у Првом Светском Рату.
  • 10.
     Родио сеу Крагујевцу и имао је два брата и две сестре. Био је син учитеља Димитрија и Марије. Иако је Радомиров отац био познат као најбољи учитељ у основној школи, његова мајка је остављала много већи утицај на њега. Много је поштовао своју мајку и издржавао ју је до краја живота.  У свом родном месту завршио је основну школу и нижу гимназију. Кренуо је у школу са 6 година. Био је добар ђак, поштен и учтив, али је волео да се у друштву наметне као први, да се његова реч слуша. 1861. године уписао се на Војну академију у Београду. Младост и школовање(1847-1876)
  • 12.
     Први српско-турскират 1876.- 1877.  Други српско-турски рат 1877.- 1878.  Српско-бугарски рат 1885.  Први Балкански рат 1912.- 1913.  Други балкански рат 1913.  Први светски рат 1914.- 1916. Ратовање
  • 13.
    8. децембра јесмењен са дужности начелника штаба Врховне команде. На његово место постављен је генерал Петар Бојовић.
  • 14.
     Пред смртњегово незадовољство исказао је речима:  Много сам патио и много сам мучен. Али све праштам и све заборављам. Само ме боли то што сам са положаја начелника штаба Врховне команде уклоњен онако, како ја ни свог рђавог нисам терао натраг у команду. Да, ни рђавог добар официр не тера од себе овако и на овај начин. А мене, тек мене су уклонили као најгорег, јер је требало неко да плати цех. И то ме боли, и болеће ме до гроба!
  • 15.
    Радили: Марко Русић УрошРашковић VIII4 Наставник: Драгана Мишић