Презентација за ученике Техничке школе - Пирот ДРУГА ГОДИНА

1. Од Мајског преврата до
Великог рата (1903 – 1914)

2. Увод
Промена династије није само означила повратак
Карађорђевића на историјску сцену у Србији, већ и
прекретницу у унутрашњој и спољној политици Србије.
На унурашњем плану значила је увођење парламентаризма, а
на спољном сучељавање са
Аустро –Угарском и вођење активне националне политике.
Краљ Петар I Карађорђевић
краљ Петар Први
рођен: 11. јул, 1844.
Београд, Србија
преминуо: 16. август, 1921.
Београд, Србија
1.2.2005. oblast rada 2

3.  Краљ Петар Први Карађорђевић (такође познат и као краљ Петар Ослободилац) рођен је као
Краљ пето дете кнеза Александра и кнегиње Персиде (из чувене породице Ненадовићи) из Бранковине
Петар I на Петровдан, 11. јула 1844. године.
Карађор  Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској
у заводу Венел-Оливије у Женеви.
ђевић  По завршеном школовању септембра 1861, Кнежевић Петар се уписује у париски Колеж Сен-
Барб, а 1862. у чувену војну Академију Сен-Сир коју завршава 1864. године.
 У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко
образовање.
 Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма, демократије и
њених институцијама.
 Почетком 1868, кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и
филозофа Џона Стјуарта Мила О слободи, са својим предговором, који ће касније постати његов
политички програм.
 После убиства кнеза Михаила у мају 1868, политички кругови блиски династији Обреновић
прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује
повратак у отаџбину и одузима сва имовина.
 Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.
 Кнежевић Петар придружио се Легији странаца француске војске 1870. и са њом учествовао у
бројним борбама због чега је одликован Орденом Легије части.
 Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку.
Након неуспеле Тополске буне 1877, водио је живу политичку активност.
 У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили су краља Александра и краљицу
Драгу.
 Војска је извела државни удар, и прогласила кнежевића Петра Карађорђевића за Краља Србије,
што је својим избором потврдила Народна Скупштина 2. јуна. После 45 година Карађорђево
потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови период у њеном развоју.
3

4. Краљевина Србија
1903 -1914
1.2.2005. oblast rada 4

5. 1.2.2005. oblast rada 5

6. Политички чиниоци
 Раскид са апсулутизмом;
 Активирана Народна скупштина, која је вратила устав
из1888.године
 Краљ Петар I Карађорђевић ( 60 година)
 Краљ Србије (1903 – 1918) и краљ Краљевине СХС (1918-1921)
 Парламентарна демократија
 Популарност у народу – ”чика Пера”.
 Надмоћни положај имала Народна радикална странка
 Новоформиране странке : Српска сељачка слога и
Српска социјал-демократска странка нису угрожавале превласт
радикала.
 Расцеп НРС 1901.године
 1904.године млађа група радикала формирала у скупштини клуб
посланика и Самосталну радикалну странку.
 То је био најзначајнији догађај у српској политичкој историји након
преврата.
 Како су странке на изборима биле изједначене примењен је француски 6
модел –постојање више странак, насупрот енглеском од две странке

7. Политички живот
 Преврат 1903.год потврдио је
значајну улогу војске у
политичком животу Србије.
 Борба за превласт војске и
грађанских кругова.
 Због краљева убиства
побунили се Европа са
В.Британијом.
 Пензионисањем високих
официра наормализовани
односи са В.Британијом  Никола Пашић
1906.године
1.2.2005. oblast rada 7

8. Царински рат (1906-1911)
 Почетком 20 века престају да
важе многи трговински уговори
 Притисак у А-У да се смањи увоз
пољопривредни производа из
Србије
 Србија жели економску
самосталност.
 1904 и 1905.г.потписује
трговинске уговоре са Немачком
и Османским царством.
 Склапа трговински савез са
Бугарском , реакција А-У
 Ултиматум да се овај уговор
раскине.
Никола Пашић
1.2.2009. oblast rada (Зајечар, 18. децембар 1845— 8
Београд, 27. новембар 1926

9. Економска блокада
 Економски притисак праћен и  Солун постаје главна лука за
политичким, извоз робе.
 Изговор - сточна зараза у Србији.  Негодовање аустриског
 А-У је 1908.г.забранила увоз стоке министра спољних послова
из Србије и високе царине за жито, грофа Голуховског упућен
што је значило почетак “царинског
немачком амбасадор у
рата”
Бечу, због сарадње са
 Србија мора да тражи ново
Србијом, он је одговорио
тржиште.
“посао је посао”
 Променила структуру извоза
 Србија се економски
 (класична индустрија и фабрика
конзерви) осамосталила од Аусро
Угарске
1.2.2005. oblast rada 9

10. Анексиона криза 1908 -1909
 Анексиона криза (1908-1909), такође позната и као Босанска
криза, појавила се у јавности 5. октобра 1908. када је Бугарска
прогласила независност, а већ следећег дана, 6. октобра
Аустроугарска објављује да анексира
Босну и Херцеговину .
 Русија, Отоманско царство, Француска, Велика Британија,
Италија, Србија, Црна Гора, Немачка су такође на неки начин
учествовали у овоме догађају.
 Берлинским споразумом из априла 1909. ова криза се завршава.
Ова криза је на неко време пореметила односе између
Аустроугарске на једној страни и Русије и Србије на другој.
Такође, ова криза се сматра уводом у Први светски рат.

-
1.2.2005. oblast rada 10

11. Демонстрације у Србији
Грб Аустро-
 Протести у Београду, Застава Аустро-Угарске
Угарске
(спаљиване аустроугарске
заставе)
 Расположење се
најбоље може описати
речима барона Форгача
аустроугарског
посланика у Србији
 “ СВИ СУ СПРЕМНИ
ДА ГИНУ”.
1.2.2005. oblast rada 11

12. Сукоб око наследства
 Анексиона криза скренула
је пажњу око борбе за
власт
 Престолонаследник Ђорђе
дао је абдикацију
(оставку) у корист малађег
брата Александра.
 ( 27. марта1909.)
 Он је био необузданог
карактера, сукобио се са
радикалима и давао Принц Ђорђе Карађорђевић
изјаве које су штетиле (26. август 1887, Цетиње
17. октобар 1972, Београд),
Србији током кризе. први син краља Петра I и Зорке,
кћери црногорског краља Николе I.
1.2.2005. oblast rada 12

13. Опленац
1.2.2005. oblast rada 13

14.  Године 1903. Краљ Петар I Карађорђевић је изабрао место 337
метара високо, на врху Опленца као локацију за своју задужбину,
цркву Св. Ђорђа. 1. маја 1910. године започета је градња цркве,
према плановима Косте Ј. Јовановића. У јесен 1912. године црква је
већ била скоро довршена и чекала на освећење. Архиепископ
српски Димитрије је освештао цркву.
 У затишјима између балканских ратова 1913. године и Првог
светског рата 1914. године наступио је застој у довршењу цркве.
Када је Аустроугарска окупирала Србију, пред зиму 1915. године,
црква је била изложена бруталном пљачкању – скинут је и однет
бакарни покривач са кубета и кровова, као и бакарна украсна оплата
са портала. Нестали су и громобран, звона. Полупани су многи
прозори, мермерни стубићи и орнаменти. Под изговором да ту може
бити склоњена важна архива, окупатори су оскрнавили гробове у
крипти.
 По повратку у ослобођену Отаџбину и стварању Краљевине Срба,
Хрвата и Словенаца, Краљ Петар није дочекао да види своју
задужбину коначно завршену. Умро је 16. августа 1921. године, а
његов наследник, Краљ Александар I Карађорђевић лично се
старао о њеном завршетку. Црква је поново освештана 9. септембра
1930. У њој је обављано богослужење до 1947.
1.2.2005. oblast rada 14

15. 1.2.2005. oblast rada 15

16. 1.2.2005. oblast rada 16

17. 1.2.2005. oblast rada 17

18. 1.2.2005. oblast rada 18

19. 1.2.2005. oblast rada 19

20. 1.2.2005. oblast rada 20

21. 1.2.2005. oblast rada 21

22. Kraj
 Rezime
– Komentar 1
– Komentar 2
1.2.2005. oblast rada 22