2. Владавина кнеза и краља
Милана Обреновића
(1872-1889)
Портрет са слике је дело сликара Стеве Тодоровића, и настао је
1881. године. Налази се у Музеју града Београда.
3. 1875. Устанак у Херцеговини
Неки од вођа устанка
Шири се и на Босну
Кнез Милан под притиском српске
јавности помаже устанике и објављује
Турској рат
I српско-турски рат: 1876-1877
II српско-турски рат: 1877-1878
4. Други српско – турски рат 1877. – 1878.
Битка за ослобођење Врања која се одиграла
од 26. јануара до 31. јануара 1878.
Србија улази у рат на позив
Русије
Српска војска ослобађа велики
део јужне Србије (Ниш,
Лесковац, Врање, Пирот)
5. Санстефански мир (март 1878.)
Споразум Русије и Турске
Завршен је руско-турски рат
Русија ствара ВЕЛИКУ БУГАРСКУ и тако шири свој утицај на
Балканском полуострву
6. Берлински конгрес (јун – јул 1878.)
Сазван због промена одлука Санстефанског споразума
Укинут је Санстефански споразум
Велика Бугарска је подељена на Источну Румелију и Кнежевину
Бугарску (аутономне области под влашћу султана)
Србија, Црна Гора и Румунија добијају независност
Аустро-Угарска је стекла право да окупира просторе Босне и
Херцеговине
8. Последице нове спољне политике
Кнежевина Србија се окреће према Аустро-Угарској
Србија постаје зависна од Монархије
Србија се одриче простора БиХ
Мај 1881.- Трговински уговор са А-У
1884.- изградња пруге Београд-Ниш
1881.- Тајна конвенција Србије и Аустроугарске
10. 5. септембар 1884. Прва железничка пруга БЕОГРАД- НИШ
Повезане су железнице Аустроугарске и Грчке
Путовање је трајало 10 сати
Перонски део Железничке
станице Ниш 1885. године
11. Политичка сцена у Србији
Напредна странка -
дрворска странка,
привржена владару:
Милан Пироћанац,
Милутин Гарашанин,
Стојан Новаковић
Народна радикална
странка - опште право
гласа, унутрашња
самоуправа, опозиција
краљу Милану:
Никола Пашић
Пашић cca 1914. године
Портрет Стојана
Новаковића који је насликао
Урош Предић
12. 22.02 / 06.03. 1882.
Кнежевина Србија
постаје Краљевина
проглашењем
Милана за Краља
Проглашење
Краљевине
Румуније
Стечена
независност
Подршка
Монархије
Проглашење Краљевине Србије
1882. године
13. Владавина Милана Обреновића
ТИМОЧКА БУНА 1883.- угушење народног устанка који су
предводили радикали
СРПСКО БУГАРСКИ РАТ 1885. - пораз српске војске у бици
на Сливници
ДОНОШЕЊЕ УСТАВА 1888. - уведен парламентаризам
14. УСТАВ
22. децембар/03. јануар 1888.
Први Устав независне Србије
Демократска владавина
Уставно-парламентарна монархија
Поштовање грађанских права и слобода
Парламентаризам као главно радикалско начело коначно је
победио.
18. Треће намесништво
Јован Ристић, Коста Протић, Јован Белимарковић
Стварну власт има бивши краљ Милан владајући из позадине
Јован Белимарковић Јован Ристић
19. Краљ Александар је завео “лични
режим” у виду диктатуре
1894. укида устав из 1888. и враћа
Устав из 1869.
Heinrich Wassmuth:
Александар Обреновић,
1894.
20. 1900. Женидба са Драгом Машин
незадовољство у војсци
сукоб са оцем Миланом
1901. Краљевина Србија добија нови
Устав
по први пут уведена дводома
скупштина
Александар Oбреновић са
Драгом Машин
21. 29/30. мај / 11./12. јун 1903. ‘’МАЈСКИ ПРЕВРАТ’’-
убиство краља и краљице
Крај династије Обреновић и долазак Карађорђевића на
власт
22. Убиство су учинили завереници који су припадали
организацији “ЦРНА РУКА
Драгутин Димитријевић
Апис