Miloš Obrenović je bio poznati srpski vođa za vreme Drugog srpskog ustanka.
Srbija ga pamti još kao i veoma mudrog čoveka. Ako je suditi po istorijskim izvorima, on se smatra vrhom tadašnje diplomatije.
Miloš Obrenović je bio poznati srpski vođa za vreme Drugog srpskog ustanka.
Srbija ga pamti još kao i veoma mudrog čoveka. Ako je suditi po istorijskim izvorima, on se smatra vrhom tadašnje diplomatije.
У организацији Центра за одрживи развој и безбедност у саобраћају из Београда, Допунска школа на српском језику у Хамбургу реализовала је пројекат „Корени и цветови". Одржане су две радионице са квизом.
Поводом Међународног дана наставника, сваке године моји ученици припремају час и ми заменимо улоге. Они постају наставници, ја се подсећам како је то бити ученик. Ове године ученици 8. разреда припремили су обраду народне епске песме ''Почетак буне на дахије''.
Поводом Међународног дана наставника, сваке године моји ученици припремају час и ми заменимо улоге. Они постају наставници, ја се подсећам како је то бити ученик. Ове године ученици 8. разреда припремили су обраду народне епске песме ''Почетак буне на дахије''.
Др Љубинка Шкодрић, Судбина архивске грађе краља Александра ОбреновићаArhivistika
Posle Majskog prevrata 1903. godine pokrenuto je pitanje dalje sudbine poverljive arhivske građe koja se nalazila u kasi kralja Aleksandra Obrenovića. Državni arhivar dr Mihailo Gavrilović je već u junu 1903. godine uputio zahtev da se ova arhivska građa preda Državnoj arhivi (danas Državnom arhivu Srbije). Primopredaja je izvršena 1908. godine s tim što je arhivska građa trebalo da ostane zapečaćena dok vlada ne donese odluku o njenom otvaranju. Tokom Prvog svetskog rata, sve zaraćene strane pokazivale su zainteresovanost za ovaj materijal, ali se usled ratnih zbivanja tokom 1915. godine arhivskoj građi iz kase kralja Aleksandra gubi trag, da bi u međuratnom periodu bili pronađeni i prikupljeni njeni delovi.
U radu je izvršen pokušaj da se utvrdi sadržina arhivske građe koja se nalazila u kasi kralja Aleksandra Obrenovića i da se rekonstruiše njena sudbina tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Posebna pažnja posvećena je analizi politike državnih vlasti, stavova političkih i javnih ličnosti, kao i aktivnosti i zalaganja arhivskih predstavnika za očuvanje i zaštitu ove vredne, ali politički osetljive i poverljive arhivske građe.
2. Први српски устанак
Због неправде и насиља према Србима под турском влашћу, у народу
је расло незадовољсто и жеља за ослобођењем.
Током 1803. и 1804. кнезови и харамбаше су планирали дизање
устанка против турске власти. Међутим, дахије су дошле до писма у
коме су Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин показали намеру да у
Аустроугарској купе оружје за устанак против Турака.
Зато су А. Ненадовић и И. Бирчанин погубљени, након тога убијено је
још 70 кнезова и старешина у покољу упамћеном као сеча кнезова.
Након тога одржан је скуп шумадијских старешина у Орашцу на коме
је за вођу устанка изабран Ђорђе Петровић (Карађорђе).
Устанак је почео на Сретење 1804, а угушен 1813. године.
4. Култура сећања на Први српски устанак
Збор, у Орашцу 1804. године, је одржан на имању кнеза Теодосија
Марићевића, на месту на коме их Турци нису могли да виде.
То место је остало упамћено као Марићевића јаруга, где је и
Теодосије Марићевић сахрањен 1807. године.
У Марићевића јарузи је поводом 150. годишњице, 1954. године,
подигнута спомен-чесма.
7. Црква Вазнесења Господњег у Орашцу
Одмах изнад јаруге је
изграђена црква, чији
архитекта није познат.
То је мања црква, али јој
велику уметничку вредност
даје иконостас Стеве
Тодоровића.
Грађена је између 1868. и
1870. године.
9. Захваљујућу Александру I, Карађорђевом праунуку, у близини јаруге
изграђена је и спомен школа.
Ради изградње те школе 1929. године је основан одбор за подизање спомен-
школе посвећен Карађорђевом устанку 1804. године.
Школа је зидана од лепо обрађених гранитних блокова, а прозори су лучни.
Сазидана је 1932. године.
Изнад улзних врата се налази мермерна плоча са текстом:
Народна школа - Спомен на устанак под Карађорђем у Орашцу. Захвална
Шумадија подиже овај дом за спомен и славу великом Карађорђу и осталим
много залужним прецима који 1804. године на овом светом месту дигоше
устанак и отпочеше велико дело народног ослобођења и уједињења.
Култура сећања на Први српски устанак
11. Споменик Карађорђу у Орашцу
Испред спомен-школе је на 200.
годишњицу од Првог српског
устанка, 2004. године, подигнут
мермерни споменик Карађорђу.
То је рад вајарке Дринке
Радовановић и висок је 4
метра.