• Александар I Карађорђевић,
назван витешки краљ
Александар Ујединитељ, био
је први краљ Краљевине
Срба, Хрвата и Словенаца, а
касније и Краљевине
Југославије.Био је други син
краља Петра I и кнегиње
Зорке.
• После убиства у Народној
скупштини, завео је
шестојануарску диктатуру
1929, а 1931. године је донео
Октроисани устав. Група
завереника га је убила у
Марсељу, 1934. године.
3.
Младост
• Александар је рођен на Цетињу 16. децембра 1888. Његов деда
по мајци био је црногорски краљ Никола I Петровић, а баба
краљица Милена. Кум на крштењу био му је, преко изасланика,
руски цар Николај II Александрович. Детињство је провео у
Црној Гори, а основну школу завршио у Женеви. Даље
школовање наставио је у војној школи у Санкт Петербургу, а
потом у Београду, по доласку краља Петра I на српски престо
1903. године.
• Судбински преокрет у животу младог принца Александра
наступио је 1909, када се његов старији брат, принц Ђорђе
одрекао права наследства престола. Као престолонаследник,
принц Александар је приступио реорганизацији војске,
припремајући је за коначан обрачун са Турском.
4.
Ратови
• У Првом балканском рату (1912),
престолонаследник Александар је
као заповедник Прве армије водио
победоносне битке на Куманову и
Битољу, а потом 1913. у Другом
балканском рату битку на
Брегалници.
• У Првом светском рату био је
врховни заповедник српске војске у
биткама на Церу и Колубари 1914,
кад је српска војска потпуно разбила
војску Аустроугарске Монархије.
Поново нападнута 1915. од Немачке
и Бугарске, Србија је подлегла у
неравноправној борби.
5.
Прводецембарско уједињење
• У одбору шесторице одлучено је да се
уједињење изврши тако што би делегација
Народног већа упутила адресу регенту
Александру Карађорђевићу, која би
садржала закључак и напутке „упутства“ од
24. новембра. Акт уједињења извршен је у
8 сати увече, 1. децембра 1918. године, у
салону куће Крсмановића на Теразијама у
којој је регент Александар привремено
становао након ослобођења престонице.
Чланови делегације Народног већа, стојећи
у полукругу, чекали су долазак регента.
Регент Александра се затим појавио у
пратњи Протића, Јовановића, Нинчића и
војводе Живојина Мишића. Потом је
иступио Анте Павелић и прочитао адресу.
Регент Александар је у одговору на Адресу
изразио задовољство одлуком загребачког
Народног већа од 24. новембра и
прогласио уједињење. Регент Александар
је одбио да за првог председника Владе
постави Николу Пашића, већ је на то место
указом поставио Стојана Протића.
6.
Аграрна реформа
• После Првог светског рата,
доноси аграрну реформу, којом
су се укинули феудални и
полуфеудални односи у
пољопривреди и праведније
расподелила земља.
• Влада Краљевине СХС је 27.
фебруара 1919. године објавила
претходне одредбе за припрему
аграрне реформе којима су
раскинути кметовске —
чивчијски односи у Босни,
Херцеговини, Старој Србији и
Македонији, а у Далмацији
колонатски односи.
7.
Диктатура
• На плану унутрашње политике, у
Краљевини СХС дошло је до озбиљне
државне кризе изазване заоштреним
партијским и међунационалним односима.
Непрестана полемика између владиних
радикала и посланика опозиције
предвођених ХСС-ом је довела до тога да
године 1928. радикалски посланик Пуниша
Рачић убије Павла Радића и Ђуру
Басаричека и тешко ранио Стјепана
Радића, који је касније подлегао
повредама. Нови вођа ХСС је постао
Владко Мачек.
• Краљ Александар је, користећи нереде
изазване атентатом као повод, завео
диктатуру 6. јануара 1929. године (позната
као шестојануарска диктатура) и укинуо
устав.
8.
Атентат
• Приликом посете Француској, у
коју је отпутовао да би учврстио
одбрамбени савез против
нацистичке Немачке, краљ
Александар I убијен је у
Марсеју, 9. октобра 1934. године
од стране хрватских усташа и
македонске ВМРО, а под
заштитом Италије, Немачке и
Мађарске. Заједно са њим тада
је убијен и француски министар
спољних послова Луј Барту.
Атентатор је био припадник
ВМРО-а Владо Черноземски.
9.
Занимљивости
• Краљ Александар је преко
целих груди имао израђену
тетоважу која је
представљала пруског
једноглавог орла широко
раширених крила, с мачем у
једној и шаром у другој
канџи. Орао је крунисан
хералдичком круном, налик
на круну Светог римског
царства.
• Александар Карађорђевић је
први Србин који је летео
авионом средином априла
1910. године у Француској.
