Композиција романа "На Дрини ћуприја", Ива Андрића

3. • Роман На Дрини ћуприја настао је током
Другог светског рата у поробљеном
Београду, а објављен 1945. године.
• Историјски роман (хроника) о животу у
Босни, у мирна и смутна времена, од
половине 16. до почетка 20. века.
• За ово дело Иво Андрић је добио
Нобелову награду 1961. године.

4. :
„Материјал који је мени служио за писање
те књиге биле су легенде које су сачуване у
народним причањима из тог времена, а
затим историја и писани документи,
уколико су сачувани у турским,
аустријским или венецијанским архивима.“

5. • Андрић је показивао дивљење према мостовима
(есеј Мостови, Љубав у касаби, Рзавски брегови,
Мост на Жепи...).
Од свега што човек у животном нагону подиже и
гради, ништа није у мојим очима боље и вредније
од мостова. Они су важнији од кућа, светији,
општији од храмова. Свачији и према сваком
једнаки, корисни, подигнути увек смислено, на
месту на ком се укрштава највећи број људских
потреба, истрајнији су од других грађевина и не
служе ничем што је тајно или зло.

7. • Примајући Нобелову награду Андрић је
објашњавао везу историјског памћења и
приповедања: „На хиљаду разних језика, у
најразноличнијим условима живота, из века у век,
од древних патријархалних причања у колибама,
поред ватре, па све до дела модерних приповедача
која излазе у овом тренутку из издавачких кућа у
великим светским центрима, испреда се прича о
судбини човековој, коју без краја и прекида причају
људи људима......Можда је у тим причањима,
усменим и писменим, и садржана права историја
човечанства, и можда би се из њих бар могао
наслутити, ако не сазнати смисао те и сторије.“

8. На једној од страница овог романа прибележио
је:
„Народ памти и препричава оно што може да
схвати и што успе да претвори у легенду. Све
остало пролази мимо њега без дубљег трага,
са немом равнодушношћу безимених природних
појава, не дира његову машту и остаје у
његовом сећању. Ово мучно и дуго зидање било
је за њега туђи рад о туђем трошку. Тек кад је
као плод тога напора искрснуо велики мост,
људи су почели да се сећају појединости и да
постанак стварног, вешто зиданог и трајног
моста ките маштарским причама које су опет
они умели вешто да граде и дуго да памте.“

9. • Управо на такав начин, оживљавајући
технику митског приповедача и
претварајући стварни живот и збивања у
приповести, митове и легенде, преплетене
стварним подацима који су се сачували у
колективном памћењу, (или историјским
списима), Андрић гради своју причу.
• У првим поглављима романа видимо
огољени поступак претварања стварних
збивања у митове и легенде ради лакшег
памћења.

10. • Андрић приповеда хронолошки, али скоковито,
прескачући раздобља која не сматра пресудно
важним за своју причу.
• Његови јунаци јесу измаштани, али они мисле и
поступају сасвим доследно, у складу са својим
карактерима, менталитетом и погледима на живот,
који се природно уклапају у друштвени и временски
контекст (у историјску епоху, друштвена и
политичка догађања, ниво културне и економске
развијености у окружењу...).
• Све приче и личне судбине јунака смештене су у
историјски оквир, чиме је пластично приказано како
се то историја одражава у обичном, свакодневном
животу малих људи, како их условљава, обликује и
какве трагове оставља у њима.

13. -Вила бродарица
-Раде Неимар
-Жртва Стоје и Остоје
-Чуда на Радисављевом гробу
-Приче о црном Арапину
-Отисак копита у камену (Марковог Шарца
или коња Алије Ђерзелеза?)

14. Роман чине 24 поглавља која се могу сврстати
у три временска оквира:
-Први: турско доба (од почетка 16. века до
ослободилачких ратова крајем 19. века)
-Други: аустроугарско доба (окупација Босне и
Херцеговине, од 1878. до 1908.)
-Трећи: време Балканских ратова (1912. и
1913.) и почетак Првог светског рата, 1914.
(Последњој години хронике, 1914. посвећена је посебна
пажња.)
(Свака епоха обухваћена је са осам поглавља.)

15. Турско доба (1-8)
1. поглавље:
- О Дрини, мосту и касаби (историја и легенда)
- Опис пејзажа у којем је изникао мост
- Опис моста; његова улога у животу касабе, Босне и
путника намерника
- Дрвени мост на Рзаву
- Раде Неимар – митски градитељ
- Стоја и Остоја – мит о подношењу жртве великим
грађевинама
- Мит о Арапину
- Мит о отисцима Шарчевих копита
- Чудесна светлост над гробом Радисава са Уништа

16. 2. поглавље
- Како је све почело: повратак на почетак 16.
века (1516.)
- Данак у крви и дечак који ће постати велики
везир Мехмед-паша Соколовић
- Скелеџија Јамак
- Црна пруга у грудима
- Одлука о подизању задужбине 1566.

17. 3. Поглавље
- Почетак градње моста, дрво и камен
- Абидага – зла управа у градњи моста
- Тосун-ефендија, неимар, мајстор Антоније
- Присилни рад (кулучење)
- „Дрина не да моста на се!“ (мит о вили бродарици)
- Завера Радисава са Уништа (рушење моста)
- Мит о Стоји и Остоји и прича о лудој Илинки
(лутајући мотив)
- Егзекуција на мосту (Радисављева смрт у мукама)
- Откуп покојника (Циганин Мерџан)
- Пљевљаково лудило

18. 4. Поглавље
- Слика Радисава на коцу
- Откуп Радисављевог тела
- Пљевљаково лудило
- Судбина Абидаге
- Долазак новог надзорника
Арифбегa или Мисирбабe
- Подизање, хана, карван-сераја
- Завршетак моста
- Постављање натписа 1571. године, тарих, песник Бади
- Судбина младог црнца - Арапина
- Однос Вишеграђана према мосту
- Смрт Мехмед-паше Соколовића

20. Гле Мехмедпаша, највећи међу мудрима и великима свога
времена,
Оствари завет свога срца и својом бригом и трудом
Сагради мост на реци Дрини.
На овој води, дубокој и брза тока
Претходници му не могаше ништа подићи.
Надам се од милости божје да ће му градња бити чврста.
Да ће му век пролазити у срећи
И да никад за тугу неће знати.
Јер за живота свога он је злато и сребро уложио у
задужбине;
И нико не може казати да је бачен иметак
Који се троши у такве сврхе.
Бади, који је видео ово, кад је довршена градња, изрече
тарих:
“Нека Бог благослови грађевину, тај чудесни и лепи мост!”

21. 5. поглавље
- Крај 17. века (писац прескаче цео век)
- Даутхоџа Мутевелић – чувар задужбине
- Пропадање хана
- Велике поплаве (1799) - заједништво у
невољи
- Последња деценија 18. века
- Коста Баранац

22. 6. поглавље
- Буна у Србији 1804. године
- Подизање дрвеног чардака на мосту
- Џелат Хајрудин
- Погубљења на ћуприји: песма као повод за
смакнуће (Миле, Јелисије)
- Погубљење попа Михаила
- Пожар у коме је изгорео чардак

23. 7. поглавље
- Несрећни Салко Ћоркан (свачији и ничији)
- Куга и колера
(епидемије средином 19. века)
-Турске избеглице из Србије

24. 8. Поглавље
-Судбина Фате Авдагине
(„Кад Вељи Луг у Незуке сађе...“)
„Лијепа ли си, мудра ли си
лијепа Фато Авдагина...“

25. 9. поглавље
- Долазак Аустроугара у Босну 1878. године
- Отпор турских побуњеника: Осман-
ефендија Караманлија
- Алихоџа Мутевелић се противи отпору због
страха од одмазде над касаблијама
(Караманлија га прикива за мост)
- Аустријски проглас упућен босанским
народима

26. 10. Поглавље
- Аустријски командант улази у град
(дочек приређују угледне касаблије)
- Поп Никола
- Мула Ибрахим
- Хусеин-ефендија
- Давид Леви

27. 11. поглавље
- Окупација
- Аустријанци заводе ред и прописе у касаби
- Долазе странци и туђа војска
- Опирање променама и европским правилима
(Шемсибег Бранковић)
- Касарна на месту старог хана
- Фењери на мосту , осветљење града
- Обележавање царевог рођендана (осветљени
мост лебди над водом)
- Комунална хигијена
- Еманципација – и жене долазе на мост

28. 12. Поглавље
- Коцкање – страст Милана Гласинчанина
(ђаволска игра)
- Судбина Букуса Гаона који је на мосту
нашао „ђавољи дукат“

29. 13. Поглавље
- Отпор аустријског регрутацији
- Заведени војник Грегор Федун
- „Турска девојчица“ Јеленка из Тасића
- Хајдук Јаков Чекрлија
- Федуново самоубиство
- Присилна регрутација, отимање синова од
мајки (подударност са данком у крви)

30. 14. поглавље
- Цалеров хотел
- Лепа и отресита Лотика, неуморна, вешта
жена хладних чула, брзе памети и мушког
срца; жена са два лица
- Заљубљени Ејуб-бег и тихи Алибег Пашић

31. 15. поглавље
- Салко Ћоркан – пијаница и сањар, увек
несрећно заљубљен (у Швабицу и Пашу)
- Туга због Пашине удаје за Хаџи-Омера
- Плес за достојанство на залеђеној огради
моста

32. 16. Поглавље
- Двадесета година окупације
- Атентат на аустријску царицу Јелисавету у
Женеви (италијански анархиста Лукени)
- Италијан Пјетро Сола осећа кривицу
- У Вишеград стиже воз!
- Повлачење Алихоџе Мутевелића у самоћу
- Водовод

33. Анексиона криза, Балкански ратови и почетак
Првог светског рата 1914.(17-24)
17. поглавље
- Анексија Босне 1908. године
- Одраз спољних политичких догађаја на касабу
- Појава напредних идеја (брошуре о социјализму)
- Национална културна друштва
- Хапшење српских младића
- Проглас Фрање Јосифа I
- Долазак нове војске и подизање утврђења око
Вишеграда
- Минирање моста

34. 18. поглавље
- Балкански ратови 1912. и 1913. године
- Окупљање студената и младих
интелектуалаца на мосту
- Разговори о политици

35. 19. поглавље
- Европски ђаци из Вишеграда
- Јанко Стиковић – сујетни младић
- Никола Гласинчанин, унук коцкара Милана
- Јаков Херак
- Тома Галус
- Учитељице Зорка и Загорка

36. 20. поглавље
- Оронула Лотика која је живот потрошила
радећи за друге
- Неморална конкуренција
- Лотикини себични и посрнули штићеници

37. 21. поглавље
- 1914. година
- Неутешна Зорка и неузвраћена љубав
Николе Гласинчанина

38. 22. поглавље
- 1914. Србији је објављен рат
- Шуцкори прогоне Србе
- Пребег младих српских добровољаца у
Србију
- Зоркина туга
- Гранате туку мост и касабу

39. 23. поглавље
- Почетак Првог светског рата
- Лотика напушта град
- Бомбардовање
- Мост као осуђеник између два зараћена
света

40. 24. поглавље
- Рањени мост
- Алихоџа, потомак чувара задужбине, умире
на мосту.

42. Аутор презентације
Бранијета Конџуловић
Осим неколико фотографија моста у Вишеграду
све отале фотографије позајмљене су са интернета.