More Related Content
What's hot
What's hot (20)
Similar to Miloš Obrenović
Similar to Miloš Obrenović (20)
Miloš Obrenović
- 1. MILOŠ OBRENOVIĆ • Detinjstvo i mladost • Prvi srpski ustanak • Drugi srpski ustanak • Pad sa vlasti • Smrt • Anegdote
- 2. MILOŠ OBRENOVIĆ - UOPŠTENO • Miloš Obrenović (1780. – 1860.). Vođa Drugog srpskog ustanka. Kao srpski knez vladao je srbijom od 1815. do 1839. , godine, i od 1858. do 1860. godine. Rođen je pod prezimenom Teodorović. Nakon Prvog srpskog ustanka, Karađorđe mu je dodelio na upravljanje Užičku nahiju.
- 3. DETINJSTVO I MLADOST • Miloš Obrenović je bio sin Višnje Urošević i njenog drugog supruga Teodora Mihailovića, siromašnog seljaka iz Crnogorskog sreza Užičke nahije. Rođen je u selu Gornja Dobrinja kod Požege, oko 1783. godine.Miloš je imao teško detinjstvo, jer mu je otac rano umro i on se sa majkom i dva brata našao u velikom siromaštvu.
- 4. DETINJSTVO I MLADOST • Oko 1800. godine, Miloš je postao sluga u porodici Aksentija Ječmenice, bogatog trgovca stokom sa Zlatibora. U to doba, marveni trgovci su otkupljivali stoku u jednom kraju da bi je potom po višoj ceni prodavali u drugim krajevima. • Za to kratko vreme, mladi Miloš prošao je celu Šumadiju, Podrinje, Hercegovinu i Bosnu, upoznavši tom prilikom nove predele i ljude kao i brojne običaje. • Miloš je tada imao priliku da posmatra starije ljude kako prave razne poslovne dogovore, neretko, samo sa davanjem reči ili vere. • Godine 1805. oženio se Ljubicom Vukomanović.
- 5. DETINJSTVO I MLADOST Ljubica Vukomanović Milan Obrenović
- 6. PRVI SRPSKI USTANAK • Kada je izbio Prvi srpski ustanak 1804. godine, Milan Obrenović je bio jedan od pokretača i vođa narodnog ustanka.Uz brata Milana, Miloš je učestvovao u brojnim bojevima i u upravnim i sudskim poslovima. Miloš je 1805. godine na predlog gazde Nikole Lunjevice, dobio od Karađorđa vojvodski čin.
- 7. PRVI SRPSKI USTANAK • Tokom borbi za Užice 1807. godine, pod zidinama tvrđave, u napadu na jedan šanac, vojvoda Miloš je bio teško ranjen u grudi. Iako ga većina otpisala, vojvoda Miloš se nakon dvanaest nedelja izlečio i oporavio. • Pred kraj godine 1810, Milan Obrenović, tokom boravka u Bukureštu, kod glavnoga zapovednika ruske vojske, kao narodni deputat, iznenada se razboleo i nakon nekoliko dana umre.
- 8. PRVI SRPSKI USTANAK • Karađorđe mu je poverio Užičku nahiju na upravu i odbranu.Posle propasti ustanka, Miloš je bio jedini od istaknutijih vojvoda koji je ostao u Srbiji. Dobio je amnestiju od Turaka i postao obor-knez Rudničke, a zatim Požeške i Kragujevačke nahije. • Nakon sloma ustanka i ulaska turskih snaga u Srbiju u jesen 1813. godine, vojvoda Miloš, je odlučio da ne napušta zemlju,u okolini Čačka ljudi vojvode Hadži Prodana Gligorijevića digli bunu, već sredinom septembra, u nezgodno vreme, početkom jeseni.
- 9. PRVI SRPSKI USTANAK Hadži Prodan Gligorijević
- 10. PRVI SRPSKI USTANAK • Hadži Prodanova buna je krenula bez ranijeg dogovora i priprema. S toga Miloš Obrenović i Stanoje Glavaš, da ne bi došlo do težih zapleta, pristadoše odmah da tu bunu uguše zajedno s Turcima ako se pobunjenicima da amnestija. • Tu bunu iskoristio je Sulejman-paša da u zemlji uvede teror. • U međuvremenu, Sulejman paša, pozvao je sve srpske knezove kod sebe, ali nakon većanja nije hteo da pusti Miloša da se vrati u svoju nahiju. Tada je Miloš predložio paši, za koga je znao da je grabljiv na novac, da otkupi sto Srba, koji su se kod paše nalazili kao robovi.
- 11. DRUGI SRPSKI USTANAK • Stigavši u selo Crnuće, gde mu se nalazio konak, Miloš je počeo da okuplja viđenije ljude oko sebe, među njima Arsenija Lomu, Lazara Mutapa, Jovana Dobraču, Milića Drinčića i druge i da vrši pripremu ustanka za narodnu slobodu. • Za praznik Cveti, 23. aprila po novom kalendaru 1815. godine, pred skrivenom Crkvom brvnarom u Takovu obratio se izabrani veliki vožd Miloš okupljenom narodu popevši se sa zastavom na kamen stožer sa zahtevom da se uzme oružje u ruke uzvikom: “Evo mene, eto vas, rat Turcima!” • Predajući zastavu Simi Paštrmcu čime je otpočeo Drugi srpski ustanak.
- 12. • Sima Paštmac DRUGI SRPSKI USTANAK
- 13. DRUGI SRPSKI USTANAK • Miloš je bio svestan da neće moći da pobedi nadmoćnog neprijatelja samo vojnim sredstvima, već je za to bila i potrebna i uporna diplomatska borba. • U tom cilju, odazvao se pozivu bosanskog vezira Kuršid-paše da dođe u njegov logor na Orlovom polju, pored Drine, kako bi „razgovarali o miru“. Miloš nije uspeo u pregovorima sa Kuršid-pašom, jer je ovaj tražio bezuslovnu predaju oružja. • Nakon ovog, Miloš se uputi na Veliku Moravu, kod Ćuprije, gde ga je čekao drugi turski velikodostojnik - Marašli Ali-paša, rumelijski vezir, takođe sa predlogom za sklapanje mira.
- 14. DRUGI SRPSKI USTANAK • Porta i sultan Mahmud II su u septembru 1815. godine prihvatili uslove i to se smatra za prvu diplomatsku pobedu kneza Miloša. • U suštini usmeni sporazum kneza Miloša i Marašli Ali paše podrazumeva dvovlašće.
- 15. PAD SA VLASTI • Ustav iz 1838. godine, kao i izvesni zakoni doneti tada, prouzrokovali su nemire u Kneževini. • Ustavobraniteljska opozicija je u prvoj polovini 1839. godine toliko ojačala da je knez Miloš potražio rešenje radi njenog kršenja u podizanju tzv. Jovanove bune, koja je bila loše pripremljena, ustavobranitelji su uspeli lako da je uguše, a njihov predvodnik Toma Vučić Perišić je u Kragujevcu sakupio predstavnike 12 okruga i izvršio „izbor“ narodnih poslanika za predstojeću skupštinu.
- 16. PAD SA VLASTI • Ustavobraniteljski prvaci su iskoristili ovakvu skupštinu da izvrše pritisak na kneza i primoraju ga da podnese ostavku 13. juna 1839. godine. • Potom je na jednoj proširenoj sednici Saveta (Sovjeta) izabrano Prvo namesništvoda umesto teško bolesnog kneza Milana Obrenovića II upravlja Kneževinom Srbijom.
- 17. SMRT • Knez Miloš je preminuo 14. septembra po starom, odnosno 26. septembra po novom kalendaru 1860. godine, u svojoj 80 godini, u Dvoru u Topčiderskom parku. • Sahranjen je u kripti Saborne crkve Svetog Arhanđela Mihaila u Beogradu
- 18. ANEGDOTE - PLEMSTVO • Kad je knez Miloš oslobodio Srbiju i zaveo neki red u zemlji, onda oni koji su polagali neko pravo na zasluge u zemlji, a vele da ih je bilo pet ili šest, dignu se pa Knezu Milošu u Kragujevac. Knez Miloš ih lepo primi i upita ih što su došli. • Pa, Gospodaru, reći će jedan od njih, došli smo da te molimo da podeliš Srbiju na spahiluke, te da i nama daš po koji spahiluk, jer i mi imamo zasluge za ovu zemlju, pa je pravo da budemo spahije. • Kakve spahije, oca vam vašeg, zar se mi borismo i krv prolivasmo dok isterasmo spahije iz zemlje. Turci su bili spahije u ovoj jadnoj zemlji, pa sad da dam narodu krštene spahije da mu krv sisaju.
- 19. ANEGDOTE - PLEMSTVO • Dugo su ćutali ti narodni trudbenici, pa će onda tek jedan od njih reći: • Pa, Gospodaru, kad to ne daš, a ti nam daj titule grofova, barona... • Jes, jes, otac ti je bio kozar ti trebaš da budeš grof... jok more, batali. • Pa, kad nam ni to ne daš, a ti nam bar dopusti da se zovemo kao oni Rusi - Korzakov, Gorčakov, Dondukov... • E, to more, odgovori knez Miloš. Eto, ti se zovi, ukazujući prstom na svakog, Šarov, ti * Zeljov, ti - Belov, ti - Garov, ti - Murgov (imena volova).
- 20. ANEGDOTE - MEDICINA • U Srbiji se u Miloševo vreme pročuo jedan nadrilekar koji je sam na svoju ruku spravljao neke „lekarije“ protiv bolova i potom ih prodavao seljacima. • Pošto je bilo pritužbi na njegovo „sočinjenije“ ti su glasovi stigli do Miloša i on naredi da mu privedu nadrilekara da ga ispita. • Nakon što se Miloš uverio da nadrilekar pravi neke smešne trave potpuno proizvoljno, on izreče presudu: „Udarite mu 25 batina, a onda mu stavite na leđa te njegove trave da mu olakšaju bolove.“
- 21. KRAJ • Hvala na pažnji! • Autor: Darko Gligorijević VII4