1.  -Српско становништво деветнаестог века које се
борило против апсолутизма Обреновића-
1838-1858

2.  Уставобранитељи су били носиоци борбе против апсолутизма кнеза
Милоша Обреновића који је на народним скупштинама два пута
изабран за наследног кнеза. Он је уз подршку Русије и уз
подмићивање турских државника успео да се избори за три основна
документа. Хатишериф из 1830, Берат из 1830 и Хатишериф из 1833.
Кнез Милош је сузбијао опозицију(уставобранитеље) све до 1833
године, али опозиција је појачана када је Србија хатишерифима стекла
аутономију. Што значи да је Србија била самоуправна земља уз
признавање турске врховне власти. Опозиционари су постали
упорнији у захтеву да се кнежева апсолутистичка власт ограничи
једним политичким телом у којем би се нашли сви значајнији народни
прваци-уставобранитељи. Међу њима су били: Аврам Петронијевић и
Тома Вучић Перишић). Кнежеви опозиционари упорно су захтевали
да се донесе устав и њиме ограничи кнежева власт. Кнез Милош је
избегавао да донесе устав,али су његови опозиционари успели да се
изборе у Милетиној буни (1835) за Сретењски устав који је брзо
укинут. Иако је кнез избегавао да донесе устав под притиском
уставобранитељске опозиције и Русије пристао је да се донесе устав у
Цариграду, уз учешће Турске. Тај устав познатији је као 'Турски' устав
или Устав из 1838. године.

3.  Уставом је предвиђена влада као извршни орган
власти. Кнез Милош се држао Русије, у спољној
политици, све до пред крај његове владавине.
Онда је направио заокрет и приближио се
Енглеској и Француској. Русија је потом пружила
подршку уставобранитељима, што је било
пресудно за кнежев пад с власти. Кнез Милош је
одржавао добре односе са црногорским владикама
Петром првим и Петром другим. Срби са
црногорских и херцеговачких брда, као и из
других крајева, наставили да се досељавају у
Кнежевину. Устав из 1838. године онемогућио је
кнежев апсолутистички начин владавине. Кнез
Милош је наредне године абдицирао у корист
свога сина, кнеза Милана.

4.  Године 1842 уставобранитељи су протерали Обреновиће и на
престо довели кнеза Александра Карађорђевића. Карађорђевићи
су подржавали уствобранитеље, па њихова владавина није била
толико централизована, већ је део власти припадао Државном
савету. Држава је обраћала више пажње законима, па је и 1844
састављен Грађански законик који је написао правник Јован Хаџић.
Такође је знање постало важније и подизале су се школе по целој
Србији. Чувени кљижевник Вук Карџић је за време
уставобранитеља сасвим реформисао правопис.
 Србија је била у добрим односима са Турском, султан је примио
кнеза и Србији дао још један Хатишериф(1853) којим су учвршћена
новодобијена права.
 Током владавине кнеза Александра народна скупштина састале се
два пута као Петровска(1848) и Светоандрејска(1858) . На
Светоандреској група Обреновићевих подржавалаца заједно са
незадовољним уставобранитељима збацила је Александра са
власти. То је окончало уставобранитељску владу.

5. -Аврам Петронијевић био је лични секретар кнеза Милоша Обреновића,
био је члан српске изласнице у Цариграду од 1821 до 1826. Био је министар
државних послова и представник кнеза Александра(1842-1858).
-Tома Вучић Перишић истакао се суровошћу приликом гушења Ђакове
(1825) и Катанске (1844) буне. Допринео је да се протерају кнез Милош (1839)
и кнез Михаило протерају cа власти (1842).
-Алекса Симић (18. март 1800- 17. фебруар 1872) био је српски председник
владе, политичар и познат уставобранитељ заједно са својим братом
Стојаном Симић.