1. Maли мозак
cerebellum
проф. др Видосава Радоњић

2. Rhombencephalon
Medulla
oblongata
Medulla
spinalis
Cerebellum
Velum medullare
inferius
IV
Velum medullare
superius
Pons
Mesencephalon
IV

3. Cerebellum & Pons
cerebellum
pons
настају из
metencephalona

4. Cerebellum - положај
 “мали мозак” лежи у fossa cranii posterior и гради
кров четврте мождане коморе
 tentorium cerebelli (“ШАТОР МАЛОГ МОЗГА)
ТВОРЕВИНА ТВРДЕ МОЖДАНЕ ОПНЕ (dura matter)
ОДВАЈА cerebellum од lobi occipitales ВЕЛИКОГ МОЗГА

5. Cerebellum -
положај
Cerebellum

6. MRI
cerebellum

7. cerebellum

8. Мали мозак
тежина око 130 -150 гр (1/8 тежине
великог мозга)
учествује у :
 одржавању равнотеже тела и тонуса
мишића у извођењу покрета тако
што обезбеђује координацију снаге,
опсега и трајања контракције
мишића

9. Равнотежа

10. Моторне вештине
Pablo Casals

11. cerebellum
функција
При вољној контракцији- кретњи- импулси иду за
мишиће (tr.corticospinalis) али и у мали мозак (tr.
corticopontini), а добија и информације о стању
мишића (tr.spinocerebellares).
Сви надражаји се упоређују, интегрирају и из малог
мозга иду корективни импулси у кортикални центар
(tr.corticothalamicus- tr.thalamocorticalis) за
усправљање или појачање односно одмеравање
кретњи и тонуса.
Надражаји из унутрашњег уха
(tr.vestibulocerebellaris) омогућавају утицај малог
мозга на мускулатуру код одржавања равнотеже.
Мали мозак је у вези са центрима
eкстрапирамидалног система

12. Клинички значај
оштећење средишњег дела малог
мозга праћено је поремећајем
усправног става и хода
лезију хемисфера прати немогућност
контроле покрета ипсилатералног
екстремитета,повезан је са моторним
системом
у њега долазе и прекидају се бројни
сензитивни путеви

13. cerebellum
спољашња морфологија
Cerebellum се
састоји из:
 црвуљка (vermis)
у средини,
непаран
 две хемисфере
(haemispherium
cerebelli)
бочно
vermis
hemispherium cerebelli

14. cerebellum
спољашња морфологија
 vermis у средини
 две хемисфере бочно

15. cerebellum
спољашња морфологија
 на површини малог
мозга постоје бројне
паралелне пукотине
(fissurae cerebelli)
између којих се
налазе узане вијуге
(folia cerebelli)
fissurae cerebelli
folia
ventriculus
IV

17. cerebellum
спољашња морфологија
пукотине
 fissura prima
 fissura posterolateralis
горња страна
предња страна

18. cerebellum
спољашња морфологија
 fissura
horizontalis је
најдубља
пукотина и
одваја горњу
од доње
стране
церебелума

19. Vermis - делови
superior :
 језичак (lingula)
 централни режњић
(lobulus centralis)
 врх (culmen)
 стремен (declive)
 лист (folium vermisa)
inferior :
 кврга (tuber vermis)
 пирамида (pyramis
vermis)
 ресица (uvula vermis)
 чворић (nodulus)
***Сваком делу црва одговара неколико режњића
хемисфера малог мозга, сем језичку који није повезан
ни са једним латералним режњићем.

20. cerebellum
стране
на малом
мозгу се
разликују три
стране :
 горња страна,
 доња страна,
и
 предња страна

21. Cerebellum - стране
горња страна,
лежи испод тенторијума

22. Cerebellum – горња страна
Lobulus
simplex
TuberFissura
horizontalis
Folium vermis
Fissura
prima
Lobulus
semilunaris
superior
Lobulus
semilunaris
inferior
Lobulus quadrangularisCulmen
Declive
Vermis

23. Cerebellum - стране
доња страна,
 две заобљене
хемисфере улежу у
церебеларне јаме
окципиталне кости,
 између хемисфера
је дубок усек у
средњој линији
(incisura cerebeli
posterior) у који се
увлачи falx
cerebelli и вермис

25. Cerebellum
facies inferior
vallecula cerebelli

26. Cerebellum
посматрано од позади

27. Cerebellum - стране
предња страна
 има један средњи део и два
бочна
средњи део поседује
велико удубљење
fastigium, које гради
централни део крова
четврте мождане коморе,
лежи иза можданог
стабла и са њим је
спојен помоћу три пара
ножица
десни и леви латерални
део предње стране малог
мозга леже бочно од
понса и иза пирамиде
слепоочне кости, и
формирају
понтоцеребеларни угао

28. Cerebellum
предња страна
Velum
medullare
superius
Lingula cerebelliLobulus centralis
Pedunculus
cerebellaris
medius
Pedunculus
cerebellaris
superior
Fissura
posterolateralis
Pedunculus cerebellaris
inferior Tonsilla Vallecula Uvula
Nodulus
Flocculus

30. Cerebellum - предња страна

31. Cerebellum
facies ventralis
lobus
anterior
lobus
posterior

32. cerebellum
спољашња морфологија
Tonsilae cerebelli
 foramen magnum
предња страна
горња страна

33. Angulus pontocerebellaris
тространопризматични
простор
границе:
 медијално: бочне
стране понса и
продужене мождине
 латерално: суседни
део предње стране
малог мозга
 напред: задња страна
пирамиде слепоочне
кости

34. Кроз ангулус пролазе
Живци:
 горња петељка V, VI,
 средња петељка VII, VII бис, VIII
 доња петељка IX, X, XI
a. cerebelli anterior inferior и a. labyrinthi s.
auditiva interna, са одговарајућим венама
велика такозвана “мостна" вена , v. petrosa
superior - Dandy, која прати n. trigeminus

35. Angulus pontocerebellaris
зидови и садржај
N. trochlearis
Pons
N. trigeminus
Cisterna pontocerebellaris
Tentorium cerebelli
Sinus cavernosus
A. labyrinthi
Dandy-eva vena
A. superior cerebelli
Cerebellum
N. facialis
N. intermedius
N. vestibulocochlearis
Sinus petrosus superior

36. cerebellum
морфолошка подела
 lobus flocculonodularis – (flocculus,
nodulus)
 corpus cerebelli,
fissura prima дели на :
1. lobus anterior
2. lobus posterior
lobus anterior je мањи и заузима само
1/3 горње стране
lobus posterior је већи и заузима целу
доњу страну и горње 2/3
фисура хоризонталис иде по ободу
хемисфера малог мозга и дели
церебелум на горњу и доњу страну

37. Cerebellum - морфолошка
подела
fissura prima
fissura posterolateralis
lobus flocculonodularis
lobus
anterior
lobus
posterior
corpus
cerebellaris

38. Cerebellum – морфолошка подела
lobus
anterior
lobus posteriornodulus
lobus anterior
lobus posterior
nodulus
flocculus
fissura
prima
fissura
posterolateralis
lobus flocculonodularis
lobus
posterior
lobus
anterior
сагитални пресек
шематски
facies superior
посматрано вентралноtonsilla
flocculus
nodulus

39. cerebellum - грађа
састоји се из сиве
и беле масе
 сива маса је
споља и гради
кору (cortex
cerebelli) и једра
малог мозга (nuclei
cerebelli)
 бела маса (corpus
medullare cerebelli)
је унутра

40. cortex
cerebelli
corpus medullare
cerebelli

41. cerebellum - грађа
сивa и белa
масa

42. Cerebellum - Cortex
Folia
 дебљине око 1мм
 велика набораност, 85% коре се не види
 на пресеку виде се два слоја: спољашњи
светлији и унутрашњи тамнији
хистолошки, јасно се разликују три слоја

43. cortex cerebelli
спољашњи молекуларни
слој
звездасте и корпасте
средњи пуркиње-ових пуркињеове ћелије
унутрашњи грануларни слој грануларне и golgi ћелије
Cortex
Mol Gr
molekularni
granularni

44. Cortex cerebelli
Stratum moleculare
релативно сиромашан са
ћелијама
углавном синаптички
садржи звездасте и корпасте
ћелије и мноштво дендрита
Пуркиње-ових ћелија и
аксона грануларних ћелија
у њему се спајају дендрити
Пуркиње- ових ћелија са
аксонима звездастих и
грануларних ћелија а аксони
корпастих са телима
Пуркиње –ових ћелија (једна
корпаста ћелија спаја се са
више Пуркиње-ових ћелија)

46. Cortex cerebelli
Ганглионарни слој
(stratum ganglionare s
Stratum purkinjense
Средњи, најтањи слој
коре малог мозга
изграђује само један ред
главних еферентних
неурона коре малог мозга
– Пуркињеове ћелије.
Ови неурони спадају у
групу највећих неурона
ЦНС-а (35-65 µм),
 има их око 15 милиона
тела су им крушкастог или
пехарастог облика

47. Cortex cerebelli
Пуркињеове ћелије леже
уз грануларни слој
са њиховог спољашњег краја
полази неколико дендрита
који се богато гранају у
молекуларном слоју
од унутрашњег краја полазе
аксони, који једини напуштају
кору и завршавају се у једрима
малог мозга или или неким
једрима можданог стабла
врше инхибицију једара
малог мозга и nc.vestibularis
lateralis
при проласку кроз
грануларни слој граде
синапсе са њима
Схематски приказ слојева коре малог мозга.
корпаста («баскет») ћелија; 2- Пуркињеова
ћелија; 3- зрнаста ћелија; 4- велика
Голџијева ћелија (Голџи тип II)

48. Cortex
cerebelli
Stratum granuslosum
 Зрнасте ћелије су
једини
ексцитаторни
неурони у кори
малог мозга и
њихов
неуротрансмитер
је глутамат.

49. Cortex cerebelli
Stratum granuslosum
углавном граде грануларне и
Golgi-еве ћелије
Зрнасте (грануларне) ћелије су
најмање ћелије у човечијем
телу са пречником перикариона
од 4.5-8 µm и релативно
великим једром.
оне су многобројне (1010 -
1014),и густо збијене
Њихови кратки дендрити
граде формације облика
птичијих канџи које улазе у
састав церебеларних
гломерулуса (glomeruli
cerebellosi)
заједно са маховинастим
(˝mossy˝) влакнима.
аксони грануларних ћелија
одлазе у молекуларни слој и деле
се у облику слова “Т”, тако
настају паралелна влакна
грануларних ћелија која се
спајају са дендритима Пуркиње-
ових ћелија

50. Начин завршетака аферентних
путева
Пузавичаста влакна
завршавају се на дендритима
пуркињеових ћелија (влакна
tr.Spinocerebellares et tr.
Vestibulocerebellaris)
Маховинаста влакна , новији
путеви иду у гранулозни слој
и завршавају се на зрнастим и
голџијевим ћелијама, где
граде карактеристична
проширења гломеруле
Једина еферентна влакна коре
малог мозга су аксони
Пуркињеових ћелија, које
садрже веома много ГАБА.
Ови аксони одлазе у једра
церебелума и вестибуларна
једра и делују инхибиторно

51. glomerulus cerebellaris
glomerulus cerebellaris је
синаптички комплекс
изграђен од
• централног маховинастог
аксона
• дендритских завршетака
грануларних ћелија
• Golgi аксонског завршетка
маховинасто
влакно
грануларна
ћелија
Golgi

52. Cortex cerebelli - унутрашњи кругови

53. Cortex cerebelli
Соматотопска организација

54. Nucleii cerebelli
 Nucleus fastigii s. nucleus medialis cerebelli
(кровно једро)
 Nucleus globosus s. nucleus interpositus
posterior (лоптасто једро)
 Nucleus emboliformis s. nucleus interpositus
anterior (чеполико једро)
 Nucleus dentatus s.nucleus lat.cerebelli
(зупчасто једро)

55. cerebellum – грађа
једра
nucleus dentatus
cortex cerebelli nucleus fastigii
nucleus globosus
nucleus emboliformis
corpus medullare
cerebelli

56. nuc.
dentatus
nuc.
emboliformis
nuc.
globosus
nuc.
fastigii
nuclei cerebellares

57. 1. nucleus fastigii
2. nucleus globosus
3. nucleus
emboliformis
4. nucleus dentatus
nuclei cerebellares

58. nuclei cerebellares
1. Vermis cerebelli
2. Velum medullare superius
3. Ventriculus quartus
4. Nucleus dentatus
5. Corpus restiforme
6. Brachium pontis
7. Tractus corticospinalis
8. Fasciculus longitudinalis
medialis
9. Lemniscus medialis
10. Oliva inferior
11. Nucleus emboliformis
12. Nucleus globosus

59. Cerebellum - nuclei
nc. dentatus
nc. emboliformis = E
nc. globosus = G
nc. fastigii
n.fastigii
G E
n.dentatus

60. Nuc. dentatus
Nuc. dentatus је највеће једро које
се налази у близини централног
дела беле масе церебелума.
Најлатералније је од свих једара
малог мозга.
На пресеку има изглед купине,
обзиром на назубљеност његовог
обода (одатле и назив, dens, dentis,
m., lat. zub).
У свом вентро-медиалном делу
поседује отвор кроз који пролазе
мијелинизована влакна.
По неким ауторима, овај отвор
носи назив hilum.
Функционално припада
pontocerebellumu (neocerebellum),
што ће рећи припада
интеграционом моторном делу.
n.fastigii
G E
n.dentatus

61. Nuc. emboliformis
Nuc. emboliformis
налази се уз hilum
nuc.dentatusa, као да га
затвара, тако да свом
положају дугује име
(од grč. embolon, čep).
Припада
палеоцеребеларном
(спиноцеребеларном)
делу малог мозга.
n.fastigii
G E
n.dentatus
E = n.emboliformis

62. Nuc. globosus
Nuc. globosus је нешто
медијалније од nuc.
dentatusa.
Као и чеполико једро,
придодато је
палеоцеребелуму.
Име дугује лоптастом
изгледу на пресеку
(од лат. придева
globosus, -a, -um,
лоптаст).
G = n.globosus
n.fastigii
G E
n.dentatus

63. Nuc. fastigii
Nuc. fastigii је
најмедијалније и
најстарије jедро
церeбeлума.
Налaзи сe нa крову
ventriculus quartusa, у
најдорзалнијем делу
крова, који се зове
fastigium (од лат.
fastigium, -ii, n., кров).
Како му пореклом и
приличи, припада
archeocerebellumu.
n.fastigii
G E
n.dentatus

64. функционална подела
cerebelluma
Мали мозак се на основу веза делова коре са
његовим једрима може поделити у лонгитудиналне
(уздужне) зоне, које уздужно захватају како његов
предњи и задњи, тако и флокулонодуларни режањ.
Најмедијалнија, средишна зона одговара вермису и
пројектује се у nucleus fastigii.
Бочно од вермиса су велике церебеларне
хемисфере које се могу поделити на
 парамедијану лонгитудиналну траку уз вермис
(интермедијална или паравермална зона) која се
пројектује у nucleus globosus и nucleus emboliformis
(«нуклеи интерпозити»), и
 највећи латерални део, који се пројектује у nucleus
dentatus.
Ове уздужне траке сем вермиса као таквог, нису
видљиве на површини.

65. функционална подела
cerebelluma
Схематски приказ поделе коре церебелума на уздужне
зоне. Ове зоне се пројектују свака на одређена једра
малог мозга. ND= nucleus dentatus; NG+NE= nucleus
globosus + nucleus emboliformis; NF= nucleus fastigii.

66. Чешће се користи слична, али
више функционална подела
церебелума направљена на
основу података о његовим
везама са различитим деловима
ЦНС као и на основу података из
филогенезе.

67. Церебелум се може
поделити на три
функционалне
целине –
pontocerebellum
(neocerebellum),
spinocerebellum
(paleocerebellum) и
vestibulocerebellum
(archicerebellum).

68. Vestibulocerebellum
обухвата
флокулонодуларни
режањ и представља
филогенетски
најстарији део малог
мозга.
Флокулонодуларни
режањ чине кора
флокулуса и оног дела
вермиса који се назива
нодулус, а од једара
малог мозга у
вестибулоцеребелум
спада и nucleus fastigii.

69. vestibulocerebellum
Lobus
flocculonodularis,
има реципрочне
везе са
вестибуларним
једрима, његова
кора намењена је
одржавању
равнотеже,контроли
покрета очију и
трупа у односу на
положај главе,

70. Spinocerebellum се
филогенетски појављује
тек код виших амфибија, а
већ код гмизаваца и птица
је добро развијен. Код
човека га граде делови
вермиса (lingula, lobulus
centralis, culmen, uvula) и
њему суседни
парамедијани делови
хемисфере, претежно
предњег режња. Овом
функционалном делу
малог мозга припадају и
nucleus globosus и nucleus
emboliformis (“nuclei
interpositi”).

71. spinocerebellum
Lobus anterior са
деловима vermisa,
(lingula, lobulus centralis
сa ala lobuli centralis,
culmen заједно са lobulus
quadrangularisom) добија
влакна из кичмене
мождине,
учествује у регулацији
мишићног тонуса,
проприоцептивни
сензибилитет и
одржавање усправног
става тела

72. Pontocerebellum као
највећи и
филогенетски
најновији део малог
мозга и обухвата
највеће, латералне
области коре
хемисфере као и
највеће једро малог
мозга- nucleus dentatus.

73. Pontocerebellum
Lobus posterior
(обухвата све
остало), добија
влакна из понса.
Има улогу у
аутоматској
регулацији
вољних и
полувољних
покрета

74. еволутивна подела малог мозга
archicerebellum
 чине lobus flocculonodularis – (flocculus, nodulus) и
nc. fastigii
palleocerebellum
 чине lobus anterior и nc. emboliformis и
nc.globosus
neocerebellum
 чине lobus posterior и nc.dentatus

77. Бела маса малог мозга
3 пара ножица малог мозга - pedunculi
cerebeli
 superior
 medius
 inferior
corpus medullare сва остала бела маса од
које се према периферији пружају и
рачвају наставци беле масе (laminae albe)
које се увлаће у наборану кору
оваква ламинација беле масе малог мозга
оставља на пресеку изглед веома
разгранатог дрвета – arbor vitae

78. arbor vitae

79. Pedunculus
Cerebellares
Medulla
oblongata
Inferior
(ICP)
PonsMedius
(MCP)
mesencephalonSuperior
(SCP)
веза доPedunculus
SCP
SCP SCP
MCP
MCP
MCP
ICP
ICP
ICP

80. Pedunculus Cerebellares

81. pedunculus cerebellaris inferior
аферентни
 tr. spinocerebellaris posterior- маховинаста влакна,
осјети из мишића трупа и удова
 tr. cuneocerebellaris- обавест о положају
екстремитета у простору
 tr. vestibulocerebellaris- маховинаста влакна у lobus
flocculonodularis, стални надзор мишића за
одржавање равнотеже
 tr. olivocerebellaris- пузавичаста влакна, oliva-
cerebellum-nc.ruber-tr.teg.centralis, снажно активира
Пуркињеове ћелије
 fibrae arcuatae externae anteriores
 striae medullares
еферентни
 tr.cerebellospinalis
 tr. cerebelloolivaris
 tr. reticullocerebellaris и aferentni и eferentni -
надзор мотонеурона предњег рога

82. pedunculus cerebellaris medius
аферентни
 tr.pontocerebellares
 tr. corticocerebellares

83. pedunculus cerebellaris
superior
аферентни
 tr.spinocerebellaris
anterior
еферентни
 tr.cerebellothalamicu
s
 tr.cerebellorubralis
 tr.fastigiobulbaris

84. оштећења малог мозга
хипотонија- промена
тонуса мишића
дисметрија- сметње
при вршењу циљаних
покрета тј. одређивању
екскурзија и опсега
покрета (прст-нос
проба)
интецијски тремор

85. сметње у брзом
смењивању
антагонистичких
покрета
губитак равнотеже
пијани морнар!

86. Држање
ход – Ataxia
Tremor

87. Cerebelarna
Ataxia
a b c
d

88. Romberg Test

89. Dix-Hallpike Maneuver

90. Cerebellum – горња страна
Vermis
1.Lobulus centralis
2.Culmen
3.Declive
Lobulus
quadrangularis
4.Pars rostralis
5.Pars caudalis
6.Lobulus semilunaris
rostralis
(7.Lamina tecti)
(8.Pulvinar thalami)
9.Fissura prima

91. Cerebellum – горња страна
посматрано од позади
Vermis
1.Culmen
2.Declive
3.Folium vermis
4.Tuber vermis
5.Pyramis
Lobulus quadrangularis
6.Pars rostralis
7.Pars caudalis
8.Lobulus semilunaris
rostralis
9.Lobulus semilunaris
caudalis
10.Lobulus gracilis
11.Fissura prima
12.Fissura horizontalis

92. Cerebellum –доња страна
1.Lobulus semilunaris
rostralis
2.Lobulus semilunaris
caudalis
3.Lobulus gracilis
4.Lobulus biventer
5.Flocculus
Lobulus quadrangularis
6.Pars caudalis
7.Pars rostralis
8.Plexus choroideus
9.Fissura posterolateralis
10.Tonsilla cerebelli
11.Medulla oblongata
12.Pons
13.Fissura horizontalis

93. Cerebellum –
предња страна
Vermis
1.Lobulus centralis
2.Culmen
3.Uvula
4.Nodulus
5.Ala lobuli centralis
Lobulus quadrangularis
6.Pars rostralis
7.Pars caudalis
8.Lobulus semilunaris rostralis
9.Lobulus semilunaris caudalis
10.Lobulus gracilis
11.Lobulus biventer
12.Tonsilla cerebelli
13.Flocculus
Pedunculus cerebellaris
14.rostralis
15.caudalis
16.medius
17.Pedunculus flocculi
18.Fastigium
19.Fissura prima
20.Fissura horizontalis
21.Fissura dorsolateralis

94. ventriculus IV
Положај
централна шупљина
ромбенцефалона
између понса и медуле
облонгате (вентрално) и
малог мозга (дорзално)
има
 предњи зид или под
 задњи зид или кров

96. ventriculus quartus
1. Vermis cerebelli
2. Velum medullare
superius
3. Ventriculus quartus
4. Nucleus dentatus
5. Corpus restiforme
6. Brachium pontis
7. Tractus
corticospinalis
8. Fasciculus
longitudinalis medialis
9. Lemniscus medialis
10. Oliva inferior
11. Nucleus emboliformis
12. Nucleus globosus

97. ventriculus IV
Предњи зид
fossa
rhomboidea

98. ventriculus IV
fossa rhomboidea
sulcus medianus
sulcus limitans
area vestibularis
eminentia medialis
striae medullares

99. ventriculus IV
fossa rhomboidea
colliculus facialis
trigonum n.hypoglossi
trigonum n.vagi
funiculus separans
area postrema
locus ceruleus

100. Fossa rhomboidea
1. Tuberculum
cuneatum
2. Tuberculum
gracile
3. Obex
4. trigonum n.
hypoglossi
5. trigonum n. vagi
6. striae medullares
ventriculi quarti
7. ped. cerebelares
medii
8. colliculus
facialis
9. area vestibularis
funiculus
separans
fovea superior
locus
coeruleus
Sulcus limitans

101. Кров
velum medullare
superior
fastigium cerebelli
velum medullare
inferior
lamina tectoria
ventriculi quarti
Три отвора
 средишњи непарни
(apertura mediana)
 бочни парни
(apertura lateralis)
ventriculus IV

102. velum
medullare
inferior
fourth ventricle
2）
Ventriculus IV
plexus
choroideus
apertura
lateralis apertura
mediana
velum
medullare
superior
tela choroidea
aqueductus cerebri
velum
medullare
inferior

104. ventriculus IV - зидови
velum medullare
superius
fastigium cerebelli
velum medullare
inferius
fossa rhomboidea
aqueductus cerebri
IV