Prednji mozak

17,975 views

Published on

Published in: Education
0 Comments
4 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
17,975
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
98
Actions
Shares
0
Downloads
411
Comments
0
Likes
4
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Prednji mozak

  1. 1. Funkcije prednjegFunkcije prednjeg mozgamozga telencephalontelencephalon
  2. 2. EEVOLUCIJA KORE VELIKOGVOLUCIJA KORE VELIKOG MOZGAMOZGA ►KodKod RIBA I VODOZEMACARIBA I VODOZEMACA-mirisna funkcija-mirisna funkcija ►KodKod GMIZAVACA-seGMIZAVACA-se prvi put javlja koraprvi put javlja kora ►KodKod SISARA-SISARA-uuččenje, mienje, miššljenje, pamljenje, pamććenje,enje, govorgovor, kontrola svih senzornih i motornih, kontrola svih senzornih i motornih funkcijafunkcija ►KKodod ČOVEKA-ČOVEKA- veliki mozak jer je najvećiveliki mozak jer je najveći deo CNS-adeo CNS-a  TTežina 1-1,5 kgežina 1-1,5 kg  PPovršina 2200 cmovršina 2200 cm22  14x1014x1099 neuronaneurona  SSvaki sa po 200.000 sinapsivaki sa po 200.000 sinapsi
  3. 3. Siva i bela masa velikog mozga Bazalne ganglije Žuljevito telo I i II moždana komora Putevi bele mase Siva masa velikog mozga Nova kora - neokorteks
  4. 4. ► AnatomskAnatomski jei je kora prednjeg mozga podeljenakora prednjeg mozga podeljena je naje na ččetiri reznjaetiri reznja 1.1.ČČEONIEONI (frontalni);(frontalni); 2.2. TEMENITEMENI (parijetalni);(parijetalni); 3.3. POTILJAPOTILJAČČNINI (okcipitalni);(okcipitalni); 4.4. SLEPOOSLEPOOČČNINI (temporalni)(temporalni)
  5. 5. FFunkcionalna područja korteksaunkcionalna područja korteksa ► SSadrži senzorne zone za opažanje; motorne za pokrete i asocijativne zone koje integrišuadrži senzorne zone za opažanje; motorne za pokrete i asocijativne zone koje integrišu informacijeinformacije pokreti skeletnih mišića Primarni motorni korteks Motorna asocijativna zona (premotorni korteks) Primarni senzorni korteks Senzorni asocijativni korteks Koordinira informacijama sa drugih asocijativnih zona, reguliše neka ponašanja Premotorna asocijativna zona Senzorne informacije sa kože, skeletno- mišićnog sistema, unutrašnjih organa i gustatornih kvržica POTILJAČNI (okcipitalni) režanj UKUS MIRIS Gustatorni korteks Olfaktorni korteks Vidna asocijativna zona Vizuelni korteks VID ČEONI (frontalni) režanj TEMENI (parijetalni) režanj SLUH Auditorni korteks Slušna asocijativna zona
  6. 6. Lateralizacija funkcija moždane koreLateralizacija funkcija moždane kore LEVA RUKA DESNA RUKA Prefrontalni korteks Prefrontalni korteks Centar za govor Pisanje Auditorni korteks (desno uho) Auditorni korteks (levo uho) Prostorna vizualizacija i analiza Analiza podataka dobijenih dodirom Vizuelni korteks (levo vidno polje) Vizuelni korteks (desno vidno polje) Generalni centar za interpretaciju (jezik i matematičke kalkulacije LEVA HEMISFERA DESNA HEMISFERA
  7. 7. ► Primarne senzorne oblasti korePrimarne senzorne oblasti kore velikog mozga primaju infomacijevelikog mozga primaju infomacije sa svih somatskih receptora isa svih somatskih receptora i receptora čulnih organa prekoreceptora čulnih organa preko direktnih senzornih puteva.direktnih senzornih puteva. ► TE INFORMACIJE IZAZIVAJUTE INFORMACIJE IZAZIVAJU SVESNE SENZACIJE.SVESNE SENZACIJE. ► U somatosenzornoj kori jeU somatosenzornoj kori je prostorno reprezentovanprostorno reprezentovan senzibilitet celog tela.senzibilitet celog tela. ► Raspored delova tela uRaspored delova tela u somatosenzornoj kori je inverzansomatosenzornoj kori je inverzan i kontralateralan.i kontralateralan. ► Površina somatosenzorne korePovršina somatosenzorne kore koja prima informacije sa jednogkoja prima informacije sa jednog dela tela nije srazmerna fizičkojdela tela nije srazmerna fizičkoj veličini tog dela tela, većveličini tog dela tela, već gustinigustini receptora u njemureceptora u njemu.. Penfildov senzorni homunkulus (čovečuljak) SENZORNASENZORNA KORAKORA
  8. 8. ► Motornu koru velikog mozgaMotornu koru velikog mozga čine tri oblasti locirane učine tri oblasti locirane u frontalnom režnju.frontalnom režnju. ► To su primarna, premotorna iTo su primarna, premotorna i suplementarna motornasuplementarna motorna kora.kora. ► U primarnoj motornoj koriU primarnoj motornoj kori postoji reprezentacija svihpostoji reprezentacija svih delova tela;delova tela; ► ona je inverzna iona je inverzna i kontralateralnakontralateralna ► Veličina kortikalneVeličina kortikalne reprezentacije srazmerna jereprezentacije srazmerna je preciznosti kojom dati deopreciznosti kojom dati deo tela izvodi pokretetela izvodi pokrete.. ► Iz primarne motorne koreIz primarne motorne kore polaze komande zapolaze komande za kontrakcije skeletnih mišića.kontrakcije skeletnih mišića. Penfildov motorni čoveculjak MOTORNAMOTORNA KORAKORA
  9. 9. ASOCIJATIVNAASOCIJATIVNA KORAKORA ► VeliVeliččina asocijativne zone se poveina asocijativne zone se poveććavala tokom evolucije.avala tokom evolucije. ► Kod ČOVEKA, 90% korteksa pripada asocijativnimKod ČOVEKA, 90% korteksa pripada asocijativnim zonamazonama ► U ovim delovima kore dolazi do tumaU ovim delovima kore dolazi do tumaččenja nekogenja nekog nadranadražžaja kaoaja kao ššto je nprto je npr.. zvuk koji sezvuk koji se ččuje ili slika koja seuje ili slika koja se vidividi ► RRezultat tumačenja je konačno svesno opažanjeezultat tumačenja je konačno svesno opažanje (PERCEPCIJA) stimulusa(PERCEPCIJA) stimulusa  OOpažanje stimulusa se kvalitativno razlikuje od energije kojapažanje stimulusa se kvalitativno razlikuje od energije koja je delovala na receptor:je delovala na receptor: ► Različite talasne dužine elektromagnetne talase vidljivog svetla miRazličite talasne dužine elektromagnetne talase vidljivog svetla mi OPAŽAMO kao BOJE;OPAŽAMO kao BOJE; ► ZZvučne talase nastale vibracijom npr.vučne talase nastale vibracijom npr. žicažica violine OPAŽAMO kaovioline OPAŽAMO kao muzikumuziku ► OOpažanjem nastajupažanjem nastaju SVESNE SENZACIJESVESNE SENZACIJE, one su, one su konstrukt našeg mozga i kao takve praktično ne postojekonstrukt našeg mozga i kao takve praktično ne postoje
  10. 10. MOTORNE FUNKCIJE CNS-aMOTORNE FUNKCIJE CNS-a ► Motorne funkcije nervnog sistema uključuju triMotorne funkcije nervnog sistema uključuju tri osnovne, međusobno povezane, aktivnosti:osnovne, međusobno povezane, aktivnosti:  Izvođenje voljnih i refleksnih pokreta,Izvođenje voljnih i refleksnih pokreta,  Održavanje ravnoteže tela i obezbeđivanjeOdržavanje ravnoteže tela i obezbeđivanje stabilnosti za izvođenje pokreta,stabilnosti za izvođenje pokreta,  Koordinacija kontrakcija mišića koja obezbeđujeKoordinacija kontrakcija mišića koja obezbeđuje glatke i precizne pokrete.glatke i precizne pokrete. ► Glavnu ulogu u vršenju motorne funkcijeGlavnu ulogu u vršenju motorne funkcije nervnog sistema imaju:nervnog sistema imaju:  Motorna kora velikog mozga,Motorna kora velikog mozga,  Bazalne ganglijeBazalne ganglije  Mali mozakMali mozak
  11. 11. FFaze voljnog pokretaaze voljnog pokreta► Nastanak voljnih pokreta može se podeliti u tri faze: planiranje, započinjanjeiNastanak voljnih pokreta može se podeliti u tri faze: planiranje, započinjanjei izvršenjeizvršenje ► Senzorne informacije sa periferije omogućavaju mozgu da ispravi sveSenzorne informacije sa periferije omogućavaju mozgu da ispravi sve neusaglašenosti planiranih i izvedenih pokretaneusaglašenosti planiranih i izvedenih pokreta PLANIRANJ E POKRETA ZAPOČINJANJ E POKRETA IZVRŠENJE POKRETA Bazalna jedra Asocijativne zone korteksa Mali mozak Mali mozak Motorni korteksIDEJ A POKRE T
  12. 12. IZVOĐENJE VOLJNIHIZVOĐENJE VOLJNIH POKRETAPOKRETA► Voljni pokretiVoljni pokreti su realizacija odluke da se izvrši neka radnja. Onisu realizacija odluke da se izvrši neka radnja. Oni su obično složeni i nestereotipni.su obično složeni i nestereotipni. ► Ideja o pokretu nastaje u nedovoljno definisanim područjima CNSIdeja o pokretu nastaje u nedovoljno definisanim područjima CNS koja se zovukoja se zovu subkortikalni motivacioni arealisubkortikalni motivacioni areali .. ► Oni su najverovatnije locirani u međumozgu i srednjem mozgu.Oni su najverovatnije locirani u međumozgu i srednjem mozgu. ► Motivacioni areali aktiviraju određena asocijativna područja koreMotivacioni areali aktiviraju određena asocijativna područja kore velikog mozga.velikog mozga. ► U asocijativnim područjima se na osnovu senzornih informacija oU asocijativnim područjima se na osnovu senzornih informacija o položaju tela i podataka iz memorije o ranije izvođenim pokretima,položaju tela i podataka iz memorije o ranije izvođenim pokretima, odabira plan za nameravani pokret.odabira plan za nameravani pokret. ► Signali se zatim prenose u bazalne ganglije i mali mozak u kojimaSignali se zatim prenose u bazalne ganglije i mali mozak u kojima se plan pokreta razrađuje i prevodi u program pokreta.se plan pokreta razrađuje i prevodi u program pokreta. ► Stvoreni obrazac aktivacije određenih mišića prosleđuje se prekoStvoreni obrazac aktivacije određenih mišića prosleđuje se preko talamusa u motornu koru i transponuje se u aktivaciju određenihtalamusa u motornu koru i transponuje se u aktivaciju određenih kortikalnih stubova.kortikalnih stubova. ► Kortikalni neuroni piramidnim i ekstrapiramidnim putevima šaljuKortikalni neuroni piramidnim i ekstrapiramidnim putevima šalju komande za izvršenje pokreta kranijalnim i spinalnim motornimkomande za izvršenje pokreta kranijalnim i spinalnim motornim neuronima.neuronima. ► Tokom izvođenja pokreta, na osnovu senzornih informacija saTokom izvođenja pokreta, na osnovu senzornih informacija sa proprioceptora, kao i sa receptora čula i ravnoteže, u malom mozguproprioceptora, kao i sa receptora čula i ravnoteže, u malom mozgu se upoređuje realizacija pokreta sa planom pokreta. Ukoliko postojise upoređuje realizacija pokreta sa planom pokreta. Ukoliko postoji odstupanje, mali mozak šalje komande o korekciji pokreta.odstupanje, mali mozak šalje komande o korekciji pokreta.
  13. 13. ► Nalazi se u potiljačnom režnju i na nju se projektuje mrežnjača oka, tačka po tačka. ► Od fotoreceptora mrežnjače polaze nervna vlakna koja napuštaju oko kao očni nervi ► Ukrštaju se u optičkoj hijazmi i nastavljaju kao očni putevi koji se u talamusu prekopčavaju i završavaju u vidnoj zoni kore VIDNA ZONAVIDNA ZONA
  14. 14. SLUSLUŠŠNANA ZONAZONA ► Nalazi se u gornjem delu slepoočnog režnja i prima informacije iz slušnih receptora unutrašnjeg uha, preko srednjeg mozga i talamusa.
  15. 15. VIŠA NERVNA DELATNOSTVIŠA NERVNA DELATNOST ►Viša nervna delatnost jeViša nervna delatnost je zajednički naziv za najsloženijezajednički naziv za najsloženije funkcije nervnog sistema kaofunkcije nervnog sistema kao što su učenje, pamćenje išto su učenje, pamćenje i govor.govor.
  16. 16. FUNKCIJA GOVORAFUNKCIJA GOVORA ► JednoJedno odod obeležjaobeležja naprednnaprednogog nervnognervnog sistemasistema jeje sposobnostsposobnost jednogjednog članačlana vrstevrste zaza razmenurazmenu komplekskompleksaa informacijeinformacije sasa drugimdrugim pripadnicimapripadnicima isteiste vrstevrste.. ► IakoIako je utvrđenaje utvrđena predominantnopredominantno uu pticaptica ii sisarasisara,, tata sposobnostsposobnost se tse takoakođđee javljajavlja uu odreodređđenienihh insekatainsekata kojikoji prenoseprenose informacijeinformacije neverovatnoneverovatno detaljnodetaljno putemputem zvučnihzvučnih ((cvrčakacvrčaka),), dodirdodir ii vidvid ((pčelepčele)) ii mirismiris ((mravimravi).). ► KodKod ljudiljudi,, razmenarazmena kompleksakompleksa informacijeinformacije odvijaodvija prvenstvenoprvenstveno krozkroz govorngovornii ii pisanpisani ji jezikezik.. ► To je funkcija koja zahteva najviši stepen motorne iTo je funkcija koja zahteva najviši stepen motorne i senzorne integracije.senzorne integracije. ► Centri za govor mogu da budu locirani u jednoj ili obeCentri za govor mogu da budu locirani u jednoj ili obe hemisfere velikog mozga.
  17. 17. ►Hemisfera u kojoj su locirani centri za govorHemisfera u kojoj su locirani centri za govor naziva senaziva se dominanta hemisferadominanta hemisfera .. ►U dominantnoj hemisferiU dominantnoj hemisferi  Vernikeovo (Wernick) područjeVernikeovo (Wernick) područje je odgovorno zaje odgovorno za razumevanje i interpretaciju izgovorenih ilirazumevanje i interpretaciju izgovorenih ili napisanih reči,napisanih reči,  dok jedok je Brokino (Broca) područjeBrokino (Broca) područje odgovorno zaodgovorno za motoriku govora. Analogna područja koremotoriku govora. Analogna područja kore suprotne hemisfere odgovorna su za afektivnesuprotne hemisfere odgovorna su za afektivne aspekte govora koji se odnose na rapoloženje iaspekte govora koji se odnose na rapoloženje i emocije.emocije.
  18. 18. IIzgovaranje napisane rečizgovaranje napisane reči Motorni korteks Brokina zona Vernikeova zona Vizualni korteks Čitanje reči
  19. 19. Motorni korteks Brokina zona Vernikeov a zona Slušni korteks Slušanj ereči IIzgovaranje reči koju smo čulizgovaranje reči koju smo čuli
  20. 20. PET sken mozga u akcijiPET sken mozga u akciji
  21. 21. UČENJE I PAMĆENJEUČENJE I PAMĆENJE ►Od momenta rođenja, pa čak i pre rođenja,Od momenta rođenja, pa čak i pre rođenja, ljudsko biće stiče informacije o svetu koji galjudsko biće stiče informacije o svetu koji ga okružuje.okružuje. ► Sticanje zanja je učenje, a zadržavanjeSticanje zanja je učenje, a zadržavanje stečenog znanja je pamćenje.stečenog znanja je pamćenje. ►Dva osnovna tipa učenja su:Dva osnovna tipa učenja su:  Neasocijativno učenje,Neasocijativno učenje,  Asocijativno učenje.Asocijativno učenje.
  22. 22. Neasocijativno učenjeNeasocijativno učenje ► Kod neasocijativnog učenja stiče se saznanje oKod neasocijativnog učenja stiče se saznanje o svojstvima jednog stimulusa.svojstvima jednog stimulusa. ► Ovo učenje može da dovede do habituacije iliOvo učenje može da dovede do habituacije ili senzitizacije na dati stimulus.senzitizacije na dati stimulus. ► HabituacijaHabituacija je slabljenje odgovora na stimulus kojije slabljenje odgovora na stimulus koji se ponavljase ponavlja  Npr. nagli, jak zvukNpr. nagli, jak zvuk  Omogućava filtriranje nepotrebnih informacijaOmogućava filtriranje nepotrebnih informacija ► senzitizacijasenzitizacija pojačavanje odgovora napojačavanje odgovora na ponavljanje stimulusa.ponavljanje stimulusa.  Izbegavanje potencijalno opasnih situacijaIzbegavanje potencijalno opasnih situacija  Npr. trovanje određenom hranomNpr. trovanje određenom hranom
  23. 23. Asocijativno učenjeAsocijativno učenje ►Asocijativno učenje je složeniji tip učenja iAsocijativno učenje je složeniji tip učenja i njime se stiče sazanje o odnosima izmeđunjime se stiče sazanje o odnosima između dva stimulusa (klasično uslovljavanje ilidva stimulusa (klasično uslovljavanje ili uslovni refleks) ili o odnosima izmeđuuslovni refleks) ili o odnosima između stimulusa i nekog ponašanja (operantnostimulusa i nekog ponašanja (operantno uslovljavanje).uslovljavanje).
  24. 24. PamćenjePamćenje ►Pamćenje,Pamćenje, kao čuvanje informacija, odvijakao čuvanje informacija, odvija se u dva stadijuma.se u dva stadijuma. ►Prvi jePrvi je kratkotrajna memorijakratkotrajna memorija, koja traje od, koja traje od nekoliko minuta do nekoliko sati. Onanekoliko minuta do nekoliko sati. Ona predstavlja osnov za drugi stadijum,predstavlja osnov za drugi stadijum, dugotrajnu memoriju.dugotrajnu memoriju. ►Dugotrajna memorijaDugotrajna memorija nastaje iz kratkotrajnenastaje iz kratkotrajne procesom koji se naziva konsolidacijaprocesom koji se naziva konsolidacija memorije. Memorija se verovatno deponujememorije. Memorija se verovatno deponuje u nekoliko različitih područja mozgau nekoliko različitih područja mozga
  25. 25. ZZašto spavamoašto spavamo ► ušteduštedaa energijeenergije,, ► izbegizbegavanjeavanje predatorapredatora,, ► opopravakopopravak telatela,, ► obradobradaa memorijememorije.. ► JedanJedan brojbroj nedavnnedavnih sih studijtudijaa jeje pokazalpokazaloo dada nedostataknedostatak snasna smanjujesmanjuje našnaš učinakučinak nana zadacimazadacima ii testovimatestovima,, aliali ii dada 20-3020-30 minutaminuta ““kratkih dremkikratkih dremki““ možemože pomoćipomoći dada sese prevaziđeprevaziđe deficitdeficit spavanjaspavanja.. ► DDo ’60-tih godina se smatralo da je san pasivan proceso ’60-tih godina se smatralo da je san pasivan proces ► MMeđutim, sada se zna da su prisutni brojni dolazni signalieđutim, sada se zna da su prisutni brojni dolazni signali iz moždanog stabla u korteks za vreme spavanja; daiz moždanog stabla u korteks za vreme spavanja; da mozak u snu troši jednaku ili veću količinu kiseonika kao imozak u snu troši jednaku ili veću količinu kiseonika kao i budan mozak što sve ukazuje da je spavanje aktivanbudan mozak što sve ukazuje da je spavanje aktivan procesproces
  26. 26. Vrste spavanjaVrste spavanja ► NREM (sporotalasno spavanje)-veoma spori mozdani talasiNREM (sporotalasno spavanje)-veoma spori mozdani talasi  TokomTokom oveove fazefaze snsnaa,, spavači menjajuspavači menjaju položajpoložaj telatela bezbez svesnesvesne komandekomande iziz mozgamozga ► REM (rapid, eye movement)-brzi pokreti ocnih jabuREM (rapid, eye movement)-brzi pokreti ocnih jabuččicaica  TokomTokom REMREM snasna,, aktivnostaktivnost mozgamozga inhibirainhibira motornmotornee neuronneurone koji inervišue koji inervišu skeletnskeletnee mišićmišićee,, paraliparališućišući ihih  KontrolaKontrola homeostatskihhomeostatskih funkcijafunkcija jeje potisnutapotisnuta tokomtokom REMREM fazefaze snasna,, aa telesnatelesna temperaturatemperatura pada ispod spoljašnjepada ispod spoljašnje  REMREM sansan jeje periodperiod uu komekome većinavećina ljudiljudi sanjasanja  OčiOči sese krećukreću izaiza zatvorenihzatvorenih kapakakapaka,, kaokao dada prateprate akcijakciju izu iz snasna..  Spavači seSpavači se najverovatnijenajverovatnije spontanospontano budibudie iz ove fazee iz ove faze
  27. 27. Moždani talasiMoždani talasi 1.1. ALFA-manje ucestali,ukazuju naALFA-manje ucestali,ukazuju na budno mirno stanjebudno mirno stanje 2.2. BETA-brzi ucestali,maleBETA-brzi ucestali,male amplitude,ukazuju na zivu aktivnostamplitude,ukazuju na zivu aktivnost kore prednjeg mozgakore prednjeg mozga 3.3. TETA-manje ucestalosti,javljaju seTETA-manje ucestalosti,javljaju se tokom snatokom sna 4.4. DELTA-sporiji,velike amplitude,fazaDELTA-sporiji,velike amplitude,faza dubokog snadubokog sna

×