Međumozak
diencephalon

 Glavni delovi međumozga su raspoređeni
oko III moždane komore.
 To su :
– parni talamus,
– hipotalamus
– i epitalamus.
 Međumozgu pripadaju i dve endokrine
žlezde: hipofiza i epifiza.

Talamus
 Talamus, najveći deo međumozga,
sadrži veliki broj jedara koja se dele na
– specifična i
– nespecifična.
 U specifična jedra spadaju relejna i
asocijativna jedra.
 Posredstvom jedara ostvaruju se
senzorne, motorne i asocijativne uloge
talamusa.

Senzorne uloge talamusa:
 Obezbeđuje primarne senzorne ulaze u
primarna senzorna područja kore velikog
mozga;
 Talamus nije prost relej, već informacije
obrađuje, integriše i delimično tumači;
 U talamusu se prekopčavaju svi senzorni putevi
koji prenose informacije sa receptora do kore
velikog mozga, izuzev mirisnog puta;
– Svaki receptor sa puža unutrašnjeg uha, mrežnjače
oka ili kože ima projekciju na talamusu
 Na nivou talamusa se stvara grubi, nekritički
senzibilitet za neke vrste nadražaja: grub
dodir, vibracije, bol, razlikovanje svetlosti
od tame, generalna detekcija zvuka.

Asocijativne uloge talamusa:
 Talamus učestvuje u gruboj diskriminaciji
senzornog modaliteta;
 On aktivira primarne kortikalne oblasti velikog
mozga putem specifičnih veza i na taj način
poboljšava percepciju informacija sa receptora;
 Sa limbičnim sistemom učestvuje u afektivnom
domenu senzacija. To je osećanje ugodnosti ili
neugodnosti u vezi sa nekom senzacijom.
 Talamus i limbični sistem učestvuju u
formiranju emocija i određivanju ponašanja u
vezi sa emocijama,
 Talamus se smatra glavnim regionom za
integraciju informacija sa receptora za bol.

Motorne uloge talamusa
 Talamus ima dvosmerene veze sa motornom
korom velikog mozga od koje polaze komande
za mišićnu aktivnost.
 Preko talamusa motorna kora prima uticaje od
malog mozga i bazalnih ganglija;
 Motorna jedra talamusa prenose u motornu
koru program aktivacije mišića, formiran na
osnovu ideje o pokretu u bazalnim ganglijama i
malom mozgu.
 Na taj način ima ulogu u održavanju tonusa
mišića, koordinaciju pokreta i održavanju
ravnoteže.

Epifiza
 Epifiza je endokrina žlezda koja
pripada epitalamusu.
 Naziva se još i pinealna žlezda
 Ona produkuje hormon melatonin koji
je uključen u kontrolu 24-časovne
(diurnalne) aktivnosti nekih organa.

Hipotalamus

 Hipotalamus se nalazi na podu i zidovima
III moždane komore
 Hipotalamus sadrži veliki broj jedara i
brojnim aferentim i eferentim vezama
povezan je sa drugim delovima CNS.
 Sa prednjim režnjem hipofize
(adenohipofiza) hipotalamus ostvaruje
humoralnu vezu preko portalnog krvotoka
žlezde.
 Hipotalamus koordiniše aktivnosti nervnog
sistema i deo je mozga sa najvećim
značajem za održavanje homeostaze.

Osnovne uloge hipotalamusa su:
 Usklađivanje intenziteta određenih fizioloških
funkcija sa emocijama.
– kardiovaskularna i respiratorna funkcija, održavanje
telesne temperature, unošenje hrane i održavanje
ravnoteže vode i elektrolita,
 Hipotalamus je uključen u kontrolu bioloških
ritmova svojim vezama sa čulom vida i epifizom,
 Kontroliše sekreciju hormona adenohipofize
(prednji režanj hipofize),
 Zajedno sa limbičnim sistemom, hipotalamus čini
funkcionalnu jedinicu koja upravlja emocionalnim i
instinktivnim ponašanjem.

 Prednji deo - reakcije organizma u mirovanju:
– Usporen rad srca
– Širenje krvnih sudova
– Smanjenje krvnog pritiska
– Pojačano lučenje žlezda organa za varenje
– Smanjen intenzitet metabolizma
 Zadnji deo – reakcije orgamizma u stresu:
– Ubrzan rad srca
– Sužavanje krvnih sudova
– Povećanje krvnog pritiska
– Širenje zenica

Regulacija temperature
 Čovek je homeotermna životinja zahvaljujuci grupi
refleksnih odgovora koje integrise hipotalamus
da održi telesnu temperaturu u vrlo uskim
granicama uprkos velikih varijacija u temperaturi
spoljasnje sredine
 Hipotalamus ima tzv. baždarnu tačku (set point) –
optimalnu temperaturu
– ako je temperatura tela ispod baždarne tacke, zadnji
hipotalamus aktivira mehanizme za stvaranje toplote
(povećan metabolizam, drhtanje, vazokonstrikcija
krvnih sudova kože);
– ako je temperatura tela iznad baždarne tacke, prednji
hipotalamus aktivira mehanizme za odavanje toplote
(vazodilatacija krvnih sudova kože, znojenje).

Regulacija hranjenja
 Hipotalamicka regulacija hranjenja zavisi od
interakcije dva podrucja:
 Lateralnog (bočnog) "centra za hranjenje" i
 Medijalnog (srednjeg) "centra za sitost".
 Centar za hranjenje je hronično aktivan, a
njegovu aktivnost prolazno inhibira centar za
sitost.
– Izgleda da i ovaj centar ima "baždarnu tacku"
prema kojoj hipotalamus kontroliše uzimanje
hrane.
– Uzimanje hrane povecavaju neuropeptid Y, melanin-
koncentrišuci hormon, orexin-A i orexin-B; a inhibiraju pro-
opiomelanokortin (POMC), CRH, noradrenalin, adrenalin,
serotonin, itd. Amfetamin i srodna jedinjenja se koriste
klinički za suzbijanje apetita delujući prvenstveno tako što
oslobađaju noradrenalin u CNS.

Kontrola homeostaze vode
 Prednji deo hipotalamusa
–stvaranje osećaja žeđi i
Pijenje regulišu koncentrovanost plazme
i zapremina ekstracelularne tecnosti
(ECT).
–kontrolom izlučivanja vode putem
bubrega.
Sekrecijom hormona zadnjeg režnja
hipofize

Kontrola “biološkog
časovnika”
 Prednji deo hipotalamusa (iznad optičke
hijazme)
 Cirkadijalni ritmovi su sinhronizovani sa:
– ciklusom svetlosti u spoljašnjoj sredini: dan - noć.
– ciklusom budnost-spavanje,
– ciklusom telesne temperature,
– obrascem aktivnosti (diurnalni i nokturalni
organizmi).
 U sisara, uključujuci i čoveka, cirkadijalni ritam
upravlja lučenjem hormona (ACTH, hormona
rasta, melatonina),

LIMBIČKI SISTEM

Bademasta
jedra
Hipokampus
Hipotalamus
Limbička
kora

 Limbični sistem obuhvata nekoliko
kortikalnih i subkortikalnih struktura koje
leže ispod neokorteksa i formiraju prsten
(limbus) oko vrha moždanog stabla.
 Limibičnom sistemu pripada
– limbična kora (deo kore velikog mozga na
rubu hemisfera oko hilusa) i
– subkortikalne strukture:
 Amigdaloidna (bademasta) jedra,
 određena jedra talamusa i hipotalamusa i
 deo retikularne formaciju moždanog stabla.

 Limbički sistem
reguliše urođeno i stečeno
ponašanje («izbor programa»), iz njega
potiču naše nagonsko ponašanje,
motivacija i emocije («unutrasnji svet»).
– Recipročne veze (bočnog) hipotalamusa
(uglavnom »prizivanje programa») sa
slepoočnim i čeonim korteksom koje su
značajne za integraciju (determinacija
ponašanja) percepcije i procenu signala iz
«spoljašnjeg sveta» sa sadržajem
memorije.

Zajedno sa hipotalamusom,
limbični sistem je uključen u:
 Kontrolu seksualnog
(reproduktivnog) ponašanja,
–Prednji deo hipotalamusa
 Odbrambeno ponašanje
(afektivne reakcije u koje spadaju
bes i strah)
–Medijalni hipotalamus, bademasta
jedra i hipoksmpus
 Motivacione procese.