Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Medjumozak

23,948 views

Published on

  • Sex in your area is here: ❶❶❶ http://bit.ly/2ZDZFYj ❶❶❶
       Reply 
    Are you sure you want to  Yes  No
    Your message goes here
  • Dating direct: ❶❶❶ http://bit.ly/2ZDZFYj ❶❶❶
       Reply 
    Are you sure you want to  Yes  No
    Your message goes here

Medjumozak

  1. 1. Međumozak diencephalon
  2. 2.  Glavni delovi međumozga su raspoređeni oko III moždane komore.  To su : – parni talamus, – hipotalamus – i epitalamus.  Međumozgu pripadaju i dve endokrine žlezde: hipofiza i epifiza.
  3. 3. Talamus  Talamus, najveći deo međumozga, sadrži veliki broj jedara koja se dele na – specifična i – nespecifična.  U specifična jedra spadaju relejna i asocijativna jedra.  Posredstvom jedara ostvaruju se senzorne, motorne i asocijativne uloge talamusa.
  4. 4. Senzorne uloge talamusa:  Obezbeđuje primarne senzorne ulaze u primarna senzorna područja kore velikog mozga;  Talamus nije prost relej, već informacije obrađuje, integriše i delimično tumači;  U talamusu se prekopčavaju svi senzorni putevi koji prenose informacije sa receptora do kore velikog mozga, izuzev mirisnog puta; – Svaki receptor sa puža unutrašnjeg uha, mrežnjače oka ili kože ima projekciju na talamusu  Na nivou talamusa se stvara grubi, nekritički senzibilitet za neke vrste nadražaja: grub dodir, vibracije, bol, razlikovanje svetlosti od tame, generalna detekcija zvuka.
  5. 5. Asocijativne uloge talamusa:  Talamus učestvuje u gruboj diskriminaciji senzornog modaliteta;  On aktivira primarne kortikalne oblasti velikog mozga putem specifičnih veza i na taj način poboljšava percepciju informacija sa receptora;  Sa limbičnim sistemom učestvuje u afektivnom domenu senzacija. To je osećanje ugodnosti ili neugodnosti u vezi sa nekom senzacijom.  Talamus i limbični sistem učestvuju u formiranju emocija i određivanju ponašanja u vezi sa emocijama,  Talamus se smatra glavnim regionom za integraciju informacija sa receptora za bol.
  6. 6. Motorne uloge talamusa  Talamus ima dvosmerene veze sa motornom korom velikog mozga od koje polaze komande za mišićnu aktivnost.  Preko talamusa motorna kora prima uticaje od malog mozga i bazalnih ganglija;  Motorna jedra talamusa prenose u motornu koru program aktivacije mišića, formiran na osnovu ideje o pokretu u bazalnim ganglijama i malom mozgu.  Na taj način ima ulogu u održavanju tonusa mišića, koordinaciju pokreta i održavanju ravnoteže.
  7. 7. Epifiza  Epifiza je endokrina žlezda koja pripada epitalamusu.  Naziva se još i pinealna žlezda  Ona produkuje hormon melatonin koji je uključen u kontrolu 24-časovne (diurnalne) aktivnosti nekih organa.
  8. 8. Hipotalamus
  9. 9.  Hipotalamus se nalazi na podu i zidovima III moždane komore  Hipotalamus sadrži veliki broj jedara i brojnim aferentim i eferentim vezama povezan je sa drugim delovima CNS.  Sa prednjim režnjem hipofize (adenohipofiza) hipotalamus ostvaruje humoralnu vezu preko portalnog krvotoka žlezde.  Hipotalamus koordiniše aktivnosti nervnog sistema i deo je mozga sa najvećim značajem za održavanje homeostaze.
  10. 10. Osnovne uloge hipotalamusa su:  Usklađivanje intenziteta određenih fizioloških funkcija sa emocijama. – kardiovaskularna i respiratorna funkcija, održavanje telesne temperature, unošenje hrane i održavanje ravnoteže vode i elektrolita,  Hipotalamus je uključen u kontrolu bioloških ritmova svojim vezama sa čulom vida i epifizom,  Kontroliše sekreciju hormona adenohipofize (prednji režanj hipofize),  Zajedno sa limbičnim sistemom, hipotalamus čini funkcionalnu jedinicu koja upravlja emocionalnim i instinktivnim ponašanjem.
  11. 11.  Prednji deo - reakcije organizma u mirovanju: – Usporen rad srca – Širenje krvnih sudova – Smanjenje krvnog pritiska – Pojačano lučenje žlezda organa za varenje – Smanjen intenzitet metabolizma  Zadnji deo – reakcije orgamizma u stresu: – Ubrzan rad srca – Sužavanje krvnih sudova – Povećanje krvnog pritiska – Širenje zenica
  12. 12. Regulacija temperature  Čovek je homeotermna životinja zahvaljujuci grupi refleksnih odgovora koje integrise hipotalamus da održi telesnu temperaturu u vrlo uskim granicama uprkos velikih varijacija u temperaturi spoljasnje sredine  Hipotalamus ima tzv. baždarnu tačku (set point) – optimalnu temperaturu – ako je temperatura tela ispod baždarne tacke, zadnji hipotalamus aktivira mehanizme za stvaranje toplote (povećan metabolizam, drhtanje, vazokonstrikcija krvnih sudova kože); – ako je temperatura tela iznad baždarne tacke, prednji hipotalamus aktivira mehanizme za odavanje toplote (vazodilatacija krvnih sudova kože, znojenje).
  13. 13. Regulacija hranjenja  Hipotalamicka regulacija hranjenja zavisi od interakcije dva podrucja:  Lateralnog (bočnog) "centra za hranjenje" i  Medijalnog (srednjeg) "centra za sitost".  Centar za hranjenje je hronično aktivan, a njegovu aktivnost prolazno inhibira centar za sitost. – Izgleda da i ovaj centar ima "baždarnu tacku" prema kojoj hipotalamus kontroliše uzimanje hrane. – Uzimanje hrane povecavaju neuropeptid Y, melanin- koncentrišuci hormon, orexin-A i orexin-B; a inhibiraju pro- opiomelanokortin (POMC), CRH, noradrenalin, adrenalin, serotonin, itd. Amfetamin i srodna jedinjenja se koriste klinički za suzbijanje apetita delujući prvenstveno tako što oslobađaju noradrenalin u CNS.
  14. 14. Kontrola homeostaze vode  Prednji deo hipotalamusa –stvaranje osećaja žeđi i Pijenje regulišu koncentrovanost plazme i zapremina ekstracelularne tecnosti (ECT). –kontrolom izlučivanja vode putem bubrega. Sekrecijom hormona zadnjeg režnja hipofize
  15. 15. Kontrola “biološkog časovnika”  Prednji deo hipotalamusa (iznad optičke hijazme)  Cirkadijalni ritmovi su sinhronizovani sa: – ciklusom svetlosti u spoljašnjoj sredini: dan - noć. – ciklusom budnost-spavanje, – ciklusom telesne temperature, – obrascem aktivnosti (diurnalni i nokturalni organizmi).  U sisara, uključujuci i čoveka, cirkadijalni ritam upravlja lučenjem hormona (ACTH, hormona rasta, melatonina),
  16. 16. LIMBIČKI SISTEM
  17. 17. Bademasta jedra Hipokampus Hipotalamus Limbička kora
  18. 18.  Limbični sistem obuhvata nekoliko kortikalnih i subkortikalnih struktura koje leže ispod neokorteksa i formiraju prsten (limbus) oko vrha moždanog stabla.  Limibičnom sistemu pripada – limbična kora (deo kore velikog mozga na rubu hemisfera oko hilusa) i – subkortikalne strukture:  Amigdaloidna (bademasta) jedra,  određena jedra talamusa i hipotalamusa i  deo retikularne formaciju moždanog stabla.
  19. 19.  Limbički sistem reguliše urođeno i stečeno ponašanje («izbor programa»), iz njega potiču naše nagonsko ponašanje, motivacija i emocije («unutrasnji svet»). – Recipročne veze (bočnog) hipotalamusa (uglavnom »prizivanje programa») sa slepoočnim i čeonim korteksom koje su značajne za integraciju (determinacija ponašanja) percepcije i procenu signala iz «spoljašnjeg sveta» sa sadržajem memorije.
  20. 20. Zajedno sa hipotalamusom, limbični sistem je uključen u:  Kontrolu seksualnog (reproduktivnog) ponašanja, –Prednji deo hipotalamusa  Odbrambeno ponašanje (afektivne reakcije u koje spadaju bes i strah) –Medijalni hipotalamus, bademasta jedra i hipoksmpus  Motivacione procese.

×