Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Medjumozak

  • Be the first to comment

Medjumozak

  1. 1. Međumozak diencephalon
  2. 2.  Glavni delovi međumozga su raspoređeni oko III moždane komore.  To su : – parni talamus, – hipotalamus – i epitalamus.  Međumozgu pripadaju i dve endokrine žlezde: hipofiza i epifiza.
  3. 3. Talamus  Talamus, najveći deo međumozga, sadrži veliki broj jedara koja se dele na – specifična i – nespecifična.  U specifična jedra spadaju relejna i asocijativna jedra.  Posredstvom jedara ostvaruju se senzorne, motorne i asocijativne uloge talamusa.
  4. 4. Senzorne uloge talamusa:  Obezbeđuje primarne senzorne ulaze u primarna senzorna područja kore velikog mozga;  Talamus nije prost relej, već informacije obrađuje, integriše i delimično tumači;  U talamusu se prekopčavaju svi senzorni putevi koji prenose informacije sa receptora do kore velikog mozga, izuzev mirisnog puta; – Svaki receptor sa puža unutrašnjeg uha, mrežnjače oka ili kože ima projekciju na talamusu  Na nivou talamusa se stvara grubi, nekritički senzibilitet za neke vrste nadražaja: grub dodir, vibracije, bol, razlikovanje svetlosti od tame, generalna detekcija zvuka.
  5. 5. Asocijativne uloge talamusa:  Talamus učestvuje u gruboj diskriminaciji senzornog modaliteta;  On aktivira primarne kortikalne oblasti velikog mozga putem specifičnih veza i na taj način poboljšava percepciju informacija sa receptora;  Sa limbičnim sistemom učestvuje u afektivnom domenu senzacija. To je osećanje ugodnosti ili neugodnosti u vezi sa nekom senzacijom.  Talamus i limbični sistem učestvuju u formiranju emocija i određivanju ponašanja u vezi sa emocijama,  Talamus se smatra glavnim regionom za integraciju informacija sa receptora za bol.
  6. 6. Motorne uloge talamusa  Talamus ima dvosmerene veze sa motornom korom velikog mozga od koje polaze komande za mišićnu aktivnost.  Preko talamusa motorna kora prima uticaje od malog mozga i bazalnih ganglija;  Motorna jedra talamusa prenose u motornu koru program aktivacije mišića, formiran na osnovu ideje o pokretu u bazalnim ganglijama i malom mozgu.  Na taj način ima ulogu u održavanju tonusa mišića, koordinaciju pokreta i održavanju ravnoteže.
  7. 7. Epifiza  Epifiza je endokrina žlezda koja pripada epitalamusu.  Naziva se još i pinealna žlezda  Ona produkuje hormon melatonin koji je uključen u kontrolu 24-časovne (diurnalne) aktivnosti nekih organa.
  8. 8. Hipotalamus
  9. 9.  Hipotalamus se nalazi na podu i zidovima III moždane komore  Hipotalamus sadrži veliki broj jedara i brojnim aferentim i eferentim vezama povezan je sa drugim delovima CNS.  Sa prednjim režnjem hipofize (adenohipofiza) hipotalamus ostvaruje humoralnu vezu preko portalnog krvotoka žlezde.  Hipotalamus koordiniše aktivnosti nervnog sistema i deo je mozga sa najvećim značajem za održavanje homeostaze.
  10. 10. Osnovne uloge hipotalamusa su:  Usklađivanje intenziteta određenih fizioloških funkcija sa emocijama. – kardiovaskularna i respiratorna funkcija, održavanje telesne temperature, unošenje hrane i održavanje ravnoteže vode i elektrolita,  Hipotalamus je uključen u kontrolu bioloških ritmova svojim vezama sa čulom vida i epifizom,  Kontroliše sekreciju hormona adenohipofize (prednji režanj hipofize),  Zajedno sa limbičnim sistemom, hipotalamus čini funkcionalnu jedinicu koja upravlja emocionalnim i instinktivnim ponašanjem.
  11. 11.  Prednji deo - reakcije organizma u mirovanju: – Usporen rad srca – Širenje krvnih sudova – Smanjenje krvnog pritiska – Pojačano lučenje žlezda organa za varenje – Smanjen intenzitet metabolizma  Zadnji deo – reakcije orgamizma u stresu: – Ubrzan rad srca – Sužavanje krvnih sudova – Povećanje krvnog pritiska – Širenje zenica
  12. 12. Regulacija temperature  Čovek je homeotermna životinja zahvaljujuci grupi refleksnih odgovora koje integrise hipotalamus da održi telesnu temperaturu u vrlo uskim granicama uprkos velikih varijacija u temperaturi spoljasnje sredine  Hipotalamus ima tzv. baždarnu tačku (set point) – optimalnu temperaturu – ako je temperatura tela ispod baždarne tacke, zadnji hipotalamus aktivira mehanizme za stvaranje toplote (povećan metabolizam, drhtanje, vazokonstrikcija krvnih sudova kože); – ako je temperatura tela iznad baždarne tacke, prednji hipotalamus aktivira mehanizme za odavanje toplote (vazodilatacija krvnih sudova kože, znojenje).
  13. 13. Regulacija hranjenja  Hipotalamicka regulacija hranjenja zavisi od interakcije dva podrucja:  Lateralnog (bočnog) "centra za hranjenje" i  Medijalnog (srednjeg) "centra za sitost".  Centar za hranjenje je hronično aktivan, a njegovu aktivnost prolazno inhibira centar za sitost. – Izgleda da i ovaj centar ima "baždarnu tacku" prema kojoj hipotalamus kontroliše uzimanje hrane. – Uzimanje hrane povecavaju neuropeptid Y, melanin- koncentrišuci hormon, orexin-A i orexin-B; a inhibiraju pro- opiomelanokortin (POMC), CRH, noradrenalin, adrenalin, serotonin, itd. Amfetamin i srodna jedinjenja se koriste klinički za suzbijanje apetita delujući prvenstveno tako što oslobađaju noradrenalin u CNS.
  14. 14. Kontrola homeostaze vode  Prednji deo hipotalamusa –stvaranje osećaja žeđi i Pijenje regulišu koncentrovanost plazme i zapremina ekstracelularne tecnosti (ECT). –kontrolom izlučivanja vode putem bubrega. Sekrecijom hormona zadnjeg režnja hipofize
  15. 15. Kontrola “biološkog časovnika”  Prednji deo hipotalamusa (iznad optičke hijazme)  Cirkadijalni ritmovi su sinhronizovani sa: – ciklusom svetlosti u spoljašnjoj sredini: dan - noć. – ciklusom budnost-spavanje, – ciklusom telesne temperature, – obrascem aktivnosti (diurnalni i nokturalni organizmi).  U sisara, uključujuci i čoveka, cirkadijalni ritam upravlja lučenjem hormona (ACTH, hormona rasta, melatonina),
  16. 16. LIMBIČKI SISTEM
  17. 17. Bademasta jedra Hipokampus Hipotalamus Limbička kora
  18. 18.  Limbični sistem obuhvata nekoliko kortikalnih i subkortikalnih struktura koje leže ispod neokorteksa i formiraju prsten (limbus) oko vrha moždanog stabla.  Limibičnom sistemu pripada – limbična kora (deo kore velikog mozga na rubu hemisfera oko hilusa) i – subkortikalne strukture:  Amigdaloidna (bademasta) jedra,  određena jedra talamusa i hipotalamusa i  deo retikularne formaciju moždanog stabla.
  19. 19.  Limbički sistem reguliše urođeno i stečeno ponašanje («izbor programa»), iz njega potiču naše nagonsko ponašanje, motivacija i emocije («unutrasnji svet»). – Recipročne veze (bočnog) hipotalamusa (uglavnom »prizivanje programa») sa slepoočnim i čeonim korteksom koje su značajne za integraciju (determinacija ponašanja) percepcije i procenu signala iz «spoljašnjeg sveta» sa sadržajem memorije.
  20. 20. Zajedno sa hipotalamusom, limbični sistem je uključen u:  Kontrolu seksualnog (reproduktivnog) ponašanja, –Prednji deo hipotalamusa  Odbrambeno ponašanje (afektivne reakcije u koje spadaju bes i strah) –Medijalni hipotalamus, bademasta jedra i hipoksmpus  Motivacione procese.

×