Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Razviće biljaka

17,787 views

Published on

  • Sex in your area is here: ❶❶❶ http://bit.ly/2F7hN3u ❶❶❶
       Reply 
    Are you sure you want to  Yes  No
    Your message goes here
  • Dating direct: ♥♥♥ http://bit.ly/2F7hN3u ♥♥♥
       Reply 
    Are you sure you want to  Yes  No
    Your message goes here

Razviće biljaka

  1. 1. Razviće biljaka
  2. 2. Životni ciklus biljak  Ontogeneza: vegetativna i reproduktivna faza  Vegetativna faza: razviće embriona, klijanje semena, juvenilni period i razviće vegetativnih organa  Reproduktivna faza: zrelost biljke (adultni period), razviće cveta, oprašivanje i oplodjenje, razviće ploda i semena, starenje i smrt jedinke
  3. 3.  Jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje biljke  Monokarpne i polikarpne biljke
  4. 4. Biljni hormoni Uskladjuju procese rastenja i razvića biljaka sa sezonskim promenama u spoljašnjoj sredini Pet osnovnih grupa različitih po gradji i funkcijama: 1) auksini 2) giberelini 3) citokinini 4) apscisinska kiselina 5) etilen 2.  
  5. 5. 1) Auksini – prvi otkriveni biljni hormoni
  6. 6.     Utiče na izduživanje ćelija Stvara se u mladim tkivima U stablu se kreće od vrha prema bazi organa Po hemijskoj strukturi je indol-sirćetna kiselina
  7. 7.  Druge funkcije auksina: - indukuje razviće adventivnih korenova - utiče na deobu i diferencijaciju ćelija - utiče na razviće ploda - utiče na opadanje listova i plodova - sintetički auksini se primenjuju za: ožiljavanje reznica, kao totalni i herbicidi sa selektivnim dejstvom, kao defolijanti i desikanti
  8. 8. Dejstvo auksina na ožiljavanje
  9. 9. 2) Giberelini – otkriveni istovremeno kada i auksini - organska ciklična jedinjenja
  10. 10.  Stimulišu izduživanje stabla
  11. 11.  Sintetišu se u vrhovima stabla i korena, mladim listovima i nezrelim semenima  Druge funkcije: stimulišu klijanje semena nekih žitarica koja sadrže skrob  Primena u praksi: kod konoplje, u vinogradarstvu
  12. 12. 3) - - Citokinini – stimulišu ćelijske deobe po hemijskoj strukturi to su derivati adenina nalaze se u endospermu nekih semena druge funkcije: utiču na kretanje org. materija ka mladim listovima i plodovima, usporavaju starenje listova primena u praksi: za vegetativno razmnožavanje biljaka
  13. 13. Dejstvo citokinina i auksina na organogenezu
  14. 14. 4) - - - Apscisinska kiselina deluje kada biljka prelazi iz faze aktivnog rasta u fazu mirovanja – inhibitorni hormon utiče na opadanje listova, plodova, stvaranje uspavanih pupoljaka, sprečava klijanje semena utiče na zatvaranje stoma pri naglom gubitku vode
  15. 15. 5) - - Etilen – jedini biljni hormon u gasovitom stanju proizvode ga tkiva koja stare izaziva opadanje listova, sazrevanje plodova, utiče na sazrevanje nezrelih plodova deluje u veoma malim koncentracijama (jedan deo na milion dlova vazduha)
  16. 16. 5) - - Etilen – jedini biljni hormon u gasovitom stanju proizvode ga tkiva koja stare izaziva opadanje listova, sazrevanje plodova, utiče na sazrevanje nezrelih plodova deluje u veoma malim koncentracijama (jedan deo na milion dlova vazduha)
  17. 17. Klijanje i dormancija semena Gradja semena: 1) semenjača 2) tkivo za magaciniranje (endosperm ili kotiledoni – skrob, proteini, ulja) 3) klica (začeci korena i stabla) 
  18. 18. Građa semena
  19. 19.   Osnovni preduslovi za klijanje semena većine biljaka: prisustvo vode prisustvo kiseonika i povoljna spoljašnja temperatura (25-30o C ) Imbibicija (bubrenje semena), aktivacija enzima, intenziviranje disanja i proizvodnje ATP-a, korenčić probija semenjaču – kraj klijanja i početak razvića vegetativnih organa
  20. 20.   Dormancija semena – seme ne klija iako postoje povoljni spoljašnji uslovi (“uspavano” seme) To je ekološka adaptacija koja omogućava da seme klija u pravom trenutku i na pravom mestu Uzroci dormancije: 1) prisustvo inhibitornih hormona u semenu 2) nedostatak perioda dejstva niske temperature 3) odsustvo svetlosti (fotoblastična semena zahtevaju svetlost za klijanje) 
  21. 21. Deoba, rastenje i diferenciranje ćelija i biljnih organa Rastenje biljke se zasniva na rastenju ćelija u odredjenim zonama:  koren i stablo rastu vrhom (apikalno ili vršno rastenje) - zone izduživanja korena i stabla nalaze se 2-3 mm od vrha  list raste osnovom lisne ploče kod monokotila i celom površinom lista kod dikotila. 2. Tokom rastenja ćelije prolaze kroz tri faze: 1) deoba ćelija 2) rastenje ili izduživanje ćelija 3) diferencijacija ćelija 1.
  22. 22. Korelativne pojave kod biljaka     Korelacije Apikalna dominacija: apsolutna – suncokret se ne grana, grašak, izražena – četinari Hormonska kontrola: - auksin (inhibitor) - citokinini - giberelini Primena u vrtlarskoj praksi i hortikulturi
  23. 23. Formativni efekti svetlosti    Etiolman (etiolirane biljke – one koje rastu u mraku i u prizemnom spratu gustih, tamnih šuma) Fotomorfogeneza – formativno (regulatorno) dejstvo svetlosti u procesima rastenja i razvića Uticaj svetlosti na klijanje semena (primer caričino drvo - Paulownia tomentosa)
  24. 24. Svetlocrvena svetlost podstiče klijanje semena, a tamnocrvena koči klijanje  Dokaz: klijaju samo ona semena koja su poslednji put pre prenošenja u mrak osvetljena svetlocrvenom svetlošću  Fitohrom – pigment u dva oblika: 1) P660 (neaktivan) i 2) P730 ( aktivan) 
  25. 25.  Fiziološki aktivni fitohrom započinje reakcije koje dovode do klijanja semena  Aktivna forma fitohroma se uvek nalazi u odredjenoj proporciji prema neaktivnoj u zavisnosti od zastupljenosti svetlo- i tamnocrvene svetlosti u dnevnoj svetlosti  Tako biljke “razlikuju” svetlost i mrak, “mere” dužinu dana i odredjuju godišnje doba
  26. 26. Reproduktivna faza razvića Cvetanje: kod većine biljaka nastupa kad biljka dostigne određen broj internodija ili listova  Kod nekih biljaka cvetanje je uslovljeno određenim temperaturnim ili svetlosnim režimom u toku vegetativne faze (vernalizacija i fotoperiodizam) 2. Oprašivanje i klijanje polenovog zrna, oplođenje i razviće ploda i semena  Plodnik hormonima stimuliše rastenje polenove cevi  Polen podstiče rastenje plodnika jer sadrži hormon auksin  Seme nastalo posle oplođenja podstiče rastenje ploda pomoću hormona koje stvara 1.
  27. 27. Uticaj hormona koje stvaraju embrion i endosperm semena na rastenje ploda  indol-sirćetna kiselina = auksin
  28. 28. Starenje biljke
  29. 29. Pokreti kod biljaka 1. Biljke pričvršćene za podlogu reaguju na draži iz spoljašnje sredine pokrećući pojedine svoje delove. Takvi pokreti su: 1) tropizmi i 2) nastije i izvode se rastenjem. 2. Taksije (lokomotorni pokreti = kretanje kao kod životinja) su promene mesta u prostoru cele biljke pod uticajem neke draži: 1) fototaksije i 2) hemotaksije  Ovakve pokrete izvode jednoćelijske alge ili neki slobodni stupnjevi razvića (zoospore algi i spermatozoidi paprati i golosemenica Gingko i Cycas).
  30. 30.  Tropizmi: 1) fototropizam (rastenje biljke prema izvoru svetlosti) 2) geotropizam (rastenje korena u smeru Zemljine teže, a stabla u suprotnom smeru)
  31. 31. Nastije: 1) fotonastije 2) termonastije
  32. 32. Seizmonastije (draž dodira, tj. potres, izaziva priljubljivanje listića uz osovinu lista)
  33. 33. Proverite svoje znanje! 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Šta je životni ciklus biljaka i koje faze ga čine? Koliko može trajati životni ciklus biljaka? Kakvu ulogu u životu biljke imaju biljni hormoni i koje su osnovne grupe fitohormona? Navedi glavna dejstva i praktičnu primenu svake hormonske grupe. Kako rastu biljne ćelije, a kako organi? Koji uslovi omogućuju klijanje semena? Šta sve podrazumeva reproduktivna faza razvića biljaka? Šta je uzrok pokreta kod biljaka i koje osnovne vrste pokreta razlikujemo?

×