Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Kičmena moždina

5,501 views

Published on

Kičmena moždina

Published in: Education
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Kičmena moždina

  1. 1. KIČMENA MOŽDINA Damnjanović Ivana
  2. 2. • Kičmena moždina se nalazi u kičmenom kanalu kojeg grade otvori na kičmenim pršljenovima. • Proteže se od otvora na potiljačnoj kosti do 2. slabinskog pršljena. • Ima oblik vrpce.
  3. 3. • Dužina kod odraslog čoveka iznosi oko 45 cm, prečnika 1cm. • Obavijena je sa tri opne: 1. Tvrda opna je spolja 2. Paučinasta je u sredini 3. Meka opna je unutra (naleže na kičmenu moždinu) Tvrda opna Paučinasta Meka opna
  4. 4. • Između paučinaste i meke se nalazi likvor. LIKVOR
  5. 5. Siva i bela masa • Uočavaju se na poprečnom preseku. • SivaSiva masa se nalazi unutra (oblik leptira). • Prednji (ka trbučnoj strani) i zadnji rogovi (ka leđnoj strani). • BelaBela masa je spolja.
  6. 6. • Ukoliko dođe do prekida kičmene moždine, dolazi do paralize (oduzetosti) delova tela ispod mesta prekida. • Iz kičmene moždine izlazi 31 par kičmeno- moždinskih nerava.
  7. 7. Refleksi i refleksni luk • Refleksi su pokreti bez učešća naše volje. • Kičmena moždina šalje informacije mozgu i mi tada postajemo svesni onoga što se dogodilo. • Refleksni pokreti imaju zaštitnu ulogu.
  8. 8. Receptor Senzitivni neuron Put informacije ka mozgu Motorni neuron Mišić-efektor
  9. 9. Stečeni i urođeni refleksi • Urođeni (bezuslovni) refleksi omogućavaju rad srca, disanja, lučenja žlezda itd.) • Trzaj ruke pri ubodu. • Stečeni (uslovni) refleksi su naučene radnje stečene vežbanjem. • Vožnja bicikla, automobila itd.)
  10. 10. Pavlovljev refkels • Ivan Pavlov (1849-1936.) bio je ruski lekar i naučnik, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1904. godine.
  11. 11. • Naučnik je psu uz pomoć jednostavnog hirurškog zahvata uspeo da meri količinu pljuvačke koju je pas lučio prvo na hranu (bezuslovnu draž). • Proverio je da li pas luči pljuvačku na zvuk zvona (neutralna draž) i pokazalo se da reakcije nije bilo. • Uporedo je davao hranu i zvuk zvona i nakon nekoliko ponavljanja pas je počeo da luči pljuvačku i na sam zvuk (uslovnu draž). • Nekada neutralna draž, zvuk zvona tako postaje uslovna draž.

×