SlideShare a Scribd company logo
1 of 58
Poreklo i evolucija čoveka
Kako je sve počelo?
Izumiranje
mnh.si.edu
ksjtracker.mit.edu
Flora karbona
(prije 360-300 mil god.)
Еволуција примата -
најважније адаптације
Особине везане за прелазак у
арбореалну нишу
• Еволуција примата
одвијала се углавном у
арбореалној ниши.
• Основни узрок било
смањење компетиције.
Особине везане за прелазак у
арбореалну нишу
• промене у исхрани
– од исхране инсектима до исхране биљном храном -
промене у грађи зуба.
• кретања по дрвећу.
– грађа шаке - Пентадактилија и опозиција палца према
осталим прстима омогућују чврсто хватање објеката;
осетљиви јастучићи на врховима прстију омогућују фину
манипулацију ситним предметима.
– стопала и
– лобање.
• Седећи положај ослобађа предње екстремитете за
друге активности (нпр. приношење хране), а то
доприноси побољшању координације руке-очи.
Повећање масе мозга и промене везане
за чула (посебно за чуло вида)
• потреба да се обрађују све
сложеније информације
• Са преласком на дневни начин
живота
– предност визуелном чулу, а чуло
мириса је редуковано.
– способност разликовања боја
• Померање очију са бочних
страна напред – стереоскопски
вид
– Олакшава кретање по гранама
Продужена брига о потомству и
период учења
• мали број потомака,
• продужен период у коме родитељи
воде бригу о потомству и подучавају
га.
• Учење даје велику селективну
предност, јер се на тај начин
може пренети знатно већа
количина информација за
краће време него на уобичајен
биолошки начин – путем гена.
Поново на тлу: усправан ход и
повећање кранијалног капацитета
• Кичма је добила S-облик, промењен је
положај форамен магнум-а, карлица је
краћа и шира, палац стопала није више у
опозицији према осталим прстима.
• Двоножно кретање - Најстарији фосили
хоминида који директно указују на
двоножно кретање стари су око 4.2 млг.
• појава двоножног кретања повезује се са
појавом и ширењем савана,
• претраживање великих територија у
потрази за храном, бројни предатори,
изражена варирања температуре
• усправан ход је пружао низ
предности:
– бољу прегледност терена,
– преношење хране и младунаца,
– ефикаснију терморегулацију, итд.
Hominidi
Hominidae
Pongo
Homininae
Gorilla
Hominini
Pan HomoGenus
Tribus
Subfamilia
Familia
wikipedia.org
Najraniji hominini
Ardipithecus kadabba (5,6 Ma) Ardipithecus ramidus (4,4 Ma)
anthrosite.comberkeley.edu
Ardipithecus ramidus
popularno "Ardi"
• Fosilni ostaci ove vrste
su otkriveni 1994. u
Aramisu, Etiopija
• Procenjena starost
fragmentarnih fosilnih
ostataka je 4.4 mlg.
• dvonožni stanovnik
šuma koji je
kombinovao penjanje
po drveću sa
fakultativnim
uspravnim hodom,
primitivnijim nego kod
australopitekusa.
Australopithecus anamensis
• Врста је описана 1995. г.на
основу фосила откривених
крај језера Туркана у Кенији
(анам - језеро).
• Процењује се да је живела у
периоду пре 4.2 - 3.9 млг.
• Мешавина карактеристика,
лобања (вилице и зуби) је
примитивнија у односу на
кости екстремитета. Изглед
тибије несумњиво указује
на двоножно кретање.
Australopithecus anamensis
Australopithecus afarensis
• Pripadnici ove vrste, čiji su ostaci
otkriveni u oblasti Afar u Etiopiji,
živeli su pre 3.9 - 3 mlg.
• Imali su lice slično savremenim
čovekolikim majmunima (nisko
čelo, koštani greben iznad očiju,
isturenu vilicu sa jakim
kutnjacima), ali su oblik vilice i
zubi bili već sličniji ljudskim.
• Kranijalni kapacitet je bio 375 -
550 cm3.
• Građa karlice i kostiju nogu
pruža jasne dokaze dvonožnog
kretanja.
• Najpoznatiji fosil A. afarensis je
ženka popularno nazvana "Lusi",
čiji su ostaci (prilično kompletni
– oko 40% skeleta) pronađeni u
oblasti Hadar u Etiopiji (1974).
Procenjuje se da je Lusi živela
pre oko 3.2 mlg.
Lusi
Australopithecus afarensis
Australopithecus africanus
• Ovo je prva opisana vrsta australopitecina.
• Rejmond Dart je 1924. pronašao lobanju
neobičnih karakteristika.
• Nalaz je popularno nazvan "dete iz Taunga",
jer se radi o lobanji juvenilne jedinke, stare
oko 3 godine.
• Pripadnici ove vrste živeli su pre 3 - 2 mlg. u
južnoj Africi.
• Po građi tela i kranijalnom kapacitetu bili
su veoma slični A. afarensis.
• Paleoantropolozi ove vrste označavaju kao
gracilne australopitecine (gracilis - vitak,
tanak), što se odnosi pre svega na građu
lobanje. Robusne australopitecine
(robustus - snažan), sa druge strane,
odlikuju se vrlo masivnim lobanjama.
Popularno ih nazivaju "mašine za žvakanje",
a paleontološki podaci ukazuju da su se
hranili izuzetno tvrdom biljnom hranom.
Robusne australopitecine nisu u direktnoj
liniji čovekovog porekla, a paleoantropolozi
ih sada izdvajaju u zaseban rod,
Paranthropus.
Australopithecus africanus
Paranthropus (A.) aethiopicus
• Ovo je najstarija
vrsta robusnih
australopitecina.
• P. aethiopicus je
pronađen u blizini
Turkane (Kenija),
gde je živeo pre 2.6 -
2.3 mlg.
• Nema mnogo
fosilnih ostataka ove
vrste; najkompletniji
nalaz poznat je kao
"Crna lobanja".
• Paleoantropolozi
smatraju da je P.
aethiopicus
verovatno bio
predak P. robustus i
P. boisei.
Paranthropus aethiopicus
Paranthropus (A.) robustus
• Predstavnici ove vrste
živeli su u južnoj Africi
pre 2.2 - 1.5 mlg.
• Mada su imali građu
tela koja je slična onoj
kod A. afarensis,
njihova lobanja i zubi
bili su znatno
masivniji.
• Imali su relativno
male prednje zube i
masivne kutnjake u
velikoj donjoj vilici.
• Prosečna veličina
mozga kod P. robustus
je bila oko 530 cm3.
Paranthropus robustus
Paranthropus (A.) boisei
• Prvi fosil ove vrste otkrila
je 1959. Meri Liki u
Tanzaniji
• Jedinke A. boisei živele su
pre 2.2 - 1.1 mlg. u
istočnoj Africi (Tanzaniji,
Keniji, Etiopiji).
• Mada su imale sličnu
građu tela i kranijalni
kapacitet kao i P.
robustus, lice i zubi su im
bili još masivniji.
• Među
paleoantropolozima su
postojala neslaganja oko
statusa P. robustus i P.
boisei – da li se radi o
vrstama ili o alopatričkim
populacijama iste vrste.
Paranthropus boisei
britannica.com
Prvi iz roda?
d.umn.edu
Homo rudolfensis
Homo rudolfensis
Homo habilis• Homo habilis (habilis – spretan,
sposoban) je nastarija poznata
vrsta roda Homo.
• Fosilne ostatke otkrili su Likijevi
početkom 60-tih u Tanzaniji.
• Živeo je u Africi (najveći broj fosila
potiče iz Tanzanije i Kenije, ali ima
nalaza i u južnoj Africi) pre 2.4 - 1.5
mlg.
• Mada su po mnogim telesnim
osobinama (lice, kutnjaci) ličili na
australopitecine, kranijalni
kapacitet je značajno povećan
(500 cm3 - 800 cm3, sa prosekom
od oko 650 cm3 ).
• Paleoantropolozi
smatraju da je ova vrsta u
direktnoj liniji našeg
porekla.
•Pre oko 2.5 mlg. odigrale su se velike
klimatske promene, praćene smenama biljnih
zajednica, što je imalo velikog uticaja na način
života hominida.
•Na osnovu izgleda zuba, smatra se da je H.
habilis koristio i biljnu i životinjsku hranu.
• Ovo je prva vrsta
hominida koja je
koristila oruđe.
Homo habilis
Homo habilis
Homo georgicus
• Noviji nalazi iz Gruzije (2002), čija se starost
procenjuje na oko 1.8 mlg, prvobitno su opisani
kao H. erectus, a zatim izdvojeni u novu vrstu, H.
georgicus.
• Paleoantropolozi smatraju da po nizu odlika
predstavljaju prelaz između H. habilis i H. erectus
(iako im je kranijalni kapacitet relativno mali: 600-
780cm3).
• Ovo otvara mogućnost novih tumačenja migracija
iz Afrike na druge kontinente.
Homo georgicus
Homo erectus
(prvobitno opisan kao Pithecanthropus erectus i Sinanthropus pekinensis)
• Jedan od najpoznatijih i najpotpunijih
fosila ove vrste je "dečak sa Turkane",
pronađen 80-tih pored jezera Turkana u
Keniji, čija je starost procenjena na oko
1.6 mlg. Skoro kompletan skelet pripada
dečaku uzrasta oko 10god., visokom i
snažnom.
• H. erectus je živeo pre 1.8 mlg - 300.000
g.; mnogi antropolozi smatraju da je
evoluirao iz nekih lokalnih populacija H.
habilis.
• Slično prethodnoj vrsti, imao je isturenu
vilicu, jake kutnjake, izražene nadočne
lukove i skelet masivniji nego kod
savremenih ljudi.
• Najznačajnija karakteristika H. erectus
jeste veliko povećanje kranijalnog
kapaciteta (750-1200 cm3).
• Prosečna veličina mozga kod filogenetski
starijih pripadnika bila je oko 900 cm3, a
kod mlađih oko 1100 cm3.
Homo erectus
•Za ovu vrstu je vezana pojava savršenijeg oruđa i
početak intenzivnog lova na krupne životinje, kao i
upotreba vatre.
•Ostaci ognjišta i nagorelih životinjskih kostiju nađeni su
na više lokaliteta.
•Upotreba vatre omogućila je bolje preživljavanje, a trend
smanjenja kutnjaka i vilice tumači se time što su koristili
prethodno obrađenu hranu.
Homo erectus
Za H. erectus se smatralo da je to prva vrsta hominida koja je
napustila Afriku. Postavlja se, međutim, pitanje da li su
populacije iz Afrike, Azije i Evrope pripadale istoj vrsti ili nisu?
Neki paleoantropolozi na osnovu manjih razlika u izgledu
lobanje i debljini kostiju izdvajaju starije afričke populacije kao
vrstu Homo ergaster
Homo heidelbergensis
"Arhaični" Homo sapiens
• Neki paleoantropolozi izdvajaju (posebno evropske
populacije) u zasebnu vrstu – H. heidelbergensis
("hajdelberški čovek").
• Pre skoro 500 000g, pojavila se nova vrsta, čiji
pripadnici toliko liče na savremene ljude da ih
većina paleoantropologa svrstava u Homo sapiens.
• Međutim, pošto postoje i uočljive razlike (kranijalni
kapacitet, oblik lobanje, masivnost skeleta i zuba),
ovi nalazi opisani su kao "arhaični" Homo sapiens.
• Za arhaične ljude karakteristično je značajno
povećanje mase mozga; prosečan kranijalni
kapacitet bio je oko 1250 cm3.
• Došlo je i do promena u proporcijama - veličina
lica u odnosu na druge delove lobanje je
smanjena.
• Na osnovu nekih karakteristika lobanje iz Petralone
(Grčka) pretpostavlja se da su pre oko 250 000g.
bar neki arhaični ljudi mogli da govore.
• Najstariji predstavnici "arhaičnog čoveka" u Evropi
živeli su u periodu velikih klimatskih promena,
krajem interglacijalnog i početkom glacijalnog
perioda.
Homo heidelbergensis
Homo neanderthalensis
• Oko statusa "neandertalskog čoveka" – da li je to podvrsta naše vrste (H.
sapiens neanderthalensis) ili zasebna vrsta – dugo su se vodile polemike.
• Fosilne ostatke neandertalskog čoveka otkrio je Johan Fulrot 1856. godine u
Nemačkoj (Feldhofer, dolina Neander).
• Neandertalski čovek se, prema najnovijim procenama, pojavio pre oko
400.000g., i iščezao pre oko 30.000 g.
• Živeo je širom Evrope i Bliskog istoka (u zapadnoj Aziji se proširio do juga
Sibira). Neki od najpoznatijih lokaliteta: Feldhofer (Nemačka), La Ferasi
(Francuska), Vindija (Hrvatska), Šanidar (Irak), Mezmajskaja (Rusija), El Sidron
(Španija)...
Homo neanderthalensis
• Neandertalci pokazuju niz upadljivih
razlika u izgledu u odnosu na
savremene ljude.
• Lobanja im je drugačijeg oblika,
duža i niža, sa istaknutim vilicama i
zakošenim čelom.
• Srednji deo lica je takođe isturen,
što je karakteristika koja se ne sreće
ni kod H. erectus ni kod modernih
ljudi.
• Kranijalni kapacitet (1270 - 1800
cm3, prosek 1450cm3) je čak nešto
veći nego kod savremenih ljudi
(prosek oko 1350 cm3), što se
povezuje sa većom telesnom
masom neandertalaca.
• Po građi tela slični su savremenim
ljudima adaptiranim na život u
hladnim predelima – niski i
zdepasti, izuzetno snažni, što
pokazuju teške i masivne kosti, sa
tragovima snažnih mišića.
Homo neanderthalensis
• Imali su razvijenu
materijalnu kulturu i mnogo
napredniju tehnologiju
izrade oruđa u odnosu na H.
erectus i arhaičnog čoveka.
• Bili su izuzetni lovci.
• Tragovi na skeletima
pokazuju da su vodili brigu o
bolesnim i povređenim
članovima i prvi su koji su
sahranjivali svoje mrtve
(najstarija grobna mesta
potiču od pre oko 100 000g).
• Fosilni tragovi neandertalaca
nestaju pre oko 30.000g
Homo neanderthalensis
Pretpostavljalo se da je H. sapiens, kao tehnološki
napredniji i mnogo kompetitivniji, potisnuo
neandertalce, ali postojala su različita mišljenja oko toga
da li je između njih dolazilo do ukrštanja i genetičke
razmene (praćene postepenim gubitkom karakteristika
neandertalaca).
Rezultati "molekularne paleontologije" (analiza drevne
DNK) ukazali su da su razlike analiziranih sekvenci
neandertalaca i modernih ljudi velike i da, po svemu
sudeći, nije bilo značajnije genetičke razmene između
njih
Homo sapiens
Savremeni čovek
• Anatomski savremen H. sapiens prvi
put se pojavljuje pre oko 190 000g
(*novije procene).
• Prosečan kranijalni kapacitet je oko
1350 cm3
• Lice je smanjeno u odnosu na
ukupnu veličinu lobanje, čelo je
visoko, brada istaknuta, a nadočni
lukovi nisu izraženi.
• Skelet je nežnije građe, kosti lakše
nego kod prethodnih vrsta.
• Pre oko 40 000g. nastaje tzv.
kromanjonska kultura, oruđe je
znatno usavršeno, a nešto kasnije
javlja se i pećinsko slikarstvo.
• Trend smanjenja zuba i vilice i
gracilnije građe tela nastavlja se i
tokom poslednjih nekoliko desetina
hiljada godina.
• U najpoznatije nalaze spada tzv.
kromanjonski čovek (Kro Manjon,
Francuska, pre oko 30 000g).
• raznovrsno oruđe i oružje, ukrasni
predmeti, odeća od krzna i kože ;
zidno slikarstvo ; domestifikacija
biljaka i životinja
Homo sapiens
Homo sapiens sapiens
• Savremeni čovek je biotički faktor izuzetne snage zbog čega
se izdvaja kao antropogeni faktor.
• Ima mogućnosti da osvoji i naseli najnepristupačnije delove
Zemlje.
• Za sopstvene potrebe prirodu ne koristi već je iskorišćava.
• Od ostalih organskih vrsta čoveka izdvaja nekoliko
karakteristika:
– kosmopolitizam – jedina vrsta koja se sve više približava
ekološkom kosmopolitizmu (kod drugih kosmopolita javlja se tzv.
geografski kosmopolitizam)
– univerzalni potrošač – koristi veliki broj resursa i lako prelazi sa
jednog na drugi → sve mu treba, sve hoće i sve može
– otrgao se prirodnim mehanizmima kontrole rasta populacije i
brojnost raste eksponencijalno
• Na evoluciju čoveka utiče biološko
“vertikalno” prenošenje nasleđa kroz
generacije, ali i prenošenje znanja
učenjem i imitacijom “horizontalno”
prenošenje.
• Ključne promene koje su uticale na bolje
preživljavanje su razvoj lovaca i
sakupljača, razvoj zemljoradnje i
stočarstva, i industrijska revolucija.
• Povećana je količina i kvalitet hrane,
osvojene su nove sredine, menjani su
uslovi života prema potrebama.
• Čovek sam pravi nove selekcione pritiske
na sopstvenu vrstu.
• nova hrana sa viškom šećera i masti,
• bolji načini i uslovi lečenja
• veće migracije stanovništva
• veća zagađenost vazduha, vode, zemljišta
i hrane,
• veća svest o štetnom uticaju na životnu
sredinu.
Biologija i kultura u evoluciji čoveka
Homo sapiens
adaptivni tipovi
• Od kromanjonca se razvijaju tri adaptivna tipa:
mongoloidni, kavkazoidni i negroidni
• promene u društvenom i kulturnom životu
• NE POSTOJE RASE (!!!) već adaptivni tipovi
• razlike u spoljašnjem izgledu posledica
različitih uslova života
Negroidni tip
• koža: tamnija boja • kosa: crna, kovrdžava • nos:
pljosnat, široke nozdrve • oči: tamne •
starosedeoci Afrike, Južne Amerike i Australije
• Adaptacije:
– tamna boja kože – visoko UV zračenje;
– kovrdžava kosa – vazdušni sloj koji štiti od sunca;
– izduženo telo, debele usne, ogoljene desni –
termoregulacija
Mongoloidni tip
• koža: bledožuta do crvenkasta
• kosa: ravna, crna ; odsustvo maljavosti lica
• oči: tamne, „kose“
• narodi Azije i Severne Amerike (Indijanci i Eskimi)
• Adaptacije:
– Eskimi = zdepasta građa – velika površina, a mala
zapremina – efikasno zadržavaju toplotu i imaju visoku
produkciju energije
– Mongoloidi = epikantus (kose oči) – zadebljanje kože
gornjeg kapka tj. masni nabor iznad gornjeg kapka
sužava proreze zenice i štiti oči od jakih vetrova
Kavkazoidni tip
• koža: pretežno svetla boja
• kosa: različite nijanse i boje, preovlađuju
svetlije
• oči: različite boje (od svetlih do tamnih)
1.Nordijski 2. Dinaridski 3. Mediteranski 4.
Alpski 5. Istočno-Baltički 6. Turanoidski 7.
Arapski 8. Irano-Afganistanski
• Arapi = poduži, savijen nos – štiti sluzokožu
nosa od pustinjskih vetrova
Kako je došlo do pojave modernog čoveka?
Osnovni modeli
• Model zamene, II izlaska iz Afrike ("Out of Africa II",
"Mitohondrijalna Eva")
• Po ovom modelu, savremeni ljudi postali su u Africi, u
lokalnim populacijama arhaičnog H. sapiens,
najverovatnije u oblasti Kenije i Tanzanije.
• Iz istočne Afrike, u velikim talasima migracija, naselili su
najpre Bliski istok, Evropu i južnu Aziju, a kasnije i
ostale delove sveta.
• Zahvaljujući osobinama koje su im davale veću
adaptivnu vrednost, potiskivali su i zamenjivali
populacije arhaičnih ljudi.
• Multiregionalni model ("Regionalni kontinuitet")
• Prema ovom modelu, različite populacije
arhaičnih ljudi koje su naseljavale Afriku, Evropu i
Aziju prošle su, nezavisno jedna od druge, kroz
slične evolucione promene, koje su, u približno
isto vreme, dovele do pojave savremenog H.
sapiens.
• Ovakva interpretacija je manje verovatna.
•
Paleontološki i molekularno-genetički
podaci
• Ako je prvi model tačan, tada se očekuje da se fosili prelaznih oblika između
arhaičnih i savremenih ljudi nađu samo u jednom regionu, kao i da genetičke
razlike između populacija u različitim delovima sveta budu relativno male.
• Takođe, očekuje se da genetička varijabilnost bude najveća u regionu gde su
savremeni ljudi nastali (podsaharska Afrika; "uska grla brojnosti"!).
• Ako je model multiregionalne evolucije tačan, paleontološki podaci iz
različitih delova sveta trebalo bi da pokazuju simultane promene osobina i
strukture populacija.
• Veći broj savremenih paleontoloških i genetičkih podataka podržava prvi
model.
• Fosilni podaci sa više lokaliteta iz podsaharske Afrike potvrđuju pretpostavku
da je Afrika mesto nastanka anatomski savremenih ljudi.
• Takođe, molekularne filogenije bazirane na analizi mitohondrijalne DNK
ukazuju na Afriku kao mesto nastanka savremenih ljudi.
• (* "Mitohondrijalna Eva").
0Ma
0,5Ma
1Ma
1,5Ma
2Ma
2,5Ma
3Ma
3,5Ma
4Ma
Australopithecus
anamensis
Australopithecus
afarensis
Kenyanthropus
platyops
Australopithecus
africanus
Paranthropus
aethiopicus
Paranthropus
robustus
Homo
habilis
Homo
rudolfensis
Paranthropus
boisei
Homo
ergaster
Homo
erectus
Homo
erectus
Homo
georgicus
Homo
heidelbergensis
Homo
antecessor
Homo
neanderthalensis
Homo
sapiens
Homo
floresiensis
Australopithecus
garhi
Danas
Šta nam sledi?
Literatura
• Dragana Cvetković- Sinopsis za predavanje –
autorizovana skripta, Biološki fakultet, 2006
• EVOLUCIJA ČOVJEKA - Od afričkih
australopitecina do modernog čovjeka -
Marin Ježić, dipl. ing.
• Jovanović D. – Čovek i životna sredina –
neautorizovana skripta

More Related Content

What's hot

Preci današnjeg čoveka
Preci današnjeg čovekaPreci današnjeg čoveka
Preci današnjeg čovekaEna Horvat
 
Osnovni biomi na zemlji. Biosfera
Osnovni biomi na zemlji. BiosferaOsnovni biomi na zemlji. Biosfera
Osnovni biomi na zemlji. BiosferaIvana Damnjanović
 
Митоза и мејоза
Митоза и мејозаМитоза и мејоза
Митоза и мејозаVioleta Djuric
 
Razlike između biljne i životinjske ćelije
Razlike između biljne i životinjske ćelijeRazlike između biljne i životinjske ćelije
Razlike između biljne i životinjske ćelijeIvana Damnjanović
 
Наследне болести - урадила Марина Трајановић
Наследне болести - урадила Марина ТрајановићНаследне болести - урадила Марина Трајановић
Наследне болести - урадила Марина ТрајановићVioleta Djuric
 
Geološka doba i teorije o organskoj evoluciji
Geološka doba i teorije o organskoj evolucijiGeološka doba i teorije o organskoj evoluciji
Geološka doba i teorije o organskoj evolucijiIvana Damnjanović
 
Типови наслеђивања особина
Типови наслеђивања особинаТипови наслеђивања особина
Типови наслеђивања особинаVioleta Djuric
 
Nasledjivanje
NasledjivanjeNasledjivanje
Nasledjivanjesaculatac
 
Faktori ugrožavanja i zaštita životinja
Faktori ugrožavanja i zaštita životinjaFaktori ugrožavanja i zaštita životinja
Faktori ugrožavanja i zaštita životinjaEna Horvat
 
Osnovna pravila nasleđivanja
Osnovna pravila nasleđivanjaOsnovna pravila nasleđivanja
Osnovna pravila nasleđivanjaOlivera Lučić
 

What's hot (20)

Ugrožene biljke i životinje u Srbiji
Ugrožene biljke i životinje u SrbijiUgrožene biljke i životinje u Srbiji
Ugrožene biljke i životinje u Srbiji
 
Preci današnjeg čoveka
Preci današnjeg čovekaPreci današnjeg čoveka
Preci današnjeg čoveka
 
Osnovni biomi na zemlji. Biosfera
Osnovni biomi na zemlji. BiosferaOsnovni biomi na zemlji. Biosfera
Osnovni biomi na zemlji. Biosfera
 
Sistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanjeSistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanje
 
Митоза и мејоза
Митоза и мејозаМитоза и мејоза
Митоза и мејоза
 
Evolucija
EvolucijaEvolucija
Evolucija
 
Individualno razviće čoveka
Individualno razviće čovekaIndividualno razviće čoveka
Individualno razviće čoveka
 
Deoba ćelije
Deoba ćelijeDeoba ćelije
Deoba ćelije
 
Dokazi evolucije
Dokazi evolucijeDokazi evolucije
Dokazi evolucije
 
Oplođenje
OplođenjeOplođenje
Oplođenje
 
Razlike između biljne i životinjske ćelije
Razlike između biljne i životinjske ćelijeRazlike između biljne i životinjske ćelije
Razlike između biljne i životinjske ćelije
 
Наследне болести - урадила Марина Трајановић
Наследне болести - урадила Марина ТрајановићНаследне болести - урадила Марина Трајановић
Наследне болести - урадила Марина Трајановић
 
Genetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelima
Genetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelimaGenetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelima
Genetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelima
 
Homeostaza.pdf
Homeostaza.pdfHomeostaza.pdf
Homeostaza.pdf
 
Geološka doba i teorije o organskoj evoluciji
Geološka doba i teorije o organskoj evolucijiGeološka doba i teorije o organskoj evoluciji
Geološka doba i teorije o organskoj evoluciji
 
Типови наслеђивања особина
Типови наслеђивања особинаТипови наслеђивања особина
Типови наслеђивања особина
 
Nasledjivanje
NasledjivanjeNasledjivanje
Nasledjivanje
 
Faktori ugrožavanja i zaštita životinja
Faktori ugrožavanja i zaštita životinjaFaktori ugrožavanja i zaštita životinja
Faktori ugrožavanja i zaštita životinja
 
Osnovna pravila nasleđivanja
Osnovna pravila nasleđivanjaOsnovna pravila nasleđivanja
Osnovna pravila nasleđivanja
 
Nukleinske kiseline
Nukleinske kiselineNukleinske kiseline
Nukleinske kiseline
 

Viewers also liked (12)

Poreklo i istorijski razvoj čoveka
Poreklo i istorijski razvoj čovekaPoreklo i istorijski razvoj čoveka
Poreklo i istorijski razvoj čoveka
 
еволуција човека
еволуција човекаеволуција човека
еволуција човека
 
Evolucija čovjeka
Evolucija čovjekaEvolucija čovjeka
Evolucija čovjeka
 
Regulacija fotosinteze c4 i cam
Regulacija fotosinteze   c4 i camRegulacija fotosinteze   c4 i cam
Regulacija fotosinteze c4 i cam
 
Upijanje vode putem korena
Upijanje vode putem korenaUpijanje vode putem korena
Upijanje vode putem korena
 
организација животиња
организација животињаорганизација животиња
организација животиња
 
Evolucija čoveka, 7. razred
Evolucija čoveka, 7. razredEvolucija čoveka, 7. razred
Evolucija čoveka, 7. razred
 
Tamna faza fotosinteze
Tamna faza fotosintezeTamna faza fotosinteze
Tamna faza fotosinteze
 
Svetla faza fotosinteze
Svetla faza fotosintezeSvetla faza fotosinteze
Svetla faza fotosinteze
 
Autotrofna i heterotrofna ishrana, list, fotosint pigmenti
Autotrofna i heterotrofna ishrana, list, fotosint pigmentiAutotrofna i heterotrofna ishrana, list, fotosint pigmenti
Autotrofna i heterotrofna ishrana, list, fotosint pigmenti
 
Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017
 
Bakterije
BakterijeBakterije
Bakterije
 

Similar to Poreklo i evolucija čoveka

Preci danasnjeg coveka
Preci danasnjeg covekaPreci danasnjeg coveka
Preci danasnjeg covekaapenjaskovic
 
Еволуција човека
Еволуција човекаЕволуција човека
Еволуција човекаAna Stojković
 
Evolucija coveka
Evolucija covekaEvolucija coveka
Evolucija covekabiosblogbtf
 
Poreklo i istorijski razvoj čoveka
Poreklo i istorijski razvoj čovekaPoreklo i istorijski razvoj čoveka
Poreklo i istorijski razvoj čovekaIvana Damnjanović
 
Еволуција човека
Еволуција човека Еволуција човека
Еволуција човека Pogimnazija
 
Poreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.Eric
Poreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.EricPoreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.Eric
Poreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.EricEra031
 
Filogenetski razvoj-zivih-bica
Filogenetski razvoj-zivih-bicaFilogenetski razvoj-zivih-bica
Filogenetski razvoj-zivih-bicaAnita Kliment
 
Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...
Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...
Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...PSK Avala
 
преци данашњег човека
преци данашњег човекапреци данашњег човека
преци данашњег човекаMaja Simic
 
Psihologija filogeneza
Psihologija   filogenezaPsihologija   filogeneza
Psihologija filogenezaAnita Kliment
 
Poreklo čoveka-utvrđivanje
Poreklo čoveka-utvrđivanjePoreklo čoveka-utvrđivanje
Poreklo čoveka-utvrđivanjeEna Horvat
 
Mezozoik Jura.pptx
Mezozoik Jura.pptxMezozoik Jura.pptx
Mezozoik Jura.pptxJoSafet1
 

Similar to Poreklo i evolucija čoveka (20)

Praistorija
PraistorijaPraistorija
Praistorija
 
Znanjem do saznanja
Znanjem do saznanjaZnanjem do saznanja
Znanjem do saznanja
 
Preci danasnjeg coveka
Preci danasnjeg covekaPreci danasnjeg coveka
Preci danasnjeg coveka
 
PRAISTORIJA
PRAISTORIJAPRAISTORIJA
PRAISTORIJA
 
Еволуција човека
Еволуција човекаЕволуција човека
Еволуција човека
 
2.praistorija 1
2.praistorija 12.praistorija 1
2.praistorija 1
 
Evolucija coveka
Evolucija covekaEvolucija coveka
Evolucija coveka
 
Cocoeka.ppt
Cocoeka.pptCocoeka.ppt
Cocoeka.ppt
 
Poreklo i istorijski razvoj čoveka
Poreklo i istorijski razvoj čovekaPoreklo i istorijski razvoj čoveka
Poreklo i istorijski razvoj čoveka
 
Еволуција човека
Еволуција човека Еволуција човека
Еволуција човека
 
Poreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.Eric
Poreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.EricPoreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.Eric
Poreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.Eric
 
Filogenetski razvoj-zivih-bica
Filogenetski razvoj-zivih-bicaFilogenetski razvoj-zivih-bica
Filogenetski razvoj-zivih-bica
 
Dinosaurusi
DinosaurusiDinosaurusi
Dinosaurusi
 
Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...
Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...
Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...
 
преци данашњег човека
преци данашњег човекапреци данашњег човека
преци данашњег човека
 
Psihologija filogeneza
Psihologija   filogenezaPsihologija   filogeneza
Psihologija filogeneza
 
Izumrli gmizavci
Izumrli gmizavciIzumrli gmizavci
Izumrli gmizavci
 
Poreklo čoveka-utvrđivanje
Poreklo čoveka-utvrđivanjePoreklo čoveka-utvrđivanje
Poreklo čoveka-utvrđivanje
 
Mezozoik Jura.pptx
Mezozoik Jura.pptxMezozoik Jura.pptx
Mezozoik Jura.pptx
 
Paleobiologija 2 lj 2015
Paleobiologija 2 lj 2015Paleobiologija 2 lj 2015
Paleobiologija 2 lj 2015
 

More from Ljubica Lalić Profesorski Profil

More from Ljubica Lalić Profesorski Profil (20)

Populaciona genetika
Populaciona genetikaPopulaciona genetika
Populaciona genetika
 
Informacioni molekuli
Informacioni molekuliInformacioni molekuli
Informacioni molekuli
 
Cula 2017
Cula 2017Cula 2017
Cula 2017
 
Alge
AlgeAlge
Alge
 
004 neurofiziologija uvod1b
004 neurofiziologija   uvod1b004 neurofiziologija   uvod1b
004 neurofiziologija uvod1b
 
Fiziologija zivotinja uvod 2016
Fiziologija zivotinja   uvod 2016Fiziologija zivotinja   uvod 2016
Fiziologija zivotinja uvod 2016
 
Srce
SrceSrce
Srce
 
Krvne grupe
Krvne grupeKrvne grupe
Krvne grupe
 
Imunski sistem i vakcinacija
Imunski sistem i vakcinacijaImunski sistem i vakcinacija
Imunski sistem i vakcinacija
 
Nukleinske kiseline 2016 djs
Nukleinske kiseline 2016 djsNukleinske kiseline 2016 djs
Nukleinske kiseline 2016 djs
 
Autonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistemAutonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistem
 
Oksidativni metabolizam
Oksidativni metabolizamOksidativni metabolizam
Oksidativni metabolizam
 
Ekologija čovekovih predaka
Ekologija čovekovih predakaEkologija čovekovih predaka
Ekologija čovekovih predaka
 
Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015
 
Mehanizmi nasledjivanja 2014
Mehanizmi nasledjivanja 2014Mehanizmi nasledjivanja 2014
Mehanizmi nasledjivanja 2014
 
Od genadoeugenike pms 2017
Od genadoeugenike pms 2017Od genadoeugenike pms 2017
Od genadoeugenike pms 2017
 
Molekularna biologija pms 2014
Molekularna biologija pms 2014Molekularna biologija pms 2014
Molekularna biologija pms 2014
 
Reakcije glikolize i krebsovog ciklusa
Reakcije glikolize i  krebsovog ciklusaReakcije glikolize i  krebsovog ciklusa
Reakcije glikolize i krebsovog ciklusa
 
Znacaj vode za biljku
Znacaj vode za biljkuZnacaj vode za biljku
Znacaj vode za biljku
 
Ekologija - osnovni pojmovi
Ekologija - osnovni pojmoviEkologija - osnovni pojmovi
Ekologija - osnovni pojmovi
 

Poreklo i evolucija čoveka

  • 2. Kako je sve počelo?
  • 4.
  • 6. Особине везане за прелазак у арбореалну нишу • Еволуција примата одвијала се углавном у арбореалној ниши. • Основни узрок било смањење компетиције.
  • 7. Особине везане за прелазак у арбореалну нишу • промене у исхрани – од исхране инсектима до исхране биљном храном - промене у грађи зуба. • кретања по дрвећу. – грађа шаке - Пентадактилија и опозиција палца према осталим прстима омогућују чврсто хватање објеката; осетљиви јастучићи на врховима прстију омогућују фину манипулацију ситним предметима. – стопала и – лобање. • Седећи положај ослобађа предње екстремитете за друге активности (нпр. приношење хране), а то доприноси побољшању координације руке-очи.
  • 8. Повећање масе мозга и промене везане за чула (посебно за чуло вида) • потреба да се обрађују све сложеније информације • Са преласком на дневни начин живота – предност визуелном чулу, а чуло мириса је редуковано. – способност разликовања боја • Померање очију са бочних страна напред – стереоскопски вид – Олакшава кретање по гранама
  • 9. Продужена брига о потомству и период учења • мали број потомака, • продужен период у коме родитељи воде бригу о потомству и подучавају га. • Учење даје велику селективну предност, јер се на тај начин може пренети знатно већа количина информација за краће време него на уобичајен биолошки начин – путем гена.
  • 10. Поново на тлу: усправан ход и повећање кранијалног капацитета • Кичма је добила S-облик, промењен је положај форамен магнум-а, карлица је краћа и шира, палац стопала није више у опозицији према осталим прстима. • Двоножно кретање - Најстарији фосили хоминида који директно указују на двоножно кретање стари су око 4.2 млг. • појава двоножног кретања повезује се са појавом и ширењем савана, • претраживање великих територија у потрази за храном, бројни предатори, изражена варирања температуре • усправан ход је пружао низ предности: – бољу прегледност терена, – преношење хране и младунаца, – ефикаснију терморегулацију, итд.
  • 12. Najraniji hominini Ardipithecus kadabba (5,6 Ma) Ardipithecus ramidus (4,4 Ma) anthrosite.comberkeley.edu
  • 13. Ardipithecus ramidus popularno "Ardi" • Fosilni ostaci ove vrste su otkriveni 1994. u Aramisu, Etiopija • Procenjena starost fragmentarnih fosilnih ostataka je 4.4 mlg. • dvonožni stanovnik šuma koji je kombinovao penjanje po drveću sa fakultativnim uspravnim hodom, primitivnijim nego kod australopitekusa.
  • 14. Australopithecus anamensis • Врста је описана 1995. г.на основу фосила откривених крај језера Туркана у Кенији (анам - језеро). • Процењује се да је живела у периоду пре 4.2 - 3.9 млг. • Мешавина карактеристика, лобања (вилице и зуби) је примитивнија у односу на кости екстремитета. Изглед тибије несумњиво указује на двоножно кретање.
  • 16. Australopithecus afarensis • Pripadnici ove vrste, čiji su ostaci otkriveni u oblasti Afar u Etiopiji, živeli su pre 3.9 - 3 mlg. • Imali su lice slično savremenim čovekolikim majmunima (nisko čelo, koštani greben iznad očiju, isturenu vilicu sa jakim kutnjacima), ali su oblik vilice i zubi bili već sličniji ljudskim. • Kranijalni kapacitet je bio 375 - 550 cm3. • Građa karlice i kostiju nogu pruža jasne dokaze dvonožnog kretanja. • Najpoznatiji fosil A. afarensis je ženka popularno nazvana "Lusi", čiji su ostaci (prilično kompletni – oko 40% skeleta) pronađeni u oblasti Hadar u Etiopiji (1974). Procenjuje se da je Lusi živela pre oko 3.2 mlg. Lusi
  • 18. Australopithecus africanus • Ovo je prva opisana vrsta australopitecina. • Rejmond Dart je 1924. pronašao lobanju neobičnih karakteristika. • Nalaz je popularno nazvan "dete iz Taunga", jer se radi o lobanji juvenilne jedinke, stare oko 3 godine. • Pripadnici ove vrste živeli su pre 3 - 2 mlg. u južnoj Africi. • Po građi tela i kranijalnom kapacitetu bili su veoma slični A. afarensis. • Paleoantropolozi ove vrste označavaju kao gracilne australopitecine (gracilis - vitak, tanak), što se odnosi pre svega na građu lobanje. Robusne australopitecine (robustus - snažan), sa druge strane, odlikuju se vrlo masivnim lobanjama. Popularno ih nazivaju "mašine za žvakanje", a paleontološki podaci ukazuju da su se hranili izuzetno tvrdom biljnom hranom. Robusne australopitecine nisu u direktnoj liniji čovekovog porekla, a paleoantropolozi ih sada izdvajaju u zaseban rod, Paranthropus.
  • 20. Paranthropus (A.) aethiopicus • Ovo je najstarija vrsta robusnih australopitecina. • P. aethiopicus je pronađen u blizini Turkane (Kenija), gde je živeo pre 2.6 - 2.3 mlg. • Nema mnogo fosilnih ostataka ove vrste; najkompletniji nalaz poznat je kao "Crna lobanja". • Paleoantropolozi smatraju da je P. aethiopicus verovatno bio predak P. robustus i P. boisei.
  • 22. Paranthropus (A.) robustus • Predstavnici ove vrste živeli su u južnoj Africi pre 2.2 - 1.5 mlg. • Mada su imali građu tela koja je slična onoj kod A. afarensis, njihova lobanja i zubi bili su znatno masivniji. • Imali su relativno male prednje zube i masivne kutnjake u velikoj donjoj vilici. • Prosečna veličina mozga kod P. robustus je bila oko 530 cm3.
  • 24. Paranthropus (A.) boisei • Prvi fosil ove vrste otkrila je 1959. Meri Liki u Tanzaniji • Jedinke A. boisei živele su pre 2.2 - 1.1 mlg. u istočnoj Africi (Tanzaniji, Keniji, Etiopiji). • Mada su imale sličnu građu tela i kranijalni kapacitet kao i P. robustus, lice i zubi su im bili još masivniji. • Među paleoantropolozima su postojala neslaganja oko statusa P. robustus i P. boisei – da li se radi o vrstama ili o alopatričkim populacijama iste vrste.
  • 28. Homo habilis• Homo habilis (habilis – spretan, sposoban) je nastarija poznata vrsta roda Homo. • Fosilne ostatke otkrili su Likijevi početkom 60-tih u Tanzaniji. • Živeo je u Africi (najveći broj fosila potiče iz Tanzanije i Kenije, ali ima nalaza i u južnoj Africi) pre 2.4 - 1.5 mlg. • Mada su po mnogim telesnim osobinama (lice, kutnjaci) ličili na australopitecine, kranijalni kapacitet je značajno povećan (500 cm3 - 800 cm3, sa prosekom od oko 650 cm3 ). • Paleoantropolozi smatraju da je ova vrsta u direktnoj liniji našeg porekla. •Pre oko 2.5 mlg. odigrale su se velike klimatske promene, praćene smenama biljnih zajednica, što je imalo velikog uticaja na način života hominida. •Na osnovu izgleda zuba, smatra se da je H. habilis koristio i biljnu i životinjsku hranu.
  • 29. • Ovo je prva vrsta hominida koja je koristila oruđe. Homo habilis
  • 31. Homo georgicus • Noviji nalazi iz Gruzije (2002), čija se starost procenjuje na oko 1.8 mlg, prvobitno su opisani kao H. erectus, a zatim izdvojeni u novu vrstu, H. georgicus. • Paleoantropolozi smatraju da po nizu odlika predstavljaju prelaz između H. habilis i H. erectus (iako im je kranijalni kapacitet relativno mali: 600- 780cm3). • Ovo otvara mogućnost novih tumačenja migracija iz Afrike na druge kontinente.
  • 33. Homo erectus (prvobitno opisan kao Pithecanthropus erectus i Sinanthropus pekinensis) • Jedan od najpoznatijih i najpotpunijih fosila ove vrste je "dečak sa Turkane", pronađen 80-tih pored jezera Turkana u Keniji, čija je starost procenjena na oko 1.6 mlg. Skoro kompletan skelet pripada dečaku uzrasta oko 10god., visokom i snažnom. • H. erectus je živeo pre 1.8 mlg - 300.000 g.; mnogi antropolozi smatraju da je evoluirao iz nekih lokalnih populacija H. habilis. • Slično prethodnoj vrsti, imao je isturenu vilicu, jake kutnjake, izražene nadočne lukove i skelet masivniji nego kod savremenih ljudi. • Najznačajnija karakteristika H. erectus jeste veliko povećanje kranijalnog kapaciteta (750-1200 cm3). • Prosečna veličina mozga kod filogenetski starijih pripadnika bila je oko 900 cm3, a kod mlađih oko 1100 cm3.
  • 34. Homo erectus •Za ovu vrstu je vezana pojava savršenijeg oruđa i početak intenzivnog lova na krupne životinje, kao i upotreba vatre. •Ostaci ognjišta i nagorelih životinjskih kostiju nađeni su na više lokaliteta. •Upotreba vatre omogućila je bolje preživljavanje, a trend smanjenja kutnjaka i vilice tumači se time što su koristili prethodno obrađenu hranu.
  • 35. Homo erectus Za H. erectus se smatralo da je to prva vrsta hominida koja je napustila Afriku. Postavlja se, međutim, pitanje da li su populacije iz Afrike, Azije i Evrope pripadale istoj vrsti ili nisu? Neki paleoantropolozi na osnovu manjih razlika u izgledu lobanje i debljini kostiju izdvajaju starije afričke populacije kao vrstu Homo ergaster
  • 36. Homo heidelbergensis "Arhaični" Homo sapiens • Neki paleoantropolozi izdvajaju (posebno evropske populacije) u zasebnu vrstu – H. heidelbergensis ("hajdelberški čovek"). • Pre skoro 500 000g, pojavila se nova vrsta, čiji pripadnici toliko liče na savremene ljude da ih većina paleoantropologa svrstava u Homo sapiens. • Međutim, pošto postoje i uočljive razlike (kranijalni kapacitet, oblik lobanje, masivnost skeleta i zuba), ovi nalazi opisani su kao "arhaični" Homo sapiens. • Za arhaične ljude karakteristično je značajno povećanje mase mozga; prosečan kranijalni kapacitet bio je oko 1250 cm3. • Došlo je i do promena u proporcijama - veličina lica u odnosu na druge delove lobanje je smanjena. • Na osnovu nekih karakteristika lobanje iz Petralone (Grčka) pretpostavlja se da su pre oko 250 000g. bar neki arhaični ljudi mogli da govore. • Najstariji predstavnici "arhaičnog čoveka" u Evropi živeli su u periodu velikih klimatskih promena, krajem interglacijalnog i početkom glacijalnog perioda.
  • 38. Homo neanderthalensis • Oko statusa "neandertalskog čoveka" – da li je to podvrsta naše vrste (H. sapiens neanderthalensis) ili zasebna vrsta – dugo su se vodile polemike. • Fosilne ostatke neandertalskog čoveka otkrio je Johan Fulrot 1856. godine u Nemačkoj (Feldhofer, dolina Neander). • Neandertalski čovek se, prema najnovijim procenama, pojavio pre oko 400.000g., i iščezao pre oko 30.000 g. • Živeo je širom Evrope i Bliskog istoka (u zapadnoj Aziji se proširio do juga Sibira). Neki od najpoznatijih lokaliteta: Feldhofer (Nemačka), La Ferasi (Francuska), Vindija (Hrvatska), Šanidar (Irak), Mezmajskaja (Rusija), El Sidron (Španija)...
  • 40. • Neandertalci pokazuju niz upadljivih razlika u izgledu u odnosu na savremene ljude. • Lobanja im je drugačijeg oblika, duža i niža, sa istaknutim vilicama i zakošenim čelom. • Srednji deo lica je takođe isturen, što je karakteristika koja se ne sreće ni kod H. erectus ni kod modernih ljudi. • Kranijalni kapacitet (1270 - 1800 cm3, prosek 1450cm3) je čak nešto veći nego kod savremenih ljudi (prosek oko 1350 cm3), što se povezuje sa većom telesnom masom neandertalaca. • Po građi tela slični su savremenim ljudima adaptiranim na život u hladnim predelima – niski i zdepasti, izuzetno snažni, što pokazuju teške i masivne kosti, sa tragovima snažnih mišića. Homo neanderthalensis
  • 41. • Imali su razvijenu materijalnu kulturu i mnogo napredniju tehnologiju izrade oruđa u odnosu na H. erectus i arhaičnog čoveka. • Bili su izuzetni lovci. • Tragovi na skeletima pokazuju da su vodili brigu o bolesnim i povređenim članovima i prvi su koji su sahranjivali svoje mrtve (najstarija grobna mesta potiču od pre oko 100 000g). • Fosilni tragovi neandertalaca nestaju pre oko 30.000g Homo neanderthalensis Pretpostavljalo se da je H. sapiens, kao tehnološki napredniji i mnogo kompetitivniji, potisnuo neandertalce, ali postojala su različita mišljenja oko toga da li je između njih dolazilo do ukrštanja i genetičke razmene (praćene postepenim gubitkom karakteristika neandertalaca). Rezultati "molekularne paleontologije" (analiza drevne DNK) ukazali su da su razlike analiziranih sekvenci neandertalaca i modernih ljudi velike i da, po svemu sudeći, nije bilo značajnije genetičke razmene između njih
  • 42. Homo sapiens Savremeni čovek • Anatomski savremen H. sapiens prvi put se pojavljuje pre oko 190 000g (*novije procene). • Prosečan kranijalni kapacitet je oko 1350 cm3 • Lice je smanjeno u odnosu na ukupnu veličinu lobanje, čelo je visoko, brada istaknuta, a nadočni lukovi nisu izraženi. • Skelet je nežnije građe, kosti lakše nego kod prethodnih vrsta. • Pre oko 40 000g. nastaje tzv. kromanjonska kultura, oruđe je znatno usavršeno, a nešto kasnije javlja se i pećinsko slikarstvo. • Trend smanjenja zuba i vilice i gracilnije građe tela nastavlja se i tokom poslednjih nekoliko desetina hiljada godina. • U najpoznatije nalaze spada tzv. kromanjonski čovek (Kro Manjon, Francuska, pre oko 30 000g). • raznovrsno oruđe i oružje, ukrasni predmeti, odeća od krzna i kože ; zidno slikarstvo ; domestifikacija biljaka i životinja
  • 44. Homo sapiens sapiens • Savremeni čovek je biotički faktor izuzetne snage zbog čega se izdvaja kao antropogeni faktor. • Ima mogućnosti da osvoji i naseli najnepristupačnije delove Zemlje. • Za sopstvene potrebe prirodu ne koristi već je iskorišćava. • Od ostalih organskih vrsta čoveka izdvaja nekoliko karakteristika: – kosmopolitizam – jedina vrsta koja se sve više približava ekološkom kosmopolitizmu (kod drugih kosmopolita javlja se tzv. geografski kosmopolitizam) – univerzalni potrošač – koristi veliki broj resursa i lako prelazi sa jednog na drugi → sve mu treba, sve hoće i sve može – otrgao se prirodnim mehanizmima kontrole rasta populacije i brojnost raste eksponencijalno
  • 45. • Na evoluciju čoveka utiče biološko “vertikalno” prenošenje nasleđa kroz generacije, ali i prenošenje znanja učenjem i imitacijom “horizontalno” prenošenje. • Ključne promene koje su uticale na bolje preživljavanje su razvoj lovaca i sakupljača, razvoj zemljoradnje i stočarstva, i industrijska revolucija. • Povećana je količina i kvalitet hrane, osvojene su nove sredine, menjani su uslovi života prema potrebama. • Čovek sam pravi nove selekcione pritiske na sopstvenu vrstu. • nova hrana sa viškom šećera i masti, • bolji načini i uslovi lečenja • veće migracije stanovništva • veća zagađenost vazduha, vode, zemljišta i hrane, • veća svest o štetnom uticaju na životnu sredinu. Biologija i kultura u evoluciji čoveka
  • 46. Homo sapiens adaptivni tipovi • Od kromanjonca se razvijaju tri adaptivna tipa: mongoloidni, kavkazoidni i negroidni • promene u društvenom i kulturnom životu • NE POSTOJE RASE (!!!) već adaptivni tipovi • razlike u spoljašnjem izgledu posledica različitih uslova života
  • 47. Negroidni tip • koža: tamnija boja • kosa: crna, kovrdžava • nos: pljosnat, široke nozdrve • oči: tamne • starosedeoci Afrike, Južne Amerike i Australije • Adaptacije: – tamna boja kože – visoko UV zračenje; – kovrdžava kosa – vazdušni sloj koji štiti od sunca; – izduženo telo, debele usne, ogoljene desni – termoregulacija
  • 48. Mongoloidni tip • koža: bledožuta do crvenkasta • kosa: ravna, crna ; odsustvo maljavosti lica • oči: tamne, „kose“ • narodi Azije i Severne Amerike (Indijanci i Eskimi) • Adaptacije: – Eskimi = zdepasta građa – velika površina, a mala zapremina – efikasno zadržavaju toplotu i imaju visoku produkciju energije – Mongoloidi = epikantus (kose oči) – zadebljanje kože gornjeg kapka tj. masni nabor iznad gornjeg kapka sužava proreze zenice i štiti oči od jakih vetrova
  • 49. Kavkazoidni tip • koža: pretežno svetla boja • kosa: različite nijanse i boje, preovlađuju svetlije • oči: različite boje (od svetlih do tamnih) 1.Nordijski 2. Dinaridski 3. Mediteranski 4. Alpski 5. Istočno-Baltički 6. Turanoidski 7. Arapski 8. Irano-Afganistanski • Arapi = poduži, savijen nos – štiti sluzokožu nosa od pustinjskih vetrova
  • 50. Kako je došlo do pojave modernog čoveka? Osnovni modeli • Model zamene, II izlaska iz Afrike ("Out of Africa II", "Mitohondrijalna Eva") • Po ovom modelu, savremeni ljudi postali su u Africi, u lokalnim populacijama arhaičnog H. sapiens, najverovatnije u oblasti Kenije i Tanzanije. • Iz istočne Afrike, u velikim talasima migracija, naselili su najpre Bliski istok, Evropu i južnu Aziju, a kasnije i ostale delove sveta. • Zahvaljujući osobinama koje su im davale veću adaptivnu vrednost, potiskivali su i zamenjivali populacije arhaičnih ljudi.
  • 51. • Multiregionalni model ("Regionalni kontinuitet") • Prema ovom modelu, različite populacije arhaičnih ljudi koje su naseljavale Afriku, Evropu i Aziju prošle su, nezavisno jedna od druge, kroz slične evolucione promene, koje su, u približno isto vreme, dovele do pojave savremenog H. sapiens. • Ovakva interpretacija je manje verovatna. •
  • 52. Paleontološki i molekularno-genetički podaci • Ako je prvi model tačan, tada se očekuje da se fosili prelaznih oblika između arhaičnih i savremenih ljudi nađu samo u jednom regionu, kao i da genetičke razlike između populacija u različitim delovima sveta budu relativno male. • Takođe, očekuje se da genetička varijabilnost bude najveća u regionu gde su savremeni ljudi nastali (podsaharska Afrika; "uska grla brojnosti"!). • Ako je model multiregionalne evolucije tačan, paleontološki podaci iz različitih delova sveta trebalo bi da pokazuju simultane promene osobina i strukture populacija. • Veći broj savremenih paleontoloških i genetičkih podataka podržava prvi model. • Fosilni podaci sa više lokaliteta iz podsaharske Afrike potvrđuju pretpostavku da je Afrika mesto nastanka anatomski savremenih ljudi. • Takođe, molekularne filogenije bazirane na analizi mitohondrijalne DNK ukazuju na Afriku kao mesto nastanka savremenih ljudi. • (* "Mitohondrijalna Eva").
  • 53.
  • 54.
  • 55.
  • 58. Literatura • Dragana Cvetković- Sinopsis za predavanje – autorizovana skripta, Biološki fakultet, 2006 • EVOLUCIJA ČOVJEKA - Od afričkih australopitecina do modernog čovjeka - Marin Ježić, dipl. ing. • Jovanović D. – Čovek i životna sredina – neautorizovana skripta