za učenike Šeste

1. Poreklo i evolucija čoveka

2. Kako je sve počelo?

3. Izumiranje
mnh.si.edu
ksjtracker.mit.edu
Flora karbona
(prije 360-300 mil god.)

5. Еволуција примата -
најважније адаптације

6. Особине везане за прелазак у
арбореалну нишу
• Еволуција примата
одвијала се углавном у
арбореалној ниши.
• Основни узрок било
смањење компетиције.

7. Особине везане за прелазак у
арбореалну нишу
• промене у исхрани
– од исхране инсектима до исхране биљном храном -
промене у грађи зуба.
• кретања по дрвећу.
– грађа шаке - Пентадактилија и опозиција палца према
осталим прстима омогућују чврсто хватање објеката;
осетљиви јастучићи на врховима прстију омогућују фину
манипулацију ситним предметима.
– стопала и
– лобање.
• Седећи положај ослобађа предње екстремитете за
друге активности (нпр. приношење хране), а то
доприноси побољшању координације руке-очи.

8. Повећање масе мозга и промене везане
за чула (посебно за чуло вида)
• потреба да се обрађују све
сложеније информације
• Са преласком на дневни начин
живота
– предност визуелном чулу, а чуло
мириса је редуковано.
– способност разликовања боја
• Померање очију са бочних
страна напред – стереоскопски
вид
– Олакшава кретање по гранама

9. Продужена брига о потомству и
период учења
• мали број потомака,
• продужен период у коме родитељи
воде бригу о потомству и подучавају
га.
• Учење даје велику селективну
предност, јер се на тај начин
може пренети знатно већа
количина информација за
краће време него на уобичајен
биолошки начин – путем гена.

10. Поново на тлу: усправан ход и
повећање кранијалног капацитета
• Кичма је добила S-облик, промењен је
положај форамен магнум-а, карлица је
краћа и шира, палац стопала није више у
опозицији према осталим прстима.
• Двоножно кретање - Најстарији фосили
хоминида који директно указују на
двоножно кретање стари су око 4.2 млг.
• појава двоножног кретања повезује се са
појавом и ширењем савана,
• претраживање великих територија у
потрази за храном, бројни предатори,
изражена варирања температуре
• усправан ход је пружао низ
предности:
– бољу прегледност терена,
– преношење хране и младунаца,
– ефикаснију терморегулацију, итд.

11. Hominidi
Hominidae
Pongo
Homininae
Gorilla
Hominini
Pan HomoGenus
Tribus
Subfamilia
Familia
wikipedia.org

12. Najraniji hominini
Ardipithecus kadabba (5,6 Ma) Ardipithecus ramidus (4,4 Ma)
anthrosite.comberkeley.edu

13. Ardipithecus ramidus
popularno "Ardi"
• Fosilni ostaci ove vrste
su otkriveni 1994. u
Aramisu, Etiopija
• Procenjena starost
fragmentarnih fosilnih
ostataka je 4.4 mlg.
• dvonožni stanovnik
šuma koji je
kombinovao penjanje
po drveću sa
fakultativnim
uspravnim hodom,
primitivnijim nego kod
australopitekusa.

14. Australopithecus anamensis
• Врста је описана 1995. г.на
основу фосила откривених
крај језера Туркана у Кенији
(анам - језеро).
• Процењује се да је живела у
периоду пре 4.2 - 3.9 млг.
• Мешавина карактеристика,
лобања (вилице и зуби) је
примитивнија у односу на
кости екстремитета. Изглед
тибије несумњиво указује
на двоножно кретање.

15. Australopithecus anamensis

16. Australopithecus afarensis
• Pripadnici ove vrste, čiji su ostaci
otkriveni u oblasti Afar u Etiopiji,
živeli su pre 3.9 - 3 mlg.
• Imali su lice slično savremenim
čovekolikim majmunima (nisko
čelo, koštani greben iznad očiju,
isturenu vilicu sa jakim
kutnjacima), ali su oblik vilice i
zubi bili već sličniji ljudskim.
• Kranijalni kapacitet je bio 375 -
550 cm3.
• Građa karlice i kostiju nogu
pruža jasne dokaze dvonožnog
kretanja.
• Najpoznatiji fosil A. afarensis je
ženka popularno nazvana "Lusi",
čiji su ostaci (prilično kompletni
– oko 40% skeleta) pronađeni u
oblasti Hadar u Etiopiji (1974).
Procenjuje se da je Lusi živela
pre oko 3.2 mlg.
Lusi

17. Australopithecus afarensis

18. Australopithecus africanus
• Ovo je prva opisana vrsta australopitecina.
• Rejmond Dart je 1924. pronašao lobanju
neobičnih karakteristika.
• Nalaz je popularno nazvan "dete iz Taunga",
jer se radi o lobanji juvenilne jedinke, stare
oko 3 godine.
• Pripadnici ove vrste živeli su pre 3 - 2 mlg. u
južnoj Africi.
• Po građi tela i kranijalnom kapacitetu bili
su veoma slični A. afarensis.
• Paleoantropolozi ove vrste označavaju kao
gracilne australopitecine (gracilis - vitak,
tanak), što se odnosi pre svega na građu
lobanje. Robusne australopitecine
(robustus - snažan), sa druge strane,
odlikuju se vrlo masivnim lobanjama.
Popularno ih nazivaju "mašine za žvakanje",
a paleontološki podaci ukazuju da su se
hranili izuzetno tvrdom biljnom hranom.
Robusne australopitecine nisu u direktnoj
liniji čovekovog porekla, a paleoantropolozi
ih sada izdvajaju u zaseban rod,
Paranthropus.

19. Australopithecus africanus

20. Paranthropus (A.) aethiopicus
• Ovo je najstarija
vrsta robusnih
australopitecina.
• P. aethiopicus je
pronađen u blizini
Turkane (Kenija),
gde je živeo pre 2.6 -
2.3 mlg.
• Nema mnogo
fosilnih ostataka ove
vrste; najkompletniji
nalaz poznat je kao
"Crna lobanja".
• Paleoantropolozi
smatraju da je P.
aethiopicus
verovatno bio
predak P. robustus i
P. boisei.

21. Paranthropus aethiopicus

22. Paranthropus (A.) robustus
• Predstavnici ove vrste
živeli su u južnoj Africi
pre 2.2 - 1.5 mlg.
• Mada su imali građu
tela koja je slična onoj
kod A. afarensis,
njihova lobanja i zubi
bili su znatno
masivniji.
• Imali su relativno
male prednje zube i
masivne kutnjake u
velikoj donjoj vilici.
• Prosečna veličina
mozga kod P. robustus
je bila oko 530 cm3.

23. Paranthropus robustus

24. Paranthropus (A.) boisei
• Prvi fosil ove vrste otkrila
je 1959. Meri Liki u
Tanzaniji
• Jedinke A. boisei živele su
pre 2.2 - 1.1 mlg. u
istočnoj Africi (Tanzaniji,
Keniji, Etiopiji).
• Mada su imale sličnu
građu tela i kranijalni
kapacitet kao i P.
robustus, lice i zubi su im
bili još masivniji.
• Među
paleoantropolozima su
postojala neslaganja oko
statusa P. robustus i P.
boisei – da li se radi o
vrstama ili o alopatričkim
populacijama iste vrste.

25. Paranthropus boisei

26. britannica.com
Prvi iz roda?
d.umn.edu
Homo rudolfensis

27. Homo rudolfensis

28. Homo habilis• Homo habilis (habilis – spretan,
sposoban) je nastarija poznata
vrsta roda Homo.
• Fosilne ostatke otkrili su Likijevi
početkom 60-tih u Tanzaniji.
• Živeo je u Africi (najveći broj fosila
potiče iz Tanzanije i Kenije, ali ima
nalaza i u južnoj Africi) pre 2.4 - 1.5
mlg.
• Mada su po mnogim telesnim
osobinama (lice, kutnjaci) ličili na
australopitecine, kranijalni
kapacitet je značajno povećan
(500 cm3 - 800 cm3, sa prosekom
od oko 650 cm3 ).
• Paleoantropolozi
smatraju da je ova vrsta u
direktnoj liniji našeg
porekla.
•Pre oko 2.5 mlg. odigrale su se velike
klimatske promene, praćene smenama biljnih
zajednica, što je imalo velikog uticaja na način
života hominida.
•Na osnovu izgleda zuba, smatra se da je H.
habilis koristio i biljnu i životinjsku hranu.

29. • Ovo je prva vrsta
hominida koja je
koristila oruđe.
Homo habilis

30. Homo habilis

31. Homo georgicus
• Noviji nalazi iz Gruzije (2002), čija se starost
procenjuje na oko 1.8 mlg, prvobitno su opisani
kao H. erectus, a zatim izdvojeni u novu vrstu, H.
georgicus.
• Paleoantropolozi smatraju da po nizu odlika
predstavljaju prelaz između H. habilis i H. erectus
(iako im je kranijalni kapacitet relativno mali: 600-
780cm3).
• Ovo otvara mogućnost novih tumačenja migracija
iz Afrike na druge kontinente.

32. Homo georgicus

33. Homo erectus
(prvobitno opisan kao Pithecanthropus erectus i Sinanthropus pekinensis)
• Jedan od najpoznatijih i najpotpunijih
fosila ove vrste je "dečak sa Turkane",
pronađen 80-tih pored jezera Turkana u
Keniji, čija je starost procenjena na oko
1.6 mlg. Skoro kompletan skelet pripada
dečaku uzrasta oko 10god., visokom i
snažnom.
• H. erectus je živeo pre 1.8 mlg - 300.000
g.; mnogi antropolozi smatraju da je
evoluirao iz nekih lokalnih populacija H.
habilis.
• Slično prethodnoj vrsti, imao je isturenu
vilicu, jake kutnjake, izražene nadočne
lukove i skelet masivniji nego kod
savremenih ljudi.
• Najznačajnija karakteristika H. erectus
jeste veliko povećanje kranijalnog
kapaciteta (750-1200 cm3).
• Prosečna veličina mozga kod filogenetski
starijih pripadnika bila je oko 900 cm3, a
kod mlađih oko 1100 cm3.

34. Homo erectus
•Za ovu vrstu je vezana pojava savršenijeg oruđa i
početak intenzivnog lova na krupne životinje, kao i
upotreba vatre.
•Ostaci ognjišta i nagorelih životinjskih kostiju nađeni su
na više lokaliteta.
•Upotreba vatre omogućila je bolje preživljavanje, a trend
smanjenja kutnjaka i vilice tumači se time što su koristili
prethodno obrađenu hranu.

35. Homo erectus
Za H. erectus se smatralo da je to prva vrsta hominida koja je
napustila Afriku. Postavlja se, međutim, pitanje da li su
populacije iz Afrike, Azije i Evrope pripadale istoj vrsti ili nisu?
Neki paleoantropolozi na osnovu manjih razlika u izgledu
lobanje i debljini kostiju izdvajaju starije afričke populacije kao
vrstu Homo ergaster

36. Homo heidelbergensis
"Arhaični" Homo sapiens
• Neki paleoantropolozi izdvajaju (posebno evropske
populacije) u zasebnu vrstu – H. heidelbergensis
("hajdelberški čovek").
• Pre skoro 500 000g, pojavila se nova vrsta, čiji
pripadnici toliko liče na savremene ljude da ih
većina paleoantropologa svrstava u Homo sapiens.
• Međutim, pošto postoje i uočljive razlike (kranijalni
kapacitet, oblik lobanje, masivnost skeleta i zuba),
ovi nalazi opisani su kao "arhaični" Homo sapiens.
• Za arhaične ljude karakteristično je značajno
povećanje mase mozga; prosečan kranijalni
kapacitet bio je oko 1250 cm3.
• Došlo je i do promena u proporcijama - veličina
lica u odnosu na druge delove lobanje je
smanjena.
• Na osnovu nekih karakteristika lobanje iz Petralone
(Grčka) pretpostavlja se da su pre oko 250 000g.
bar neki arhaični ljudi mogli da govore.
• Najstariji predstavnici "arhaičnog čoveka" u Evropi
živeli su u periodu velikih klimatskih promena,
krajem interglacijalnog i početkom glacijalnog
perioda.

37. Homo heidelbergensis

38. Homo neanderthalensis
• Oko statusa "neandertalskog čoveka" – da li je to podvrsta naše vrste (H.
sapiens neanderthalensis) ili zasebna vrsta – dugo su se vodile polemike.
• Fosilne ostatke neandertalskog čoveka otkrio je Johan Fulrot 1856. godine u
Nemačkoj (Feldhofer, dolina Neander).
• Neandertalski čovek se, prema najnovijim procenama, pojavio pre oko
400.000g., i iščezao pre oko 30.000 g.
• Živeo je širom Evrope i Bliskog istoka (u zapadnoj Aziji se proširio do juga
Sibira). Neki od najpoznatijih lokaliteta: Feldhofer (Nemačka), La Ferasi
(Francuska), Vindija (Hrvatska), Šanidar (Irak), Mezmajskaja (Rusija), El Sidron
(Španija)...

39. Homo neanderthalensis

40. • Neandertalci pokazuju niz upadljivih
razlika u izgledu u odnosu na
savremene ljude.
• Lobanja im je drugačijeg oblika,
duža i niža, sa istaknutim vilicama i
zakošenim čelom.
• Srednji deo lica je takođe isturen,
što je karakteristika koja se ne sreće
ni kod H. erectus ni kod modernih
ljudi.
• Kranijalni kapacitet (1270 - 1800
cm3, prosek 1450cm3) je čak nešto
veći nego kod savremenih ljudi
(prosek oko 1350 cm3), što se
povezuje sa većom telesnom
masom neandertalaca.
• Po građi tela slični su savremenim
ljudima adaptiranim na život u
hladnim predelima – niski i
zdepasti, izuzetno snažni, što
pokazuju teške i masivne kosti, sa
tragovima snažnih mišića.
Homo neanderthalensis

41. • Imali su razvijenu
materijalnu kulturu i mnogo
napredniju tehnologiju
izrade oruđa u odnosu na H.
erectus i arhaičnog čoveka.
• Bili su izuzetni lovci.
• Tragovi na skeletima
pokazuju da su vodili brigu o
bolesnim i povređenim
članovima i prvi su koji su
sahranjivali svoje mrtve
(najstarija grobna mesta
potiču od pre oko 100 000g).
• Fosilni tragovi neandertalaca
nestaju pre oko 30.000g
Homo neanderthalensis
Pretpostavljalo se da je H. sapiens, kao tehnološki
napredniji i mnogo kompetitivniji, potisnuo
neandertalce, ali postojala su različita mišljenja oko toga
da li je između njih dolazilo do ukrštanja i genetičke
razmene (praćene postepenim gubitkom karakteristika
neandertalaca).
Rezultati "molekularne paleontologije" (analiza drevne
DNK) ukazali su da su razlike analiziranih sekvenci
neandertalaca i modernih ljudi velike i da, po svemu
sudeći, nije bilo značajnije genetičke razmene između
njih

42. Homo sapiens
Savremeni čovek
• Anatomski savremen H. sapiens prvi
put se pojavljuje pre oko 190 000g
(*novije procene).
• Prosečan kranijalni kapacitet je oko
1350 cm3
• Lice je smanjeno u odnosu na
ukupnu veličinu lobanje, čelo je
visoko, brada istaknuta, a nadočni
lukovi nisu izraženi.
• Skelet je nežnije građe, kosti lakše
nego kod prethodnih vrsta.
• Pre oko 40 000g. nastaje tzv.
kromanjonska kultura, oruđe je
znatno usavršeno, a nešto kasnije
javlja se i pećinsko slikarstvo.
• Trend smanjenja zuba i vilice i
gracilnije građe tela nastavlja se i
tokom poslednjih nekoliko desetina
hiljada godina.
• U najpoznatije nalaze spada tzv.
kromanjonski čovek (Kro Manjon,
Francuska, pre oko 30 000g).
• raznovrsno oruđe i oružje, ukrasni
predmeti, odeća od krzna i kože ;
zidno slikarstvo ; domestifikacija
biljaka i životinja

43. Homo sapiens

44. Homo sapiens sapiens
• Savremeni čovek je biotički faktor izuzetne snage zbog čega
se izdvaja kao antropogeni faktor.
• Ima mogućnosti da osvoji i naseli najnepristupačnije delove
Zemlje.
• Za sopstvene potrebe prirodu ne koristi već je iskorišćava.
• Od ostalih organskih vrsta čoveka izdvaja nekoliko
karakteristika:
– kosmopolitizam – jedina vrsta koja se sve više približava
ekološkom kosmopolitizmu (kod drugih kosmopolita javlja se tzv.
geografski kosmopolitizam)
– univerzalni potrošač – koristi veliki broj resursa i lako prelazi sa
jednog na drugi → sve mu treba, sve hoće i sve može
– otrgao se prirodnim mehanizmima kontrole rasta populacije i
brojnost raste eksponencijalno

45. • Na evoluciju čoveka utiče biološko
“vertikalno” prenošenje nasleđa kroz
generacije, ali i prenošenje znanja
učenjem i imitacijom “horizontalno”
prenošenje.
• Ključne promene koje su uticale na bolje
preživljavanje su razvoj lovaca i
sakupljača, razvoj zemljoradnje i
stočarstva, i industrijska revolucija.
• Povećana je količina i kvalitet hrane,
osvojene su nove sredine, menjani su
uslovi života prema potrebama.
• Čovek sam pravi nove selekcione pritiske
na sopstvenu vrstu.
• nova hrana sa viškom šećera i masti,
• bolji načini i uslovi lečenja
• veće migracije stanovništva
• veća zagađenost vazduha, vode, zemljišta
i hrane,
• veća svest o štetnom uticaju na životnu
sredinu.
Biologija i kultura u evoluciji čoveka

46. Homo sapiens
adaptivni tipovi
• Od kromanjonca se razvijaju tri adaptivna tipa:
mongoloidni, kavkazoidni i negroidni
• promene u društvenom i kulturnom životu
• NE POSTOJE RASE (!!!) već adaptivni tipovi
• razlike u spoljašnjem izgledu posledica
različitih uslova života

47. Negroidni tip
• koža: tamnija boja • kosa: crna, kovrdžava • nos:
pljosnat, široke nozdrve • oči: tamne •
starosedeoci Afrike, Južne Amerike i Australije
• Adaptacije:
– tamna boja kože – visoko UV zračenje;
– kovrdžava kosa – vazdušni sloj koji štiti od sunca;
– izduženo telo, debele usne, ogoljene desni –
termoregulacija

48. Mongoloidni tip
• koža: bledožuta do crvenkasta
• kosa: ravna, crna ; odsustvo maljavosti lica
• oči: tamne, „kose“
• narodi Azije i Severne Amerike (Indijanci i Eskimi)
• Adaptacije:
– Eskimi = zdepasta građa – velika površina, a mala
zapremina – efikasno zadržavaju toplotu i imaju visoku
produkciju energije
– Mongoloidi = epikantus (kose oči) – zadebljanje kože
gornjeg kapka tj. masni nabor iznad gornjeg kapka
sužava proreze zenice i štiti oči od jakih vetrova

49. Kavkazoidni tip
• koža: pretežno svetla boja
• kosa: različite nijanse i boje, preovlađuju
svetlije
• oči: različite boje (od svetlih do tamnih)
1.Nordijski 2. Dinaridski 3. Mediteranski 4.
Alpski 5. Istočno-Baltički 6. Turanoidski 7.
Arapski 8. Irano-Afganistanski
• Arapi = poduži, savijen nos – štiti sluzokožu
nosa od pustinjskih vetrova

50. Kako je došlo do pojave modernog čoveka?
Osnovni modeli
• Model zamene, II izlaska iz Afrike ("Out of Africa II",
"Mitohondrijalna Eva")
• Po ovom modelu, savremeni ljudi postali su u Africi, u
lokalnim populacijama arhaičnog H. sapiens,
najverovatnije u oblasti Kenije i Tanzanije.
• Iz istočne Afrike, u velikim talasima migracija, naselili su
najpre Bliski istok, Evropu i južnu Aziju, a kasnije i
ostale delove sveta.
• Zahvaljujući osobinama koje su im davale veću
adaptivnu vrednost, potiskivali su i zamenjivali
populacije arhaičnih ljudi.

51. • Multiregionalni model ("Regionalni kontinuitet")
• Prema ovom modelu, različite populacije
arhaičnih ljudi koje su naseljavale Afriku, Evropu i
Aziju prošle su, nezavisno jedna od druge, kroz
slične evolucione promene, koje su, u približno
isto vreme, dovele do pojave savremenog H.
sapiens.
• Ovakva interpretacija je manje verovatna.
•

52. Paleontološki i molekularno-genetički
podaci
• Ako je prvi model tačan, tada se očekuje da se fosili prelaznih oblika između
arhaičnih i savremenih ljudi nađu samo u jednom regionu, kao i da genetičke
razlike između populacija u različitim delovima sveta budu relativno male.
• Takođe, očekuje se da genetička varijabilnost bude najveća u regionu gde su
savremeni ljudi nastali (podsaharska Afrika; "uska grla brojnosti"!).
• Ako je model multiregionalne evolucije tačan, paleontološki podaci iz
različitih delova sveta trebalo bi da pokazuju simultane promene osobina i
strukture populacija.
• Veći broj savremenih paleontoloških i genetičkih podataka podržava prvi
model.
• Fosilni podaci sa više lokaliteta iz podsaharske Afrike potvrđuju pretpostavku
da je Afrika mesto nastanka anatomski savremenih ljudi.
• Takođe, molekularne filogenije bazirane na analizi mitohondrijalne DNK
ukazuju na Afriku kao mesto nastanka savremenih ljudi.
• (* "Mitohondrijalna Eva").

56. 0Ma
0,5Ma
1Ma
1,5Ma
2Ma
2,5Ma
3Ma
3,5Ma
4Ma
Australopithecus
anamensis
Australopithecus
afarensis
Kenyanthropus
platyops
Australopithecus
africanus
Paranthropus
aethiopicus
Paranthropus
robustus
Homo
habilis
Homo
rudolfensis
Paranthropus
boisei
Homo
ergaster
Homo
erectus
Homo
erectus
Homo
georgicus
Homo
heidelbergensis
Homo
antecessor
Homo
neanderthalensis
Homo
sapiens
Homo
floresiensis
Australopithecus
garhi
Danas

57. Šta nam sledi?

58. Literatura
• Dragana Cvetković- Sinopsis za predavanje –
autorizovana skripta, Biološki fakultet, 2006
• EVOLUCIJA ČOVJEKA - Od afričkih
australopitecina do modernog čovjeka -
Marin Ježić, dipl. ing.
• Jovanović D. – Čovek i životna sredina –
neautorizovana skripta