2.  Skeletni mišići su efektori
somatskog nervnog
sistema.
 Oni izvršavaju naredbe koje
do motornih neurona stižu
iz različitih delova CNS.

3. Mišićno tkivo
 Poprečno-
prugasto
mišićno tkivo
 Glatko mišićno
tkivo
 Srčano mišićno
tkivo

4. Mišićno tkivoPoprečno-prugasto
 Ćelije:
 miofibrili cilindričnog
oblika
 poprečna prugavost
 mnogo perifernih jedara
Tkivo:
– Tamnocrvena boja
– Snažne i brze kontrakcije
(1/10-1/100 sek)
– Umaranje
– Pod voljnom kontrolom

5. Mišićno tkivoGlatko
 Ćelije:
 Vretenaste
 1 jedro
 miofibrili paralelni
 Tkivo:
 Svetle boje
 Spore kontrakcije (1-
1,5 min)
 Izdržljivost
 Nisu pod voljnom
kontrolom

6. Mišićno tkivo –
Srčano
 Ćelije
 Granate
 poprečna prugavost
 jedno jedro
 Tkivo:
 Ćelije povezane u




mrežu preko
interkalarnih diskova
Tamnocrvena boja
Snažne i brze
kontrakcije
Izdržljivost
Nisu pod voljnom
kontrolom

9. MIŠIĆI SU građeni su od snopova ćelija obavijenih vezivnim opnama što
istovremeno omogućava čvrstinu i elastičnost.
Pojedinačne ćelije, mišićna vlakna (miofibrili), su obavijene opnom
(endomizijum) u snopove (fascikule) I reda (mišićna vlakna)
Snopovi I reda su udruženi u snopove II reda, takođe ih obavija opna
(perimizijum)
Snopovi II reda su udruženi u snopove III reda tj. Ceo mišić koji je takođe
obavijen opnom (epimizijum)
Na krajevima mišića opne se u slojevima udružuju u TETIVE koje spajaju mišiće sa
kostima.

10. Osnovna svojstva
skeletnih mišićnih ćelija
1. ekscitabilnost
2. kontraktilnost,
3. elastičnost.

11. 1. Kontraktilnost je omogućena prisustvom
kontraktilnog aparata. Njega čine
naizmenično postavljeni i delimično
preklopljeni proteinski filamenti miozina i
aktina.
2. Ekscitabilnost mišićnih ćelija je svojstvo
generisanja i sprovođenja akcionih
potencijala. Ekscitabilnost je posledica
visokog potencijala membrane u
mirovanju koji iznosi –90mV.

12. NERVNO-MIŠIĆNA SINAPSA
 U normalnim uslovima skeletni mišić se
kontrahuje samo ako je stimulisan
motornim neuronom.
 Tela motornih neurona za skeletne
mišiće trupa i ekstremiteta nalaze se u
sivoj masi kičmene moždine
 Tela motoneurona za skeletne mišiće
glave nalaze u motornim jedrima
glavenih živaca.

14.  Veza između motornog neurona i mišićne
ćelije je nervno-mišićna sinapsa. Nervno
mišićnu sinapsu čine:
1. Presinaptička membrana (koja pripada
motornom neuronu);
2. Sinaptička pukotina i to
a) primarna i
b) sekundarna (sarkolema ima brojne nabore čime
se povećava površina za prijem signala)
3. Postsinaptička membrana. Deo sarkoleme
mišićne ćelije koji učestvuje u sinapsi naziva
se završna motorna ploča

15. Motorna jedinica
 osnovna funkcionalna jedinica mišića.
 čine je sve mišićne ćelije koje su inervisane
ograncima aksona jednog motornog neurona

16. Transmiter nervno-mišićne
sinapse je acetilholin (Ach)
 U dubokim naborima sarkoleme
završne ploče nalaze se receptori
za Ach nikotinskog tipa.

17. Mehanizam neuro muskularne
sinapse
1. ACh se iz aksonskog završetka oslobađa pod uticajem
2.
3.
4.
5.
pristiglog akcionog potencijala
Difunduje kroz sinaptičku pukotinu,
Vezuje za receptore i izaziva depolarizaciju završne
motorne ploče.
Nastala depolarizacija se naziva potencijal završne
ploče. Akcioni potencijal ne može da se generiše na
završnoj motornoj ploči, već nastaje na susednim
regionima sarkoleme.
Sa ovog mesta se širi sarkolemom na sličan način kao u
amijelinskim nervnim vlaknima. Tokom prostiranja
akcionog potencijala aktivira se kontraktilni
mehanizam mišićne ćelije.

19. Kontraktilni mehanizam mišićne
ćelije se sarkolemom, akcioni potencijal
1. Šireći
prelazi na sistem T-tubula i izaziva
oslobađanje velikih količina jonskog
kalcijuma iz cisterni sarkoplazminog
retikuluma koje se nalaze u neposrednoj blizini
T-tubula. Oslobađenjem jona kalcijuma
započinje kontrakcija i njen intenzitet je
direktno srazmeran koncentraciji kalcijuma
u sarkoplazmi.

22. 2. Jonski kalcijum se vezuje za troponin C, što
slabi vezu između troponinaI i aktina.
3. Tropomiozin se pomera u stranu, pa se na
aktinu otkrivaju mesta vezivanja za
miozinske glave.
4. Proces kontrakcije je posledica je:
1. uspostavljanja poprečnih veza između glava
miozina i globularnih subjedinica aktina.
2. Smanjivanjem ugla poprečnih veza od 90° na
45°, aktin biva privučen i klizne po miozinu, što
ima za posledicu skraćivanje sarkomere i
skraćivanje ćelije.

24.  Za proces kontrakcije je neophodna
energija koja se dobija hidrolizom ATP.
 Međutim, energija je neophodna i za
proces relaksacije, odnosno za vraćanje
jonskog kalcijuma u cisterne
sarkoplazminog retikuluma aktivnim
transportom.
 Ako energije nema, relaksacija ne može
da se odigra. Ekstremni primer je
mrtvačka ukočenost (rigor mortis).

25. TIPOVI MIŠIĆNE
KONTRAKCIJE
1.
2.
3.
4.
Izotonusna
Izometrijska
Prosta
Složena

26. 1.
2.
Izotonusna kontrakcija je ona pri kojoj se
mišić skraćuje nasuprot konstantnog
opterećenja. Takve kontrakcije se
odigravaju za vreme hodanja ili podizanja
tereta.
Kod izometrijske kontrakcije mišić razvija
tenziju, ali se ne skraćuje. Tenzija se koristi
za suprostavljanje drugoj sili, npr.
održavanju uspravnog položaja tela
nasuprot sili gravitacije. Kod ovog tipa
kontrakcije mišić zapravo ne vrši rad.

27. 3. Prosta mišićna kontrakcija ili

trzaj javlja se kao odgovor na
jedan stimulus.
Faze proste mišićne kontrakcije su:
1. latentni period,
2. kontrakcija,
3. relaksacija i
4. oporavak.

29. 4. Složena mišićna kontrakcija ili tetanus
nastaje kao rezultat frekventne stimulacije
mišića i sumiranja kontrakcije.
 Tetanusne kontrakcije su efikasnije od
prostih, jer razvijaju veću snagu, pa su i
zastupljenije u organizmu.
 Veća snaga tetanusnih kontrakcija
posledica je akumulacije kalcijuma u
sarkoplazmi.
 Tetanus može da bude potpun ili
nepotpun, što zavisi od frekvencije

31. METABOLIZAM SKELETNIH
MIŠIĆNIH ĆELIJA

Energiju za kontrakciju i relaksaciju mišićne
ćelije dobijaju hidrolizom ATP. ATP potiče iz:
1. ATP deponovanog u ćeliji,
2. Kreatinfosfata,
3. Oksidativne fosforilacije,
4. Aneorobne glikoze.

32. 1. Od količine ATP
deponovanog u ćelije samo
mali deo ATP može da se
koristi za kontraktilni proces.

33. 2. Kreatinfosfat je
visokoenergetsko jedinjenje
mišićne ćelije koje vrši
direktnu fosforilaciju ADP u
ATP.

34. 3. Oksidativna fosforilacija je metabolički
proces koji obezbeđuje najveće količine
ATP prilikom oksidacije glukoze ili masnih
kiselina. Međutim, kako zateva aerobne
uslove, odigrave se samo pri umerenom
mišićnom radu ili posle završetka
napornog fizičkog rada kada se vraća
"kiseonički dug" i obnavljaju energetski
depoi ćelije.

35. 4. Anaerobna glikoza je znatno
neefikasniji proces sa aspekta produkcije
ATP od oksidativne fosforilacije
 Ovaj metabolički proces ne zahteva
prisustvo kiseonika i brz je, pa se
uključuje samo u uslovima napornog
fizičkog rada kada je snabdevanje
mišića kiseonikom nedovoljno.

36. 




Kao produkt anaerobnog razlaganja glukoze nastaje
pirogrožđana kiselina koja se u nedostatku kiseonika
redukuje u mlečnu kiselinu.
Zbog nagomilavanja mlečne kiseline, iscrpljivanja depoa
glikogena, ATP i kreatinfosfata, u mišiću se javlja
metabolička neravnoteža.
Posle završenog rada, zahvaljujući pojačanom disanju i
radu srca, mišić kontinuirano dobija veće količine kiseonika
koje troši u aerobnom metabolizmu sve dok se ne oksidiše
višak mlečne kiseline, ne popune energetski depoi ćelije i
ne uspostave normalne koncentracije kiseonika vezanog
za hemoglobin i mioglobin.
Dodatna potrošnja kiseonika posle završenog rada naziva
se "kiseonički dug".
Kao značajan produkt metabolizma skeletnih mišića javlja
se toplota.

37. Literatura
 Guyton,A. C, Hall, J. E:Medicinska fiziologija,
Savremena administracija, Beograd, 1999.
 Davidović, Vukosava: Uporedna fiziologija,
ZUNS, Beograd, 2003.
 Приручник за физиологију, Босиљка
Плећаш Соларевић, Фармацеутски
факултет у Београду
 Adam.Com/Benjamin Cummings Interactive Physiology 7