SlideShare a Scribd company logo
Opšte karakteristike
 Opšte karakteristike
 Građa ćelije
 Fotosintetički pigmenti
 Rezervna materija
 Građa talusa
 Razmnožavanje
 Ishrana
 Rasprostranjenost
 Sistematika
 Značaj
 Poreklo i evolucija
Opšte karaktristike
 Alge su izuzetno raznovrsna grupa primitivnih biljaka;
 To su autotrofni organizmi koji u procesu
fotosinteze iz neorganskih materija (ugljen-dioksida i
vode), uz pomoć Sunčeve svetlosti i hlorofila, stvaraju
organsku materiju i kiseonik;
 Međutim javlja se niz miksotrofnih, simbiotskih i
parazitskih grupa;
 Telo algi nije diferencirano na koren, stablo i list, kao
kod kopnenih biljaka (mahovina, paprati,
golosemenica i skrivenosemenica).
Građa ćelije
 Ćelija algi je eukariotska: građena je od ćelijske
membrane, citoplazme sa organelama i jedra.
 Ćelija je obavijena celulozno-pektinskim ćelijskim
zidom.
 Karakteristične organele:
 Pirenoid – rezervne supstance
 Stigma – očna mrlja
 Bičevi i cilije
 Hloroplasti (hromatofori) mogu biti različitog oblika:
pločasti, spiralni, zvezdasti, trakasti, peharasti,
sočivasti.
 U hloroplastima se odvija fotosinteza.
Spirogyra sp.
spiralno uvijen hromatofor
Mougeotia sp.
Pločast hromatofor
Chlamydomonassp.
Peharast hromatofor
Ulotrix sp.
prstenast hromatofor
Zygnema sp.
zvezdast hromatofor
Chara sp.
sočivast hromatofor
Fotosintetički pigmenti
 Fotosintetički pigmenti su zeleni hlorofili.
 Sve alge imaju hlorofil a i još jednu vrstu hlorofila: b, c,
d ili e.
 Pomoćni pigmenti u fotosintezi su narandžasti
karotenoidi , žuti ksantofili i crveni i plavi fikobilini.
Hlorofil a a Cyanobacteria
Hlorofil b
ab
Euglenophyta, Chlorophyta,
više biljke
Hlorofil c
ac
Phaeophyta, Dinophyta,
Bacillariophyta
Hlorofil d ad Rhodophyta
Hlorofil e ae Chrysophyta, Xanthophyta
Hromatska adaptacija
 Alge imaju određenu kombinaciju pigmenata koju ne
mogu da menjaju, ali mogu da promene njihovu
količinu;
 Prolazeći kroz vodu, Sunčeva svetlost se razlaže pri
čemu različite talasne dužine svetlosti prodiru do
različitih dubina (voda apsorbuje pojedine talasne
dužine svetlosti);
 U zavisnosti od sastava svetlosti koja dopire do njih,
alge menjaju količinu pigmenata koji tu boju
apsorbujuboju i samim tim menjaju i svoju boju;
 Hromatska adaptacija omogućava algama da žive u
uslovima velike senke ili na velikim dubinama.
Rezervni materije
Rezervni materije su:
 skrob - Chlorophyta
paramilon - Euglenophyta
floridea skrob - Rhodophyta
laminarin- Phaeophyta
hrizolaminarin - Bacillariophyta
Građa talusa
 Vegetativno telo algi naziva se talus. Talus može biti:
 Jednoćelijski
 Kolonijalni - mogu biti pokretne ili nepokretne
 stalan broj jedinki (zatvorene kolonije – cenobije)
 promenljiv broj jedinki (otvorene kolonije).
 Sifonalni - jedna ćelija sifonalnog tipa. Telo je krupno
(nekoliko cm do 0,5m, pa iviše)
 Višećelijski
 izgrađen je od velikog broja ćelija i po obliku može biti
 končast (trihalan),
 parenhimatičan
 kormoidni talus koji podseća na telo viših biljaka.
 Kormoidni talus ima filoid (deo koji podseća na list viših biljaka),
kauloid (deo koji podseća na stablo) i riziod (deo koji liči na koren).
Jednoćelijske
Ceratijum sp.
Euglena sp.
Strombomonas sp.
Fragilaria sp.
Kolonijalni talus
Volvoks sp.
Sifonalne alge
Acetabullaria sp.
Caulerpa sp.
Višećelijski
Trihalni talus Spirogira sp.
Višećelijski
Parenhimatični talus
Porfira sp.
rizoid
kauloid
filoid
Višećelijski
Kormoidan talus
Macrocystis sp.
Sargassum sp.
Razmnožavanje
 Alge se razmnožavaju vegetativno, sporulativno i polno.
 Vegetativno razmnožavanje
 Jednoćelijske alge se vegetativno razmnožavaju deobom ćelije.
 Kolonijalne alge se vegetativno razmnožavaju raskidanjem kolonije.
 Višećelijske alge se vegetativno razmnožavaju fragmentacijom talusa.
 Sporulativno razmnožavanje obavlja se specijalnim ćelijama za
bespolno razmnožavanje – sporama. Spore mogu biti pokretne ili
nepokretne.
 Polno razmnožavanje podrazumeva stvaranje polnih ćelija – gameta i
njihovo spajanje – oplođenje. Oplođenjem nastaje oplođena jajna
ćelija – zigot.
 Prema vrsti gameta, postoje različiti oblici polnog razmnožavanja:
izogamija, heterogamija, oogamija.
 U izogamiji polne ćelije su iste veličine i pokretne. Hologamija je pojava kada
se cele jednoćelijske jedinke spajaju u zigot
 U heterogamiji gameti su pokretni, a ženski gamet je veći od muškog.
 U oogamiji ženski gamet je nepokretan i veći od muškog gameta koji je
pokretan.
izogamija
heterogamija
oogamija
Smena jedrovih faza
 U toku polnog procesa javlja se pojava smene haploidne
(n hromozoma) i diploidne (2n hromozoma) jedrove
faze u životnom ciklusu alge.
 Sporofit obuhvata stadijume u životnom ciklusu koji
imaju 2n hromozoma. Naziva se i bespolna faza jer se
razmnožava sporulativno – obrazuje spore;
 Gametofit obuhvata faze u životnom ciklusu kod kojih
ćelije imaju n hromozoma. Naziva se i polna generacija
jer se razmnožava se polno - obrazuje gamete.
 Ako su gametofit i sporofit istog izgleda radi se o
izomorfnoj smeni jedrovih faza.
 Ukoliko se gametofit i sporofit razlikuju, smena
jedrovih faza je heteromorfna.
Diploidni zigot klija u dipoidnu jedinku, sporofit.
Na sporofitu, uz mejotičku deobu nastaju haploidne spore.
Spore klijaju u haplodnu jedinku, gametofit.
Na gametofitu se obrazuju haploidne gametangije sa haploidnim gemetima.
Spajanjem po dva haploidna gameta obrazuje se diploidni zigot.
Ishrana
 Autotrofno
 Miksotrofno
 Simbionti
 Paraziti
Rasprostranjenost
 Alge žive u vodi: u morima i slatkim vodama.
 Mnoge alge naseljavaju i: zemljište, vlažna mesta,
stene, zidovi, ali i biljke i životinje na kojima žive
Sistematika
 Ne postoji jedinstven sistem klasifikacije jer je grupa
izuzetno heterogena. Neki algolozi alge svrstavaju u
više domena i carstava (Bacteria, Protista, Plantae...)
 Alge se svrstavaju u nekoliko razdela od kojih su
najznačajniji:
 crvene alge - Rhodophyta
 zelene alge - Chlorophyta
 euglenoidne alge - Euglenophyta
 vatrene alge - Dinophyta
 mrke alge - Phaeophyta
 silikatne alge - Bacillariophyta
Konkretan primer klasifikacije
Razdeo: Chlorophyta
Klasa: Charophyceae
Red: Charales
Familija: Characeae
Rod: Chara
Vrsta: Chara vulgaris
► Nastavci za pojedine kategorije (zelena boja) uvek su isti bez
obzira na algu.
► Rod i vrsta poseduju imena koja se, po pravilu, izvode iz nekog
njihovog bitnog svojstva.
Crvene alge
Rhodophyta
Corallina sp.
Gelidium sp.
Porphyra sp.
Batrachospermum sp.
Naziv razdela algi: Crvene alge- Rhodophyta
Opšte karakteristike: Veoma stari; Crvene boje
Građa ćelije: Imaju dvoslojan ćelijski zid sa spoljašnjim slojem koji je ili sluzav ili se vrši njegova
kalcifikacija; Imaju rodoplaste- kao hloroplaste
Fotosintetički pigmenti: Hlorofil a, Hlorofil d, karotenoidi, fikoeritrin, fikocijanin
Rezervna materija: Floridea skrob
Građa talusa: - Malobrojne jednoćelijske i kolonijalne alge;
- krupni, višeslojni- gradi parenhimatični talus
- jednoosovinski i višeosovinski tip talusa
Razmnožavanje: - vegetativno- deoba ćelije; raskidanje kolonije; raskidanje konca; slučajno otkunuti
talus;
- sporulativno (bespolno)- različitim tipom spora
- polno- netipična oogamija (muške polne ćelije su nepokretne)
Ishrana: fotoautotrofi, retko paraziti
Rasprostranjenost: uglavnom u priobalnoj zoni toplih mora- jednoćelijski i kolonijalni oblici žive kao
plankton, dok višećelijski oblici čine bentos
Sistematika: jednoćelijski i kolonijalni (najprimitivniji)- Porphyra i Bangia; višećelijski su
makrofite sa kormoidnim talusom (imaju rizoid, kaluoid i filoid)- najpoznatiji je
Batrachospermum, koji živi u slatkoj vodi
Uloga i značaj: - za primarnu produkciju organskih materija
- grade podvodne livade- mesta za stanovanje i skrivanje životinja
- za ishranu ljudi i životinja (algino brašno)
- iz ćelijskih zidova se izoluje agar, koji u dodiru sa vodom bubri i koristi se za
proizvodnju prehrambenih proizvoda, lekova i kao hranljiva podloga za gajenje
eksperimentalnih organizama;
- alge sa kalcificiranim zidovima se koriste za smanjivanje kiselosti zemljišta
Zelene alge - Chlorophyta
Chara sp.
Volvoks sp.
Spirogira sp.
Chlamydomonas sp.
Ulva sp.
Naziv razdela algi: Zelene alge- Chlorophyta
Opšte karakteristike: Svi predstavnici su zelene boje, vrlo slični vaskularnim biljkama jer su njihovi preci; najkompleksnija grupa algi;
Građa ćelije: Tipična građe biljne ćelije- ćelijski zid (celulozno-pektinske structure), jedno ili ređe više jedara, više hromatofora
različitih oblika- nazvanih hloroplsti u kojima se nalaze pirenoidi- telašca oko kojih se nagomilava skrob, kao rezervna
materija;
Fotosintetički
pigmenti:
Hlorofil a, Hlorofil b, karotenoidi
Rezervna materija: Polisaharid- skrob
Građa talusa: - najprimitivniji oblici su jednoćelijski, bez ćelijskog zida i sa dva biča, kojima se kreću; malo savršenije su sa
ćelijskim zidom i bez bičeva- nepokretne;
- mogu graditi i kolonije ili cenobije (kolonije u kojima je broj ćelija definisan- ne menja se), koje mogu biti i
pokretne i nepokretne;
- mogu biti i sifonalne alge- krupne jednoćelijske alge sa velikim brojem jedara tako da deluju kao veliki talus;
-višećelijske alge – končaste (granate ili negranate); parenhimatičnog kormoidnog talusa u dve ili tri ravni,
Hare (Chara sp. – najsloženije: visine i do 2m; imaju rizoide- kojima su pričvršeće za zemlju, kaluoide- koji su izrazito
pršljenaste građe, jako granati i filoide- koji su takođe pršljenasti i nalaze se na “kolencima”
Razmnožavanje: - vegetativno- deobom ćelije, raskidanjem kolonije, fragmentacijom konca ili otkinutim delom talusa;
- sporulativno (bespolno)- različitim tipom pokretnih/ planospore i nepokretnih spora- aplanospore;
- polno- hologamijom, izogamijom, heterogamijom, oogamijom i konjugacijom;
postoji smena; “generacija”- smena polne (gametofit faza) i bespolne faze (sporofit faze); bespolna i polna faza
mogu biti istog oblika- izomorfna smena generacija, ili različitog oblika- heteromorfna smena generacija
Ishrana: fotoautotrofi-
Rasprostranjenost: Kosmopoliti- u slatkoj, slanoj vodi, na zemlji I u zemlji (na dubini do 20cm), u vazdušnoj sredini i u drugim
organizmima- zoohlorele;
Sistematika: Svrstani su u 5 do6 klasa; posebna klasa su hlorofite koje se razmnožavaju konjugacijom; poznati predstavnici:
Chloroccocum (jednoćelijska nepokretna), Chlamydomonas (jednoćelijska pokretna), Volvox (pokretna kolonija),
Gonium (pokretna cenobija), Scenedesmus (nepokretna cenobija), Spirogira (koncasta alga sa konjugacijom) Ulva i
Caulerpa (visećelijske sa kormoidnim talusom)
Uloga i značaj: - za primarnu produkciju organskih materija;
- za ishranu ljudi i životinja (imaju celulozu u ćelijskom zidu); čak postoje pokušaji da se gaje;
- koriste se i u farmakološkoj industriji;
-u načnim istraživanjima- Chlorella je poslata u svemir
Euglenoidne alge
- Euglenophyta
Strombomonas sp.
Phacus sp.
Euglena sp.
Naziv razdela algi: Euglenoidne alge-Euglenophyta
Opšte karakteristike: jednoćelijski organizmi koji se aktivno kreću pomoću jednog biča
Građa ćelije: Nemaju ćelijski zid već zadebljali spoljašnji sloj- pelikulu; većina je stalnog
oblika, ali posto nemaju ćelijski zid mogu i da menjaju oblik tela i tako se
kreću- metabolija; na jednom kraju ima otvor- ždrelo, koje se nastavlja u
rezervoar u koji se izlivaju kontraktilne vacuole (one kod slatkovodnih
organizama skupljaju višak vode koji difuzijom ulazi u telo i izbacuju
napolje- preko glavne vacuole; uz rezervoar se nalazi i očna mrlja, koja
prepoznaje svetlo i omogućava kretanje jedinke ka izvoru svetlosti; iz
osnove rezervoara polazi i bič, pomoću koga se kreću; imaju jedno krupno
jedro i hloroplaste;
Fotosintetički pigmenti: Hlorofil a, Hlorofil b,
Rezervna materija: Polisaharid- paramilon
Razmnožavanje: - vegetativno- uzdužnom deobom ćelije; pri deobi, jedinka se stalno kreće
Ishrana: i fotoautotrofi i heterotrofi- miksotrofija
Rasprostranjenost: Kosmopoliti- u slatkoj vodi; izuzetno brojni izazivajući “cvetanje” vode;
zahvaljujući miksotrofiji, prečišćavaju vode
Sistematika: Svrstani su u mali broj rodova sa velikim brojem vrsta- Euglena, Phacus I
Trachelomonas
Poreklo i evolucija: Smatra se da su nastali ulaskom manje ćelije u veću ćeliju u kojoj je
vremenom izgubila identitet i postala samo hloroplast
Vatrene alge - Dinophyta
Ceratium sp. Crvena plima
Bioluminiscencija
Naziv razdela algi: Vatrene alge- Dinophyta
Opšte karakteristike: jednoćelijske, pokretne; zlatnobraon boje
Građa ćelije: Na površini ćelije kućica od celuloznih pločica, imaju dva biča;
imaju karakteristično jedro - dinokarion
Fotosintetički pigmenti: Hlorofil a, Hlorofil c, tipične ksantofile
Rezervna materija: skrobne granule
Građa talusa: Isključivo jednoćelijske
Razmnožavanje najčešće bespolno (prostom deobom), nekad polno -
hologamijom
Ishrana: fotoautotrofi, miksotrofi, endosimbionti nekih mekušaca i korala
Rasprostranjenost: Najveći broj živi u moru kao fitoplankton, retke su slatkovodne,
a pronađene su i u snegu i ledu
Uloga i značaj: - odgovorni za „crvene plime“, dovode do cvetanja vode;
produkuju toksine koji utiču na marinski živi svet i trovanje ljudi
plodovima mora
- neki pokazuju sposobnost bioluminiscencije – emituju zeleno-
plavu svetlost i svetlucaju u mraku
Mrke alge
Phaeophyta
Macrocystis sp.
Sargassum sp.
Padina pavonia
Fucus sp.
Naziv razdela algi: Mrke alge- Phaeophyta
Opšte karakteristike:
Veoma stari, ali su u toku vremena dostigli visok nivo evolutivne složenosti- po građi i
načinu razmnožavanja; Mrke boje;
Građa ćelije:
Većina ima ćelijski zid od pektina i celuloze koji bubri pa su alge sluzave; kod nekih je
ćelijski zid kalcificiran, imaju jedno jedro i vise hromatofora- feoplasta;
Fotosintetički pigmenti: Hlorofil a, Hlorofil c, karotenoidi, i ksantofil- fukoksantin
Rezervna materija: Polisaharid laminarin
Građa talusa:
- Isključivo višećelijski- mogu bit končaste, koraste, listolike ili žbunastog talusa ali su;
uglavnom kormoidnog talusa- sa izdiferenciranom funkcijom zavisno od dela talusa;
izuzetno su krupne alge, veličina im se meri u metrima i desetinama metrara
Razmnožavanje:
- vegetativno- delovima talusa;
- sporulativno (bespolno)- različitim tipom pokretnih i nepokretnih spora;
- polno- izogamijom, heterogamijom i oogamijom;
postoji smena “generacija”- smena polne i bespolne faze; bespolna i polna faza mogu
biti istog oblika- izomorfna smena generacija, ili različitog oblika- heteromorfna smena
generacija
Ishrana: fotoautotrofi- bitni za organsku produkciju I izgradnju podvodnih livada
Rasprostranjenost:
Najveći broj živi u moru i to pre svega u hladnim morima, na dubinama od 6 do 15m,
Fucus i Posetelsia- u zoni plime i oseke; malo dublje su Sargassum I Cytoseira, a
najkrupniji oblici su Laminaria, Macrocystis i Nereocystis; u Jadranskom moru živi kao
endemit Fucus virsoides (bračić)
Sistematika:
Svrstani su u tri klase: 1. klasa- oblici koji imaju izomorfnu smenu faza; 2. klasa- oblici
koji imaju heteromorfnu smenu faza; 3 klasa- oblici koji nemaju smenu faza
Uloga i značaj:
- za primarnu produkciju organskih materija;
- grade podvodne livade- mesta za stanovanje i skrivanje životinja; - za ishranu ljudi i
životinja (algino brašno);
- iz talusa se izoluju mnoge korisne materije za čoveka
- jod, alginate, alcohol, manit itd.;
- alge sa kalcificiranim zidovima se koriste za smanjivanje kiselosti zemljišta
Silikatnealge-Bacillariophyta
Navicula sp.
Fragilaria sp.
Naziv razdela algi: Silikatne alge- Bacillariophyta
Opšte karakteristike: Jedna od najmlađih grupa algi; najraznovrsniji i najrasprostranjeniji
Građa ćelije: Ćelija je građena kao kutija sa čvrstim silikatnim omotačem nazvanim- teka; osnova kutije je
hipoteka, “poklopac” je epiteka, a bočne strane su pleure; uz oklop se nalazi citoplazma, a u
centru je vakuola, kroz koju može prolaziti citoplazmatični mostić koji povezuje dva dela
citoplazme; imaju jedno jedro koje je u citoplazmi uz teku ili u citoplazmatičnom mostu; imaju
pločaste hromatofore;
Fotosintetički
pigmenti:
Hlorofil a, Hlorofil c, karotenoidi, i ksantofil- dijatomin (zato se drugačije zovu dijatomeje)
Rezervna materija: Polisaharid hrizolaminarin
Građa talusa: Uglavnom su jednoćelijske, eventualno kolonijalne
Razmnožavanje: - vegetativno- deobom ćelije- prvo se podeli jedro i citoplazma, a nakon toga se razdvoje delovi
teke i svaka polovina nadogradi deo teke koji joj nedostaje i to kao manji deo, tako da je jedna
ćerka ćelija iste veličine kao i majka, a druga je manja. Pošto je u svakoj deobi jedna ćelija sve
manja i manja, to se posle izvesnog vremena formira auksospora iz zigota (nakon polnog
razmnožavanja, koja ima na sebi tanku, neočvrslu opnu. Ona očvrsne tek pošto ćelija dostigne
određenu veličinu;
- polno- izogamijom, heterogamijom i oogamijom;
Ishrana: fotoautotrofi- bitni za organsku produkciju I izgradnju podvodnih livada
Rasprostranjenost: Žive i u slatkoj i u slanoj void, u zemljištu i u telu drugih biljaka; žive uglavnom na temperature
vode od 10 do 20 stepeni, ali i na 50 stepeni, kao i na površini snega i leda;
Sistematika: Svrstani su u dve klase: 1. klasa- one ćelije koje imaju radijalnu simetriju, nepokretne su I čine
plankton; 2. klasa- imaju bilateralnu simetriju I specifičnu organelu za kretanje- rafa- u kojoj se
luči sluz po kojoj se klizaju alge; žive u bentosu
Uloga i značaj: - za primarnu produkciju organskih materija;
- taloženjem oklopa nastaju dijatomiti- čvrsti material koji je lak, rastresit i pun vazduha i
upotrebljava se u građevinarstvu, hemijskoj i prehrambenoj industiji
- služe kao indikatori različitog kvaliteta voda
Značaj algi
 Alge su primarni proizvođači organske materije i
kiseonika, one su prva karika u lancu ishrane u
vodenim ekosistemima.
 Neke vrste algi obrazuju podvodne livade i šume, tako
da predstavlju stanište za mnoge druge organizme.
 Neke alge koriste se i u ishrani čoveka i životinja, kao i
u farmaceutskoj, prehrambenoj i tekstilnoj industriji.
 Mnoge alge naseljavaju samo čiste vode, tako da se
koriste u bioindikaciji kvaliteta i zagađenosti vode.
Literatura
1. Dr Jelena Blaženčić – Sistematika algi, Naučna
knjiga, Beograd, 1990
2. dr Mirko Cvijan, Prezentacije sa predavanja
3. Nada Šerban, Mirko Cvijan, Radiša Jančić – Biologija
za 1. razred gimnazije i poljoprivredne škole, ZUNS,
Beograd, 2003.
4. Tanja Berić, Gordana Subakov Simić, Peđa
Janaćković – Biologija 1 udžbenik biologije za prvi
razred gimnazije, Logos, Beograd, 2014.
5. https://en.wikipedia.org/wiki/Dinoflagellate

More Related Content

What's hot

What's hot (20)

Euglenoidne alge
Euglenoidne algeEuglenoidne alge
Euglenoidne alge
 
Golosemenice
GolosemeniceGolosemenice
Golosemenice
 
Stablo
StabloStablo
Stablo
 
Paprati, prečice, rastavići
Paprati, prečice, rastavićiPaprati, prečice, rastavići
Paprati, prečice, rastavići
 
Organizacija tela životinja
Organizacija tela životinjaOrganizacija tela životinja
Organizacija tela životinja
 
Biljna tkiva
Biljna tkivaBiljna tkiva
Biljna tkiva
 
Disanje i transpiracija
Disanje i transpiracijaDisanje i transpiracija
Disanje i transpiracija
 
Značaj vode za život biljaka
Značaj vode za život biljakaZnačaj vode za život biljaka
Značaj vode za život biljaka
 
Protista
ProtistaProtista
Protista
 
5. Zelene alge
5. Zelene alge5. Zelene alge
5. Zelene alge
 
Klasifikacija živih bića u pet carstava
Klasifikacija živih bića u pet carstavaKlasifikacija živih bića u pet carstava
Klasifikacija živih bića u pet carstava
 
Raznovrsnost algi
Raznovrsnost algiRaznovrsnost algi
Raznovrsnost algi
 
Populacija
PopulacijaPopulacija
Populacija
 
Bičari
BičariBičari
Bičari
 
Lišaji
LišajiLišaji
Lišaji
 
Jednoćelijski organizmi sa organizovanim jedrom
Jednoćelijski organizmi sa organizovanim jedromJednoćelijski organizmi sa organizovanim jedrom
Jednoćelijski organizmi sa organizovanim jedrom
 
List
List List
List
 
Sunđeri
SunđeriSunđeri
Sunđeri
 
Nastanak i razvoj biljaka
Nastanak i razvoj biljakaNastanak i razvoj biljaka
Nastanak i razvoj biljaka
 
3. Prokariotska i eukariotska celija
3. Prokariotska i eukariotska celija3. Prokariotska i eukariotska celija
3. Prokariotska i eukariotska celija
 

Viewers also liked (12)

Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017
 
Transpiracija
TranspiracijaTranspiracija
Transpiracija
 
Ekologija čovekovih predaka
Ekologija čovekovih predakaEkologija čovekovih predaka
Ekologija čovekovih predaka
 
Informacioni molekuli
Informacioni molekuliInformacioni molekuli
Informacioni molekuli
 
Nukleinske kiseline 2016 djs
Nukleinske kiseline 2016 djsNukleinske kiseline 2016 djs
Nukleinske kiseline 2016 djs
 
Cula 2017
Cula 2017Cula 2017
Cula 2017
 
Zbirka ljubica lalić
Zbirka ljubica lalićZbirka ljubica lalić
Zbirka ljubica lalić
 
Logo simbolizam boja
Logo simbolizam bojaLogo simbolizam boja
Logo simbolizam boja
 
Imunski sistem i vakcinacija
Imunski sistem i vakcinacijaImunski sistem i vakcinacija
Imunski sistem i vakcinacija
 
Fiziologija zivotinja uvod 2016
Fiziologija zivotinja   uvod 2016Fiziologija zivotinja   uvod 2016
Fiziologija zivotinja uvod 2016
 
004 neurofiziologija uvod1b
004 neurofiziologija   uvod1b004 neurofiziologija   uvod1b
004 neurofiziologija uvod1b
 
Autonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistemAutonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistem
 

Similar to Alge (20)

Prsljencice
PrsljencicePrsljencice
Prsljencice
 
Sistematika biljaka
Sistematika biljakaSistematika biljaka
Sistematika biljaka
 
Mrke alge
Mrke algeMrke alge
Mrke alge
 
Zelene alge
Zelene algeZelene alge
Zelene alge
 
Mrke alge-Phaeophyta
Mrke alge-PhaeophytaMrke alge-Phaeophyta
Mrke alge-Phaeophyta
 
алге~
алге~алге~
алге~
 
алге~
алге~алге~
алге~
 
Pdfslide.net chlorophyta euglenophyta-biobgacrsmaterijalikorisnika7-predavanj...
Pdfslide.net chlorophyta euglenophyta-biobgacrsmaterijalikorisnika7-predavanj...Pdfslide.net chlorophyta euglenophyta-biobgacrsmaterijalikorisnika7-predavanj...
Pdfslide.net chlorophyta euglenophyta-biobgacrsmaterijalikorisnika7-predavanj...
 
Euglenoidne alge
Euglenoidne algeEuglenoidne alge
Euglenoidne alge
 
Euglenoidne alge
Euglenoidne algeEuglenoidne alge
Euglenoidne alge
 
Euglenoidne alge
Euglenoidne algeEuglenoidne alge
Euglenoidne alge
 
Euglenoidne alge
Euglenoidne algeEuglenoidne alge
Euglenoidne alge
 
Gljive - Fungi
Gljive - FungiGljive - Fungi
Gljive - Fungi
 
Пластиди - Стефан Олујић
Пластиди - Стефан ОлујићПластиди - Стефан Олујић
Пластиди - Стефан Олујић
 
09autotrofnaiheterotrofnaishranalistfotosintpigmenti 101015033118-phpapp01
09autotrofnaiheterotrofnaishranalistfotosintpigmenti 101015033118-phpapp0109autotrofnaiheterotrofnaishranalistfotosintpigmenti 101015033118-phpapp01
09autotrofnaiheterotrofnaishranalistfotosintpigmenti 101015033118-phpapp01
 
Mahovine
MahovineMahovine
Mahovine
 
Euglenoidne alge
Euglenoidne algeEuglenoidne alge
Euglenoidne alge
 
Euglenoidne alge
Euglenoidne algeEuglenoidne alge
Euglenoidne alge
 
Biologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- Aleksinac
Biologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- AleksinacBiologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- Aleksinac
Biologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- Aleksinac
 
Biologija- Skrivenosemenice- Milan Ilić- Aleksinac
Biologija- Skrivenosemenice- Milan Ilić- AleksinacBiologija- Skrivenosemenice- Milan Ilić- Aleksinac
Biologija- Skrivenosemenice- Milan Ilić- Aleksinac
 

More from Ljubica Lalić Profesorski Profil

More from Ljubica Lalić Profesorski Profil (20)

Populaciona genetika
Populaciona genetikaPopulaciona genetika
Populaciona genetika
 
Srce
SrceSrce
Srce
 
Krvne grupe
Krvne grupeKrvne grupe
Krvne grupe
 
Regulacija fotosinteze c4 i cam
Regulacija fotosinteze   c4 i camRegulacija fotosinteze   c4 i cam
Regulacija fotosinteze c4 i cam
 
Oksidativni metabolizam
Oksidativni metabolizamOksidativni metabolizam
Oksidativni metabolizam
 
Upijanje vode putem korena
Upijanje vode putem korenaUpijanje vode putem korena
Upijanje vode putem korena
 
Poreklo i evolucija čoveka
Poreklo i evolucija čovekaPoreklo i evolucija čoveka
Poreklo i evolucija čoveka
 
Paleobiologija 2 lj 2015
Paleobiologija 2 lj 2015Paleobiologija 2 lj 2015
Paleobiologija 2 lj 2015
 
Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015
 
Mehanizmi nasledjivanja 2014
Mehanizmi nasledjivanja 2014Mehanizmi nasledjivanja 2014
Mehanizmi nasledjivanja 2014
 
Od genadoeugenike pms 2017
Od genadoeugenike pms 2017Od genadoeugenike pms 2017
Od genadoeugenike pms 2017
 
Molekularna biologija pms 2014
Molekularna biologija pms 2014Molekularna biologija pms 2014
Molekularna biologija pms 2014
 
Reakcije glikolize i krebsovog ciklusa
Reakcije glikolize i  krebsovog ciklusaReakcije glikolize i  krebsovog ciklusa
Reakcije glikolize i krebsovog ciklusa
 
Znacaj vode za biljku
Znacaj vode za biljkuZnacaj vode za biljku
Znacaj vode za biljku
 
Ekologija - osnovni pojmovi
Ekologija - osnovni pojmoviEkologija - osnovni pojmovi
Ekologija - osnovni pojmovi
 
Chordata 1
Chordata 1Chordata 1
Chordata 1
 
организација животиња
организација животињаорганизација животиња
организација животиња
 
Genetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelima
Genetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelimaGenetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelima
Genetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelima
 
Bolesti pluća
Bolesti plućaBolesti pluća
Bolesti pluća
 
Bakterije
BakterijeBakterije
Bakterije
 

Alge

  • 2.  Opšte karakteristike  Građa ćelije  Fotosintetički pigmenti  Rezervna materija  Građa talusa  Razmnožavanje  Ishrana  Rasprostranjenost  Sistematika  Značaj  Poreklo i evolucija
  • 3. Opšte karaktristike  Alge su izuzetno raznovrsna grupa primitivnih biljaka;  To su autotrofni organizmi koji u procesu fotosinteze iz neorganskih materija (ugljen-dioksida i vode), uz pomoć Sunčeve svetlosti i hlorofila, stvaraju organsku materiju i kiseonik;  Međutim javlja se niz miksotrofnih, simbiotskih i parazitskih grupa;  Telo algi nije diferencirano na koren, stablo i list, kao kod kopnenih biljaka (mahovina, paprati, golosemenica i skrivenosemenica).
  • 4. Građa ćelije  Ćelija algi je eukariotska: građena je od ćelijske membrane, citoplazme sa organelama i jedra.  Ćelija je obavijena celulozno-pektinskim ćelijskim zidom.  Karakteristične organele:  Pirenoid – rezervne supstance  Stigma – očna mrlja  Bičevi i cilije  Hloroplasti (hromatofori) mogu biti različitog oblika: pločasti, spiralni, zvezdasti, trakasti, peharasti, sočivasti.  U hloroplastima se odvija fotosinteza.
  • 5. Spirogyra sp. spiralno uvijen hromatofor Mougeotia sp. Pločast hromatofor Chlamydomonassp. Peharast hromatofor Ulotrix sp. prstenast hromatofor Zygnema sp. zvezdast hromatofor Chara sp. sočivast hromatofor
  • 6. Fotosintetički pigmenti  Fotosintetički pigmenti su zeleni hlorofili.  Sve alge imaju hlorofil a i još jednu vrstu hlorofila: b, c, d ili e.  Pomoćni pigmenti u fotosintezi su narandžasti karotenoidi , žuti ksantofili i crveni i plavi fikobilini. Hlorofil a a Cyanobacteria Hlorofil b ab Euglenophyta, Chlorophyta, više biljke Hlorofil c ac Phaeophyta, Dinophyta, Bacillariophyta Hlorofil d ad Rhodophyta Hlorofil e ae Chrysophyta, Xanthophyta
  • 7. Hromatska adaptacija  Alge imaju određenu kombinaciju pigmenata koju ne mogu da menjaju, ali mogu da promene njihovu količinu;  Prolazeći kroz vodu, Sunčeva svetlost se razlaže pri čemu različite talasne dužine svetlosti prodiru do različitih dubina (voda apsorbuje pojedine talasne dužine svetlosti);  U zavisnosti od sastava svetlosti koja dopire do njih, alge menjaju količinu pigmenata koji tu boju apsorbujuboju i samim tim menjaju i svoju boju;  Hromatska adaptacija omogućava algama da žive u uslovima velike senke ili na velikim dubinama.
  • 8.
  • 9. Rezervni materije Rezervni materije su:  skrob - Chlorophyta paramilon - Euglenophyta floridea skrob - Rhodophyta laminarin- Phaeophyta hrizolaminarin - Bacillariophyta
  • 10. Građa talusa  Vegetativno telo algi naziva se talus. Talus može biti:  Jednoćelijski  Kolonijalni - mogu biti pokretne ili nepokretne  stalan broj jedinki (zatvorene kolonije – cenobije)  promenljiv broj jedinki (otvorene kolonije).  Sifonalni - jedna ćelija sifonalnog tipa. Telo je krupno (nekoliko cm do 0,5m, pa iviše)  Višećelijski  izgrađen je od velikog broja ćelija i po obliku može biti  končast (trihalan),  parenhimatičan  kormoidni talus koji podseća na telo viših biljaka.  Kormoidni talus ima filoid (deo koji podseća na list viših biljaka), kauloid (deo koji podseća na stablo) i riziod (deo koji liči na koren).
  • 13.
  • 18. Razmnožavanje  Alge se razmnožavaju vegetativno, sporulativno i polno.  Vegetativno razmnožavanje  Jednoćelijske alge se vegetativno razmnožavaju deobom ćelije.  Kolonijalne alge se vegetativno razmnožavaju raskidanjem kolonije.  Višećelijske alge se vegetativno razmnožavaju fragmentacijom talusa.  Sporulativno razmnožavanje obavlja se specijalnim ćelijama za bespolno razmnožavanje – sporama. Spore mogu biti pokretne ili nepokretne.  Polno razmnožavanje podrazumeva stvaranje polnih ćelija – gameta i njihovo spajanje – oplođenje. Oplođenjem nastaje oplođena jajna ćelija – zigot.  Prema vrsti gameta, postoje različiti oblici polnog razmnožavanja: izogamija, heterogamija, oogamija.  U izogamiji polne ćelije su iste veličine i pokretne. Hologamija je pojava kada se cele jednoćelijske jedinke spajaju u zigot  U heterogamiji gameti su pokretni, a ženski gamet je veći od muškog.  U oogamiji ženski gamet je nepokretan i veći od muškog gameta koji je pokretan.
  • 20. Smena jedrovih faza  U toku polnog procesa javlja se pojava smene haploidne (n hromozoma) i diploidne (2n hromozoma) jedrove faze u životnom ciklusu alge.  Sporofit obuhvata stadijume u životnom ciklusu koji imaju 2n hromozoma. Naziva se i bespolna faza jer se razmnožava sporulativno – obrazuje spore;  Gametofit obuhvata faze u životnom ciklusu kod kojih ćelije imaju n hromozoma. Naziva se i polna generacija jer se razmnožava se polno - obrazuje gamete.  Ako su gametofit i sporofit istog izgleda radi se o izomorfnoj smeni jedrovih faza.  Ukoliko se gametofit i sporofit razlikuju, smena jedrovih faza je heteromorfna.
  • 21. Diploidni zigot klija u dipoidnu jedinku, sporofit. Na sporofitu, uz mejotičku deobu nastaju haploidne spore. Spore klijaju u haplodnu jedinku, gametofit. Na gametofitu se obrazuju haploidne gametangije sa haploidnim gemetima. Spajanjem po dva haploidna gameta obrazuje se diploidni zigot.
  • 23. Rasprostranjenost  Alge žive u vodi: u morima i slatkim vodama.  Mnoge alge naseljavaju i: zemljište, vlažna mesta, stene, zidovi, ali i biljke i životinje na kojima žive
  • 24. Sistematika  Ne postoji jedinstven sistem klasifikacije jer je grupa izuzetno heterogena. Neki algolozi alge svrstavaju u više domena i carstava (Bacteria, Protista, Plantae...)  Alge se svrstavaju u nekoliko razdela od kojih su najznačajniji:  crvene alge - Rhodophyta  zelene alge - Chlorophyta  euglenoidne alge - Euglenophyta  vatrene alge - Dinophyta  mrke alge - Phaeophyta  silikatne alge - Bacillariophyta
  • 25. Konkretan primer klasifikacije Razdeo: Chlorophyta Klasa: Charophyceae Red: Charales Familija: Characeae Rod: Chara Vrsta: Chara vulgaris ► Nastavci za pojedine kategorije (zelena boja) uvek su isti bez obzira na algu. ► Rod i vrsta poseduju imena koja se, po pravilu, izvode iz nekog njihovog bitnog svojstva.
  • 26. Crvene alge Rhodophyta Corallina sp. Gelidium sp. Porphyra sp. Batrachospermum sp.
  • 27. Naziv razdela algi: Crvene alge- Rhodophyta Opšte karakteristike: Veoma stari; Crvene boje Građa ćelije: Imaju dvoslojan ćelijski zid sa spoljašnjim slojem koji je ili sluzav ili se vrši njegova kalcifikacija; Imaju rodoplaste- kao hloroplaste Fotosintetički pigmenti: Hlorofil a, Hlorofil d, karotenoidi, fikoeritrin, fikocijanin Rezervna materija: Floridea skrob Građa talusa: - Malobrojne jednoćelijske i kolonijalne alge; - krupni, višeslojni- gradi parenhimatični talus - jednoosovinski i višeosovinski tip talusa Razmnožavanje: - vegetativno- deoba ćelije; raskidanje kolonije; raskidanje konca; slučajno otkunuti talus; - sporulativno (bespolno)- različitim tipom spora - polno- netipična oogamija (muške polne ćelije su nepokretne) Ishrana: fotoautotrofi, retko paraziti Rasprostranjenost: uglavnom u priobalnoj zoni toplih mora- jednoćelijski i kolonijalni oblici žive kao plankton, dok višećelijski oblici čine bentos Sistematika: jednoćelijski i kolonijalni (najprimitivniji)- Porphyra i Bangia; višećelijski su makrofite sa kormoidnim talusom (imaju rizoid, kaluoid i filoid)- najpoznatiji je Batrachospermum, koji živi u slatkoj vodi Uloga i značaj: - za primarnu produkciju organskih materija - grade podvodne livade- mesta za stanovanje i skrivanje životinja - za ishranu ljudi i životinja (algino brašno) - iz ćelijskih zidova se izoluje agar, koji u dodiru sa vodom bubri i koristi se za proizvodnju prehrambenih proizvoda, lekova i kao hranljiva podloga za gajenje eksperimentalnih organizama; - alge sa kalcificiranim zidovima se koriste za smanjivanje kiselosti zemljišta
  • 28. Zelene alge - Chlorophyta Chara sp. Volvoks sp. Spirogira sp. Chlamydomonas sp. Ulva sp.
  • 29. Naziv razdela algi: Zelene alge- Chlorophyta Opšte karakteristike: Svi predstavnici su zelene boje, vrlo slični vaskularnim biljkama jer su njihovi preci; najkompleksnija grupa algi; Građa ćelije: Tipična građe biljne ćelije- ćelijski zid (celulozno-pektinske structure), jedno ili ređe više jedara, više hromatofora različitih oblika- nazvanih hloroplsti u kojima se nalaze pirenoidi- telašca oko kojih se nagomilava skrob, kao rezervna materija; Fotosintetički pigmenti: Hlorofil a, Hlorofil b, karotenoidi Rezervna materija: Polisaharid- skrob Građa talusa: - najprimitivniji oblici su jednoćelijski, bez ćelijskog zida i sa dva biča, kojima se kreću; malo savršenije su sa ćelijskim zidom i bez bičeva- nepokretne; - mogu graditi i kolonije ili cenobije (kolonije u kojima je broj ćelija definisan- ne menja se), koje mogu biti i pokretne i nepokretne; - mogu biti i sifonalne alge- krupne jednoćelijske alge sa velikim brojem jedara tako da deluju kao veliki talus; -višećelijske alge – končaste (granate ili negranate); parenhimatičnog kormoidnog talusa u dve ili tri ravni, Hare (Chara sp. – najsloženije: visine i do 2m; imaju rizoide- kojima su pričvršeće za zemlju, kaluoide- koji su izrazito pršljenaste građe, jako granati i filoide- koji su takođe pršljenasti i nalaze se na “kolencima” Razmnožavanje: - vegetativno- deobom ćelije, raskidanjem kolonije, fragmentacijom konca ili otkinutim delom talusa; - sporulativno (bespolno)- različitim tipom pokretnih/ planospore i nepokretnih spora- aplanospore; - polno- hologamijom, izogamijom, heterogamijom, oogamijom i konjugacijom; postoji smena; “generacija”- smena polne (gametofit faza) i bespolne faze (sporofit faze); bespolna i polna faza mogu biti istog oblika- izomorfna smena generacija, ili različitog oblika- heteromorfna smena generacija Ishrana: fotoautotrofi- Rasprostranjenost: Kosmopoliti- u slatkoj, slanoj vodi, na zemlji I u zemlji (na dubini do 20cm), u vazdušnoj sredini i u drugim organizmima- zoohlorele; Sistematika: Svrstani su u 5 do6 klasa; posebna klasa su hlorofite koje se razmnožavaju konjugacijom; poznati predstavnici: Chloroccocum (jednoćelijska nepokretna), Chlamydomonas (jednoćelijska pokretna), Volvox (pokretna kolonija), Gonium (pokretna cenobija), Scenedesmus (nepokretna cenobija), Spirogira (koncasta alga sa konjugacijom) Ulva i Caulerpa (visećelijske sa kormoidnim talusom) Uloga i značaj: - za primarnu produkciju organskih materija; - za ishranu ljudi i životinja (imaju celulozu u ćelijskom zidu); čak postoje pokušaji da se gaje; - koriste se i u farmakološkoj industriji; -u načnim istraživanjima- Chlorella je poslata u svemir
  • 30. Euglenoidne alge - Euglenophyta Strombomonas sp. Phacus sp. Euglena sp.
  • 31. Naziv razdela algi: Euglenoidne alge-Euglenophyta Opšte karakteristike: jednoćelijski organizmi koji se aktivno kreću pomoću jednog biča Građa ćelije: Nemaju ćelijski zid već zadebljali spoljašnji sloj- pelikulu; većina je stalnog oblika, ali posto nemaju ćelijski zid mogu i da menjaju oblik tela i tako se kreću- metabolija; na jednom kraju ima otvor- ždrelo, koje se nastavlja u rezervoar u koji se izlivaju kontraktilne vacuole (one kod slatkovodnih organizama skupljaju višak vode koji difuzijom ulazi u telo i izbacuju napolje- preko glavne vacuole; uz rezervoar se nalazi i očna mrlja, koja prepoznaje svetlo i omogućava kretanje jedinke ka izvoru svetlosti; iz osnove rezervoara polazi i bič, pomoću koga se kreću; imaju jedno krupno jedro i hloroplaste; Fotosintetički pigmenti: Hlorofil a, Hlorofil b, Rezervna materija: Polisaharid- paramilon Razmnožavanje: - vegetativno- uzdužnom deobom ćelije; pri deobi, jedinka se stalno kreće Ishrana: i fotoautotrofi i heterotrofi- miksotrofija Rasprostranjenost: Kosmopoliti- u slatkoj vodi; izuzetno brojni izazivajući “cvetanje” vode; zahvaljujući miksotrofiji, prečišćavaju vode Sistematika: Svrstani su u mali broj rodova sa velikim brojem vrsta- Euglena, Phacus I Trachelomonas Poreklo i evolucija: Smatra se da su nastali ulaskom manje ćelije u veću ćeliju u kojoj je vremenom izgubila identitet i postala samo hloroplast
  • 32. Vatrene alge - Dinophyta Ceratium sp. Crvena plima Bioluminiscencija
  • 33. Naziv razdela algi: Vatrene alge- Dinophyta Opšte karakteristike: jednoćelijske, pokretne; zlatnobraon boje Građa ćelije: Na površini ćelije kućica od celuloznih pločica, imaju dva biča; imaju karakteristično jedro - dinokarion Fotosintetički pigmenti: Hlorofil a, Hlorofil c, tipične ksantofile Rezervna materija: skrobne granule Građa talusa: Isključivo jednoćelijske Razmnožavanje najčešće bespolno (prostom deobom), nekad polno - hologamijom Ishrana: fotoautotrofi, miksotrofi, endosimbionti nekih mekušaca i korala Rasprostranjenost: Najveći broj živi u moru kao fitoplankton, retke su slatkovodne, a pronađene su i u snegu i ledu Uloga i značaj: - odgovorni za „crvene plime“, dovode do cvetanja vode; produkuju toksine koji utiču na marinski živi svet i trovanje ljudi plodovima mora - neki pokazuju sposobnost bioluminiscencije – emituju zeleno- plavu svetlost i svetlucaju u mraku
  • 34. Mrke alge Phaeophyta Macrocystis sp. Sargassum sp. Padina pavonia Fucus sp.
  • 35. Naziv razdela algi: Mrke alge- Phaeophyta Opšte karakteristike: Veoma stari, ali su u toku vremena dostigli visok nivo evolutivne složenosti- po građi i načinu razmnožavanja; Mrke boje; Građa ćelije: Većina ima ćelijski zid od pektina i celuloze koji bubri pa su alge sluzave; kod nekih je ćelijski zid kalcificiran, imaju jedno jedro i vise hromatofora- feoplasta; Fotosintetički pigmenti: Hlorofil a, Hlorofil c, karotenoidi, i ksantofil- fukoksantin Rezervna materija: Polisaharid laminarin Građa talusa: - Isključivo višećelijski- mogu bit končaste, koraste, listolike ili žbunastog talusa ali su; uglavnom kormoidnog talusa- sa izdiferenciranom funkcijom zavisno od dela talusa; izuzetno su krupne alge, veličina im se meri u metrima i desetinama metrara Razmnožavanje: - vegetativno- delovima talusa; - sporulativno (bespolno)- različitim tipom pokretnih i nepokretnih spora; - polno- izogamijom, heterogamijom i oogamijom; postoji smena “generacija”- smena polne i bespolne faze; bespolna i polna faza mogu biti istog oblika- izomorfna smena generacija, ili različitog oblika- heteromorfna smena generacija Ishrana: fotoautotrofi- bitni za organsku produkciju I izgradnju podvodnih livada Rasprostranjenost: Najveći broj živi u moru i to pre svega u hladnim morima, na dubinama od 6 do 15m, Fucus i Posetelsia- u zoni plime i oseke; malo dublje su Sargassum I Cytoseira, a najkrupniji oblici su Laminaria, Macrocystis i Nereocystis; u Jadranskom moru živi kao endemit Fucus virsoides (bračić) Sistematika: Svrstani su u tri klase: 1. klasa- oblici koji imaju izomorfnu smenu faza; 2. klasa- oblici koji imaju heteromorfnu smenu faza; 3 klasa- oblici koji nemaju smenu faza Uloga i značaj: - za primarnu produkciju organskih materija; - grade podvodne livade- mesta za stanovanje i skrivanje životinja; - za ishranu ljudi i životinja (algino brašno); - iz talusa se izoluju mnoge korisne materije za čoveka - jod, alginate, alcohol, manit itd.; - alge sa kalcificiranim zidovima se koriste za smanjivanje kiselosti zemljišta
  • 37. Naziv razdela algi: Silikatne alge- Bacillariophyta Opšte karakteristike: Jedna od najmlađih grupa algi; najraznovrsniji i najrasprostranjeniji Građa ćelije: Ćelija je građena kao kutija sa čvrstim silikatnim omotačem nazvanim- teka; osnova kutije je hipoteka, “poklopac” je epiteka, a bočne strane su pleure; uz oklop se nalazi citoplazma, a u centru je vakuola, kroz koju može prolaziti citoplazmatični mostić koji povezuje dva dela citoplazme; imaju jedno jedro koje je u citoplazmi uz teku ili u citoplazmatičnom mostu; imaju pločaste hromatofore; Fotosintetički pigmenti: Hlorofil a, Hlorofil c, karotenoidi, i ksantofil- dijatomin (zato se drugačije zovu dijatomeje) Rezervna materija: Polisaharid hrizolaminarin Građa talusa: Uglavnom su jednoćelijske, eventualno kolonijalne Razmnožavanje: - vegetativno- deobom ćelije- prvo se podeli jedro i citoplazma, a nakon toga se razdvoje delovi teke i svaka polovina nadogradi deo teke koji joj nedostaje i to kao manji deo, tako da je jedna ćerka ćelija iste veličine kao i majka, a druga je manja. Pošto je u svakoj deobi jedna ćelija sve manja i manja, to se posle izvesnog vremena formira auksospora iz zigota (nakon polnog razmnožavanja, koja ima na sebi tanku, neočvrslu opnu. Ona očvrsne tek pošto ćelija dostigne određenu veličinu; - polno- izogamijom, heterogamijom i oogamijom; Ishrana: fotoautotrofi- bitni za organsku produkciju I izgradnju podvodnih livada Rasprostranjenost: Žive i u slatkoj i u slanoj void, u zemljištu i u telu drugih biljaka; žive uglavnom na temperature vode od 10 do 20 stepeni, ali i na 50 stepeni, kao i na površini snega i leda; Sistematika: Svrstani su u dve klase: 1. klasa- one ćelije koje imaju radijalnu simetriju, nepokretne su I čine plankton; 2. klasa- imaju bilateralnu simetriju I specifičnu organelu za kretanje- rafa- u kojoj se luči sluz po kojoj se klizaju alge; žive u bentosu Uloga i značaj: - za primarnu produkciju organskih materija; - taloženjem oklopa nastaju dijatomiti- čvrsti material koji je lak, rastresit i pun vazduha i upotrebljava se u građevinarstvu, hemijskoj i prehrambenoj industiji - služe kao indikatori različitog kvaliteta voda
  • 38. Značaj algi  Alge su primarni proizvođači organske materije i kiseonika, one su prva karika u lancu ishrane u vodenim ekosistemima.  Neke vrste algi obrazuju podvodne livade i šume, tako da predstavlju stanište za mnoge druge organizme.  Neke alge koriste se i u ishrani čoveka i životinja, kao i u farmaceutskoj, prehrambenoj i tekstilnoj industriji.  Mnoge alge naseljavaju samo čiste vode, tako da se koriste u bioindikaciji kvaliteta i zagađenosti vode.
  • 39. Literatura 1. Dr Jelena Blaženčić – Sistematika algi, Naučna knjiga, Beograd, 1990 2. dr Mirko Cvijan, Prezentacije sa predavanja 3. Nada Šerban, Mirko Cvijan, Radiša Jančić – Biologija za 1. razred gimnazije i poljoprivredne škole, ZUNS, Beograd, 2003. 4. Tanja Berić, Gordana Subakov Simić, Peđa Janaćković – Biologija 1 udžbenik biologije za prvi razred gimnazije, Logos, Beograd, 2014. 5. https://en.wikipedia.org/wiki/Dinoflagellate