SlideShare a Scribd company logo
Чула
Рецептори
Рецептори
• Специјализоване нервне или
епителијалне ћелије које обавештавају
организам о стању средине у којој се
налази
• Улоге рецептора су:
– Откривање и пријем промена у
спољашњој и унутрашњој средини
– Претварање енергије промена (дражи) у
нервни импулс – једини сигнал који је
разумљив нервном систему
Подела рецептора
• По грађи:
– Слободни нервни завршеци
– Примарне чулне ћелије (епителне
ћелије које и примају и преносе драж;
чуло вида и мириса)
– Секундарне чулне ћелије (само
региструју драж, не преносе; слух, укус)
• По месту деловања:
– Екстероцептори– примају дражи из
спољашње средине
– Интероцептори – примају дражи из
унутрашње средине
Подела према природи дражи
(физиолошка диспозиција)
• Механорецептори – притисак, додир, истезање, покрет, звук
– за притисак: у кожи; Пачинијева телашца (јачи), Меркелове ћелије (додир,
слабији притисак);
– за додир: у кожи; Хербстова и Мајснерова телашца,
– статички – у вестибуларном апарату унутрашњег уха; равнотежа, положај
тела у простору
– аудиорецептори – у кохлеи унутрашњег уха; слушни
– У мишићима: мишићна вретена, Голџијев тетивни орган
– инфундибуларни орган – код риба, дубина
– бочни органи – код риба; покрети и струјање воде
– Артеријски притисак – барорецептори каротидних синуса и аорте
• Хеморецептори – олфакторни (мирис); густативни (укус);
артеријски кисеоник (аортина и каротидна телашца); осмоларност
(хипоталамус); угљен-диоксид у крви (продужена мождина и
аортина и каротидна телашца); глукоза, аминокиселине и масне
киселине у крви (хипоталамус)
• Терморецептори – у кожи; Краузерова (хладно) и Руфинијеова
телашца (топло)
• Фоторецептори – у мрежњачи ока; штапићи и чепићи
• Електрорецептори
• Ноциоцептори – рецептори за бол
• Драж, надражај, стимулус – свака промена у
унутрашњој и спољашњој средини
• Подпражни стимулус– промене средине мањег
интензитета од прага дражи
• Пражни стимулус – најмањи интензитет промена
спољашње средине који изазива реакцију
рецептора
• Ефикасна драж – драж која активира рецептор.
Има одређену јачину, одвија се довољно брзо и
траје неко време
• Адекватна драж – рецептори су спесијализовани
за одређену врсту дражи и за њу имају изузетно
низак праг
• Рецептори реагују и на неадекватне дражи, али
праг је знатно виши него за адекватну драж и
осећаји су бесмислени (око реагује на ударац али
се добијају бесмислене светлосне сензације)
• Како постајемо свесни јачине и природе
стимулуса?
• Интензитет (јачина) стимулуса – у
зависности од јачине стимулуса, мења се
фреквенција тј. број нервних импулса у
јединици времена (шифра фреквенције)
• Природа стимулуса – специфични
сензитивни пут сваког чулног органа и
рецептора који га повезује са одређеном
зоном сензитивне коре великог мозга
(шифра обележених линија)
• Адаптација је својство рецептора
да, при примени дуготрајног
надражаја константне јачине, долази
до гашење акционог потенцијала.
– Чуло мириса
– Чуло додира
• Стимулуси које
процесуирамо на
свесном нивоу:
– Специјална чула:
• Вид
• Слух
• Укус
• Мирис
• Равнотежа
– Соматска чула:
• Додир
• Температура
• Бол
• Свраб
• Проприоцепција
• Стимулуси које
процесуирамо на
подсвесном нивоу:
– Соматски стимулуси:
• Дужина и напетост мишића
• Проприоцепција
– Висцерални стимулуси:
• Крвни притисак
• Надимање
гастроинтестиналног тракта
• Концентрација шећера у крви
• Унутрашња температура тела
• Осмоларност телесних
течности
• Ширење плућа
• pH цереброспиналне
течности
• pH и концентрација
кисеоника у крви
Меркелове ћелије
- Сталан притисак
и текстура
Руфинијеова
телашца –
истезање коже
Пачинијева телашца
- вибрације
Краусерова телашца
Слободни нервни
завршеци
- Температура и
бол
Мајснерова
телашца – брзи и
директни
покрети
Кожа као чулни орган
• Притисак и додир
– Инкапсулирани специфичан нервни завршеци
• капсула садржи течност и заправо повећање
притиска течности утиче на нервни завршетак)
– Најгушћи
• на врховима прстију
• језику
• уснама
• врату
– Најмање их има на леђима
– У горњем дермису се налазе Мајснерова
телашца - рецептори додира који детектују
лагани притисак.
– Близу корена дермиса се налазе Пачинијева
телашца, која реагују на велики притисак.
• Терморецептори
– Специјализоване нервне ћелије
– За хладно –
• одмах испод епидермиса
• Најраспрострањенији на леђима
– За топло -
• у дермису
• најраспрострањенији на уснама и образима
• Налазе се и у хипоталамусу, где
региструју температуру крви
• Ноциоцептори – за бол
– Слободни нервни завршеци
– Осетљиви на хемијске, механичке и
топлотне дражи
– Стимулус слабијег интензитета изазива
осећај свраба
Хеморецептори
Густаторна квржица
Помоћне ћелије
Рецепторне ћелије
Густаторни нерв
Олфакторни (мирисни) нерв
Мирисни рецептори
Молекули
мирисних материја
Молекули хране
Еволутивно, укус хране указује на квалитет:
Слатко – богато угљеним хидратима - енергија
Слано – јони Na – осмотска равнотежа
Кисело – јони Н – опасност
Горко – отровне материје
Умами – L-глутамат – пријатан укус месних прерађевина и сосова,
ферментисани производи (зрео парадајз, соја сос, сиреви, риба, шкољке...)
Чуло укуса
• Хеморецептори
• Код кичмењака – слузокожа језика и ждрела
• Хемијске супстанце растворене у води или
пљувачци
• Специјализоване ћелије са трепљама
– Немају аксоне, остварују везу са сензитивним
нервима
– Век трајања – 10 дана
• Смештене у густаторне квржице
• Из чула укуса импулси се преносе до
можданог стабла, таламуса и доње ивице
постцентралне вијуге
Чуло мириса
• Хеморецептори
• Хемијске дражи материја у гасовитом стању
• Код бескичмењака на пипцима
• Код кичмењака у горњем делу носне дупље,
трепље рецептора уроњене у мукозну
материју
• Рецептори и примају и преносе до мирисног
центра (булбуса) у фронталном кортексу, а
даље иду до хипоталамуса, таламуса,
хипокампуса
• Брзо се адаптирају
Чуло слуха и равнотеже
• Инсекти - Тимпанални органи-
проширене трахеје са једном или две
мембране
• ВОДЕНИ КИЧМЕЊАЦИ -бочна линија
(промене притиска водене масе), кожа и
лабиринт
• РЕПТИЛИ -осетљиви на звучне
фреквенције од 70-2900 Hz
• ПТИЦЕ И СИСАРИ -чулни орган ухо:
спољашње, средње и унутрашње
Механорецептори
аудиорецептори
• Звучни таласи-
наизменично сабијање и
разређивање честица
ваздуха у правцу
простирања звука
(механичке осцилације)
• Звучни таласи су одређени својом
амлитудом (dB) и фреквенцијом (Hz)
• Наш мозак интерпретира аплитуду,
фреквенцију и трајање звучних
таласа и то је ЗВУК
• Просечно људско ухо чује звук
фреквенције од 20-20000 Hz
• БУКА – наша интерпретација
интензитета звука која је у функцији
амплитуде и изражава се у dB
Ушна
шкољка
Спољашњи
слушни
канал
Бубна опна
Пуж
Полукружни
канали
Еустахијева
туба
чекић
наковањ
узенгије
Овално окно
Округло
окно
• Спољашње ухо: ушна шкољка и спољашњи ушни канал
– Прикупљају звучне вибрације и управљају ка средњем уху
које се преносе на вибрирање бубне опне
• Средње ухо: бубна опна (на граници), слушне кошчице,
еустахијева туба
– Испуњено ваздухом
– Трансформација и амплификација – претварање и
појачавање вибрација ваздуха у механичке вибрације
кошчица које их даље преносе на овално и округло окно
• Унутрашње ухо: овално и округло окно (на граници);
коштани лабиринт- канали и шупљине; мембранозни
(кожни) лабиринт: пуж (слух); трем и полукружни
каналићи (равнотежа)
– Треперење узенгије изазива треперење еластичне мембране
овалног окна које изазива треперење перилимфе најпре у
вестибуларном, па у тимпаничном каналу
– Треперење перилимфе изазива треперење базиларне
мембране
– Трепљасте ћелије се тару о текторијалну мембрану и долази
до савијање трепљи што доводи до деполаризације мембране
и преношења сигнала до ушног нерва
1. Звучни таласи
се сударају са
бубном опном и
постају
вибрације
2. Енергија
звучних таласа
се преноси на
слушне кошчице
које вибрирају
3. Узенгија је
причвршћена за
мембрану
овалног отвора.
Вибрације ове
мембране се
претварају у
треперење
перилимфе
4. Треперење
перилимфе се
преноси на
ендолимфу и
текторијалну
мембрану. Трепљасте
ћелије се савијају и
ствара се електрични
сигнал и ослобађа се
НТ
5. НТ се
ослобађа на
сензорне
неуроне и
стварају се АП
који путују
кроз слушни
нерв до мозга
6. Енергија таласе се кроз
каналиће пужа шире поново у
средње ухо преко округлог окна
Коштани зид
пужа
Вестибуларни
канал (прилимфа)
Кохлеарни канал
(ендолимфа)
Тимпанични канал
(прилимфа)
Кортијев
орган
Базална
мембрана
Текторијална мембрана
Кортијев
орган
Текторијална
мембрана
Трепљасте
ћелије
Базална
мембрана
Покретање
текторијалне мембране
МЕХАНИЧКИ надражује
цилије на трепљастим
ћелијама
КохлеарниканалТимпаничниканал
Због резонатног кретања базиларне мембране цилије рецепторних
ћелија Кортијевог органа тару се о покровну мембрану
Савијање цилија у једном смеру доводи до деполаризације у
ћелијама којима припадају и надраживања завршетака слушног нерва
•Трем: два мехураста тела – ампуле
oСадржи рецепторно поље – трепљасте ћелије
oУроњени у пихтијасту масу са отолитима
oОтолити притискају трепљасте ћелије у
зависности од положаја тела
Отолити који се
крећу под утицајем
гравитације
Пихтијаста маса
Трепљасте
ћелије
Трем и полукружни
каналићи
Чуло равнотеже
• Приликом померања главе или тела померају се отолити и желатинозна
маса и мења се положај длачица чулних ћелија
• То даље доводи до промене фреквенције АП
• Они се шаљу у центре малог мозга и повратном информацијом до
ретикуларне формације можданог стабла и кичмене мождине и уколико
је потребно долази до корекције положаја тела или главе
Нервни путеви и обрада
Чуло вида
Помоћни делови ока
Капци
Обрве
Сузна
жлезда
Сузни
канал
Вежњача (коњуктива)
трепавице
Цилијарно
тело
Мишићна
влакна
Рожњача
(корнеа)
Дужица
(ирис)
Зеница
(пупила)
Предња
очна комора
Сочиво
Стакласто тело
(пихтијаста маса)
Задња очна
комора
Беоњача
(склера)
Судовњача
(хороидеа)
Мрежњача
(ретина)
Жута мрља
(фовеа)
Очни нерв
Слепа
мрља
Артерија и вена
ретине
Грађа очне јабучице
1. Беоњача – спољашња опна, која на предњем крају образује
провидну рожњачу;
2. Судовњача – богата крвним судовима; садржи пигменте који
не дозвољавају расипање светлости и претвара око у мрачну
комору
• на предњем крају образује дужицу (различито обојена) –
помоћу мишића регулише количину упадне светлости (мења
промер зенице – од 2 до 8 мм); помаже и при фокусирању
(сужава зеницу у корист овећања оштрине слике) при гледању
ближих предмета
• на средини има отвор – зеницу;
• иза дужице лежи очно сочиво; повезано мишићним влакнима
која му мењају облик
3. Мрежњача (ретина) –унутрашња опна; она је најсложенији
део ока; у њој се налазе чулне ћелије - фоторецепторе:
– највише их има у средини мрежњаче (на линији која пролази
кроз центар ока) на месту које се зове жута мрља – место
најоштријег вида.
– На месту где очни нерв излази из ока нема чулних елемената па
се то место назива слепа мрља.
Стварање слике на мрежњачи
objekat
сочиво мрежњача
Лик објекта на мрежњачи је:
-умањен
-изврнут
Очни нерв
Акомодација ока
• Када светлост стиже са
удаљених предмета,
зраци су паралелни и
преламају се у фокалној
тачки на мрежњачи
• Сочиво је пљоснатије
• Мишићи су опуштени
• Када светлост стиже са
блиских предмета,
зраци се преламају иза
фокалне тачке
• Сочиво је мора да
постане овалније
• То се постиже
грчењем мишића
Фоторецептори
штапићи
чепићи
Мрежњача
• 1. слој - Фоторецептори
(приближно 125.000.000)
– штапићи – одговорни за
разликовање светлости и таме;
код сисара су бројнији од чепића;
јако су осетљиви, довољно је
неколико фотона да би реаговали;
не разликују боје
– чепићи – одговорни за уочавање
боја и детаља предмета; 6-7
милиона; раде под јаким светлом;
три типа према томе да ли реагује
на црвену, плаву или зелену боју
(родопсин је у сваком везан за
други протеин)
• 2. слој – слој биполарних ћелија
• 3. слој – слој ганглијских неурона
чији аксони граде очни нерв
• Постоје још две врсте ћелија:
хоризонталне и амакрине које
модулирају конвергенцију сигнала
Биполарне
ћелије
Ганглијски
неурони Фоторецептори
Оптички нерв
чепићи штапићи
Амакрине
ћелије
хоризонталн
ећелије
Како видимо?
• Када светлост падне на штапиће, изазива
фотодисоцијацију видног пигмента
родопсина на ретинал (алдехид витамина
А) и протеин опсин;
• У мраку су отворени канали за Na, а при
дисоцијацији родопсина долази до њиховог
затварања и хиперполаризације мембране;
• Хиперполаризација изазива мање лучење
неуротрансмитера (глутамата) у синапсу са
биполарним ћелијама (која је иначе
инхибиторна);
• Биполарне ћелије се тако ексцитују и
преносе сигнале ганглијским ћелијама чији
неурони чине очни нерв
Видни пут
• Видни пут започиње од фоторецептора, са којих се
информације преносе на биполарне неуроне, па на
ганглијске ћелије;
• Аксони ганглијских ћелија образују II главени нерв који
напушта мрежњачу и очну јабучицу;
• Око 70% до 80 % оптичког нерва иде до таламуса где се
пут прекопчава, да би се завршио у примарној видној
кори великог мозга;
• Овај пут обезбеђује виђење предмета.
• Осталих 20%-30% влакана видног нерва одваја се од
главног видног пута и прекида се у горњим видним
квржицама средњег мозга.
• Ова влакна чине аферентне путеве видних рефлекса:
рефлекса пупиле (зеница) и рефлекса акомодације.
• Еферентни путеви ових рефлекса улазе у састав III
главеног нерва.
Оптичка
хијазма
Оптички
пут
Оптички
нерв Таламус
Средњи
мозак
Визуелни
кортекс
III главени нерв – сужавање
и ширење зенице
Уобичајене мане ока
• Далековидост
– Коригује се
конвексним
сочивима
• Кратковидост
– Коригује се
конкавним
сочивима
Литература
• Плећаш Б.- Приручник из
физиологије, Фармацеутски
факултет, Београд
• Гајтон и Хол- Медицинска
физиологија
• Радомир Коњевић, Гордана Цвијић,
Јелена Ђорђевић, Надежда
Недељковић – Биологија за III разред
гимназије природно-математичког
смера, ЗУНС, Београд

More Related Content

What's hot (20)

Prednji mozak
Prednji mozakPrednji mozak
Prednji mozak
 
Mali mozak
Mali mozakMali mozak
Mali mozak
 
Periferni nervni sistem
Periferni nervni sistemPeriferni nervni sistem
Periferni nervni sistem
 
Srce, krvni i limfni sudovi
Srce, krvni i limfni sudoviSrce, krvni i limfni sudovi
Srce, krvni i limfni sudovi
 
Veliki mozak
Veliki mozakVeliki mozak
Veliki mozak
 
17. Funkcionalne odlike cns divergencija, konvergencija, lancane veze
17. Funkcionalne odlike cns divergencija, konvergencija, lancane veze17. Funkcionalne odlike cns divergencija, konvergencija, lancane veze
17. Funkcionalne odlike cns divergencija, konvergencija, lancane veze
 
Prednji mozak
Prednji mozakPrednji mozak
Prednji mozak
 
Nervni sistem čoveka
Nervni sistem čovekaNervni sistem čoveka
Nervni sistem čoveka
 
Kičmena moždina
Kičmena moždinaKičmena moždina
Kičmena moždina
 
Razviće biljaka
Razviće biljakaRazviće biljaka
Razviće biljaka
 
Uvod u neurofiziologiju
Uvod u neurofiziologijuUvod u neurofiziologiju
Uvod u neurofiziologiju
 
Građa moždanog stabla
Građa moždanog stablaGrađa moždanog stabla
Građa moždanog stabla
 
Receptorno-efektorni sistem
Receptorno-efektorni sistemReceptorno-efektorni sistem
Receptorno-efektorni sistem
 
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistemCentralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
 
Teorija evolucije
Teorija evolucijeTeorija evolucije
Teorija evolucije
 
Srce
SrceSrce
Srce
 
Fiziologija zivotinja uvod 2016
Fiziologija zivotinja   uvod 2016Fiziologija zivotinja   uvod 2016
Fiziologija zivotinja uvod 2016
 
8. Celijske deobe amitoza i mitoza
8. Celijske deobe amitoza i mitoza8. Celijske deobe amitoza i mitoza
8. Celijske deobe amitoza i mitoza
 
Čulni sistem čoveka
Čulni sistem čovekaČulni sistem čoveka
Čulni sistem čoveka
 
Opsta neurologija
Opsta neurologijaOpsta neurologija
Opsta neurologija
 

Viewers also liked (10)

Informacioni molekuli
Informacioni molekuliInformacioni molekuli
Informacioni molekuli
 
Nukleinske kiseline 2016 djs
Nukleinske kiseline 2016 djsNukleinske kiseline 2016 djs
Nukleinske kiseline 2016 djs
 
Logo simbolizam boja
Logo simbolizam bojaLogo simbolizam boja
Logo simbolizam boja
 
Zbirka ljubica lalić
Zbirka ljubica lalićZbirka ljubica lalić
Zbirka ljubica lalić
 
Ekologija čovekovih predaka
Ekologija čovekovih predakaEkologija čovekovih predaka
Ekologija čovekovih predaka
 
Transpiracija
TranspiracijaTranspiracija
Transpiracija
 
Imunski sistem i vakcinacija
Imunski sistem i vakcinacijaImunski sistem i vakcinacija
Imunski sistem i vakcinacija
 
Alge
AlgeAlge
Alge
 
Autonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistemAutonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistem
 
Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017
 

Similar to Cula 2017

Čulni sistem-ponavljanje
Čulni sistem-ponavljanjeČulni sistem-ponavljanje
Čulni sistem-ponavljanjeEna Horvat
 
25. Sistem culnih organa
25. Sistem culnih organa25. Sistem culnih organa
25. Sistem culnih organaltixomir
 
Чула и рецептори
Чула и рецепториЧула и рецептори
Чула и рецепториVioleta Djuric
 
Чулни органи коже
Чулни органи кожеЧулни органи коже
Чулни органи кожеReljaSokolov
 
Fiziološka akustika, frekvenc. i dinamički opseg čujnosti
Fiziološka akustika, frekvenc. i dinamički opseg čujnostiFiziološka akustika, frekvenc. i dinamički opseg čujnosti
Fiziološka akustika, frekvenc. i dinamički opseg čujnostiМилица Првуловић
 
put-nervnog-impulsa.pptsfsfsfsfsfsfsfsfsfsf
put-nervnog-impulsa.pptsfsfsfsfsfsfsfsfsfsfput-nervnog-impulsa.pptsfsfsfsfsfsfsfsfsfsf
put-nervnog-impulsa.pptsfsfsfsfsfsfsfsfsfsfRadzaMaharadza1
 
Nervni sistem i cula ppt
Nervni sistem i cula pptNervni sistem i cula ppt
Nervni sistem i cula pptedinadina
 
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistemltixomir
 
Organskii osnovi
Organskii osnoviOrganskii osnovi
Organskii osnoviruzica89
 
Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"
Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"
Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"Profpsiholog
 
Нервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош ДацевићНервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош ДацевићVioleta Djuric
 
централни нервни систем
централни нервни системцентрални нервни систем
централни нервни системMaja Simic
 

Similar to Cula 2017 (20)

Čulni sistem-ponavljanje
Čulni sistem-ponavljanjeČulni sistem-ponavljanje
Čulni sistem-ponavljanje
 
25. Sistem culnih organa
25. Sistem culnih organa25. Sistem culnih organa
25. Sistem culnih organa
 
Чула и рецептори
Чула и рецепториЧула и рецептори
Чула и рецептори
 
Чула
ЧулаЧула
Чула
 
Чулни органи коже
Чулни органи кожеЧулни органи коже
Чулни органи коже
 
Fiziološka akustika, frekvenc. i dinamički opseg čujnosti
Fiziološka akustika, frekvenc. i dinamički opseg čujnostiFiziološka akustika, frekvenc. i dinamički opseg čujnosti
Fiziološka akustika, frekvenc. i dinamički opseg čujnosti
 
put-nervnog-impulsa.pptsfsfsfsfsfsfsfsfsfsf
put-nervnog-impulsa.pptsfsfsfsfsfsfsfsfsfsfput-nervnog-impulsa.pptsfsfsfsfsfsfsfsfsfsf
put-nervnog-impulsa.pptsfsfsfsfsfsfsfsfsfsf
 
Nervni sistem i cula ppt
Nervni sistem i cula pptNervni sistem i cula ppt
Nervni sistem i cula ppt
 
Organske osnove psihickog zivota
Organske osnove psihickog zivotaOrganske osnove psihickog zivota
Organske osnove psihickog zivota
 
4. Čula
4. Čula4. Čula
4. Čula
 
нервни систем.
нервни систем.нервни систем.
нервни систем.
 
čUlo sluha i ravnoteže
čUlo sluha i ravnotežečUlo sluha i ravnoteže
čUlo sluha i ravnoteže
 
Чулни систем човека
Чулни систем човекаЧулни систем човека
Чулни систем човека
 
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem
 
Nervni sistem uvod
Nervni sistem   uvodNervni sistem   uvod
Nervni sistem uvod
 
Organskii osnovi
Organskii osnoviOrganskii osnovi
Organskii osnovi
 
Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"
Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"
Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"
 
Нервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош ДацевићНервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош Дацевић
 
централни нервни систем
централни нервни системцентрални нервни систем
централни нервни систем
 
Čulni sistem
Čulni sistemČulni sistem
Čulni sistem
 

More from Ljubica Lalić Profesorski Profil

More from Ljubica Lalić Profesorski Profil (19)

Populaciona genetika
Populaciona genetikaPopulaciona genetika
Populaciona genetika
 
Krvne grupe
Krvne grupeKrvne grupe
Krvne grupe
 
Regulacija fotosinteze c4 i cam
Regulacija fotosinteze   c4 i camRegulacija fotosinteze   c4 i cam
Regulacija fotosinteze c4 i cam
 
Oksidativni metabolizam
Oksidativni metabolizamOksidativni metabolizam
Oksidativni metabolizam
 
Upijanje vode putem korena
Upijanje vode putem korenaUpijanje vode putem korena
Upijanje vode putem korena
 
Poreklo i evolucija čoveka
Poreklo i evolucija čovekaPoreklo i evolucija čoveka
Poreklo i evolucija čoveka
 
Paleobiologija 2 lj 2015
Paleobiologija 2 lj 2015Paleobiologija 2 lj 2015
Paleobiologija 2 lj 2015
 
Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015
 
Mehanizmi nasledjivanja 2014
Mehanizmi nasledjivanja 2014Mehanizmi nasledjivanja 2014
Mehanizmi nasledjivanja 2014
 
Od genadoeugenike pms 2017
Od genadoeugenike pms 2017Od genadoeugenike pms 2017
Od genadoeugenike pms 2017
 
Molekularna biologija pms 2014
Molekularna biologija pms 2014Molekularna biologija pms 2014
Molekularna biologija pms 2014
 
Reakcije glikolize i krebsovog ciklusa
Reakcije glikolize i  krebsovog ciklusaReakcije glikolize i  krebsovog ciklusa
Reakcije glikolize i krebsovog ciklusa
 
Znacaj vode za biljku
Znacaj vode za biljkuZnacaj vode za biljku
Znacaj vode za biljku
 
Ekologija - osnovni pojmovi
Ekologija - osnovni pojmoviEkologija - osnovni pojmovi
Ekologija - osnovni pojmovi
 
Chordata 1
Chordata 1Chordata 1
Chordata 1
 
организација животиња
организација животињаорганизација животиња
организација животиња
 
Genetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelima
Genetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelimaGenetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelima
Genetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelima
 
Bolesti pluća
Bolesti plućaBolesti pluća
Bolesti pluća
 
Bakterije
BakterijeBakterije
Bakterije
 

Cula 2017

  • 2.
  • 4. Рецептори • Специјализоване нервне или епителијалне ћелије које обавештавају организам о стању средине у којој се налази • Улоге рецептора су: – Откривање и пријем промена у спољашњој и унутрашњој средини – Претварање енергије промена (дражи) у нервни импулс – једини сигнал који је разумљив нервном систему
  • 5. Подела рецептора • По грађи: – Слободни нервни завршеци – Примарне чулне ћелије (епителне ћелије које и примају и преносе драж; чуло вида и мириса) – Секундарне чулне ћелије (само региструју драж, не преносе; слух, укус) • По месту деловања: – Екстероцептори– примају дражи из спољашње средине – Интероцептори – примају дражи из унутрашње средине
  • 6.
  • 7. Подела према природи дражи (физиолошка диспозиција) • Механорецептори – притисак, додир, истезање, покрет, звук – за притисак: у кожи; Пачинијева телашца (јачи), Меркелове ћелије (додир, слабији притисак); – за додир: у кожи; Хербстова и Мајснерова телашца, – статички – у вестибуларном апарату унутрашњег уха; равнотежа, положај тела у простору – аудиорецептори – у кохлеи унутрашњег уха; слушни – У мишићима: мишићна вретена, Голџијев тетивни орган – инфундибуларни орган – код риба, дубина – бочни органи – код риба; покрети и струјање воде – Артеријски притисак – барорецептори каротидних синуса и аорте • Хеморецептори – олфакторни (мирис); густативни (укус); артеријски кисеоник (аортина и каротидна телашца); осмоларност (хипоталамус); угљен-диоксид у крви (продужена мождина и аортина и каротидна телашца); глукоза, аминокиселине и масне киселине у крви (хипоталамус) • Терморецептори – у кожи; Краузерова (хладно) и Руфинијеова телашца (топло) • Фоторецептори – у мрежњачи ока; штапићи и чепићи • Електрорецептори • Ноциоцептори – рецептори за бол
  • 8. • Драж, надражај, стимулус – свака промена у унутрашњој и спољашњој средини • Подпражни стимулус– промене средине мањег интензитета од прага дражи • Пражни стимулус – најмањи интензитет промена спољашње средине који изазива реакцију рецептора • Ефикасна драж – драж која активира рецептор. Има одређену јачину, одвија се довољно брзо и траје неко време • Адекватна драж – рецептори су спесијализовани за одређену врсту дражи и за њу имају изузетно низак праг • Рецептори реагују и на неадекватне дражи, али праг је знатно виши него за адекватну драж и осећаји су бесмислени (око реагује на ударац али се добијају бесмислене светлосне сензације)
  • 9. • Како постајемо свесни јачине и природе стимулуса? • Интензитет (јачина) стимулуса – у зависности од јачине стимулуса, мења се фреквенција тј. број нервних импулса у јединици времена (шифра фреквенције) • Природа стимулуса – специфични сензитивни пут сваког чулног органа и рецептора који га повезује са одређеном зоном сензитивне коре великог мозга (шифра обележених линија)
  • 10. • Адаптација је својство рецептора да, при примени дуготрајног надражаја константне јачине, долази до гашење акционог потенцијала. – Чуло мириса – Чуло додира
  • 11. • Стимулуси које процесуирамо на свесном нивоу: – Специјална чула: • Вид • Слух • Укус • Мирис • Равнотежа – Соматска чула: • Додир • Температура • Бол • Свраб • Проприоцепција • Стимулуси које процесуирамо на подсвесном нивоу: – Соматски стимулуси: • Дужина и напетост мишића • Проприоцепција – Висцерални стимулуси: • Крвни притисак • Надимање гастроинтестиналног тракта • Концентрација шећера у крви • Унутрашња температура тела • Осмоларност телесних течности • Ширење плућа • pH цереброспиналне течности • pH и концентрација кисеоника у крви
  • 12. Меркелове ћелије - Сталан притисак и текстура Руфинијеова телашца – истезање коже Пачинијева телашца - вибрације Краусерова телашца Слободни нервни завршеци - Температура и бол Мајснерова телашца – брзи и директни покрети Кожа као чулни орган
  • 13. • Притисак и додир – Инкапсулирани специфичан нервни завршеци • капсула садржи течност и заправо повећање притиска течности утиче на нервни завршетак) – Најгушћи • на врховима прстију • језику • уснама • врату – Најмање их има на леђима – У горњем дермису се налазе Мајснерова телашца - рецептори додира који детектују лагани притисак. – Близу корена дермиса се налазе Пачинијева телашца, која реагују на велики притисак.
  • 14. • Терморецептори – Специјализоване нервне ћелије – За хладно – • одмах испод епидермиса • Најраспрострањенији на леђима – За топло - • у дермису • најраспрострањенији на уснама и образима • Налазе се и у хипоталамусу, где региструју температуру крви
  • 15. • Ноциоцептори – за бол – Слободни нервни завршеци – Осетљиви на хемијске, механичке и топлотне дражи – Стимулус слабијег интензитета изазива осећај свраба
  • 16. Хеморецептори Густаторна квржица Помоћне ћелије Рецепторне ћелије Густаторни нерв Олфакторни (мирисни) нерв Мирисни рецептори Молекули мирисних материја Молекули хране
  • 17. Еволутивно, укус хране указује на квалитет: Слатко – богато угљеним хидратима - енергија Слано – јони Na – осмотска равнотежа Кисело – јони Н – опасност Горко – отровне материје Умами – L-глутамат – пријатан укус месних прерађевина и сосова, ферментисани производи (зрео парадајз, соја сос, сиреви, риба, шкољке...) Чуло укуса • Хеморецептори • Код кичмењака – слузокожа језика и ждрела • Хемијске супстанце растворене у води или пљувачци • Специјализоване ћелије са трепљама – Немају аксоне, остварују везу са сензитивним нервима – Век трајања – 10 дана • Смештене у густаторне квржице • Из чула укуса импулси се преносе до можданог стабла, таламуса и доње ивице постцентралне вијуге
  • 18. Чуло мириса • Хеморецептори • Хемијске дражи материја у гасовитом стању • Код бескичмењака на пипцима • Код кичмењака у горњем делу носне дупље, трепље рецептора уроњене у мукозну материју • Рецептори и примају и преносе до мирисног центра (булбуса) у фронталном кортексу, а даље иду до хипоталамуса, таламуса, хипокампуса • Брзо се адаптирају
  • 19. Чуло слуха и равнотеже • Инсекти - Тимпанални органи- проширене трахеје са једном или две мембране • ВОДЕНИ КИЧМЕЊАЦИ -бочна линија (промене притиска водене масе), кожа и лабиринт • РЕПТИЛИ -осетљиви на звучне фреквенције од 70-2900 Hz • ПТИЦЕ И СИСАРИ -чулни орган ухо: спољашње, средње и унутрашње
  • 21. • Звучни таласи- наизменично сабијање и разређивање честица ваздуха у правцу простирања звука (механичке осцилације) • Звучни таласи су одређени својом амлитудом (dB) и фреквенцијом (Hz) • Наш мозак интерпретира аплитуду, фреквенцију и трајање звучних таласа и то је ЗВУК • Просечно људско ухо чује звук фреквенције од 20-20000 Hz • БУКА – наша интерпретација интензитета звука која је у функцији амплитуде и изражава се у dB
  • 23. • Спољашње ухо: ушна шкољка и спољашњи ушни канал – Прикупљају звучне вибрације и управљају ка средњем уху које се преносе на вибрирање бубне опне • Средње ухо: бубна опна (на граници), слушне кошчице, еустахијева туба – Испуњено ваздухом – Трансформација и амплификација – претварање и појачавање вибрација ваздуха у механичке вибрације кошчица које их даље преносе на овално и округло окно • Унутрашње ухо: овално и округло окно (на граници); коштани лабиринт- канали и шупљине; мембранозни (кожни) лабиринт: пуж (слух); трем и полукружни каналићи (равнотежа) – Треперење узенгије изазива треперење еластичне мембране овалног окна које изазива треперење перилимфе најпре у вестибуларном, па у тимпаничном каналу – Треперење перилимфе изазива треперење базиларне мембране – Трепљасте ћелије се тару о текторијалну мембрану и долази до савијање трепљи што доводи до деполаризације мембране и преношења сигнала до ушног нерва
  • 24. 1. Звучни таласи се сударају са бубном опном и постају вибрације 2. Енергија звучних таласа се преноси на слушне кошчице које вибрирају 3. Узенгија је причвршћена за мембрану овалног отвора. Вибрације ове мембране се претварају у треперење перилимфе 4. Треперење перилимфе се преноси на ендолимфу и текторијалну мембрану. Трепљасте ћелије се савијају и ствара се електрични сигнал и ослобађа се НТ 5. НТ се ослобађа на сензорне неуроне и стварају се АП који путују кроз слушни нерв до мозга 6. Енергија таласе се кроз каналиће пужа шире поново у средње ухо преко округлог окна
  • 25. Коштани зид пужа Вестибуларни канал (прилимфа) Кохлеарни канал (ендолимфа) Тимпанични канал (прилимфа) Кортијев орган Базална мембрана Текторијална мембрана
  • 26. Кортијев орган Текторијална мембрана Трепљасте ћелије Базална мембрана Покретање текторијалне мембране МЕХАНИЧКИ надражује цилије на трепљастим ћелијама КохлеарниканалТимпаничниканал Због резонатног кретања базиларне мембране цилије рецепторних ћелија Кортијевог органа тару се о покровну мембрану Савијање цилија у једном смеру доводи до деполаризације у ћелијама којима припадају и надраживања завршетака слушног нерва
  • 27. •Трем: два мехураста тела – ампуле oСадржи рецепторно поље – трепљасте ћелије oУроњени у пихтијасту масу са отолитима oОтолити притискају трепљасте ћелије у зависности од положаја тела Отолити који се крећу под утицајем гравитације Пихтијаста маса Трепљасте ћелије Трем и полукружни каналићи Чуло равнотеже
  • 28. • Приликом померања главе или тела померају се отолити и желатинозна маса и мења се положај длачица чулних ћелија • То даље доводи до промене фреквенције АП • Они се шаљу у центре малог мозга и повратном информацијом до ретикуларне формације можданог стабла и кичмене мождине и уколико је потребно долази до корекције положаја тела или главе
  • 32. Цилијарно тело Мишићна влакна Рожњача (корнеа) Дужица (ирис) Зеница (пупила) Предња очна комора Сочиво Стакласто тело (пихтијаста маса) Задња очна комора Беоњача (склера) Судовњача (хороидеа) Мрежњача (ретина) Жута мрља (фовеа) Очни нерв Слепа мрља Артерија и вена ретине Грађа очне јабучице
  • 33. 1. Беоњача – спољашња опна, која на предњем крају образује провидну рожњачу; 2. Судовњача – богата крвним судовима; садржи пигменте који не дозвољавају расипање светлости и претвара око у мрачну комору • на предњем крају образује дужицу (различито обојена) – помоћу мишића регулише количину упадне светлости (мења промер зенице – од 2 до 8 мм); помаже и при фокусирању (сужава зеницу у корист овећања оштрине слике) при гледању ближих предмета • на средини има отвор – зеницу; • иза дужице лежи очно сочиво; повезано мишићним влакнима која му мењају облик 3. Мрежњача (ретина) –унутрашња опна; она је најсложенији део ока; у њој се налазе чулне ћелије - фоторецепторе: – највише их има у средини мрежњаче (на линији која пролази кроз центар ока) на месту које се зове жута мрља – место најоштријег вида. – На месту где очни нерв излази из ока нема чулних елемената па се то место назива слепа мрља.
  • 34. Стварање слике на мрежњачи objekat сочиво мрежњача Лик објекта на мрежњачи је: -умањен -изврнут Очни нерв
  • 35. Акомодација ока • Када светлост стиже са удаљених предмета, зраци су паралелни и преламају се у фокалној тачки на мрежњачи • Сочиво је пљоснатије • Мишићи су опуштени • Када светлост стиже са блиских предмета, зраци се преламају иза фокалне тачке • Сочиво је мора да постане овалније • То се постиже грчењем мишића
  • 37. Мрежњача • 1. слој - Фоторецептори (приближно 125.000.000) – штапићи – одговорни за разликовање светлости и таме; код сисара су бројнији од чепића; јако су осетљиви, довољно је неколико фотона да би реаговали; не разликују боје – чепићи – одговорни за уочавање боја и детаља предмета; 6-7 милиона; раде под јаким светлом; три типа према томе да ли реагује на црвену, плаву или зелену боју (родопсин је у сваком везан за други протеин) • 2. слој – слој биполарних ћелија • 3. слој – слој ганглијских неурона чији аксони граде очни нерв • Постоје још две врсте ћелија: хоризонталне и амакрине које модулирају конвергенцију сигнала Биполарне ћелије Ганглијски неурони Фоторецептори Оптички нерв чепићи штапићи Амакрине ћелије хоризонталн ећелије
  • 38. Како видимо? • Када светлост падне на штапиће, изазива фотодисоцијацију видног пигмента родопсина на ретинал (алдехид витамина А) и протеин опсин; • У мраку су отворени канали за Na, а при дисоцијацији родопсина долази до њиховог затварања и хиперполаризације мембране; • Хиперполаризација изазива мање лучење неуротрансмитера (глутамата) у синапсу са биполарним ћелијама (која је иначе инхибиторна); • Биполарне ћелије се тако ексцитују и преносе сигнале ганглијским ћелијама чији неурони чине очни нерв
  • 39. Видни пут • Видни пут започиње од фоторецептора, са којих се информације преносе на биполарне неуроне, па на ганглијске ћелије; • Аксони ганглијских ћелија образују II главени нерв који напушта мрежњачу и очну јабучицу; • Око 70% до 80 % оптичког нерва иде до таламуса где се пут прекопчава, да би се завршио у примарној видној кори великог мозга; • Овај пут обезбеђује виђење предмета. • Осталих 20%-30% влакана видног нерва одваја се од главног видног пута и прекида се у горњим видним квржицама средњег мозга. • Ова влакна чине аферентне путеве видних рефлекса: рефлекса пупиле (зеница) и рефлекса акомодације. • Еферентни путеви ових рефлекса улазе у састав III главеног нерва.
  • 41. Уобичајене мане ока • Далековидост – Коригује се конвексним сочивима • Кратковидост – Коригује се конкавним сочивима
  • 42. Литература • Плећаш Б.- Приручник из физиологије, Фармацеутски факултет, Београд • Гајтон и Хол- Медицинска физиологија • Радомир Коњевић, Гордана Цвијић, Јелена Ђорђевић, Надежда Недељковић – Биологија за III разред гимназије природно-математичког смера, ЗУНС, Београд