2. Изворе филозофије треба разликовати од
временског почетка филозофије.
Филозофија настаје из доколице али које су
побуде које човека нагоне на филозофска
питања?
3.
4. Већ су Платон и Аристотел запазили
да се филозофија јавља са чуђењем.
Знатижеља је, тврди Аристотел,
подстакла прве мислиоце на
филозофско посматрање живота.
Сваки се човек у почетку чуди да су
ствари оно што јесу.
5. Савремени филозоф Блох каже да
са чуђењем још и данас почиње
оно што је у нама најбоље.
Деца питају "зашто је нешто" а не
"ништа"? Њима је природно да тако
питају, али је и код њих такво стање
краткотрајно.
Касније оно постаје све ређе, па је зато
смешније и драгоценије.
6.
7. Осим чуђења савремени немачки
филозоф Јасперс наводи још два
мотива филозофије.
Као извор филозофских питања
јавља се сумња и стална
потресеност, страх људског бића.
8. Из чуђења произилази питање и
сазнање, из сумње у оно сазнато
произилази критичко преиспитивање и
извесност, а из потресености, из страха
човека и свести о својој изгубљености
произилази питање о себи самом.
Извор филозофирања налази се уИзвор филозофирања налази се у
чуђењу, у сумњи, у свести очуђењу, у сумњи, у свести о
изгубљеностиизгубљености.
9.
10. Чуђење, сумња и потресеност не исцрпљују
оно што нас покреће у филозофирању.
Њихов услов је права комуникација у којој се
по Јасперсу, постиже сврха филозофије.
Комуникација значи повезивање и истинско
разумевање људи међу собом.
Зато свака филозофија и тежи да буде
саопштена, да буде саслушана.
11. Самостални извор филозофског мишљења
савременог човека коначно је и свакодневни
живот човека у научно-технички
организованом свету.
12. Постоје различити нефилозофски начини
приступа свету, нпр. уметност и религија.
Свако је суочен са својим судбинским
положајем у свету, али га свако не мора
разумети и тумачити филозофски.
13. Ипак макар једном у животу, макар и против
своје воље, човек се нађе суочен са својим
судбинским положајем у свету, тражећи
одговор на прва и последња питања: Одакле,
Где и Чему?
Нико та питања не може мимоићи, па ако их
потискује или одлаже да се суочи са њима,
она га прогоне као судбина која сваког
сустиже ма како узмицао и камо се год
скривао.
14. Никола Абањано сматра да
филозофија извире из суштине
човековог бића, а та суштина је
коначност и ограниченост.
Зато је филозофија блиска свим
људима и занима све људе.
15. Филозофија није привилегија филозофа
она је задатак човека с обзиром на
његово ограничено стање као човека.
Али се тај задатак не мора нужно
остварити једино у филозофији,
он се може остварити и у вери, у
деловању или у уметности.
16. ФИЛОЗОФИЈА ЗНАЧИ - БИТИ НА ПУТУ
ЊЕНА СУ ПИТАЊА БИТНИЈА ОД ЊЕНИХ
ОДГОВОРА
СВАКИ СЕ ОДГОВОР ПОНОВО ПРЕТВАРА У
НОВО ПИТАЊЕ.
