L173 - Filozofija - Aristotel - Nikoleta Stevanović - Verica Krstić

1. ARISTOTELOV ETICKI PRINCIP
Poreklo
Aristotel je bio trackog porekla,rodi se 384/3.g.p.n.e.. Njegovo rodjenje i mladost padaju
u vreme kada se Makedonija razvila u zemlju misije.Njegov otac,Nikomah,pripadao je
starijoj lekarskoj porodici,ogranku lekarske skole Asklepijada u kojoj je lekarsko znanje
prelazilo sa oca na sina.Bio je licni lekar i poverljiva licnost makedonskog kralja
Aminte,Filipova oca.
Osnivač Liceja
Godine 335. otvorio je u Likeju,vezbazistu posvecenom bogu Apolonu,svoju
vlastitu skolu,ciji su temelji postavljeni vec ranije u Akademskoj filijali u Asu,a potom
u Mitileni.Kao akademija I ta skola bila je organizovana kako religiozno udruzenje s
kultom Muza,ali je Aristotel od nje napravio naucnu organizaciju ,koja je bila
savrsenija od Platonove Akademije.Drzana su dva predavanja:
1.Jutarnja-za one koji su se posvetili filozofiji i nauci;
2.Vecernja-za one koji su se interesovali za discipline izvan filozofije,narocito za
besednistvo.
Etičko učenje
Aristotel produzuje sistem svog ucitelja ,te i s njime ima zajednickih crta,ali se
umnogome razlikuje sa njim.Glavne osobine kojim se enjegovo eticko glediste razlikuje
od Platonovog jesu:
1. realizam
2. racionalizam
3. imanentizam
4. energizam
• Realizam - Aristotel ne prima Platonovo ucenje o idejama I zamera mu sto ideje
shvataju kao bica odvojena od pojedinacnih stvari. Dok Platon ne moze da prevazidje
dualizam ideje I stvarnosti,kod Aristotela ideja I stvarnostsi jedno.Izmedju njih ne postoji

2. sam harmonija nego I istovetnost.Platonsko odvajanje stvarnosti znaci za njega
nepotrebno odvajanje stvari..
• Racionalizam-Aristotel svoje eticko ucenje osniva na bioloskom iskustvu I
najfinijim zapazanjima iz bogate stvarnosti moralnog sveta.Iskustvo I razum,idnukcija I
dedukcija,spajaju se u njegovom stoickom ucenju tako da se I one uzajamno
prozimaju.Kad govori o efektima I neobuzdanim strastima on prilazi sa gledista
psihoanaliticara.I kao pravi priodnjak saopstava sasvim monstruozne slutnje iz zivota.
• Imanentizam - Trece glavno obelezje Aristotelovog ucenja.Sa celokupnom
helenskom filozofijom deli uverenje da od coveka samoga,zavisi da li ce postati
srecan,od njega samoga zavisi da li ce postici vrlinu ili ne.Covek izgradjuje svoj zivotni
polozaj I kuje svoju srecu,koju spoljasnje zivotne prilike mogu da ometaju,doduse I da
unapredjuju ali je ne mogu stvarati ili unistiti. Imanentizam njegove etike sastoji se u
tvrdjenju da teziste covekove srece lezi u samom coveku I da je moralna licnost ‘’sama
sebi zakon,pravilo I mera’’ za istinu.’’Moralan covek je samo onaj koji se boji samog
sebe,koji je samom sebi najvisi sudija,koji je samom sebi najvisi zakon’’.
• Energizam-Shvatanje da za etiku nije glavna stvar saznanje vrline nego moralno
delalje,moralno delo,moralan zivot.Predmet njegovog izucavanja su ljudske radnje I nije
saznanje nego delanje(ostvarivanje) krajni cilj etike.
Nevena Stojković, učenica Aleksinačke gimnazije