3. 1. Судови по квантитету
• Овим судовима одређујемо количину коју
изричемо субјектом, тј. мислимо све или
само неке
• универзални, општи
• партикуларни, посебни и
• сингуларни, појединачни.
4. Судови по квантитету
• Универзалним судом, субјекат мислимо у
целом обиму:
• Сви ученици су присутни; Ниједан кит није риба
• Сви С су П ; Ниједно С није П
С П
С П
5. Судови по квантитету
• партикуларним судом тврдимо да предикат
припада само једном делу субјекта.
• Неки инсекти су отровни ;
• Неки С су П
• Неки возови нису путнички
• Неки С нису П
С П
С П
С
С
6. Судови по квантитету
• У сингуларним судовима, субјекат је појам
појединачног бића, предмета, појаве.
• (субјекат у свом обиму има само једног
члана)
• Сократ је филозоф
• С је П С П
7. 2. Судови по квалитету
• Овим судовима потврђујемо или поричемо
везу између субјекта и предиката.
• Делимо их на:
• афирмативне, потврдне
• негативне, одречне и
• лимитативне, бесконачне.
8. Судови по квалитету
• Афирмативни судови потврђују везу
субјекта и предиката
• Сви сисари су кичмењаци
СУБЈЕКСУБЈЕКААТТ КОПУЛАКОПУЛА ПРЕДИКАТПРЕДИКАТ
9. Судови по квалитету
• Негативни судови поричу (негирају) везу
субјекта и предиката
• Ниједан сисар није инсект
СУБЈЕКСУБЈЕКААТТ КОПУЛАКОПУЛА ПРЕДИКАТПРЕДИКАТ
10. Судови по квалитету
• Лимитативни судови имају афирмативну
копулу, али негативан предикат.
• Раскрсница је непрегледна
СУБЈЕКСУБЈЕКААТТ КОПУЛАКОПУЛА ПРЕДИКАТПРЕДИКАТ
11. Комбинована подела по
квантитету и квалитету
• Универзално-афирмативни:
Сви С су П, С а П , „а",
• Партикуларно-афирмативни:
Нeки С су П , С i П , „i“
• Универзално-негативни:
Ниједан Сније П, Се П , ,,е"
• Партикуларао-негативни:
Неки С нису П, СоП , „о ".
14. Одречна копула
Nego (одричем)
Ниједан С није П С e П
Неки С нису П С o П
СВИ / НИЈЕДАН – универзални квантификатор
НЕКИ – партикуларни квантификатор
16. 3. Судови по релацији
• категорички,
• хипотетички и
• дисјунктивни
17. Судови по релацији
категорички
• Судове у којима повезаност субјекта и предиката
није ничим условљена називамо категоричким
(грч. од катхегорикос - који изриче, тврди).
• Њихова општа форма је:
• С јесте П (С а П)
односно,
• С није П (С е П)
18. 3. Судови по релацији
хипотетички
• Судове у којима је однос између субјекта и
предиката нечим условљен називамо
хипотетичким.
• Њихова општа форма гласи:
"Ако је АБ, онда је ВГ".
АНТЕЦЕДЕНС
(УЗРОЧНИК)
КОНСЕКВЕНС
(ПОСЛЕДИЦА)
19. 3. Судови по релацији
дисјунктивни
• Судовима којим исказујемо везу два
предиката са једним субјектом и судове у
којима предикат се повезујемо са једним од
два наведена субјекта, називамо
дисјунктивним.
20. 3. Судови по релацији
дисјунктивни
• Први суд можемо схематски приказати помоћу
,,С је П1 или П2", - Ајвар је љут или благ
• други помоћу
„С1 или С2 је П". - Петар или Марко је кувар
21. 4. Судови по модалитету
• проблематички,
• асерторички и
• аподиктички.
22. 4. Судови по модалитету
проблематички
• Судове у којима се одређена веза између
субјекта и предиката поставља само као
могућа или вероватна називамо
проблематичким.
У таквим судовима запажамо реч можда или
вероватно.
• Примери:
• Милан је можда стигао.
• Он се вероватно сада одмара.
23. 4. Судови по модалитету
асерторички
• Асерторичким судовима исказујемо да
нешто јесте тако како исказујемо ( премда
не мора нужно бити тако)
Пример:
“Дан је сунчан” ; “Јелена јe врeдна”
Субјекат и предикат у овим судовима нису
у нужној вези. Они могу, али не морају
увек бити у вези.
24. 4. Судови по модалитету
аподиктички
• Судове којима тврдимо да нешто нужно јесте
(мора бити) онако како јесте називамо
аподиктичким.
• Примери:
• „Све живо мора умрети" и
• „Гвожђе нужно тоне".
• Реч „мора" у првом суду и реч „нужно" у другом суду имају
сличну функцију. Оне кажу да исказани однос између субјекта
и предиката у овим судовима заиста постоји и да је нужно
онакав какав јесте.