НАУЧНЕ ХИПОТЕЗЕ, ЗАКОНИ И

1. НАУЧНЕ ХИПОТЕЗЕ,
ЗАКОНИ И
НАУЧНЕ ТЕОРИЈЕ

2. НАУЧНЕ ХИПОТЕЗЕ, ЗАКОНИ И НАУЧНЕ ТЕОРИЈЕ
• Свако истраживање почиње питањем - проблемом или
тешкоћом, који могу бити практичне или теоријске природе.
• Разматрање проблема води ка неком претпостављеном
могућем решењу.

3. НАУЧНЕ ХИПОТЕЗЕ, ЗАКОНИ И НАУЧНЕ ТЕОРИЈЕ
• Пре кретања у испитивање и могуће решење – постоји
фундаментална претпоставка о томе да је свет логички
уређен – односно да у њему владају закони логике – иначе би
истраживање било узалудно....

4. НАУЧНЕ ХИПОТЕЗЕ, ЗАКОНИ И НАУЧНЕ ТЕОРИЈЕ
• Претпоставке – којима после уоченог проблема започиње научно
истраживање - ХИПОТЕЗЕ / теорија која још није доказана
• Задовољавајуће решење је циљ или функција истраживања –
хипотеза треба да представља откриће везе, правилности међу
чињеницама (нарочито законитих)....

5. НАУЧНЕ ХИПОТЕЗЕ, ЗАКОНИ И НАУЧНЕ ТЕОРИЈЕ
• Хипотеза је пробно замишљено, могућно и проверљиво решење
одређеног проблема.
• Хипотезе се унапред узимају као истините мада њихову истинитост
тек треба доказати...

6. Врсте хипотеза
• Прелиминарна – општа, неодређена, провизорна, претходна.
Атомска хипотеза нпр.
• Радна хипотеза – не решава проблем али је релативно најбоља
основа за даље истраживање...
* Хипотеза о флогистону нпр – материји која омогућава сагоревање...

7. Врсте хипотеза
• Фиктивна хипотеза - нереална хипотеза
• Хипотеза о постојању савршеног друштва.
• Помоћна хипотеза – Када, основна, главна хипотеза није
довољна...

8. Логички услови ваљаности хипотеза
• Проверљивост – одговарајуће искуство или мисаони поступци који могу
доказати или оповрћи хипотезу...
• Релевантност – решава проблем о коме се ради а не неки други
• Плодотворност – објашњава што више чињеница
• Компатибилност – слагање са постојећим хипотезама,
• Једноставност и елегантност – што мање компликована то елегантнија..

9. Појам научне теорије
• Хипотеза која је проверена и на неодређено време прихваћена као
истинито решење проблема.
• Примери : Дарвинова теорија еволуције, Ајнштајнова теорија
релативности, Фројдова теорија психоанализе..

10. Проверавање хипотеза и теорија
• Проверавање је такав поступак током којег се помоћу искуства или
одговарајућим мисаоним поступком покушава да утврди (или поново
провери) да ли је нека хипотеза (или теорија истинита) или не

11. Научни закон
• Општи , нужни и релативно трајни однос између појава..

12. Врсте научних закона
• А ) УЗРОЧНИ ЗАКОНИ......говоре о таквом односу између појава у којем
једна појава представља нужни, довољни и активни (делатни) услов друге
појаве.
• У том се случају прва појава назива узроком, а друга – ефектом или
последицом.
• Примери : „Кадгод варница прође кроз мешавину кисеоника и водоника,
гасови ишчезавају и настаје вода.“

13. Врсте научних закона
• Б ) РАЗВОЈНИ ЗАКОНИ ......не изражавају довољне услове иако могу
изражавати нужнеуслове. Развојни закони имају општи облик: "Ако X
има особину П у тренутку т1, онда X има особину Q у тренутку т2
који је каснији од тренутка т1".
• Пример : "Формирање плућа у људском ембриону никада не претходи
формирању крвотока.“

14. Врсте научних закона
• В ) СТАТИСТИЧКИ ЗАКОНИ ...... изражавају непроменљиве односе
вероватноће међу
• догадајима или својствима, односно глобалну правилност у
ирегуларним појавама посматраним у низу. Такве правилности имају
облик "Вероватноћа да када А онда Б једнака је п".
• Пример : „Статистићка вероватноћа да ће се атом радона распасти
током периода од 3,82 дана је 0,5.“

15. Врсте научних закона
• Г ) ЗАКОНИ ФУНКЦИОНАЛНЕ ЗАВИСНОСТИ ......се деле на:
• - законе који тврде узајамну зависност између променљивих, тако да
промена једне променљиве бива праћена променама других променљивих
• Пример : Њутнов закон гравитације
• - законе који говоре како промена једне величине у некој јединици
времена утиче на неке друге величине (такозвани"динамички закони")
• Пример : Галилејев закон слободног пада