Закључивање - врсте

1. ВрстеВрсте

2. Увод
Елементи мишљења, појмови, само под
одређеним условима могу да формирају
логички ваљане тврдње, судове; такве
творевине треба такође непроизвољно
повезати да би произвеле нов логички
облик мишљења — закључак.
Деф > Закључивање је повезивање судова
којим производимо ново сазнање на
основу онога што смо у њима засебно
тврдили.

3. Овај производ, односно закључак, и сам је један
суд (тврдња или порицање). Логичка правила
закључивања обезбеђују заснованост,
образложеност закључка судовима од којих се
пошло (премисе → конклузија).
Закључак у коме конклузија следи из премиса је
ваљан (≠ неваљан) без обзира да ли је
конклузија као суд истинита или не (она може
бити последица неистинитих премиса).

4. Традиционална подела
Врсте закључивања: Према броју премиса
закључивање је подељено на:
1.НЕПОСРЕДНО (уз помоћ једне премисе, тако да се
у закључку појављују сви појмови из премисе,
само се мења њихов положај, квантитет или
квалитет везе)
– по логичком квадрату,
– конверзија, еквиполенција, контрапозиција,

5. 2. ПОСРЕДНО
У закључивању учествују најмање две премисе, тако да
располажу већим бројем појмова од конклузије пошто се
поједини јављају само у функцији повезивања оних који
“силазе” у закључак.
Посредно закључивање се у погледу односа квантитета
премиса и закључка традиционално даље дели на:
• дедуктивно (бар једна пр. је универзални суд и премисе су
општије, тврде више од конклузије),
• индуктивно (само је конклузија универзалан суд и
представља генерализацију на основу партикуларних
случајева који се тврде у премисама) и
• аналогијско (што представља закључак од испитаних
сличности на неиспитане, у оквиру партикуларних и
сингуларних премиса које дају конклузију истоветног
квантитета).

6. ЗакључакЗакључак
ПосредниПосредни
ДедуктивниДедуктивни ИндуктивниИндуктивни АналогијскиАналогијски
НепосредниНепосредни
КонверзијаКонверзија
ЕквиполенцијиЕквиполенцији
КонтрапозицијаКонтрапозиција
По логичком
квадрату
По логичком
квадрату
По
Субалтернацији
По
Субалтернацији
По
Контрдикцији
По
Контрдикцији
По
Супонтрарности
По
Супонтрарности
По
Контрарности
По
Контрарности

7. Савремена подела
Савремена подела разликује само дедуктивно
и индуктивно закључивање, и то с обзиром
на заснованост конклузије премисама.
Дедуктивна конклузија је нужна, логичка
последица премиса, а индуктивна није, њу
истините премисе могу да учине само
вероватном.
Тенденција је да се индуктивно и аналогијско
потисну као неконсеквентно закључивање.

8. Силогизам
Аристотеловска логика развила је теорију
дедуктивног закључка у форми силогизма:
1. једноставног и сложеног у погледу броја
премиса,
2. чистог и мешовитог, разликујући категорички,
хипотетички, дисјунктивни и алтернативни
силогизам (према врсти суда у премисама),
као и њихове комбинације (према којима
добијају одговарајуће називе).

9. према врсти
премиса

10. Примери за препознавање:
• Који закључак је непосредно изведен а који посредно?
Сваки број који се завршава нулом дељив је са два.
*Број 50 дељив је са два.
*Неки бројеви дељиви са два завршавају се нулом.
Меркур кружи око Сунца. Венера кружи око Сунца.
Земља кружи око Сунца.
Марс кружи око Сунца.
Меркур, Венера, Земља и Марс су неке планете Сунчевог система.
*Све планете С. система круже око Сунца.
Све планете круже око Сунца.
Марс је планета.
*Марс кружи око Сунца.
Земља има одлике x, y, и настањена је разумним бићима.
Марс има одлике x, y.
*Марс је настањен разумним бићима.