2. Увод
Елементи мишљења, појмови, само под
одређеним условима могу да формирају
логички ваљане тврдње, судове; такве
творевине треба такође непроизвољно
повезати да би произвеле нов логички
облик мишљења — закључак.
Деф > Закључивање је повезивање судова
којим производимо ново сазнање на
основу онога што смо у њима засебно
тврдили.
3. Овај производ, односно закључак, и сам је један
суд (тврдња или порицање). Логичка правила
закључивања обезбеђују заснованост,
образложеност закључка судовима од којих се
пошло (премисе → конклузија).
Закључак у коме конклузија следи из премиса је
ваљан (≠ неваљан) без обзира да ли је
конклузија као суд истинита или не (она може
бити последица неистинитих премиса).
4. Традиционална подела
Врсте закључивања: Према броју премиса
закључивање је подељено на:
1.НЕПОСРЕДНО (уз помоћ једне премисе, тако да се
у закључку појављују сви појмови из премисе,
само се мења њихов положај, квантитет или
квалитет везе)
– по логичком квадрату,
– конверзија, еквиполенција, контрапозиција,
5. 2. ПОСРЕДНО
У закључивању учествују најмање две премисе, тако да
располажу већим бројем појмова од конклузије пошто се
поједини јављају само у функцији повезивања оних који
“силазе” у закључак.
Посредно закључивање се у погледу односа квантитета
премиса и закључка традиционално даље дели на:
• дедуктивно (бар једна пр. је универзални суд и премисе су
општије, тврде више од конклузије),
• индуктивно (само је конклузија универзалан суд и
представља генерализацију на основу партикуларних
случајева који се тврде у премисама) и
• аналогијско (што представља закључак од испитаних
сличности на неиспитане, у оквиру партикуларних и
сингуларних премиса које дају конклузију истоветног
квантитета).
7. Савремена подела
Савремена подела разликује само дедуктивно
и индуктивно закључивање, и то с обзиром
на заснованост конклузије премисама.
Дедуктивна конклузија је нужна, логичка
последица премиса, а индуктивна није, њу
истините премисе могу да учине само
вероватном.
Тенденција је да се индуктивно и аналогијско
потисну као неконсеквентно закључивање.
8. Силогизам
Аристотеловска логика развила је теорију
дедуктивног закључка у форми силогизма:
1. једноставног и сложеног у погледу броја
премиса,
2. чистог и мешовитог, разликујући категорички,
хипотетички, дисјунктивни и алтернативни
силогизам (према врсти суда у премисама),
као и њихове комбинације (према којима
добијају одговарајуће називе).
10. Примери за препознавање:
• Који закључак је непосредно изведен а који посредно?
Сваки број који се завршава нулом дељив је са два.
*Број 50 дељив је са два.
*Неки бројеви дељиви са два завршавају се нулом.
Меркур кружи око Сунца. Венера кружи око Сунца.
Земља кружи око Сунца.
Марс кружи око Сунца.
Меркур, Венера, Земља и Марс су неке планете Сунчевог система.
*Све планете С. система круже око Сунца.
Све планете круже око Сунца.
Марс је планета.
*Марс кружи око Сунца.
Земља има одлике x, y, и настањена је разумним бићима.
Марс има одлике x, y.
*Марс је настањен разумним бићима.