zoran

3. Horhe Luis Borhes
ISTORIJA VEČNOSTI
Naslov originala
La historia de eternidad
Prevela sa španskog
Krinka Vidaković Petrov
Urednik izdanja
Radivoje Mikić
Glavni i odgovorni urednik
Miličko Mijović

4. HORHE LUIS BORHES
ISTORIJA
VEČNOSTI
i drugi eseji
NARODNA KNJIGA
ALFA
1999.

6. ISTORIJA VEČNOSTI
ISTORIJA VEČNOSTI
I
U poglavlju Eneada koje se bavi ispitivanjem i
utvrđivanjem prirode vremena, kaže se da se pre svega
mora spoznati večnost, jer je ona, kao što svi znaju,
uzor i arhetip vremena. Ta uvodna napomena, utoliko
ozbiljnija ukoliko verujemo u njenu iskrenost, kao da
briše nadu da ćemo ikada razumeti čoveka koji ju je
izneo. Vreme je za nas problem, zastrašujući i težak,
možda najbitniji problem metafizike; večnost, igra ili
propala nada. U Platonovom Timaju čitamo daje vreme
slika večnosti u pokretu; ali taj blagi akord ne može da
pokoleba uverenje daje večnost slika sazdana od mate­
rijala koji se zove vreme. Ta slika, ta prosta reč koja
vrvi ljudskim nesaglasnostima, predmet je istorije koju
želim da napišem.
Primenjujući metod obrnut od Plotinovog (jer bi
on inače bio neupotrebljiv), počeću podsećanjem na
zagonetna svojstva vremena: na metafizičku, prirodnu
tajnu koja mora prethoditi tom ljudskom izumu - več­
nosti. Jedno od tih zagonetnih svojstava, ni prvo po
težini ali ni poslednje po lepoti, jeste ono koje nam
omogućuje da utvrdimo u kom pravcu vreme protiče.
Opšteprihvaćeno mišljenje glasi da se vreme kreće od
prošlosti prema budućnosti. Međutim, isto je tako
5

7. HORHE LUIS BORHES
logično i oprečno mišljenje iskazano stihom španskog
pesnika Migela de Unamuna:
Noćna reka časova teče
iz svog izvora,
večne sutrašnjice--1
Ova dva mišljenja podjednako su verovatna i
nepodložna proveri. Bredli poriče oba, iznoseći sop-
stvenu pretpostavku: on predlaže da se iz razmatranja
isključi budućnost, jer je ona tek proizvod naše nade, a
onda da se "aktuelno" svede na agoniju sadašnjeg tre­
nutka koji se odmah razlaže u prošlosti. Ovakva vre­
menska regresija obično prati stanja opadanja i utuče-
nosti, kad nam izgleda da je snaga nešto što tek
predstoji... Bredli poriče budućnost; jedna indijska filo­
zofska škola poriče sadašnjost, smatrajući je neuhva­
tljivom. Pomorandža samo što nije pala s grane ili je
već na zemlji, tvrde ovi neobični simplifikatori, ali niko
ne vidi trenutak pada.
Vreme postavlja i druge teškoće. Možda je
najveća pitanje sinhronizacije ličnog vremena pojedinca
s opštim vremenom matematike. Ovaj problem oglasila
je na sva zvona najnovija uzbuna teorije relativnosti,
koje se svi sećaju ili pamte da su je se sećali donedavno.
(Menjajući je malo, ja se nje prisećam ovako: Ako je
vreme duhovni proces, kako je moguće da ga dele
hiljade ljudi ili makar samo dvoje?) Na drugu teškoću
ukazuje elejska škola, koja poriče kretanje. Taj stav
1
Sholastičko shvatanje vremena kao nečega što teče iz mogućeg
u postojeće (sadašnje) slično je ovom shvatanju. Uporedite s Vajt-
hedovim večnim predmetima u "carstvu mogućeg" koje prodire u
vreme.

8. ISTORIJA VEČNOSTI
može se sažeti ovako: Nemoguće je da u toku osam
stotina godina protekne četrnaest minuta, jer prethodno
mora proteći sedam minuta, pre toga tri i po, pre toga
minut i tri četvrtine i tako beskonačno, što nameće
zaključak da se onih četrnaest minuta nikad neće ispu­
niti. Rasel pobija ovaj argument time što potvrđuje stva­
rni, pa čak i vulgarni karakter beskonačnih brojeva, koji
su po definiciji dati odjednom, a ne kao "poslednji" član
beskonačne serije. (Raselove neverovatne cifre nago-
veštavaju večnost, jer se ni ona ne može definisati kao
prosti niz njenih članova.)
Nijedna od večnosti koje su ljudi zamislili - no­
minalistička, Irinejeva, Platonova - nije mehanički zbir
prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, već nešto jedno­
stavnije i čudesnije: večnost je istovremenost svih njih.
Izgleda da se to ne očitava u jeziku svakodnevice ni u
onom začuđujućem rečniku dont chaque edition fait
regretter la precedente. Međutim, metafizičari su mislili
baš tako. Predmeti u duhu su uzastopni, sada je Sokrat,
zatim je konj - čitam u petoj knjizi Eneada - jer se on
uvek usredsreduje na jednu stvar, ne primećujući hilja­
du drugih. Međutim, božanski um obuhvata sve isto­
vremeno. Prošlost je u sadašnjosti isto kao i budućnost.
U tom svetu ništa nije prolazno, sve traje i miruje u
blaženstvu svog načina postojanja.
Pristupam razmatranju ove večnosti, iz koje su
izvedene sve potonje. Plotin istina nije bio prvi koji je
došao do te definicije, jer u jednoj svojoj knjizi spomi­
nje "drevne i svete filozofe" koji su mu prethodili. Ali
on ju je sjajno razradio, sažimajući sve ono što je preu­
zeo od svojih prethodnika. Dojsen ga poredi sa sumra­
kom: sa žarkom svetlošću koja jenjava i nestaje. U Plo-
7

9. HORHE LUIS BORHES
tinovim delima stiču se sva grčka shvatanja večnosti;
neke je odbacio, druge je razradio do pogubnog savr­
šenstva. Zato stavljam Plotina ispred Irineja, koji zas­
tupa drugu definiciju večnosti: onu čija je kruna troj­
stvo, tri lika u nerazlučivom jedinstvu.
Plotin je s poznatim žarom tvrdio: Svaka stvar
na nebu koja se može pojmiti takođe je nebo, tamo su
zemlja i nebo, tamo su životinje, biljke, ljudi i more. Oni
su prizor sveta koji još nije začet, svaki njegov deo
ogleda se u svakom drugom. U tom carstvu nema stvari
koja nije prozirna. Nema ničega neprozirnog, ničeg
mutnog, jer svetlost se susreće sa svetlošću. Svaka stvar
sadrži u sebi svaku drugu stvar. Sunce je svaka zvezda,
svaka je zvezda i druga zvezda i sunce. Niko tamo ne
može kročiti na tuđe tlo. Ta jednodušna vaseljena, ta
apoteoza asimilacije i prožimanja, još uvek nije več­
nost; reč je o graničnom nebu, koje još nije sasvim oslo­
bođeno broja i prostora. Ovaj odlomak iz pete knjige
nastoji da razradi pojam večnosti i sveta univerzalnih
oblika: Neka ljudi zadivljeni ovim svetom - njegovom
moći, lepotom, poretkom u neprestanom pokretu, vidlji­
vim i nevidljivim bogovima koji ga nastanjuju, demo­
nima, drvećem i životinjama - neka uzdignu svoje misli
ka Stvarnosti čiji je ovaj svet tek odraz. Tamo će otkriti
duhovne oblike večnosti, ne izvedene, već izvorne, i
otkriti i njenog predvodnika, a to je čisti duh, nedo­
stižna mudrost i izvorno Hronosovo vreme koje je pot­
puno. Sve što je besmrtno nalazi se u njemu: svaki duh,
svaki bog, svaka duša. Kuda bi on išao kad su sve tačke
prostora prisutne u njemu. Nema promene, nema nepo-
stojanosti, sve je u stanju blaženstva. Od samog početka
to je potpun svet, kome se ništa ne može dodati. Sve je
8

10. ISTORIJA VEČNOSTI
obuhvaćeno jednom jedinom večnošću: vreme oponaša
večnost, kruži oko duha, vazda se odvajajući od pro­
šlosti, vazda žudeći za budućnošću.
Insistiranje na pluralizmu navedenih mišljenja
može nas navesti da počinimo jednu grešku. Idealni
svemir koji opisuje Plotin više se bavi punoćom bića
nego njegovom raznovrsnošću; taj svemir ne trpi ni ple­
onazam ni ponavljanje. To je nepokretni i strašni muzej
platonskih arhetipova. Ne znam da li su ga ikada videle
oči smrtnika (osim možda u intuiciji vizije ili košmara),
ni da li je drevni Grk koji ga je opisao imao prilike da
ga osmotri, ali u svemu tome ima nečeg muzejskog:
nepokretnog, čudovišnog, izveštačenog.... Govorim o
ličnoj viziji koju čitalac može zanemariti; ali ono što
valja da ima u vidu jeste opšta predstava o platonskim
arhetipovima, prvobitnim oblicima ili idejama koje
nastanjuju i čine večnost.
Nemoguće je ovde razmatrati pojedinosti plato-
nističkog sistema, ali možemo izneti nekoliko uvodnih
zapažanja. Mi smatramo da čvrstu i konačnu stvarnost
čini materija - elektroni koji kruže i prelaze zvezdana
rastojanja u samoći atoma; za one koji su u stanju da
vide stvari iz platonističke perspektive, stvarnost je
oblik, vrsta. U trećoj knjizi Eneada čitamo daje materi­
ja nestvarna: ona nije samo praznina koja pasivno odra­
žava univerzalne oblike poput ogledala; oblici je pokre­
ću i nastanjuju, ne menjajući je. Njena punoća svojstve­
na je punoći ogledala, to je iluzija, praznina koja odaje
utisak punoće; to je zapravo avet koja ne može čak ni da
nestane jer ne poseduje ni moć samoukidanja. Bitni su
oblici. Ponavljajući Plotina, Pedro Malon de Čaide
tvrdio je mnogo kasnije: Čini vam se kao da je božan-
9

11. HORHE LUIS BORHES
10
skom voljom nastao osmostrani zlatni pečat, na kojem
je na jednoj strani urezan lav, na drugoj konj, na trećoj
orao i tako po jedan lik na svakoj strani; dakle, u vosku
će ostati utisnut lik životinje koja je predstavljena na
zlatnom pečatu, i samo oni likovi urezani na pečatu
mogu ostaviti otisak u vosku. Ali razlika između pečata i
otiska je golema: vosak ostaje bezvredni vosak, dok
zlato ostaje skupoceno zlato. Bića mogu da dostignu
savršenstvo niske vrednosti, svojstveno vosku, a božan-
sko savršenstvo je zlato koje je Bog. Korak dalje i stiže­
mo do zaključka daje materija ništavna.
Po našemu, ovo merilo je loše i nerazumljivo,
ali ga ipak stalno primenjujemo. Jedno poglavlje Sopen-
hauerove knjige ne može se poistovetiti ni s papirom
koji je ležao u kancelarijama Lajpciga, ni sa štampanim
tabakom, ni sa tananim potezima gotskog pisma, ni sa
nizom tonova, ni sa načinom na koji o tom poglavlju
razmišljamo; Mirijam Hopkins je Mirijam Hopkins, a
ne zbir nitrogenskih ili mineralnih sastojaka, ugljenih
hidrata, neutralnih alkaloida ili masti što čine prolaznu
supstancu te lepe srebrne sene ili intelektualne suštine
Holivuda.
Ove su ilustracije dobronamerni sofizmi koji
podupiru trpeljivost prema platonističkoj tezi. Ona se
može iskazati ovako: ljudi i stvari postoje utoliko što
učestvuju u obliku koji ih obuhvata i koji čini njihovu
stalnu stvarnost.
Tražim najpogodniji primer: ptica. Ona se vezu­
je za letenje u jatu, malom veličinom, istovetnim svoj­
stvima, drevnom vezom s polutamom praskozorja i
smiraja dana, jačim zvučnim nego vizuelnim utiscima -
sve to nas navodi da priznamo značaj vrste i gotovo pot-

12. ISTORIJA VEČNOSTI
punu ništavnost pojedinačnog.2
Kits ne greši kada dola­
zi na ideju daje slavuj koji gaje očarao onaj isti što ga
je na žitnim poljima judejskog Vitlejema slušala Ruta;
Stivenson ukazuje na jednu jedinu pticu koja guta
vekove: to je slavuj koji proždire vreme. Sopenhauer,
strastveni i lucidni Sopenhauer, dodaje ovo obrazlo­
ženje: čisti telesni trenutak u kojem žive životinje, koje
nemaju svest ni o smrti ni o plodovima pamćenja. A
onda, s osmehom, dodaje: Kad bi me neko čuo kako
tvrdim da je siva mačka koja se sad igra u dvorištu ona
ista koja je skakala i trčala pre pet stotina godina,
verovatno bi pomislio da sam lud; ali misliti da je to u
suštini druga mačka, još je veća ludost. Zatim piše:
Suština lava kao bića okrenuta je sudbini i životu tih
zveri. U vremenskoj perspektivi, ona se može zamisliti
kao jedan besmrtni lav koji traje u beskonačnoj smeni
pojedinačnih lavova; njihovo rađanje i umiranje su
samo otkucaji ove neuništive figure. Pre toga je napisao:
Beskrajno trajanje prethodilo je mom rođenju. Šta sam
ja bio tada? Možda bih sam sebi ponudio ovaj filozofski
odgovor: "Ja sam uvek bio ja; drugim recima, ko god je
rekao ja tokom tog vremena, zaista je bio ja, a ne neko
drugi."
Pretpostavljam da čitalac može prihvatiti večnu
suštinu lava i da će osetiti ogromno olakšanje pred tim
jedinstvenim Lavom umnoženim ogledalima vremena.
Ali ne bih očekivao istu reakciju kad je reč o pojmu
2
Vivo, Sin Budnosti, neverovatni metafizički Robinson iz romana
Abubekera Abentofaila pristaje da jede samo one plodove i ribe
kojima njegovo ostrvlje obiluje. Imajući stalno na umu održavanje
vrste, on ne želi da svojom krivicom dovede do osiromašenja sve­
mira.
11

13. HORHE LUIS BORHES
večne čovečnosti: znam da ga naše ja odbija i da mu vi­
še prija da se ono prenese na ja drugih. To nije dobar
znak; Platon nam predlaže znatno strastvenije univer­
zalne oblike. Na primer, suštinu Stola, apstraktni sto na
nebu: četvoronožni arhetip za kojim žude svi stolari
sveta, koji ga mogu sanjati, ali čiji se san nikad neće
ispuniti. Nisam u stanju da potpuno poreknem ovaj
pojam: bez idealnog stola ne bi bilo ni konretnih
stolova.) Drugi primer je suština Trougla: eminentni
trostrani poligon koji se ne nalazi u prostoru i koji
odbija da se spusti na nivo ravnokrakog, raznostranog
ili ravnostranog trougla. (Ne poričem ni ovo; to su
osnovne geometrijske definicije.) Dalji primeri: suština
Nužnosti, Razuma, Zanemarivanja, Odnosa, Razma­
tranja, Veličine, Poretka, Sporosti, Položaja, Iskaza,
Nereda. Stvarno ne znam šta da mislim o ovim misao­
nim pojmovima koji se uzdižu na nivo oblika; smatram
da ih nijedan čovek ne bi mogao zamisliti a da mu ne
priteknu u pomoć smrt, groznica ili bezumnost. Zabora­
vio sam jedan arhetip koji obuhvata i prevazilazi sve
ostale: to je večnost, čija je rasparčana kopija vreme.
Ne znam da li su čitaocu neophodni argumenti
da bi posumnjao u platonističko učenje. Mogu mu
ponuditi nekoliko: najpre nespojivo nizanje generičkih i
apstraktnih pojmova koji postoje jedan pored drugog
sans gene u repertoaru sveta arhetipova; drugo, rezervi-
sanost onog koji ih je zamislio prema načinu na koji
razne stvari učestvuju u univerzalnim oblicima; treće,
pretpostavka po kojoj aseptički arhetipovi odolevaju
brkanju i promeni. Ovi argumenti nisu neoborivi: samo
su nejasni u istoj meri u kojoj su nejasne vremenske
tvorevine. Stvorene prema uzoru vremena, ove tvorevi-
12

14. ISTORIJA VEČNOSTI
ne prenose mane koje bi trebalo da uklone. Može li biti
suštine Lava bez suštine Veličanstva, Crvenog, Grive i
Kandže? Na to pitanje nema odgovora niti ga može biti:
ne očekujmo da lavovstvo sadrži više vrlina od onih
koje krase reč lav bez nastavka -stvo 3
Vraćam se sada Plotinovoj večnosti. Peta knjiga
Eneada sadrži veoma opširan spisak činilaca večnosti.
Tu su Pravda, zatim Brojevi (do kojeg broja?), Vrline,
Postupci, Kretanje, ali nema grešaka i nepravdi, nema
bolesti materije kojom se možda zarazio neki Oblik.
Muzika je zastupljena, ali ne kao melodija, nego kao
Sklad i Ritam. Arhetipovi medicine i poljoprivrede se
ne navode. Takođe nedostaju finansije, strategija, reto­
rika i umetnost ponašanja - mada u vremenu ovi ipak
preuzimaju nešto od Lepote i Brojeva. Nema pojedinaca
ni izvornog oblika Sokrata, nema ni onog izvornog
oblika koji bi bio uzor Uzvišenog čoveka ili Cara;
Ne želim da se oprostim od platonizma (koji deluje hladno kao
led), a da ne iznesem ovo zapažanje, nadajući se da ćete ga vi dalje
razraditi i opravdati: Snaga vrste može nadjačati snagu pojedi­
načnog. Primera koji to ilustruju ima na pretek. Tokom svog de-
tinjstva, provodio sam leto na severu pokrajine. Zanimala me je
valovita ravnica i ljudi koji su pili čaj u kuhinji, ali mojoj sreći nije
bilo kraja kad sam saznao da je to prostranstvo bila "pampa", a ti
ljudi "gauči". Nešto slično se događa maštovitom čoveku kada se
zaljubi. Svojstva vrste (ponovljeno ime, tip, domovina, privlačna
sudbina koju pripisujemo nekom predmetu) mogu da se nametnu
svojstvima pojedinačnog, koje se poima kao predstavnik vrste.
Krajnji primer ovoga jeste čovek koji se zaljubljuje, ne
poznajući ženu koju voli. Mnogo je takvih slučajeva u persijskoj
književnosti. Slušajući opis neke kraljice — kosa joj je poput noći
čežnje i izgnanstva, lice joj je kao radosni dan, grudi kugle od
slonovače koje svoju svetlost pozajmljuju mesecu, njen hod izaziva
zavist antolopa i očajanje vrba, noge tanke kao koplja jedva nose
teška bedra — čovek se u nju zaljubljuje i posvećuje joj ceo svoj
život do poslednjeg daha. To je jedna od tradicionalnih tema
Hiljadu i jedne noći. Treba pročitati priču o Baderbasimu, sinu
Kahrimanovom, ili onu o Ibrahimu i Džamili.
13

15. HORHE LUIS BORHES
spominje se samo čovek i to na vrlo uopšten način.
Međutim, sve geometrijske figure su zastupljene. Od
boja su navedene samo one osnovne: Pepeljaste,
Purpurne i Zelene nema u toj večnosti. Ako sledimo
poredak od nižeg ka višem, najstariji arhetipovi su ovi:
Razlika, Jednakost, Kretanje, Mir i Biće.
Razmotrili smo jednu večnost koja je siro­
mašnija od sveta. Ostaje da vidimo kako ju je preuzela
crkva da bi joj pripisala obilje koje prevazilazi ono što
su godine u stanju da prenesu.
II
Najbolje svedočenje o prvoj večnosti je peta
knjiga Eneada; druga, hrišćanska večnost, najpo-
drobnije je opisana u Ispovestima sv. Avgustina. Prva
večnost ne može se sagledati mimo platonističke teze; a
druga mimo sveštene tajne Trojstva i rasprava
podstaknutih pojmovima predodređenja i kazne. Pet
stotina folio listova ne iscrpljuju tu temu: nadam se da
ove dve do tri osmine štamparskog tabaka ipak pružaju
neki doprinos njenom razmatranju.
Može se tvrditi, s pristojnom marginom greške,
da je "naša" večnost izkazana u vidu dekreta samo
nekoliko godina pošto je hronično stpmačno oboljenje
usmrtilo Marka Aurelija, a mesto gde je ta zapovest s
vrtoglavim posledicama objavljena bilo je Fourviere,
polje puno rupa, koje je ranije bilo poznato pod
nazivom Forum vetus, a danas po znamenitoj zicari i
bazilici. Uprkos autoritetu biskupa Irineja, coveka koji
je izdao ovu zapovest, ta prinudna večnost predstavljala
je mnogo više od izlišnog svešteničkog ogrtača ili
14

16. ISTORIJA VEČNOSTI
crkvenog luksuza: bila je to odluka koja je delovala kao
oružje. Bog Otac je stvorio Reč, a Bog Otac i Reč
stvorili su Sveti duh; gnostici su iz ova dva nepobitna
čina izveli zaključak da je Bog Otac prethodio Reči, a
da su oboje prethodili Svetom duhu. Takav zaključak
podrivao je Trojstvo. Stoga je Irinej objasnio da se taj
dvostruki čin - stvaranje Boga Sina od Oca, a zatim
stvaranje Svetog duha od obojice - nije dogodio u vre­
menu, nego u jednom trenutku koji obuhvata prošlost,
sadašnjost i budućnost. To objašnjenje preovladalo je da
bi kasnije preraslo u dogmu. Na taj način večnost je
javno proklamovana, mada je pre toga jedva mogla da
se prokrijumčari u nekom neautorizovanom platoni-
stičkom tekstu. Jasno razlikovanje i povezivanje triju
(jospodovih hipostaza izaziva danas sumnju, a ista
sumnja prenosi se i na odgovor na ovo pitanje;
međutim, ono što je van sumnje jeste veličina rezultata,
ako ništa drugo ono kao nešto što pothranjuje nadu:
Aeternitas est merum xodie, est immediata et lucida
fruitio rerum infinitarum. Emotivni i polemički značaj
Svetog trojstva takođe je nesumnjiv.
Današnji svetovni katolici smatraju da je Sveto
trojstvo kolegijalno, beskrajno savršeno telo, koje je
istovremeno i beskrajno dosadno; liberalniji ga vide kao
izlišnog teološkog Kerbera, praznovericu koja nastoji da
poništi mnoge napredne tekovine Republike. Trojstvo,
naravno, prevazilazi sve te obrasce. Zamišljeno jednim
potezom, poimanjem Oca, Sina i Duha u jedinstvenom
telu, ono je primer intelektualne teratologije, čudovištva
koje se moglo izroditi samo u strahoti nekog košmara.
Pakao je obično fizičko nasilje, dok ove tri nerazlučive
ličnosti izazivaju intelektualni strah, jer se javljaju kao
15

17. HORHE LUIS BORHES
nejasna i varljiva beskonačnost, kao niz ogledala koja
su postavljena jedna naspram drugih. Danteova zamisao
bila je da označi Sveto trojstvo prozirnim koncen­
tričnim krugovima različitih boja; Don ga predstavlja
kao znak sazdan od izuvijanih, isprepletenih, nerazmr­
sivih zmija. Toto cosyscat trinitas mysterio, pisao je sv.
Pavle; Sveto trojstvo blista u potpunoj tajni.
Kad se razmatra odvojeno od pojma spasenja,
razlikovanje tri ličnosti u jednoj može izgledati proiz­
voljno. Sagledavanje ovog pojma kao potrebe vere ne
umanjuje njegovu suštinsku tajanstvenost, mada uka­
zuje na njegov smisao i namenu. Ne priznati Sveto
trojstvo - ili barem Dvojstvo - znači svesti Isusa na
prolaznog Gospodovog predstavnika, na slučajnost
istorije, znači ne priznati da je on neuništivi, stalni
predmet naše privrženosti. Ako Bog Sin nije istovre­
meno i Bog Otac, ni spasenje ne može biti neposredni
božanski čin; ako on sam nije večan, nije večna ni
njegova žrtva silaska na zemlju i umiranja na krstu.
Samo je beskrajna uzvišenost mogla zadovoljiti dušu
izgubljenu u beskrajnom vremenu, ponovio je Džeremi
Tejlor. Na taj način opravdava se dogma, bez obzira što
teza o stvaranju Sina od Oca i Svetog duha od njih
dvojice i dalje nagoveštava izvesnu hijerarhiju, ne
računajući uopšte kao manu to što se sama dogma
sastoji od običnih metafora. Trudeći se svim silama da
razlikuje članove Svetog trojstva, teologija je došla do
zaključka da nema ničeg zbunjujućeg u tome što je delo
jednog člana Sin, a drugog Sveti duh. Bog Sin večno
nastaje, Sveti duh večno nastaje, tako je Irinej tašto
odlučio da mora biti: to se svodi na zamisao jednog
bezvremenskog čina, jednog osakaćenog zeitloses
16

18. ISTORIJA VEČNOSTI
'Zeitwort-dL, koji možemo odbaciti ili pobožno poštovati,
ali ga ne možemo dovoditi u pitanje. Irinej je mislio da
se na taj način ovo čudovište može spasti. I uspeo je.
Zna se daje bio neprijatelj filozofa; mora daje doživeo
zadovoljstvo ratnika kad se dočepao jednog njihovog
oružja i počeo njime da ih tuče.
Prvi sekund vremena za hrišćane se poklapa s
prvim trenutkom Stvaranja - što nas pošteđuje prizora
dokonog Boga koji mota klupče praznih vekova
"prethodne večnosti" (prizor je nedavno rekonstruisao
Valeri). Na nekom zabačenom mestu duhovnog sveta,
Emanuel Svedenborg {Vera Christiana religio, 1771)
video je halucinantnu figuru koja navodno - prema tvr­
đenju žrtava - proždire sve one koji nerazumno i uza­
ludno rasuđuju o tome šta je radio Gospod pre nego što
je stvorio svet.
Počev od trenutka kad ju je Irinej objavio, hriš-
ćanska večnost postepeno se udaljavala od aleksan-
drijske večnosti. Najpre se izdvojila, a potom je polako
prerasla u jedan od devetnaest atributa Božanskog uma.
Čim su postali pristupačni narodnom obožavanju,
arhetipovi su izloženi opasnosti da se pretvore u božan­
stva ili anđele; time nije opovrgnuta njihova stvarnost -
uvek veća i viša od stvarnosti običnih bića ali su svo­
đeni na večne ideje podređene reči Tvorca. Albert
Veliki dolazi do pojma universalia ante res: on smatra
da su oni večni i da prethode Stvaranju, ali samo kao
nadahnuća ili oblici. On ih pažljivo razlikuje od univer­
salia in rebus, istih božanskih pojmova konkretizovanih
na različite načine u vremenu. Iznad svega ih razlikuje
od universalia post res, a to su pojmovi ponovo otkri­
veni induktivnim mišljenjem. Vremenski se razlikuju
17

19. HORHE LUIS BORHES
od božanskih pojmova samo po tome što nemaju stvara­
lačku moć; sholastika apsolutno isključuje sumnju da
Božanske kategorije ne moraju uvek da se poklapaju s
kategorijama latinskog jezika... No, ovo pitanje mislim
da treba odložiti za kasnije.
Teološki priručnici ne poklanjaju posebnu paž­
nju večnosti. Oni celokupan problem svode na stav da
je reč o istovremenom i potpunom osećanju svih vre­
menskih odlomaka, a potom odmah prelaze na
pročešljavanje jevrejskih spisa u potrazi za lažnim
tvrđenjima po kojima ispada daje Sveti duh loše sročio
ono što komentator iskazuje baš kako treba. To je
njihov cilj kada mašu ovim iskazom nadmenog prezira
ili dugo večnosti, iskazom koji se sam po sebi podrazu-
meva: Jedan dan pred Gospodom je kao hiljadu
godina, a hiljadu godina su kao jedan dan. Ili kad
ponavljaju ime Gospodnje onako kako je saopšteno
Mojsiju: Ja sam onaj što jest, ili pak reči upućene sv.
Jovanu Teologu iz Patmosa, pre i posle viđenja
staklenog mora, crvene zveri sa sedam glava i ptica
koje proždiru telo kapetana: Ja sam alfa i omega,
početak i svršetak.* Obično prenose i Boecijevu defini­
ciju (smišljenu u ćeliji, možda upravo pred njegovo po­
gubljenje mačem): Aeternitas est interminabilis vitae
tota et perfecta possessio, koja mi se više dopada u
4
Tvrdnja da ljudsko vreme ne može da se meri s Božanskim zau­
zima istaknuto mesto u islamskom predanju ciklusa miraj. Zna se
da je čudesna kobila Aburak iznela Proroka do sedmog neba, a da
je on na svakom nebu razgovarao s patrijarsima i anđelima koji su
tu živeli; prošavši kroz Jedinstvo, tako mu je bilo hladno da mu se
srce sledilo i baš tada ga je Gospod potapšao po ramenu. Vinuvši
se u nebo, kobila je kopitom prevrnula vrč pun vode; vrativši se,
Prorok gaje digao. Ni kap vode nije se bila izlila.
18

20. ISTORIJA VEČNOSTI
gotovo raskalašnoj preradi Hansa Lasena Martensena:
Aeternitas est merum hodie, est immediata et lucida
fruitio rerum infinitarum. A s druge strane, izgleda da s
prezrenjem pristupaju onoj mračnoj zakletvi anđela koji
je stajao na moru i na zemlji (Otkrivenje, I, 6): / zakle
se onijem koji živi va vijek vijeka, koji sazda nebo i što
je na njemu, i zemlju i što je na njoj i more i što je na
njemu, da vremena već neće biti. Istina, reč vreme u
ovom odlomku verovatno znači zakašnjenje u ispunja­
vanju zaveta.
Večnost je ostala kao atribut beskonačnog Bo­
žanskog uma, a poznato je da su pokolenja i pokolenja
teologa razmatrala taj um prema božanskom liku i
uzoru. Ništa nije tako podsticajno kao rasprava o pred-
određenju ab aeterno. Četiri stotine godina posle Ras­
peća, engleski monah Pelagije izazvao je skandal kad je
tvrdio da nevini ljudi koji umru nekršteni ipak imaju
pristup Carstvu nebeskom.5
Hiponski biskup Avgustin
pobijao je ovaj stav s prezirom koji su njegovi izdavači
slavili. On je u tom učenju uočio jeresi koje su prezirali
i pravednici i mučenici. Ti jeretički stavovi su sledeći:
pobijanje da smo već s Adamom počinili greh i bili osu­
đeni na muke, zatim neoprostivo zaboravljanje da se te
muke prenose s oca na sina pokolenjima, potom oma­
lovažavanje krvavog znoja, natprirodnog ropca i krika
Onoga koji je izdahnuo na krstu; onda odbijanje tajnih
usluga Svetog duha i ograničavanje Božanske slobode.
s
Isus Hristos je rekao: Pustite da mi deca priđu; Pelagija su optu­
žili da se preprečio između dece i Hrista, otpravivši ih na taj način
u pakao. Poput imena Atanazije (Satanazije) i njegovo ime bilo je
podložno igri reči; govorilo se kako je Pelagije (Pelagius) morao
niti pelag (pelagus) zala.
19

21. HORHE LUIS BORHES
Taj Britanac imao je dovoljno hrabrosti da se pozove na
pravdu; Svetac - uvek drukčiji i stran - tvrdio je da po
pravdi svi ljudi, bez izuzetka, zaslužuju pakao bez ikak­
vih olakšica, ali da je Bog odlučio da spase pojedince
odabrane shodno njegovoj nedokučivoj slobodnoj volji,
ili kako će kasnije reći Kalvin, ne bez izvesne surovosti:
zato što mu se prohtelo (quia voluit). Reč je o predo-
dređenju. Teološka stidljivost i dvoličnost ograničili su
značenje Kalvinovih reči, te se misli, dakle, samo na
one koji su predodređeni da idu u raj. Predodređenih za
pakao ne može biti: svi osim izabranih idu u večni
oganj, ali tu je posredi Gospodovo prećutkivanje nečeg
što se podrazumeva... Ovo objašnjenje doprinelo je
obnavljanju pojma večnosti.
Pokolenja pobožnih vernika živela su na zemlji
a da im se nikad nije pružila prava prilika da odbiju da
prigrle reč Gospodnju; drska je bila i sama pomisao da
može biti spasenja bez božanskog udela u tome, a ne
manje drsko bilo je odbacivanje tvrdnje da neke muževe
proslavljenih vrlina mogu da zaobiđu blagodeti nebeske
slave (Cvingli je 1523. iskazao nadu da će on deliti raj s
Herkulom, Tezejem, Sokratom, Aristidom, Aristotelom
i Senekom). Proširenje devetog božanskog atributa (a to
je sveznanje) izazvalo je mnoge dodatne teškoće. Dato
je do znanja da taj atribut podrazumeva sveobuhvatno
znanje: drugim recima, znanje prošireno tako da obu­
hvati ne samo stvarno, nego i moguće. Ponovo je nas­
tala potraga za mestom u Svetom pismu koje bi ovo pot­
vrdilo, a onda su pronađena čak dva mesta koja su doz­
voljavala da se doda beskonačnost: prvo je navod iz
Prve knjige o carevima, gde Gospod saopštava Davidu
da će ga ljudi iz Keile predati ako ne napusti grad, što
20

22. ISTORIJA VEČNOSTI
on i čini; drugo je navod iz Jevanđelja po Mateju, u
kojem se proklinju dva grada: Teško tebi, Horazine!
Teško tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i Sidonu bila
čudesa koja su bila u vama, davno bi se u vreći i u
pepelu pokajali. Uz tu dvostruku podršku ovaj hipo­
tetični glagolski način dobio je pristup u večnost:
Herkul boravi u raju s Ulrihom Cvinglijem jer Gospod
zna da bi se on pridržavao eklesijastičke godine; Hidra
iz Lerne ostaje u progonstvu spoljne tmine jer se smatra
da bi ona verovatno odbila da se krsti. Mi konstatujemo
stvarne događaje, mi takođe zamišljamo moguće (ili
buduće) događaje; ali u Gospoda nema tog razgra­
ničenja jer je ono svojstveno neznanju i vremenu.
Njegova večnost istim potezom (uno intelligendi actu)
beleži ne samo sve trenutke ovog krcatog sveta nego i
sve one koji bi nastali kada bi najmanji trenutak među
njima bio promenjen - i sve one koji su nemogući
takođe. Obilje Njegove večnosti, kombinatorike i pre­
ciznosti prevazilazi vaseljenu.
Za razliku od platonističkih večnosti, čija je
najveća mana suvoparnost, ova večnost rizikuje da
postane nalik na zaključne stranice Uliksa, možda i
nalik prethodnom poglavlju, rizikuje da se pretvori u
golemu zbrku pitanja. Jedna veličanstvena Avgustinova
sumnja ograničila je tu rasplinutost. Njegovo učenje
odbija prokletstvo, makar samo na recima; Gospod
obraća pažnju na izabrane, ne osvrćući se posebno na
proklete. Mada jeste sveznajući, on više voli da se bavi
životima vrlih ljudi. Huan Eskoto Erihena, najviši
velikodostojnik Karla Ćelavog, proslavio se time što je
izvitoperio ovu misao. On je tvrdio da je Bog neodre-
đljiv; propovedao je svet platonističkih arhetipova;
21

23. HORHE LUIS BORHES
22
opisao je Boga koji ne primećuje ni grehe ni razna zla;
izneo je učenje o deifikaciji i konačnom povratku bića
(uključujući vremena i đavola) izvornom Božanskom
Jednom. Divina bonitas consummabit malitiam, aeterna
vita absorbebit mortem, beatitudo miseriam. Ova
mešovita večnost (koja za razliku od platonističkih
večnosti obuhvata sudbine pojedinaca; koja za razliku
od pravoslavnih autoriteta odbija svaku nesavršenost i
bedu) doživela je osudu na sinodima održanim u
Valensiji i Langru. De divisione naturae libri B, delo
koje je ovakvu večnost propovedalo, spaljeno je javno
na lomači. To se može smatrati srećnom okolnošću, jer
je privuklo pažnju bibliofila a ovi su se potrudili da
Erihenino delo preživi do današnjeg dana.
Vaseljena zahteva večnost. Teolozi znaju da kad
bi pažnja Gospodnja makar za trenutak zatajila i skliz­
nula s ruke koja sada ovo piše, da bi to što pišem
nestalo kao gromom pogođeno. Stoga oni ponavljaju
misao da se ovaj svet održava neprestanim stvaranjem i
da su reči sačuvati i stvoriti, naizgled oprečne u
značenju, sinonimne s Nebesima.
III
Dovde smo stigli prateći istoriju večnosti hro-
nološkim redom. Bolje reći, ova istorija pratila je neko­
liko večnosti jer je ljudska čežnja stvorila dva uzastopna
i međusobno isključiva sna s tim imenom: jedan je
realistični, i odiše nekom čudnom ljubavlju i čežnjom
za nepomičnim arhetipovima bića; drugi je nomina­
listički, on pobija stvarnost arhetipova u ime sažimanja
svih čestica vaseljene ujedan sekund. Prvi se zasniva na

24. ISTORIJA VEČNOSTI
realizmu, učenju tako udaljenom od našeg bića da me
navodi da sumnjam u sva njegova tumačenja, uklju­
čujući i moje lično; njemu se suprotstavlja nomina-
lizam, koji potvrđuje stvarnost pojedinačnog i kon­
venciju vrste. Poput spontanog pisca komedije u prozi,
svi smo u nekoj meri nominalisti sans le savoir;
nominalizam je opšta pretpostavka našeg mišljenja, ste­
čeni aksiom. Stoga je svaki komentar izlišan.
Toliko o hronološkom, spornom i trivijalnom
razvoju večnosti. Drevni ljudi s bradom i mitrom u ruci
razmišljali su o njoj javno s ciljem da bace prašinu u oči
raznim jeresima i da odbrane pojam Trojstva, tajno se
nadajući da će nekako zaustaviti i protok vremena.
Živeti znači pratiti proticanje vremena; ništa se ne može
povratiti ni sačuvati osim u vidu večnosti, čitam na
emersonovskom španskom Horhea Santajane. A tome je
dovoljno dodati ovaj zastrašujući odlomak iz Lukrecija,
gde se govori o prividnosti koitusa: Kao žedan čovek
koji u snu žudi za vodom te ispija oblike vode koji mu ne
utoljuju žeđ, tako Venera obmanjuje ljubavnike
prividima, tako da kad pogledaju telo ne osećaju
zadovoljstvo i ništa ne mogu ni dati ni sačuvati, mada
im neodlučne ruke dodirom obuhvataju ceh telo.
Konačno, kada se u telu javi znak sreće, kad je Venera
spremna da zaseje polje žene, ljubavnici se stiskaju, u
žudnji, pritiskaju zub o zub u ljubavnom žaru; ali sve je
uzalud jer niti mogu da se pretvore jedno u drugo niti
da se stope u jedinstveno biće. Arhetipovi i večnost - te
dve reči - obećavaju opipljive nagrade. Ali uzastopnost
predstavlja nepodnošljivu bedu, a suviše veliki apetiti
pohlepni su za vaskolikim trenucima vremena i svim
varijacijama prostora.
23

25. HORHE LUIS BORHES
Poznato je da se lični identitet zasniva na
sećanju i da gubitak pamćenja pretvara čoveka u idiota.
Umesno je primeniti isti zaključak na vaseljenu. Bez
večnosti, bez tananog i tajnog ogledala koje zadržava
sve ono što je prošlo kroz dušu, univerzalna istorija bila
bi izgubljeno vreme, što bi važilo i za ličnu istoriju sva­
kog pojedinca. Ta misao uporno nas prati i to na veoma
neprijatan način. Ni Berlinerova gramofonska ploča, ni
filmska traka koja se gleda, nisu dovoljne jer su to slike
slika, odrazi odraza. Večnost je plodonosniji izum. Ona
se ne može pojmiti, ali to isto važi i za skromni
vremenski niz. Robovanje večnosti, verovanje da će
potpuno da se izbrišu godine punih gradova, reka,
radosti, malo je verovatna pretpostavka, isto koliko i
ona o njihovom potpunom spasenju.
Kako je nastala večnost? Sv. Avgustin ne ulazi u
to pitanje, mada ukazuje na situaciju koja, čini se, pruža
izvesne odgovore: činioci prošlosti i budućnosti prisutni
su u sadašnjosti. On navodi konkretan primer: prizi­
vanje u sećanje jedne pesme koju znamo napamet. Još
pre početka, pesma je u meni prisutna kao nagoveštaj;
kad stignem do kraja pesme, ona je već u mom
pamćenju; ali dok je kazujem, ona se prostire kroz
sećanje, prateći kazivanje; isto to važi za nagoveštaj,
ono što tek treba da iznesem u daljem kazivanju. Ono
što važi za celu pesmu, važi i za svaki stih, svaki slog.
Važi i za najduži događaj u kojem učestvuje pesma kao i
za pojedinačnu sudbinu koja se sastoji od niza doga­
đaja, važi i za čovečanstvo, koje se sastoji iz mnogih
pojedinačnih sudbina. Ovaj dokaz o tesnoj povezanosti
različitih vremena podrazumeva i pojam uzastopnosti,
što nije u skladu s modelom istovremene večnosti.
24

26. ISTORIJA VEČNOSTI
Mislim da je taj model sazdan od nostalgije.
Nesigurni i izgnani čovek hoće u svom sećanju da
obnovi srećne okolnosti koje su mogle biti, neku vrstu
sub specie aeternitas, gubeći iz vida da ostvarenje jedne
od njih isključuje ili bar odlaže ispunjenje svih ostalih.
Pod uticajem jakih osećanja, sećanje se kreće u pravcu
bezvremenosti. Stapamo sve radosti nekog prošlog isku­
stva u jedinstvenu sliku; sumraci raznoliko crvenih
nijansi koje svake večeri posmatram stopiće se u jedin­
stveni sumrak. To isto važi za vizije budućnosti: nade
koje se međusobno isključuju stapaju se bez ikakvih
prepreka. Drugim rečima: večnost je stil želja. (Vero-
vatno u nagoveštaju večnosti - immediata et lucida frui-
tio rerum infinitarum - leži zadovoljstvo nabrajanja.)
IV
Ostaje još samo da iznesem čitaocu svoj lični
pogled na večnost. Po mojoj teoriji, večnost je sirotica
lišena Boga i bilo kog drugog vlasnika, to je večnost
bez arhetipova. To mišljenje saopštio sam u knjizi Jezik
Argentinaca 1928. godine. Prenosim ono što sam tada
napisao; naslov ove stranice je Osećati se u smrti.
"Hoću ovde da zabeležim jedno iskustvo koje
sam imao pre neke večeri: bio je to uzbudljiv događaj,
mada suviše prolazan i sitan da bih ga mogao nazvati
pustolovinom; s druge strane, suviše nerazuman i senti­
mentalan događaj da bi me podstakao na dublja raz­
mišljanja. Radi se od jednom događaju i reči vezanoj za
njega, reči koju sam prethodno koristio, mada je sve do
tog trenutka nikad nisam bio proživeo celim svojim
25

27. HORHE LUIS BORHES
bićem. Evo podrobnog opisa tog događaja, kao i vreme­
na i mesta koji svedoče o njemu.
"Prisećam ga se na ovaj način. Prethodne večeri
bio sam u Barahasu, u koji inače nisam zalazio i čija je
udaljenost od mesta koje sam kasnije obišao davala
čudan ton tom danu. Ta noć nije imala nikakvo sud­
binsko predodređenje; pošto je bila mirna, posle večere
sam izašao da se prošetam i prepustim sećanjima. Išao
sam kuda me je slučaj vodio; potrudio sam se da bude
najšira lepeza mogućnosti da ne bih opteretio iščeki­
vanje jednom odabranim i predviđenim pravcem. Šetao
sam, išao kud su me noge vodile; bez druge odluke sem
rešenosti da pešačim avenijama i širokim ulicama, pri-
hvatao sam najtajanstvenije pozive slučajnosti. Tako
šetajući, neka ne sasvim strana sila vodila me je sve
dalje ka predgrađima, čijih imena uvek želim da se
sećam i koja od sveg srca poštujem. Ne želim da na taj
način označim sopstvenu sredinu, kraj u kojem sam
proveo detinjstvo, već njegovu neposrednu okolinu,
koja je ostala tajanstvena: taj prostor odlično sam
poznavao na recima, a slabo na delu, tako da mi je bio
blizak, ali u isto vreme i dalek poput mita. Naličje
poznatog, ona druga strana, pojavila se u dve pretpo-
slednje ulice koje nisam nikad primećivao, onako kao
što ne primećujemo temelje kuće u kojoj živimo ili
nevidljivi kostur u telu. Šetnja me je dovela do jednog
ugla. Udisao sam noć dok su mi misli uživale u
savršenoj slobodi. Osećanje umora pojednostavilo je
prizor koji zapravo i nije bio složen. Njegova tipičnost
činila ga je nestvarnim. Niske kuće nizale su se duž
ulice i mada su na prvi pogled odavale utisak
siromaštva, kasnije mi se učinilo da su odisale nesum-
26

28. ISTORIJA VEČNOSTI
njivom radošću. Bio je to prizor najniže bede i najviše
lepote. Nijedna kuća nije izlazila pravo na ulicu; na
zidovima su bile senke smokava; male kapije - koje su
nadvisivale izdužene linije zidova - delovale su kao da
su sazdane od iste beskonačne materije od koje je bila
sačinjena noć. Trotoar se usecao u kolovoz; ulica nije
bila popločana, nego nalik na kolski put, na tlo još neo­
svojene Amerike. U dnu sokaka, prostor već nalik na
pampu nestajao je u Maldonadu. Sa tamne, ljudskom
rukom neuređene zemlje, dizao se ružičasti zid koji nije
pružao gostoprimstvo mesečini, nego je zračio unutra­
šnjom svetlošću. Ništa nije moglo izraziti milinu bolje
od te ružičaste boje.
"Stajao sam posmatrajući tu jednostavnost.
Sigurno sam naglas pomislio: Ovde je isto kao pre tride­
set godina... Pokušao sam da se prisetim tog datuma:
nedavnog u drugim zemljama, ali dalekog na ovoj pro-
menljivoj strani sveta. Možda me je pevanje neke ptice
raznežilo jer je i njena pesma bila nežna; ipak mislim da
u toj silovitoj tišini nije bilo drugog zvuka osim bezvre-
menskog oglašavanja cvrčaka. Pomislih: Sada je hiljadu
osam stotina i neka godina, ali to nisu više bile reči sa
približnim značenjem već nešto što je prodrlo duboko u
stvarnost. Osetih kako sam umro i postao apstraktni
posmatrač sveta: bio je to neodređeni strah prožet nauč­
nim razumom, koji filozofsko razmišljanje čini jasnim...
Ne, nisam mislio da sam prebrodio pretpostavljene vode
vremena, nego mi se činilo da sam opsednut nemim ili
odsutnim smislom jedne neverovatne reči: večnosti. Tek
kasnije sam uspeo da odredim to osećanje.
Sada mogu da ga opišem ovako: Taj jasni prizor
istorodnih pojava - spokojne noći, čistog zida, provin-
27

29. HORHE LUIS BORHES
cijskog mirisa orlovih noktiju, gole zemlje - nije bio
samo sličan slici tog istog ugla od pre više godina; nije
reč o sličnosti ili ponavljanju već o istovetnosti. Ako
uopšte možemo da proniknemo u vreme, uviđamo da je
ono privid: ne možemo da razlikujemo ili razlučimo je­
dan trenutak od privida jučerašnjeg trenutka, drugi
trenutak ne može da se razluči od privida današnjeg
trenutka, jer se u tom procesu svi trenuci razlažu.
"Očigledno je da broj takvih trenutaka dostupnih
ljudima nije neograničen. Ti temeljni trenuci - fizičkog
bola ili uživanja, nastupanja sna, slušanja muzike,
trenuci snažnog osećanja ili jakog gađenja - još su
bezličniji. Mogu unapred da izvedem sledeći zaključak:
život je toliko siromašan da mora biti besmrtan. Ali, mi
ne možemo da se pouzdamo ni u sopstveno siromaštvo
jer vreme lako možemo da pobijemo na čulnoj ravni, ali
ne i na intelektualnoj, baš zato što se pojam uzasto-
pnosti ne može tek tako odvojiti od njega. Dakle, neka
nagoveštaj ove misli ostane u obliku anegdote. I neka u
otvorenoj nerešivosti ove stranice ostane pravi trenutak
zanosa i mogućeg predosećanja večnosti, kojim me je ta
noć velikodušno podarila."
*
Namera da dramatizujem interesovanje za ovu
biografiju večnosti naterala me je na izvesna sakaćenja:
pre svega, mnoge filozofe, koji su vekovima razmišljali
o ovome, morao sam da svedem na pet-šest imena.
Radio sam nasumice, koristeći ono što mi je nu­
dila moja biblioteka. Među delima koja su mi bila od
najveće pomoći navodim sledeća:
28

30. ISTORIJA VEČNOSTI
Die Philosophic der Griechen, von Dr. Paul Deussen,
l,cipzig, 1919.
Select Works of Plotinus. Translated by Thomas Taylor,
London, 1817.
Passages Illustrating Neoplatonism, Translated with an
Introduction by E. R. Dodds, London, 1932.
La philosophic de Platon, par Alfred Fouille, Paris,
1869.
Die Welt als Wille und Vorstellung, von Arthur Scho­
penhauer, Herausgegeben von Eduard Grisebach, Leip­
zig, 1892.
Die Philosophic des Mittelalters, von Dr. Paul Deussen,
Leipzig, 1920.
Las confesiones de San Agustin, bukvalni prevod na
španski P. Anhela C. Vege. Madrid, 1932.
A Monument to Saint Augustine, London, 1930.
Dogmatik, von Dr. R. Rothe, Heidelberg, 1870.
Enasayos de critica filosofica, Menendez Pelayo,
Madrid, 1892.
29

31. HORHE LUIS BORHES
KENINGAR
Jedna od "najhladnijih" nepravilnosti koje bele-
že istorije književnosti nalazi se u islandskom pes-
ništvu: to su slike koje se nazivaju keningzima (kenin-
gar). Keningzi su bili rasprostranjeni oko 1000. godine,
u vreme kad su anonimne rapsode, tulire, zamenili
skaldi, koji su više podvlačili svoj lični udeo u nastanku
pesama. Keningzi se obično pripisuju opštem opadanju
pesništva; ali ovo depresivno objašnjenje, bilo daje tač-
no ili ne, pre upućuje na ishod problema nego na njegov
izvor. Za sada ćemo priznati da su ove slike u domenu
narodnog stvaralaštva bile prvi izraz svesnog uživanja u
jeziku.
Počeću od najmanje očiglednog primera: jednog
od mnogih stihova umetnutih u Sagi o Gretiru:
I delija poseče sina Makovog;
i bi oluje mačeva i hrane za gavrane.
Umesno suprotstavljanje dve metafore u tako
uzvišenom stihu - jedne silovite, a druge surove i uzdr-
žane - zavarava čitaoca, navodeći ga na pretpostavku da
je reč o jedinstvenom i snažnom prenošenju utiska
bitaka i njihovih posledica. Međutim, naličje slike
pokazuje nešto drugo. Hrana za gavrane - priznajmo
već jednom - samo je jedna od utvrđenih fraza sino­
nimnih s leševima, isto kao što je oluja mačeva drugi
30

32. KENINGAR
izraz za bitku. Keningzi se grade na ovakvim istozna-
čnostima. Jedini cilj ovih primitivnih pesnika bio je da
sačuvaju keninge i da ih primenjuju bez ponavljanja. U
mnogim slučajevima, ove slike omogućavale su rešava-
nje problema stroge metrike, mnogobrojnih aliteracija i
unutrašnjih rima. O njihovoj raspoloživosti i nedosled-
noj upotrebi svedoče sledeći stihovi:
Onaj što šatre potomke divova
Uzdrma snažnog bizona na livadi galebovoj.
I dok je čuvar zvona tužio
Bogovi srušiše morskog sokola.
Grčkom kralju ne beše od velike vajde
konj što trči po hridima.
Onaj koji šatre potomke divova je riđokosi Tor.
Čuvar zvona je propovednik nove vere, ovo je jedan od
njegovih atributa. Grčki kralj je Isus Hristos; pometnja
proizlazi iz činjenice što je to bio jedan od naziva
vizantijskog cara, a Hristos je svakako bio moćniji od
njega. Bizon na livadi galebovoj, morski soko i konj
koji trči po hridima nisu tri zagonetke, već samo jedan
brod. Među ovim tegobnim sintaksičkim formulama,
prva je drugostepena jer je livada galebova unapred data
kao jedna od slika za more... Pošto smo razvezali ove
sitnije čvorove, ostavljamo čitaocu da do kraja razreši
ove stihove koji su pomalo decevante. Saga o Njalu
stavlja ih u plutonska usta Stajnvore, majke skalda
Refa, koja u neprekidnoj tiradi lucidne proze kazuje
kako je veličanstveni Tor hteo da se suprotstavi Isusu,
ali da ovaj nije pristao na megdan. Germanista Nidner
hvali "oprečne" osobine ovih likova; oni su, tvrdi Nid­
ner, zanimljivi za "našu modernu poeziju, koja čezne za
realističnim vrednostima".
31

33. HORHE LUIS BORHES
Drugi primer su stihovi Egila Skalagrimsona:
Oni koji bojahu vučje očnjake
Rasipahu i meso crvenog labuda.
Soko iz rose na maču
Utoli glad proždirući junake iz doline.
Guje gusarskog meseca
Sprovodile su volju čeličnih.
Stihovi kao što su treći i peti pružaju gotovo or­
gansko zadovoljstvo. Ono što prenose ostavlja nas rav­
nodušnim, a moć sugestije im je ništavna. Niti nas pozi­
vaju na sanjarenje, niti izazivaju slike i osećanja; one
nisu polazna tačka, one su pre ćorsokak. Zadovoljstvo
koje pružaju je minimalno ali dovoljno, a izvire iz raz­
novrsnog povezivanja raznorodnih reči.1
Možda su ih
tako doživljavali oni koji su ih izumeli, možda su to bili
simboli koji povlađuju razumu. Čelični predstavljaju
bogove; gusarski mesec je štit; guje su krv; soko je gav­
ran; crveni labud je bilo koja krvava ptica; oni koji boje
vučje očnjake su pobednički ratnici. Ali um odbija ova­
kvo jednačenje. Gusarski mesec svakako ne ukazuje na
najhitniju odrednicu štita. Ali je takođe tačno da se for­
mula gusarski mesec ne može zameniti rečju štit, a da se
1
Tražim klasični ekvivalent ovog zadovoljstva koji ni strastveniji
čitalac ne bi pokušao da opovrgne. Navodim znameniti Kevedov
sonet posvećen Vojvodi od Osune, strašnim u galijama, brodovi­
ma i naoružanoj pešadiji. Lako se može potvrditi da u tom sonetu,
izvanredna efikasnost distiha
Frandrijska polja su mu grob
A krvavi mesec epitaf
prethodi svakom tumačenju i zapravo ne zavisi od njega. Isto to
važi za sledeći izraz: vojnički plač, čiji se smisao ne dovodi u pita­
nje, već njegova svrsisnodnost: plač vojnika. Što se tiče krvavog
meseca, bolje je zanemariti činjenicu da je to turski simbol zase-
njen izvesnim gusarskim poduhvatima don Pedra Teljesa Hirona.
32

34. KENINGAR
pri tome ne izgubi vrednost stiha. Ako bi svaki kening
sveli na jednu reč, time ne bismo otkrili ništa novo, ali
bismo upropastili pesmu.
Valtasaru Grasijanu Moralesu, isusovcu, mogu se
zameriti perifraze iste ili slične onima svojstvenim
keningu. Pišući na temu leta ili zore, on ih ne pred­
stavlja neposredno, već nastoji da ih opravda i poveže
kao neko ko i sam sumnja u njih. Evo tužnog ishoda
ovog mukotrpnog truda:
U nebeskom amfiteatru
Konjanik dana na Flehelonteu
Podeli junački megdan
S blistavim bikom.
Kopljem udari kao zlatnim zrakom
I pobedi i time zadivi
Gledalište nebeskih zvezda.
-Puno prekrasnih gospi
Što stasitom lepotom iskazuju radost
Sedeći na balkonima zore -
I tad se dogodi čudesna metamorfoza,
Na petama perje izraste,
A vrh glave plamena kresta.
Pred zvezdanim mnoštvom
(Kokošima na nebeskom polju)
Pojavi se žutousti Feb
Među pilićima Tindarejeva jajeta
I bogovi tad prevariše Ledu
I ono što zače bi kao kukavičje jaje.
To što se poštovani otac ushićivao bikovima i
kokošima nije najveći greh ove rapsodije. Njegov
logički aparat gori je od ovog ushićenja: apozicije svih
imenica i glomazne metafore vode ka besmislenoj od­
brani besmislica. Stihovi Egila Skalagrimsona možda su
problematični i zagonetni, ali ono što preovlađuje kod

35. HORHE LUIS BORHES
ovog neverovatnog Španca jeste konfuzija. Grasijan je
bio dobar prozaista; pisac beskrajno sposoban i vest u
rukovanju književnim jezikom. To dokazuje tok ove
rečenice, koja je potekla iz pera istog autora: U malom
telu Hrizologa živi div duh; kratki Plinijev panegirik
večnošću se meri.
U keningzima preovlađuje funkcionalnost. Oni
određuju predmete ne toliko po obliku, koliko po upo­
trebi. Često uspevaju da ožive sve što dodirnu, bez opa­
snosti od izvrtanja ovog postupka kad dodiruju živi
predmet. Keninga je bilo bezbroj, ali sada su prilično
zaboravljeni: to me je navelo ne ideju da sakupim ovo
uvelo retoričko cveće. Iskoristio sam prvu zbirku, onu
koju je sastavio Snori Sturlison - čuveni istoričar, arhe­
olog, graditelj toplica, genealog, predsednik jedne op-
štine, pesnik, dvostruki izdajnik, obezglavljeni mrtvac i
duh.2
Njegova zbirka nastala je oko 1230. i to s norma­
tivnim ciljem. Hteo je da udovolji dvema strastima:
umerenosti i kultu starijih. Uživao je u svim keningzima
koji nisu bili previše složeni i ako su bili autorizovani
nekim klasičnim primerom. Prenosim njegovu uvodnu
reč: Ovo uputstvo namenjeno je početnicima koji žele
da izuče pesnički zanat i prošire svoj fond figura
tradicionalnim metaforama, ili pak onima koji žele da
razumeju ono što je pisano kao tajna. Valja odati
priznanje ovim pričama koje su bile dobre za naše
starije, ali je poželjno da ih hrišćani pročiste od trago-
2
Izdajnik je jaka reč. Sturlison je — možda — bio samo fanatik koji
je služio mnogim gospodarima, čovek neverovatno rastrzan sličnim
i oprečnim privrženostima. Na intelektualnoj ravni tako su
postupali i drugi, a ja znam za dva primera: jedan je Fransisko Luis
Bernardes, a drugi sam ja.
34

36. KENINGAR
va stare vere. Sedam vekova distance nije ovu diskrimi­
naciju učinilo beskorisnom: ima nemačkih prevodilaca
ovog nemarnog severajačkog Gradus ad Parnassum,
koji ga vide kao Ersatz Biblije, zaklinjući se da je pre­
nošenje norveških anegdota najefikasnije sredstvo po-
nemčenja Nemaca. Doktor Karl Konrad je možda najža­
losniji primer toga. On je autor veoma iskasapljenog
prevoda Snorijeve rasprave i jedne lične brošure koja
sadrži pedeset dve "nedeljne molitve" i još toliko
"nemačkih molitvi", veoma doteranih u drugom izdanju.
Naslov Snorijeve rasprave je Edda Prosaica.
Sastoji se iz tri dela: dva prozna i trećeg dela u stihu,
koji je nesumnjivo inspirisan navedenim epitetima.
Drugi deo obrađuje pustolovine Egira ili Hlera, vrlo vi­
čnog vrača, koji je posetio bogove u tvrđavi Asgard,
poznatoj među smrtnicima pod imenom Troja. Odin je
u sumrak naredio da se donesu uglačani čelični mačevi,
koji svaku drugu svetlost čine nepotrebnom. Hler se
sprijateljio s bogom koji je sedeo do njega, a koji se
zvao Bragi. Ovaj je bio veoma rečit i vest u metrici.
Golemi rog pun medovine išao je iz ruke u ruku dok su
čovek i bog raspravljali o poeziji. Bog je govorio koje
metafore valja koristiti. Prenosim savete sadržane u
ovom božanskom popisu.
Nisam izostavio keninge koje sam već naveo.
Sastavljajući ovaj spisak, osećao sam gotovo filatelisti-
čko zadovoljstvo.
kuća ptica vazduh
kuća vetrova
morske strele: haringe
35

37. HORHE LUIS BORHES
vepar talasa: kit
drvo sedalica: klupa
šuma pod ustima: brada
zbor mačeva
oluja mačeva
susret izvora
koplja u letu
pesma kopalja bitka
gozba orlova
kiša crvenih štitova
gozba vikinga
snaga luka ruka
noga plećke
krvavi labud lešinar
pevac mrtvaca
onaj koji trese uzde: konj
postolje šlema
ramena stena glava
dvorac tela
kovačnica pesme: skaldova glava
talas roga
plima pehara pivo
kaciga vazduha
zemlja nebeskih zvezda nebo
mesečev put
korito vetrova
jabuka grudi
tvrdi žir misli srce
36

38. KENINGAR
galeb mržnje
galeb rana gavran
veštičin konj
gavranov bratučed 3
stene reči: zubi
zemlja mača
mesec lađe
gusarski mesec štit
krov nad bitkom
oblak nad bitkom
led tuče
besna palica
vatra kaciga
zmaj-mač
glodavac kaciga mač
trn bitke
riba bitke
veslo krvi
vuk rana
grana rana
grad lukovih struna strele
guske bitke
sunce domova
propast drveća vatra
vuk hramova
3
Definitum in definitione ingredi non debet je drugo pomoćno
pravilo definicije. Vedra prelamanja kao ovo (i ono koje sledi:
zmaj mača: mač) podsećaju na lukavi postupak onog Poovog lika
koji želi da sakrije neko pismo od policijske znatiželje, te ga nehaj­
no stavlja upravo u pregradak za pisma i ostalu poštu
37

39. HORHE LUIS BORHES
gavranova slast
onaj koji čini gavranov kljun crvenim
orlova radosnica
stablo kacige ratnik
stablo mača
onaj koji boji mačeve
neman kacige
voljeni hranitelj vukova
domaća crna rosa: pepeo
drvo vukova
drveni konj
sekira
vešala 4
rosa žalosti: suze
zmaj leševa
guja štita
mač usta
veslo usta
stanište sokolova
zemlja zlatnih prstenova
kitova leđa
zemlja labudova
put jedara
vikinško polje
livada galebova
lanac ostrva
koplje
jezik
šaka
more
4
Jezditi drvenim konjem u pakao, čitam u 22. poglavlju dela
Inglinga Saga. U germanskim zemljamam izrazi za vešala su bili
udovica, terazije, borne, finibusterre; neki stari pakosnici iz Nju-
jorka zvali su vešala okvirom (picture frame).
38

40. KENINGAR
drvo gavranova
ovas orlova mrtvac
vučja pšenica
vuk plima
gusarski konj
irvas morskih kraljeva
vikinške sanke brod
pastuv talasa
ralo mora
morski soko
kamenovi lica oči
meseci čela
morska vatra
gujino gnezdo
sjaj ruke zlato
bronza nesloge
predah kopalja: mir
dom daha
brod srca
osnova duše grudi
dom smeha
sneg u kesi
led kazana . srebro
rosa terazija
gospodar prstenova
delilac blaga kralj
delilac mačeva
39

41. HORHE LUIS BORHES
krv stena reka
zemlja mreža
vučji potok
plima pokolja
rosa mrtvaca
znoj bitke krv
pivo gavranovo
voda mača
talas mača
kovač pesama: skald
mesečeva sestra sunce5
vatra vazduha
životinjsko more
tlo oluja zemlja
konj magline
gospodar obora: bik
ljudski rast leto
buđenje guja
brat vatre
povreda šume vetar
vuk užadi
5
U germanskim jezicima koji imaju gramatički rod, sunce je
muškog roda, dok je mesec ženskog. Lugones (Jezuitsko carstvo,
1904) navodi da je u kosmogoniji Guarani-Indijanaca mesec
muškog roda, a sunce ženskog. Drevna japanska kosmogonija
takođe spominje sunce kao boginju, a mesec kao boga.
40

42. KENINGAR
Izostavljam drugostepene keninge koji nastaju
kombinovanjem jednog prostog činioca s nekim posto­
jećim keningom - kao na primer, voda palice rana, krv;
onaj koji se zasiti galebom mržnje, ratnik; pšenica
crvenih labudova, leš - i one mitološke prirode: ljubav
patuljaka, sunce; dete devet majki, bog Heimdal. Tako­
đe izostavljam one koji su plod slučajnosti: ona koja
nosi morsku vatru, žena s bilo kakvim zlatnim
nakitom.6
Od višestepenih keninga, u kojima se proi­
zvoljno nižu zagonetke, navešću samo jedan: oni koji
preziru sneg sa staništa sokolova. Stanište sokolova je
ruka; sneg na dlanu je srebro; oni koji preziru srebro su
muževi koji ga se odriču, velikodušni kraljevi. Kao što
je čitalac mogao zapaziti, postupak koji je ovde prime-
njen odvajkada je poznat prosjacima: valja hvaliti
stidljivu velikodušnost da biste je podstakli. Otuda
toliko različitih izraza za srebro i zlato, toliko lakomih
odrednica za kralja: gospodar prstenova, delilac blaga,
čuvar blaga. Na isti način objašnjavaju se i iskrene slike
kao što je ova Norvežanina Ejvinda Skaldaspilira:
Hoću da ispevam pohvalu
Postojanu i čvrstu kao kameni most.
Mislim da naš gospodar nije tvrdica
s žeravicama na laktovima..
Poistovećivanje zlata i plamena - opasnosti i
sjaja - i dalje je efikasno. Pedantni Snori daje sledeće
objašnjenje: Tvrdimo, s pravom, da je zlato plamen u
rukama ili na nogama zato što je crvene boje, ali izrazi
6
Ako mogu da se pouzdam u De Kvinsijeve podatke {Writings,
jedanaesta knjiga, str. 269), ova poslednja se usput javlja povodom
perverzne Kasandre u onom mračnom Likofronovom pevanju.
41

43. HORHE LUIS BORHES
za srebro su led, sneg, grad ili inje zato što je ono bele
boje. I dalje: Kada su bogovi uzvratili posetu Egiru,
ovaj ih je primio u svojoj kući (na moru) osvetljavajući
je zlatnim pločama koje su stajale kao mačevi u Valhali.
Od onda se za zlato govori kao o morskoj vatri ili vatri
vode i reka. Skald je dobijao zlatnike, prstene, štitove
ukrašene zlatnim klinovima, mačeve i sekire kao
nadoknadu za svoj trud; u izuzetnim slučajevima dobio
bi imanja i brodove.
Moj spisak keninga nije potpun. Pevači su se sti-
deli bukvalnog ponavljanja te su zato nastojali da iscrpe
sve mogućnosti varijacija. Dovoljno je pregledati one
koji se odnose na brod - i one koji se mogu umnožiti
običnom permutacijom, dodirom zaborava ili
stvaralačke snage. Izrazi za ratnika su isto tako
mnogobrojni. Neki skald je upotrebio izraz stablo mača
možda zato što stablo i pobednik znače isto. Drugi je
rekao hrast koplja; treći, zlatna palica; četvrti, strašna
jela čeličnih oluja; peti, cestar riba bitke. Ponekad je
variranje išlo po nekoj zakonitosti: to dokazuje jedan
Markusov pasus u kojem brod koji se približava kopnu
dobija divovske razmere:
Divlji vepar poplave
Skočio je na kitova leđa.
Medved potopa iscrpeo je
Drevni put jedara.
Bik talasa uzdrmao je
Lanac oko našeg dvora.
Izveštačenost je strast akademskog uma; stil koji
je Snori ustanovio kao normu predstavlja izvitoperenost
i gotovo reductio ad absurdum jedne sklonosti zajedni-
42

44. KENINGAR
čke svim germanskim književnostima: to je sklonost ka
stvaranju složenica. Najstariji spomenici ove knji­
ževnosti su anglosaksonski. U Beovulfu - koji potiče iz
vremena oko 700. godine - more je put jedara, labudova
staza, korito talasa, kupalište orlova, put kitova; sunce
je lojanica sveta, nebeska radost, nebeski dragulj; harfa
je drvo veselja; mač je čedo čekića, pratilac bitke, svet-
lost bitke; bitka je igra mačeva, pljusak čelika; brod je
prekomorsko plovilo; zmaj je pretnja sumraka, čuvar
blaga; telo je stanište kostiju; kraljica je tkalja mira;
kralj je gospodar prstenova, zlatni prijatelj čoveka, po­
glavar, delilac blaga. I brodovi iz Ilijade su preko­
morska plovila - gotovo kao prekookeanski brodovi - a
kralj je kralj ljudi. U hagiografijama iz LX veka more je
takođe kupalište riba, put foka, bazen kitova i njihovo
carstvo; sunce je lojanica ljudi, sveca dana; oči su
dragulji lica; brod je konj talasa; vuk je šumski stano­
vnik; bitka je igra štitova, let kopalja; koplje je guja
rata; Bog je radost ratnika. U Zverinjaku kit je čuvar
okeana. U Baladi o Brunanburhu - iz X veka - bitka je
razgovor kopalja, šum barjaka, zajedništvo mačeva, su­
sret ljudi. Skaldi precizno rukuju istim figurama; njihov
doprinos sastojao se u izazivanju poplave novih slika i
stvaranju kombinacija od kojih su potekli složeniji
simboli. Umesno je pretpostaviti da im je vreme išlo na
ruku. Samo u vreme kada je vikinški mesec bio
neposredni ekvivalent štita, mogao je pesnik smisliti
formulu kao što je guja vikinškog meseca. To vreme
zasijalo je na Islandu, a ne u Engleskoj. Zadovoljstvo
pravljenja složenica potrajalo je u britanskoj knjiže­
vnosti, ali u drugom vidu. Čepmenova Odiseja (1614)
obiluje čudnim primerima. Neki su lepi (delicious-fin-
43

45. HORHE LUIS BORHES
gered Morning - swum the waves); drugi imaju samo
vizuelnu i tipografsku vrednost (Soon as the white -
and - red - mixed -fingered Dame) neki se javljaju kao
zanimljive besmislice: the circularly - witted queen. Na
takve pustolovine navodi susret nemačke krvi i grčkih
izvornika. Ovde spada i jedan germanizator engleskog
jezika koji u delu Word-Book of the English Tongue
predlaže sledeće izmene: da se za groblje kaže lichrest,
za logiku rede-craft, za pravougaonik da se kaže
fourwinkled, za iseljenika outganger, za poru swea-
thole, za depilator hair-bane, za zgodno fearnought, za
postepeno bit-wise, za genealogiju kinlore, za odgovor
back-jaw, za očajanje wanhope. Na ovakve pustolovine
navodi susret engleskog jezika s nostalgičnim znanjem
nemačkog.
Pregledati potpuni spisak keninga znači izložiti
se neprijatnom osećanju da se retko kad srećemo s
izvornom tajnom, a mnogo češće s neprimernom ili
blagoglagoljivom. Pre nego što osudimo keninge, valja
da se podsetimo da prenošenje ovih u jezik koji ne zna
za složenice sigurno uveličava njihove mane. Trn bitke
pa čak i bojni trn ili vojni trn grube su perifraze;
Kampfdorn ili battle-thorn su to isto, ali u manjoj meri.7
Isto tako, sve dok gramatički saveti našeg Sul Solara ne
naiđu na prihvatanje, stihovi kao što je ovaj Radjarda
Kiplinga:
In the desert where the dung-feed camp-smoke curled....
Kada bi se svaki kening preveo na španski jezik imenicom s
pridevskom odrednicom (domaće sunce umesto sunce domova,
ručni sjaj umesto sjaj ruke) to bi možda bilo najbliže izvorniku, ali
bi bilo manje zanimljivo i najteže — usled nedostatka odgovara­
jućih prideva.
44

46. KENINGAR
ili ovaj Jejtsov:
That dolphin-torn, that gong-tormened sea
ostaće neponovljivi i nezamislivi na španskom jeziku.
Ima i drugih apologija. Jedna od očevidnih jeste
da su te neprecizne izraze redom proučavali učenici
skalda, ali ne izdvajajući ih nikad u neke sheme, nego
slušajući ih u vrevi stihova. (Ogoljena formula voda
mača = krv možda je vrsta izneveravanja.) Dalje, ne
poznajemo njihove zakonitosti: ne znamo tačne pri-
medbe koje bi dobar poznavalac keninga uputio na
račun neke dobre Lugonesove metafore. Jedva da nam
je ostala nekolicina reči. Nemoguće je znati kojom su
modulacijom glasa keningzi kazivani, koji ih je izraz
lica pratio, kako su zvučali, s kojom odlučnošću ili
skromnošću su predstavljani. Tačno je da su u svoje
vreme keningzi imali dužnost da zadive i da svojom
upadljivom nespretnošću ushite riđokose muževe vul­
kanskih pustina i fjordova, onako kako ih je ushićivalo
tamno pivo ili borba pastuva.8
Možda njihov izvor valja
tražiti u tajanstvenoj radosti. Njihova sirovost - ribe
bitke: mačevi možda odgovara nekom starom tipu
humora, šalama stasitih hiperborejaca. Tako se u toj
divljoj metafori, koju ponovo ističem, ratnici i bitke
stapaju na jednom nevidljivom planu i tu se sudaraju,
ujedaju i mrze organski mačevi. Sličan tip imaginacije
8
Reč je o sportu omiljenom na tom ostrvu lave i tvrdog leda: o
borbi pastuva. Izbezumljeni spremnošću kobila i vikom ljudi, oni
su se borili ujedajući se žestoko, ponekad smrtonosno. Aluzije na
tu igru su mnogobrojne. Za jednog kapetana koji se srčano borio
pred svojom damom, pripovedač piše da se borio kao pastuv pred
svojom kobilom.
45

47. HORHE LUIS BORHES
javlja se u Sagi o Njalu, gde na jednoj stranici stoji:
Mačevi iskočiše iz korica, sekire i koplja poleteše kroz
vazduh, bitka je počela. Oružje ih je gonilo tako žestoko
da su morali da se sklone iza štitova, i opet je bilo
mnogo ranjenih i na svakom brodu bar po jedan mrtav.
Tako je izgledala flota odmetnika Brodira pre bitke u
kojoj je uništena.
U 743. noći Knjige 1001 noći čitam ovo upo­
zorenje: Nemojmo reći da je umro srećni kralj koji
ostavlja naslednika kao što je ovaj: uglađen, mio,
osoben, besni lav, jasni mesec. Slika koja je sticajem
okolnosti iz istog vremena kao i germanski primeri
keninga, ne prevazilazi ove po vrednosti, ali joj je izvor
sasvim drugi. Poređenje čoveka s mesecom ili zveri nije
sumnjivi rezultat jednog umnog procesa: ono izražava
tačnu i trenutnu istinu intuicije. Keningzi su pak
sofizmi, varljive i mlitave vežbe. Evo jednog izuzetka
vrednog pamćenja, stih koji govori o požaru u nekom
naselju, o delikatnoj i užasnoj vatri:
Ljudi gore; sad Dragulj kipti od besa.
I evo zaključne reči odbrane. Slika noga plećke
je neobična, ali još je neobičnija ljudska ruka. Zamisliti
je kao zaludnu nogu koja izvire iz otvora na prsluku,
granajući se u pet prstiju umišljene dužine, znači
pronići u njenu suštinsku neobičnost. Keningzi izazivaju
čuđenje slušaoca, oni nas otuđuju od sveta time što ga
oneobičavaju. Oni su u stanju da izazovu onu lucidnu
složenost koja je ponos, nagrada i izvor metafizike.
1933, Buenos Ajres
46

48. KENINGAR
POSTDATA. Pedantni i snažni engleski pesnik Moris
uvrstio je mnoge keninge u svoju poslednju epsku
poemu Sigurd the Volsung. Beležim neke od njih, ne
znajući da li ih je on preuzeo i prilagodio, izmislio ili
uradio i jedno i drugo. Plamen rata, zastava; plima po­
kolja, ratni vihor, napad; svet stena, planina; ratnička
šuma, šuma kopalja, šuma bitke, vojska; tkanina mača,
smrt; Fafnirova strast, ugarak borbe, Sigfridov bes, mač.
Oče mirisa, o jasmine! uzvikuju trgovci u Kairu.
Mautner primećuje da Arapi teže da izvedu svoje figure
iz odnosa otac - sin. Na primer: otac jutra, pevac; otac
pljačke, vuk; sin luka, strela; otac utvrđenja (zaštitnik
pećina), lisica; otac koraka, planina. Još jedan primer
istoga: u Koranu se postojanje Boga najčešće dokazuje
strahom da se čovek mogao roditi iz nekoliko kapi
nečasne vode.
Poznato je da su izvorni nazivi tenka bili land-
ship i landcruiser, suvozemni brod i suvozemna krsta­
rica. Kasnije je prekršten u tenk da bi se zavarao trag.
Izvorni kening bio je isuviše očigledan. Drugi kening je
duguljasti krmak, gurmanski eufemizam kojim su
kanibali nazivali glavnu stavku u svojoj ishrani.
Pokojni ultraista, čiji duh i dalje živi u meni,
uživa u ovim igrama. Posvećujem ih jednoj odličnoj
drugarici iz junačkih dana, Nori Lanž, čija će ih krv,
nadam se, prepoznati.
POSTDATA IZ 1962.
Nekad sam zapisao, ponavljajući druge, da su
aliteracija i metafora fundamentalni elementi stare ger-
47

49. HORHE LUIS BORHES
manske poezije. Dve godine proučavanja anglosakson­
skih tekstova razuverili su me daje to tako.
Koliko sam mogao da shvatim, aliteracija je bila
pre sredstvo nego cilj. Njena uloga bila je da označi
naglašene reči. Da je' to tako dokazuje aliteracija samo­
glasnika, onih otvorenih, koji su se međusobno dosta
razlikovali. Drugi dokaz je to što stari tekstovi ne sadrže
preterane aliteracije poput a fair field full of folk, pri-
mera koji datira iz XIV veka.
Sto se tiče metafore kao neophodnog elementa
poezije, smatram da su pompa i svečanost složenica pri­
jali slušaocima, a da keningzi nisu prvobitno bili meta­
forični. Tako, na primer, dva početna stiha Beovulfa
sadrže tri keninga (Danci kopalja, dani prošlosti ili dani
godina, kraljevi naroda), koji uopšte nisu metaforični.
Tek se u desetom stihu sreće izraz kao što je hronrad
(put kitova, more). Dakle, metafora nije fundamentalni
element poezije, već kasno otkriće književnosti, što po­
kazuje i prethodni primer.
Među knjigama koje sam najviše koristio, treba
da spomenem sledeće:
The Prose Edda, by Snorri Sturluson, Translated by
Arthur Gilchrist Brouder, New York, 1929.
Die Jungere Edda_ mit dem sogenannten ersten grama-
tischen Traktat, Ubertragen von Gustav Neckel und
Felix Niedner, Jena, 1925.
Die Edda, Ubersetzt von Hugo Gering, Leipzig, 1892.
Eddalieder, mit Grammatik, Ubersetzung und Erlau-
terungen, von Dr Wilhelm Ranisch, Leipzig, 1920.
Volsunga Saga, with certain songs from the Elder Edda.
Translated by Eirikr Magnusson and William Morris,
London, 1870.
48

50. KENINGAR
'f'he Story of Burnt Njal, From Icelandic of the Njals
Saga, by George Webbe Dasent, Edinburgh, 1861.
The Grettir Saga. Translated by G. Ainslie Hight,
London, 1913.
Die Geschichte von Goden Snorri. Ubertragen von
Felix Niedner, Jena 1920.
Islands Kultur zur Wikingerzeit, von Felix Niedner,
.lena, 1920.
Anglo-Saxon Poetry. Selected and translated by R. K.
Gordon, London, 1931.
The Deeds of Beowulf. Done into modern prose by John
liarle, Oxford, 1892.
49

51. HORHE LUIS BORHES
METAFORA
Istoričar Snori Sturluson, koji se u svom bumom
životu bavio mnogim stvarima, sastavio je početkom
XIII veka rečnik tradicionalnih stilskih figura islandske
poezije. Na tom spisku nalaze se primeri kao galeb mr­
žnje, krvavi soko, krvavi ili crveni labud, a sve su to
oznake gavrana; krov kita ili lanac ostrva predstavljaju
more; kuća zuba su usta. Utkane u stihove koji ih pre­
nose, ove metafore izazivaju (ili su izazivale) prijatno
osećanje čuđenja; kasnije shvatimo da ih nikakvo oseća-
nje ne opravdava, te počinjemo da ih smatramo zamrše­
nim i beskorisnim. Utvrdio sam da to isto važi za stilske
figure koje koriste simbolizam i marinizam.
Benedeto Kroče je mogao da optuži pesnike i
govornike XVJJ veka da su "hladni iznutra" i da ih odli­
kuje "malo dovitljiva dovitljivost"; u perifrazama koje
je sakupio Snori vidim nešto što liči na reductio ad
absurdum bilo kojeg nastojanja stvaranja metafora.
Činilo mi se da Lugones i Bodler nisu bili nimalo uspe-
šniji od islandskih dvorskih pesnika.
U trećoj knjizi Retorike Aristotel primećuje da
svaka metafora proizlazi iz intuitivnog opažanja slič­
nosti između dve različite pojave; Midlton Mari posta­
vlja i dva uslova: analogija mora biti stvarna i pretho­
dno nezapažena {Countries of the Mind, U, 4). Kao što
vidimo, Aristotel zasniva metaforu na pojavama, a' ne
50

52. METAFORA
na jeziku; tropi koje je zabeležio Snori predstavljaju (ili
izgledaju kao da predstavljaju) ishod umnog procesa
koji ne opaža analogiju, već kombinuje reči; neke od
ovih metafora mogu ostaviti snažan utisak (crveni la­
bud, krvavi soko), ali one ništa ne otkrivaju niti nam do­
čaravaju. Prema tome, one su verbalni predmeti, čisti i
nezavisni poput kristala ili srebrnog prstena. Istom logi­
kom, gramatičar Likofron naziva boga Herkula lavom
trostruke noći; naziv je vredan spomena bez obzira na
tumačenje stručnjaka, ali on ne igra ulogu koju mu
Aristotel namenjuje.1
U delu I Čing jedan od naziva svemira je Deset
hiljada bića. Pre tridesetak godina moje pokolenje divi­
lo se pesnicima što su potcenjivali mnogostruke kombi­
nacije koje ovaj skup dopušta, da bi se manijački ogra­
ničili na nekolicinu jedinica: zvezde i oči, ženu i cvet,
vreme i vodu, starost i sumrak, san i smrt. Tako korišće-
ne ili iskorišćene, ove metafore svode se na obične trivi­
jalnosti. Osvrnimo se na nekoliko konkretnih primera:
U Starom zavetu (Prva knjiga o carevima, 2:10)
kaže se: Tako počinu David kod otaca svojih i bipogre-
ben u gradu Davidovu. U slučaju brodoloma, dunavski
mornari kazivali su ovu molitvu: Spavam, a onda ću za­
veslati ponovo.
2
Homer u Ilijadi govori o snu kao o
Bratu smrti; Lesing ističe da mnogi nadgrobni spo­
menici svedoče o ovom bratstvu. Vilhelm Klem ga je
1
Mislim da isto važi za "trokrilog orla", metaforički naziv strele u
persijskoj književnosti (Browne: A Literary History of Persia, III,
262).
2
Zabeležena je i poslednja molitva feničanskih moreplovaca:
"Majko Kartagine, vraćam ti veslo". Sudeći po novcu iz II veka
stare ere, Majka Kartagine bio je grad Sidon.
51

53. HORHE LUIS BORHES
nazvao Majmunom smrti (Affe des Todes) da bi zatim
napisao: Smrt je prva mirna noć. Vinji je smrt nazvao
Zemaljskim snom; u bluzu je smrt stara stolica za ljulja­
nje (old rocking chair): ona je konačni san, poslednji
san Crnaca. Šopenhauer u svojim delima ponavlja jed-
načinu smrt-san; dovoljno je da navedem ovu rečenicu:
Ono što je za pojedinca san, to je za vrstu smrt (Welt
als Wille, U 41). Čitalac se već sigurno podsetio Hamle-
tovih reči: Umreti, spavati, možda sanjati, kao i na nje­
govo strahovanje da će snovi smrtnog sna biti košmarni.
Izjednačavanje žena s cvećem isto je tako večno
ili trivijalno; evo nekoliko primera. Ja sam ruža saron-
ska, ljiljan u dolu, govori devojka u Pesmi nad pesma-
ma. U priči o Matu, u četvrtoj "grani" gaelskog Mabino-
giona, neki kraljević čezne za devojkom koja nije s
ovog sveta i onda vrač "bajanjem i opsenama sačini
devojku od hrastovog cveta, žutilovke i suručice". U
petoj pustolovini dela Nibelungenlied, Sigfrid se zagle­
da u Krimhildu za ceo život, i prvo što nam saopštava
jeste da njeno lice blista ružinom bojom. Nadahnut
Katulom, Ariosto poredi devojku s tajanstvenim cvetom
(Orlando, I, 42); u Armidinom vrtu ptica purpurnog
kljuna moli dragu i dragog da ne dozvole da cvet uvene
(Gerusalemme, XVI, 13-15).
Krajem XVI veka Malerb je hteo da uteši prija­
telja kome je umrla kći i njegova uteha sadrži ove čuve­
ne reči: Et, rose, elle a vécu ce que vivent les roses.
Šekspir se u bašti divi tamnocrvenoj boji ruža i belini
ljiljana, ali one su samo senke lepote njegove odsutne
drage (Sonnets, XCVÏÏI). Stvorivši ruže, Bog mi sačini
lice, govori kraljica Samotrakije u jednom Svinberno-
vom delu. Ovaj spisak mogao bi se produžiti u nedo-
52

54. METAFORA
gled;
3
podsetio bih samo još na scenu iz poslednje Stiven-
sonove knjige, Weir of Hermiston, u kojoj junak pita ima li
Kristina dušu ili je "samo živo biće boje cveta".
Sastavio sam deset primera iz prvog skupa i
devet iz drugog; njihova suštinska istovetnost ponekad
je manje upadljiva od svojstava po kojima se razlikuju.
Ko bi se unapred dosetio da su "stolica za ljuljanje" i
"pocinu David kod otaca svojih" proizašli iz istog izvora?
Ilijada, prvi spomenik književnosti Zapada, spe-
vana je pre tri hiljade godina; umesno je pretpostaviti da
su tokom tih dugih godina sve prisne, neophodne
bliskosti (privid-život, san-smrt, reke i životi koji pro-
tiču i tako dalje) uočene i zapisane jednom ili više puta.
To naravno ne znači da je broj metafora iscrpen; načini
na koji se ove pojmovne veze mogu označiti ili nago-
vestiti zaista su neograničeni. Njihove vrline ili mane
leže u rečima; zanimljiv stih (Purgatorio, I, 13) u kojem
Dante opisuje nebo na istoku, evocira jedan istočnjački
dragi kamen, prozračni kamen čije ime sasvim slučajno
sadrži reč Istok: Dolce color d^orinetal zajfiro je nesu­
mnjivo stih dostojan divljenja, što se već ne može reći
za Gongorin stih (Soledad, I, 6) Na safirskim poljima
pasu zvezde, koji je, ako se ne varam, primer najobič­
nije nezgrapnosti ili preterivanja.4
Jednog dana ćemo čitati istoriju metafore koja
će nam otkriti u kojoj meri su ove pretpostavke tačne ili
pogrešne.
3
Ista tananost svojstvena je metafori iz čuvenih Miltonovih stihova
(Izgubljeni raj IV, 268-271) o otmici Prozerpine kao i ovim sti­
hovima Rubena Darija: Strogost vremena nije utolila/ beskrajnu
žeđ za ljubavlju / sedokos sam, a još uživam/ u ružičnjacima vrta.
4
Oba stiha potiču iz Starog zaveta: / videše Boga Izrailjeva, i pod
nogama njegovijem kao djelo od kamena i kao nebo kad je vedro
(Izlazak, 24:10).
53

55. UČENJE O CIKLUSIMA
Ovo učenje (koje njegov najnoviji pronalazač
naziva večnim povratkom) može se sažeti na sledeći
način:
Broj svih atoma koji čine svet je ogroman, ali je
ograničen, te dozvoljava ograničeni (mada takođe
ogroman) broj permutacija. U ograničenom vremenu
broj mogućih permutacija će se iscrpsti, što znači da će
svemir morati da se obnovi. Majka će te ponovo roditi,
tvoj će kostur ponovo da izraste, ponovo će u tvoje ruke
doći ova ista stranica, ponovo ćeš proživeti sve časove
koji vode ka tvojoj neverovatnoj smrti. Takav je uobi­
čajeni redosled članova ovog argumenta, počev od su-
voparnog uvoda, pa sve do obuhvatnog i zastrašujućeg
raspleta. A on se obično pripisuje Ničeu.
Pre nego što ga pobijem - mada nisam uveren
da sam sposoban da izvedem taj poduhvat - valja zami­
sliti, barem sa distance, nadljudske brojeve kojima se
ovde barata. Da počnem od atoma. Prema računima za
koje pretpostavljamo da su tačni, promer atoma vodo-
nika iznosi jedan stomilioniti deo santimetra. Ta zbu-
njujuće mala sićušnost ne isključuje dalje deljenje:
naprotiv, Raderford je definiše polazeći od shvatanja
Sunčevog sistema, tvrdeći da se atom sastoji od jezgra i
jednog elektrona koji kruži, a koji je sto puta manji od
54

56. UČENJE O CIKLUSIMA
celog atoma. Zaboravimo sad jezgro i elektron da bismo
zamislili sićušnu vasionu sačinjenu od deset atoma.
(Jasno je da je reč o skromnoj eksperimentalnoj vasioni:
ona je nevidljiva jer joj mikroskopi ne ulaze u trag, i
nemerljiva jer joj nijedna vaga ne bi pokazala težinu.)
Pretpostavimo takođe - uvek u skladu s Ničeovom op-
štom pretpostavkom - da je broj mogućih permutacija u
ovoj vasioni jednak broju načina na koji se deset atoma
mogu razmestiti, menjajući svoj poredak i položaj. Kroz
koji broj različitih stanja može taj svet da prođe pre
nego što se ostvari njegov večni povratak? Odgovor je
lak: dovoljno je da pomnožimo 1 x 2 x 3 x 4 x 5 x 6 x 7
x 8 x 9 x 10 i okončamo taj dosadni matematički
postupak cifrom 3,628,800. Ako je jedna gotovo bes­
krajno sićušna čestica sposobna da ima takve varijacije,
tvrdnja da je kosmos monoton zaslužuje malo ili nimalo
pažnje. Uzeo sam u obzir samo deset atoma: za dva gra­
ma vodonika neophodno je mnogo više od milijardu mi­
lijardi. Izračunati broj mogućih permutacija za ta dva
grama - drugim rečima, pomnožiti milijardu milijardi sa
svim pojedinačnim brojevima koji joj prethode - poduhvat
je koji prevazilazi granicu mog ljudskog strpljenja.
Ne znam da li je moj čitalac ostao ubeđen; ja
nisam. Bezbolno i bezgrešno baratanje ogromnim broje­
vima nesumnjivo izaziva ono čudno zadovoljstvo koje
prati svaki eksces, ali Povratak ostaje i dalje više-manje
večan, mada podrazumeva znatno duži vremenski peri­
od. Niče bi mogao odgovoriti: "Raderfordovi kružeći
elektroni novina su za mene isto kao i ideja - tako skan­
dalozna za filologa - da je atom deljiv. Međutim, ja ni­
kada nisam tvrdio da promene materija ne podrazu-
mevaju ogromne brojeve; ja sam samo tvrdio da ti
55

57. HORHE LUIS BORHES
56
brojevi nisu beskonačni. Ovaj uverljivi odgovor Frid-
riha Zaratustre navodi me da se setim Georga Kantora i
njegove smele teorije skupova.
Kantor razara temelj Ničeove teze. On potvrđuje
savršenu beskonačnost tačaka vasione pa čak i samo
jednog njenog metra ili dela tog metra. Po Kantoru, bro­
janje je samo izjednačavanje dvaju nizova, i ništa više.
Na primer, ako je Anđeo pomorio svu prvorođenčad u
Egiptu osim one u domovima koja su imala crveni znak
na vratima, očigledno je da će broj spašene dece biti
jednak broju crvenih znakova, a koliko je znakova tačno
bilo ne menja stvar. U ovom primeru, količina je neo­
dređena; ali ima skupova u kojima je ona beskonačna.
Skup prirodnih brojeva je beskonačan, ali moguće je
dokazati da neparnih brojeva ima isto koliko i parnih.
Broju 1 odgovara 2; broju 3 odgovara 4; broju 5 odgo­
vara 6, i tako dalje.
Dokaz je nepobitan ali i bezvredan. On se ni po
čemu ne razlikuje od sledećeg: da ima toliko množitelja
broja tri hiljade osamnaest koliko ima brojeva uopšte -
ne isključujući sam broj tri hiljade osamnaest i njegove
množitelje. Broju 1 odgovara 3018; broju 2 odgovara
6036; broju 3 odgovara 9054; broju 4 odgovara 12.072,
i tako dalje.
Isto važi za stepenovanje saglasno progresiji:
broju 1 odgovara 3018; broju 2 odgovara 3018 na kvad­
rat što iznosi 9.108.324, i tako dalje.
Genijalna obrada ovih činjenica nadahnula je
teoriju po kojoj beskonačan skup - drugim recima, bes­
konačni niz celih brojeva - predstavlja skup čiji se čla­
novi i sami mogu razložiti u beskonačne nizove. (Da bi
se izbegle dvoumice, bolje je reći ovako: beskonačni

58. UČENJE O CIKLUSIMA
skup je onaj koji se može izjednačiti s jednim od parci­
jalnih skupova koji ga čine.) Na tim razređenim broj­
čanim visinama ispada da deo nije siromašniji od
celine: tačno utvrđena količina tačaka kojih ima u
vasioni jednaka je količini tačaka koju sadrži jedan
metar ili decimetar ili najduža zvezdana putanja. Niz
prirodnih brojeva ima pravilan poredak: to znači da
članovi niza moraju biti uzastopni; broj 28 je ispred
broja 29 a iza broja 27. Niz tačaka u prostoru (ili
jedinica vremena) ne može se konstituisati na taj način
jer u ovom slučaju nijedan član nema drugog člana koji
mu neposredno prethodi ili mu direktno sledi. Slično je
s razlomcima kada se redaju po veličini. Koji razlomak
dolazi posle 1/2? Nije 51/100 jer je 101/200 bliži; nije
101/200 jer je 201/400 bliži; nije 201/400 jer ... To isto
važi za tačke u prostoru, tvrdi Georg Kantor. Uvek se
može dodati bar jedna tačka. Dakle, njihov broj je
beskonačan. Svaka tačka "već" predstavlja kraj
beskrajne potpodele.
Dodir lepe igre Kantorove s lepom igrom Zara-
tustre bio je smrtonosan za Zaratustru. Ako se svemir
sastoji od beskonačnog broja članova, onda je to
nedvosmislena potvrda beskonačnog broja permutacija
- čime se poništava nužnost Povratka. On se svodi na
mogućnost čija je verovatnoća jednaka nuli.
II
Negde u jesen 1883. Niče je pisao: Ovaj spori
pauk koji se kreće po mesečini, ova mesečina, ti i ja dok
šapućemo u kapiji, šapućemo o večnim stvarima, zar se
mi nismo već sreli nekad u prošlosti? Zar se nećemo
57

59. HORHE LUIS BORHES
sresti negde na tom dugom putu koji treperi, zar se
nećemo večno sretati? Tako sam govorio i svaki put sve
tišim glasom, jer sam se plašio svojih misli i onoga što
je stajalo iza njih. Tri veka pre Raspeća, parafrazirajući
Aristotela, Eudem je pisao: Ako verujemo pitagorej-
cima, iste stvari vratiće se u određeno vreme, vi ćete
opet biti sa mnom, ja ću ponoviti ovo predavanje, moja
će se ruka igrati ovim štapom i sve ostalo takođe će se
ponoviti. U stoičkoj kosmogoniji Zevs se hrani svetom:
vatra iz koje se kosmos rađa ciklično ga i proždire da bi
se svet ponovo rodio iz vatre i ponovo doživeo istu sud­
binu. Ponavlja se kombinovanje osnovnih čestica, obli­
kovanje stena, nastanak drveća i ljudi - pa čak vrlina i
mana, pošto kod Grka nije postojala imenica potpuno
lišena telesnog svojstva. Ponavlja se svaki mač i svaki
junak i svaka pojedinačna besana noć.
Kao i druge pretpostavke peripatetičara, i ova
koja se odnosi na opšte ponavljanje vremenom se ras­
prostirala, a njen tehnički naziv, apokatastis, uključenje
u Jevanđelje (Dela apostolska, III, 21) mada s nejasnim
namerama. Dvanaesta knjiga dela Civitas Dei sv. Avgu-
stina sadrži više poglavlja posvećenih suzbijanju ovog
omrznutog učenja. Ti pasusi (koje imam pred sobom)
suviše su zamršeni da bi se lako saželi, ali pada u oči da
je episkopalni bes njihovog autora uperen na dve stvari:
prvo, na pompeznu beskorisnost tog točka, a drugo, na
ruganje Logosu koji navodno umire na krstu kao
cirkusant koji ponavlja istu tačku u svakoj predstavi.
Oproštaji i samoubistva gube svako dostojanstvo pona­
vljanjem; sv. Avgustin je mislio isto o Raspeću. Otuda
je on na tako skandalozan način pobijao teze stoika i
pitagorejaca. Oni su tvrdili da nauka o Bogu ne može
58

60. UČENJE O CIKLUSIMA
dokučiti beskonačne pojave i da ovo večno kruženje
kosmičkog procesa služi Bogu da bi ga bolje upoznao i
razumeo; sv. Avgustin ismeva ovo uzaludno kruženje,
tvrdeći da Isus predstavlja izravan put koji nas izvodi iz
tog kružnog lavirinta opsena.
U poglavlju Logike posvećenom zakonu slučaj­
nosti, Džon Stjuart Mil piše da se periodično pona­
vljanje istorije može zamisliti - mada ne i prihvatiti kao
istinito - da bi zatim naveo odlomak iz Vergilijeve
"mesijanske ekloge":
Jam redit et virgo, redeunt Saturnia regna...
Zar je Niče kao helenista mogao da ne zna za
ove "prethodnike"? Kao autor odlomaka o predsokrato-
vcima, zar je mogao da ne zna učenje koje su preuzeli
Pitagorini učenici?1
Poverovati u to je teško - i bes­
predmetno. Na jednoj nezaboravnoj stranici Niče je tač-
no ukazao na mesto gde se suočio s idejom o večnom
povratku: bila je to neka staza u šumi Silvaplane, blizu
jednog velikog piramidalnog bloka, popodne, jednog
avgustovskog dana 1881 - "na šest hiljada stopa od
čoveka i vremena". To je jedan od trenutaka koji Ničeu
služe na čast. Besmrtan je trenutak, pisao je on, u kojem
sam otkrio večni povratak. Podržavam Povratak u ime
tog trenutka (Unschuld des Werdens II, 1308). Među­
tim, mislim da ne treba da prihvatimo tako očigledno
neznanje, ni da smetnemo s uma ljudsku, veoma ljudsku
težnju da brkamo nadahnuća i sećanja i nepriličnosti
1
Ove nedoumice su izlišne. Niče se 1874. rugao pitagorejskoj tezi
da se istorija ponavlja u ciklusima (Vom Nutzen und Nachteil der
Historie). (Napomena je iz 1953.)
59

61. HORHE LUIS BORHES
koje čini sujeta. Moj ključ je gramatičke, rekao bih
gotovo sintaksičke prirode. Niče je znao da je Večni
Povratak svojstven pričama, strahovanjima ili zabavama
koje se večno vraćaju, ali on je isto tako znao da je
među gramatičkim licima prvo lice najdelotvornije.
Proroku i doliči samo prvo lice. Da izvede svoje otkriće
iz nekog spisa ili iz dela Historia philosophiae graeco-
romanae, koje su napisali honorarni profesori Riter i
Preler - tako nešto Zaratustra nije mogao sebi da
dozvoli, zbog ugleda ili anahronizma, a možda i iz
tipografskih razloga. Proročki stil ne trpi znake navoda
niti učeno navođenje dela i autora...
Ako je moje telo slično životinji, mesu ovce,
moj ljudski um mora biti sličan mentalnim stanjima
drugih ljudi. Posle mnogo razmišljanja i žaljenja, ipak
sam zaključio da Večni Povratak pripada Ničeu, a ne
nekom pokojniku koga krasi grčko ime. Neću da se
zadržavam na ovome. Migel de Unamuno već je dovolj­
no napisao o stvaranju i preuzimanju ideja.
Niče je tražio ljude koji bi bili u stanju da pod­
nesu besmrtnost. Pišem to koristeći reči zapisane u nje­
govim ličnim sveskama, Nachlass, među kojima su i
ove: Ako zamisliš dugotrajni mir pre nego što se pono­
vo rodiš, kunem se da grešiš. Između poslednjeg tre­
nutka svesti i prvog trenutka bleska novog života nalazi
se "nikakvo vreme" - koje traje koliko i blesak munje,
mada se ni milijardama godina ne da izmeriti. Ako ne­
dostaje jedno ja, onda se beskonačnost može izjednačiti
sa uzastopnošću.
Pre Ničea lična besmrtnost bila je obična zablu­
da nade, nejasna zamisao. Niče je predlaže kao dužnost,
ulivajući u nju nemilosrdnu lucidnost budnosti.
60

62. UČENJE O CIKLUSIMA
Nesanica (čitam u jednoj raspravi Roberta Bartona)
strašno rastrojava melanholike, a znamo da je Niče
patio od ovakvog rastrojstva i da je tražio spas u gor­
kom hidratu hlora. Niče je želeo da bude Volt Vitman,
želeo je da se do kraja zaljubi u svoju sudbinu. Služio
se junačkim metodom: iskopao je nepodnošljivu grčku
pretpostavku o večnom ponavljanju, zatim se potrudio
da u ovom mentalnom košmaru pronađe povod za ra­
dost. Tražio je i našao najstrašniju misao na svetu, a
zatim predložio ljudima da uživaju u njoj. Umereni
optimista obično misli da je ničeovac; a Niče ga suo­
čava s krugovima večnog povratka da bi ga na taj način
ispljunuo.
Niče je napisao: Ne treba čeznuti za dalekom
srećom, milošću, blagoslovom, već živeti tako da zaže­
limo da opet proživimo isti život, nanovo i nanovo kroz
celu večnost. Mautner primećuje da pripisati i najmanji
moralni, što će reći praktični, uticaj tezi o večnom pov­
ratku, znači pobijati je, jer bi to bilo isto kao kad bismo
zamišljali da se nešto može dogoditi na drugi način.
Niče bi odgovorio da teza o večnom povratku i njen
prošireni moralni (znači praktični) uticaj, Mautnerovo
mudrovanje kao i njegovo pobijanje Mautnerovog
mudrovanja, i sami predstavljaju nužne trenutke svetske
istorije, koja je delo atomskih kretanja. Mogao bi s
punim pravom da ponovi ono što je već jednom
zapisao: Dovoljno je da učenje o kružnom ponavljanju
bude verovatno ili moguće. I sama mogućnost može nas
protresti i promeniti. Šta sve nije učinila svest da muke
možda mogu biti večnel A na drugom mestu: U trenutku
kad prihvatimo ovu misao, sve se boje menjaju -
drukčija postaje i istorija.
61

63. HORHE LUIS BORHES
III
Osećanje "da smo već proživeli ovaj trenutak"
ponekad nas navodi na razmišljanje. Pobornici Večnog
Povratka zaklinju se da je taj utisak tačan, tražeći u
ovim složenim stanjima dokaze svog ubeđenja.
Zaboravljaju da sećanje uvodi u igru jednu novinu koja
zapravo pobija njihovu tezu i koja se vremenom usa­
vršava sve dok ne nastupi onaj daleki ciklus kad
pojedinac već može da predvidi svoju sudbinu, svestan
da neke postupke ne bi trebalo da ponovi, već da deluje
drukčije... Pored toga, Niče nikad nije spomenuo
mnemonički dokaz Povratka.2
On nije spominjao ni konačnost atoma. Niče je
negirao atom; smatrao je da atomistika pruža samo
model svemira sagledanog iz vizuelne i aritmetičke
perspektive... U nastojanju da utemelji svoju tezu, on je
govorio o neograničenoj energiji koja se prostire besko­
načnim vremenom, ali koja nema mogućnost beskonač­
nog broja varijacija. Ne može se reći da nije pribegavao
2
Povodom tog navodnog dokaza Nestor Ibara piše: "II arrive aussi
que quelque perception nouvelle nous frappe comme un souvenir,
que nous croyons reconnaître des objects ou des accidents que
nous sommes pourtant sûrs de rencontrer pour la premiere fois.
Pimagine qu'il s'agit ici d'un curieux comportement de notre
mémoire. Une perception quelconque s'effectue d'abord, mais sous
le seuil du conscient. Un instant après, les excitations agissent,
mais cette fois nous les recevons dans le conscient. Notre mémoire
est déclanchée, et nous offre bien le sentiment du 'déjà vu'; mais
elle localise mal ce rappel. Pour en justifier la faiblasse et le
trouble, nous lui supposons un considerable recul dans le temps;
peut-être le renvoyons-nous plus loin de nous encore, dans le
redoublement de quelque vie antérieure. Il s'agit en réalité d'un
passé immédiat; et l'abîme qui nous en sépare est rr!»i de notre
distraction."
62

64. UČENJE O CIKLUSIMA
lukavstvu: prvo nas predupređuje navodeći nas protiv
pojma neograničene energije - "čuvajmo se takvih mi­
saonih orgijanja" - da bi zatim velikodušno priznao bes­
konačnost vremena. Iz istih razloga on voli da pribe-
gava Prethodnoj Večnosti. Na primer: ravnoteža kosmi-
čkih sila nije moguća, jer da jeste, ona bi bila uspo­
stavljena u Prethodnoj Večnosti. Ovaj postupak na prvi
pogled deluje valjano, ali treba ponovo reći da je ta
Prethodna Večnost (aeternitas a parte ante, kako bi
rekli teolozi) samo plod naše prirodne nesposobnosti da
pojmimo početak vremena. Istu nesposobnost imamo u
pogledu prostora. Znači, prizivati Prethodnu Večnost
dođe mu kao prizivati Beskonačnost s Desne strane.
Drugim recima: ako je vreme po intuiciji beskonačno,
takav je i prostor. Ta Prethodna Večnost nema nikakve
veze sa stvarnim proteklim vremenom; ako se vratimo
unazad samo za jedan sekund, vidimo da je ovome
neophodan prethodni sekund, i tako u beskraj. Da bi
oborio taj regressus in infinitum, sv. Avgustin je tvrdio
da se prvi sekund vremena poklapa s prvim trenutkom
Stvaranja - non in tempore sed cum tempore incepit
creatio.
Niče je onda pribegao energiji; drugi zakon ter­
modinamike tvrdi da su neki procesi nepovratni. To-
plota i svetlost su samo oblici energije. Dovoljno je da
uperimo svetlosni zrak na crnu površinu pa da se on
pretvori u toplotu. Ali toplota se ne može vratiti nazad u
zrak svetlosti. Ovaj dokaz deluje objektivno i suvo-
parno, ali istovremeno isključuje "kružni lavirint" Več-
nog Povratka.
Prvi zakon termodinamike tvrdi da je kosmička
energija postojana; drugi zakon, da ona teži rasipanju,
63

65. HORHE LUIS BORHES
rasulu, mada se njena ukupna količina ne smanjuje. To
postepeno rasipanje energije koja čini svemir jeste
entropija. Kada entropija dostigne krajnju tačku, kad se
izjednače sve temperature, kad nestane (ili bude neutra-
lizovano) delovanje jednog tela na drugo, svemir će
postati haotična vreva atoma. Ta teška i smrtonosna
ravnoteža ostvariće se u dubokom središtu zvezda.
Međusobnim delovanjem svojih činilaca, svemir će se
hladiti, postaće mlak, a zatim mrtav.
Svetlost se gubi u toploti; minut za minutom
svemir postaje nevidljiv. Postaje i lakši. U jednom tre­
nutku sav će se pretvoriti u toplotu, uravnoteženu,
nepromenljivu, ujednačenu toplotu. I to će biti njegova
smrt.
*
Na kraju dodajem jednu završnu nedoumicu,
ovog puta fïlozofske prirode. Prihvatajući Zaratustrinu
tezu, ipak mi ne polazi za rukom da shvatim kako se
dva istovetna procesa na kraju ne podvedu pod jedan
jedini. Da li usled obične uzastopnosti koju niko nije
dokazao? Ako nema arhanđela koji bi vodio knjigovod­
stvo, šta zapravo znači to što smo mi prošli kroz ciklus
broj trinaest hiljada pet stotina četrnaest, a ne kroz prvi
po redu, ili onaj pod brojem dvadeset i dva s
eksponentom od dve hiljade? U praktičnom životu ne
znači ništa - a to vređa mislioca. Ne znači ništa ni za
um - što je već ozbiljna stvar.
1934, Salto Oriental
64

66. UČENJE O CIKLUSIMA
Među knjigama koje sam konsultovao za ovaj
rad valja da spomenem sledeće:
Die Unschuld des Werdens, von Friedrich Nietzsche,
Leipzig, 1931.
Also sprach Zaratustra, von Friedrich Nietzsche, Leip­
zig, 1892.
Introduction to Mathematical Philosophy, by Bertrand
Russell, London 1919.
The ABC of Atoms, by Bertrand Russell, London, 1927.
The Nature of the Physical World, by A. S. Eddington,
London, 1928.
Die Philosophie der Griechen, von Dr. Paul Deussen,
Leipzig, 1919.
Worterbuch der Philosophie, von Fritz Mauthner, Leip­
zig, 1923.
La ciudad de Dios sv. Avgustina, u španskom prevodu
Diasa de Bejrala, Madrid, 1922.
65

67. HORHE LUIS BORHES
KRUŽNO VREME
Imam običaj da se stalno vraćam Večnom
Povratku; sada ću nastojati (oslanjajući se na nekoliko
istorijskih primera) da definišem tri osnovna shvatanja
tog pojma.
Prvo se pripisuje Platonu. U trideset devetom
pasusu Timaja on tvrdi da će se sedam planeta vratiti na
početnu tačku svojih putanja pošto se izjednače brzine
njihovog kretanja: sastavljanje kruga obeležava savr­
šenu godinu. Ciceron priznaje (O prirodi bogova, druga
knjiga) da nije lako izračunati raspon ovog ogromnog
nebeskog razdoblja, ali da ono nikako nije neogra­
ničeno; u jednom od svojih izgubljenih delà on mu
pripisuje dvanaest hiljada devet stotina pedeset i četiri
"jedinice koje mi nazivamo godinama" (Tacit: Dijalog
besednika, 16). Posle Platonove smrti astrologija je
doživela zasluženi procvat u Atini. Opšte je poznato da
ova nauka smatra da je ljudska sudbina uslovljena
položajem nebeskih tela. Nepoznati astrolog, koji je
smišljeno iščitavao Timaja, formulisao je ovaj nepobitni
argument: ako su planetarni periodi kružni, takva mora
biti i univerzalna istorija; na kraju svake platonske
godine ponovo će se roditi isti ljudi koji će imati istu
sudbinu. Vremenom su ove pretpostavke pripisane
Platonu. Lusilio Vanini je 1616. pisao: Ahil će ponovo
ići u Troju; obredi i religije će se preporoditi; ljudska
66

68. KRUŽNO VREME
istorija će se ponoviti; sve što je danas, bilo je nekad
ranije; ono što je bilo, biće ponovo; ali sve to na
uopšten način, a ne konkretno (kako tvrdi Platon) (De
admirandis naturae arcanis, dijalog 52). U jednoj bele-
šci prve knjige Religio medici, Tomas Braun je 1643.
zabeležio: Platonska godina - Plato "s year - je razdo­
blje koje se sastoji iz niza vekova, a kada se ona navrši,
sve pojave će se vratiti u svoje pređašnje stanje te će se
vratiti i sam Platon sa svojim učenicima da još jednom
objasne svoje učenje. U ovom prvom shvatanju Večnog
Povratka ključni argument je astrološke prirode.
Drugo shvatanje vezuje se za Ničeovu slavu zato
što je on najpatetičniji izumitelj i propagator ove teze.
Njegova polazna tačka bila je jedna algebarska premisa:
tvrdnja da n broj pojava - atoma prema Le Bonovoj
tezi, energije prema Ničeovoj, jednostavnih tela prema
tezi komuniste Blankija - nema mogućnost neogra­
ničenog broja varijacija. Od tri nabrojane varijante,
najbolje razrađeno i najsloženije je Blankijevo učenje.
Slično Demokritu (Ciceron: Akademska pitanja, druga
knjiga, 40) on pretrpava i vreme i beskonačni prostor
faksimilnim i neuporedivim svetovima. Njegova knjiga
nosi veoma lep naslov Véternité par les astres, a potiče
iz 1872. godine. Znatno joj prethodi jedan lakonski
pisan ali sasvim obuhvatan pasus iz pera Dejvida
Hjuma; nalazi se u delu Dialogues Concerning Natural
Religion (1779) koje je Šopenhauer nameravao da
prevede; koliko mi je poznato, niko do sada nije ukazao
na to delo. Evo doslovnog prevoda: Nemojmo zamišljati
neograničenu materiju kao što je činio Epikur; zami­
slimo da je ona ograničena. Ograničeni broj čestica
nije podložan neograničenom broju transpozicija; u
67

69. HORHE LUIS BORHES
68
večnom trajanju, svi mogući položaji i poreci ostvarili
bi se bezbroj puta. Svet sa svim svojim pojedinostima,
čak i onim najsitnijim, bio je stvaran i uništavan i biće
stvaran i uništavan: beskonačno (Dialogues VIII).
Povodom tog neprekidnog niza istovetnih uni­
verzalnih istorija, Bertrand Rasel beleži: Mnogi autori
smatraju da istorija sledi kružnu putanju, da će se
stanje u kojem se svet sada nalazi sa svim svojim i
najsitnijim pojedinostima ranije ili kasnije ponoviti, tj.
vratiti. Kako formulisati tu pretpostavku? Recimo da je
stanje koje sledi brojčano jednako stanju koje prethodi;
ali ne možemo reći da se isto stanje javlja dva puta jer
bi to podrazumevalo kronološki sistem - since that
would imply a system of dating - koji naša polazna
pretpostavka isključuje. Ovo se može uporediti s čove-
kom koji je napravio put oko sveta: on ne tvrdi da nje­
gova polazna i krajnja tačka predstavljaju dva različita
mesta, već dva veoma slična mesta; on kaže da obe
tačke predstavljaju isto mesto. Pretpostavka da se isto­
rija kreće ukrug može se formulisati ovako: sačinimo
skup svih savremenih stanja jednog konkretnog stanja;
u izvesnim slučajevima ceo skup prethodi samom sebi
(An Inquiry into Meaning and Truth, 1940, 102).
Stižem do trećeg shvatanja Večnog Povratka:
mada je manje zastrašujuće i melodramatično, ono je i
jedino zamislivo. Imam na umu shvatanje sličnih, a ne
istovetnih ciklusa. Nemoguće je sastaviti beskrajni spi­
sak autoriteta sklonih ovom shvatanju: mislim na Brah-
mine dane i noći; na doba koje je svoje nepomično
vreme merilo piramidom, dok se njena površina polako
habala dodirom krila ptice koja bi je svake hiljadu i
prve noći okrznula; na Hesiodove zlatne ljude koji se