1. УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
ДЕПАРТМАН ЗА СРПСКУ И КОМПАРАТИВНУ КЊИЖЕВНОСТ
Ниш, 2016.
Студент:
Сандра Јовановић, 2263
Балкански шпијун, Душан Ковачевић
Презентација из Методике наставе књижевности
Ментор:
Доц. др Снежана Божић
2. Душан Ковачевић
Рођен је 1948. године у Мрђеновцу код Шапца.
У својим драмама критикује друштвену стварност и владајућу идеологију.
Савремени Нушић.
Његови јунаци не само да поседују одређене мане и слабости него су и трагични.
У неким његовим драмама са комичним садржајем присутна је гротеска (спајање
супротности нпр. трагичног и комичног, лепог и ружног и других супротности).
Ковачевићева драма је изграђена на комичном обрасцу, али се приближава
трагикомедији – доминантном драмском жанру друге половине двадесетог века.
Душан Ковачевић
3. Драме Душана Ковачевића
Маратонци трче почасни круг (1973);
Радован III (1973);
Шта је то у људком бићу што га вуче према пићу (1976);
Пролеће у јануару (1976);
Лимунација, по мотивима приповетке Лимунација на селу, Стевана Сремца (1978);
Сабирни центар (1982);
Балкански шпијун (1983);
Свети Георгије убива аждаху (1985);
Клаустрофобична комедија (1987);
Професионалац (1989);
Урнебесна трагедија (1990);
Контејнер са пет звездица (1999);
Поноћна пошта (1999);
Доктор шустер (2001);
Звездана прашина (2003);
Генерална проба самоубиства (2008);
Живот у тесним ципелама (2011);
Кумови (2013);
Рођендан господина Нушића (2014).
4. Балкански шпијун (1983)
Драмско дело написано у два чина, а сваки чин има по пет насловљених поглавља: Подстанар, Илијин
први ,,радни“ дан, Годишњи одмор, Контрашпијунажа, Покушај убиства; Браћа, Све је супротно од
онога што изгледа да јесте, Расправа о оцу, Све горе од горег, Саслушање.
Драмска радња се заснива на Илијиној истрази о подстанару, која траје 45 дана.
Догађа се 70-их година 20. века.
У Београду, у кући Илије Чворовића.
Главни актери драме: Илија, Даница, Ђура, Соња и Подстанар.
5. Све је супротно од онога што изгледа да јесте
Исмејавање комунистичког система.
Главно начело комунистичког система, које је уједно и основа комике
у Балканском шпијуну: Све је супротно од онога што изгледа да
јесте, односно ништа није онако како изгледа.
Основа комике је друштвени феномен комунистичког друштва: на
сваком месту и у сваком човеку могућ је непријатељ народа и
постојећег система, па се с тога увек мора бити будан.
Највећи поштовалац овог начела у драми – Илија Чворовић. Илија Чворовић
(слика из филма Балкански шпијун 1984.)
6. Илијина параноја: он је једном већ понео жиг непријатеља народа, због
чега је као информбировац морао да робија на Голом отоку.
Постаје жртва једног политичког механизма и идеолошке тираније,
ставља се у улогу појединца који највише брине о држави и поретку.
Трагично и комично у његовом понашању: комично (наивно, смешно) је
у начину спровођења правде, трагично је због тога што Илија постаје
психички болестан, човек изгубљеног смисла за нормално посматрање и
понашање.
Балкански шпијун
7. Илија прво узима боловање, касније неплаћено одсуство, да би могао да прати Подстанара.
Купује фото-апарат и друге ствари потребне за праћење, а кад му понестане уштеђевине, диже кредит за
путовања.
Због неовлашћеног сликања хвата га и протерује аеродромско обезбеђење.
С муком одлази у оперу и на друга јавна места која пружа урбана средина за задовољство и уживање.
Он нарушава здравље купајући се у Сави да би прибавио доказе за своју опсесивну идеју
Страда у саобраћају итд.
Илија Чворовић
(слика из филма Балкански шпијун 1984.)
8. Критика друштва
Информбиро: противтежа западном, демократском свету, који је изашао из
рата као победник.
Информбиро (информациони биро комунистичких и радничких партија) је
био окренут према КПЈ, која је одбила да се повинује његовом систему.
На челу Информбироа налазио се вођа СССР-а Стаљин.
Његов циљ био је да оствари апсолутну контролу над комунистичким
земљама.
Јосиф Стаљин
9. Добро одабран изговор – да се све ради за добробит земље – чини се да оправдава сваки, па и
најпроблематичнији поступак.
Остајући заслепљен до краја, веран до самоуништења, Илија ће кривца тражити у свему и сваком, али не
тамо где се заиста крије – у идеологији једног посувраћеног система која га је трајно унесрећила и додатно
морално извитоперила.
Илија Чворовић
(слика из филма Балкански шпијун 1984.)
10. Закључак
У драми Балкански шпијун приказана је судбина човека који је заслепљен идеологијом која више не постоји.
Остајући заслепљен до краја, веран до самоуништења, Илија ће кривца тражити у свему и сваком, али не
тамо где се заиста крије – у идеологији једног посувраћеног система.
Једини победник у овој драми јесте идеологија која се храни својим жртвама.
11. Литература
1. Ковачевић, Душан. Балкански шпијун, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1996.
2. Маријановић, Петар. Југословенски драмски писци ХХ века. Књига прва. Нови Сад: Академија
уметности, 1985.
3. Јакшић, Провчи, Бранка. Паралеле и сусретања: Душан Ковачевић и Александар Поповић, Нови
Сад: Филозофски факултет, Одсек за српску књижевност, 2012.