2. Шта су логичке грешке?Шта су логичке грешке?
ЛЛогичке грешкеогичке грешке су неправилни облицису неправилни облици
логичког мишљењалогичког мишљења
Неки логичари разликујуНеки логичари разликују
Логичке грешке у ширем смислуЛогичке грешке у ширем смислу ии
Логичке грешке у ужем смислуЛогичке грешке у ужем смислу
3. Логичке грешке у ширем смислу
Ове грешке настају као прекршај логичког
следства и представљају очите прекршаје
правилних облика мишљења.
Пример: “Трешња је дрво”; “Јухор је планина”;
дакле “Шарпланинац је пас”
Или схематски приказ :
“А је Б” ; “ В је Г “ ; дакле “ Д је Ђ “
4. Логичке грешке у ужем смислуЛогичке грешке у ужем смислу
Ове грешке не представљају тако очигледне
логичке неправилности.
У неким случајевима оне могу да буду веома
сличне правилним облицима мишљења и то
знатно отежава њихово уочавање и повећава
опсност да се грешка “маскира”.
5. Аристотелова поделаАристотелова подела
Од Аристотела потиче, премда није генералноОд Аристотела потиче, премда није генерално
прихваћена, до данас се одржала подела логичкихприхваћена, до данас се одржала подела логичких
грешака на паралогизме и софизме.грешака на паралогизме и софизме.
ПаралогизмиПаралогизми су према овој поделису према овој подели ненамернененамерне, нехотичне,, нехотичне,
несвесне, логичке грешке, које чинимо успркос жељи инесвесне, логичке грешке, које чинимо успркос жељи и
настојању да мислимо правилно и без намере да билонастојању да мислимо правилно и без намере да било
кога преваримо.кога преваримо.
СофизмиСофизми су напротивсу напротив намерненамерне (свесне, хотимичне)(свесне, хотимичне)
логичке погрешке, које чинимо са сврхом да опоненталогичке погрешке, које чинимо са сврхом да опонента
збунимо, преваримо или доведемо у заблуду.збунимо, преваримо или доведемо у заблуду.
7. Познати софизмиПознати софизми
СофизамСофизам Покривени::
,,Да ли можеш препознати овог покривеног,,Да ли можеш препознати овог покривеног
човека?"човека?"
- ,,Не."- ,,Не."
- ,,То је твој брат.- ,,То је твој брат.
Дакле не можеш препознати свог брата".Дакле не можеш препознати свог брата".
8. Познати софизмиПознати софизми
СофизамСофизам СоритСорит (Гомила):(Гомила):
„„Чини ли једно зрно гомилу"? - ,,Не".Чини ли једно зрно гомилу"? - ,,Не".
- ,,А два зрна"? - ,,Не".- ,,А два зрна"? - ,,Не".
Софист затим наставља с питањима све докСофист затим наставља с питањима све док
упитани не призна да неки одређени број зрнаупитани не призна да неки одређени број зрна
(рецимо: n + 1) чини гомилу.(рецимо: n + 1) чини гомилу.
Тада софист закључује: ,,N зрна не чини гомилу,Тада софист закључује: ,,N зрна не чини гомилу,
а n + 1 зрно чини. Гомила, дакле, настајеа n + 1 зрно чини. Гомила, дакле, настаје
додавањем једног зрна".додавањем једног зрна".
9. Познати софизмиПознати софизми
СофизамСофизам Ћелави::
,,Да ли је човек ћелав ако му ишчупаш две,,Да ли је човек ћелав ако му ишчупаш две
длаке"? - ,,Не". - ,,А ако му ишчупаш тридлаке"? - ,,Не". - ,,А ако му ишчупаш три
длаке"? - ,,Не". - Питања се настављају. Акодлаке"? - ,,Не". - Питања се настављају. Ако
саговорник у једном тренутку одговори са ,,да",саговорник у једном тренутку одговори са ,,да",
софист закључује да чупање једне длаке чинисофист закључује да чупање једне длаке чини
човека ћелавим, а ако саговорник упорночовека ћелавим, а ако саговорник упорно
одговара негативно, софист закључује да губећиодговара негативно, софист закључује да губећи
длаку по длаку човек не може никад оћелавитидлаку по длаку човек не може никад оћелавити
10. Познати софизмиПознати софизми
СофизамСофизам КрокодилКрокодил::
Крокодил који је ухватио дете обећава мајци која стоји на обалиКрокодил који је ухватио дете обећава мајци која стоји на обали
да ће јој га вратити ако погоди шта намерава да учини с њим.да ће јој га вратити ако погоди шта намерава да учини с њим.
Мајка мудрује: ,,Ти намераваш или да поједеш дете или да ми гаМајка мудрује: ,,Ти намераваш или да поједеш дете или да ми га
вратиш. Ако намераваш да ми га вратиш, вратићеш ми га затовратиш. Ако намераваш да ми га вратиш, вратићеш ми га зато
што намераваш. Ако намераваш да га поједеш а ја то погодим,што намераваш. Ако намераваш да га поједеш а ја то погодим,
вратићеш ми га зато што сам погодила. Према томе, вратићеш гавратићеш ми га зато што сам погодила. Према томе, вратићеш га
у сваком случају".у сваком случају".
Крокодил одговара: „Ако намеравам да поједем дете, а ти тоКрокодил одговара: „Ако намеравам да поједем дете, а ти то
погодиш, нећу ти га вратити зато што намеравам да га поједем.погодиш, нећу ти га вратити зато што намеравам да га поједем.
Ако не намеравам да поједем дете, а ти то не погодиш, нећу ти гаАко не намеравам да поједем дете, а ти то не погодиш, нећу ти га
вратити зато што ниси погодила. Дакле, нећу ти га вратити ни увратити зато што ниси погодила. Дакле, нећу ти га вратити ни у
ком случају".ком случају".
11. Познати софизмиПознати софизми
СофизамСофизам ПротагораПротагора и ученик:и ученик:
Софист Протагора подучавао је Еуатла адвокатскојСофист Протагора подучавао је Еуатла адвокатској
вештини. Погодили су се да ученик плати одмах половинувештини. Погодили су се да ученик плати одмах половину
школарине, а другу половину кад добије прву парницу.Какошколарине, а другу половину кад добије прву парницу.Како
по завшеном школовању ученик није вршио адвокатскупо завшеном школовању ученик није вршио адвокатску
праксу, тужио га је учитељ суду.праксу, тужио га је учитељ суду.
На суду Протагора каже:На суду Протагора каже:
,,Ти ћеш ми свакако платити остатак школарине. Јер ако,,Ти ћеш ми свакако платити остатак школарине. Јер ако
изгубиш парницу, платићеш по одлуци суда, а ако јеизгубиш парницу, платићеш по одлуци суда, а ако је
добијеш, платићеш ми по нашој погодби".добијеш, платићеш ми по нашој погодби".
Еуатло одговара:Еуатло одговара:
„„Ако добијем парницу, нећу ти платити јер је тако судАко добијем парницу, нећу ти платити јер је тако суд
пресудио. Ако изгубим, нећу ти платити, јер смо се такопресудио. Ако изгубим, нећу ти платити, јер смо се тако
договорили".договорили".
12. Познати софизмиПознати софизми
ЛажљивацЛажљивац
1) Епименид Крићанин тврди да сви Крићани лажу.1) Епименид Крићанин тврди да сви Крићани лажу.
2) Али ако сви Крићани лажу, лаже и Епименид.2) Али ако сви Крићани лажу, лаже и Епименид.
3) Дакле, сви Крићани говоре истину.3) Дакле, сви Крићани говоре истину.
4) Али ако сви Крићани говоре истину, онда и4) Али ако сви Крићани говоре истину, онда и
Епименид говори истину.Епименид говори истину.
5) Дакле, ипак сви Крићани лажу, па и Епименид5) Дакле, ипак сви Крићани лажу, па и Епименид
лаже.лаже.
13. Познати софизмиПознати софизми
Лењи разлогЛењи разлог
Било да ти је суђено да оздравиш или да умреш,Било да ти је суђено да оздравиш или да умреш,
лекар ти није потребанлекар ти није потребан
Суђено ти је или да оздравиш или да умреш.Суђено ти је или да оздравиш или да умреш.
Дакле, следи да ти лекар није нужан.Дакле, следи да ти лекар није нужан.
Грешка је у томе што се сви процеси сматрајуГрешка је у томе што се сви процеси сматрају
строго предодређеним, и уједно се потире значајстрого предодређеним, и уједно се потире значај
човекове слободне воље и разложности деловањачовекове слободне воље и разложности деловања
14. ОПШТЕ ГРЕШКЕ УОПШТЕ ГРЕШКЕ У
ЗАКЉУЧКУЗАКЉУЧКУ
Fallaciae dictionisFallaciae dictionis
((говорнеговорне илиили језичке грешкејезичке грешке),), ии
FFallaciae extra dictionemallaciae extra dictionem
((вангорворневангорворне илиили ванјезичке грешке)ванјезичке грешке)
16. ГГрешка двозначностирешка двозначности
Fallacia aequivocationisFallacia aequivocationis
Логичке грешке које настају услед употребеЛогичке грешке које настају услед употребе
хомонима називају се грешкама истозвучности,хомонима називају се грешкама истозвучности,
двозначностидвозначности илиили еквивокацијееквивокације ((FallaciaFallacia
aequivocationisaequivocationis).).
„„Сто је мањи од собе.Сто је мањи од собе.
Педесет три је мање од сто.Педесет три је мање од сто.
Дакле, педесет три је мање од собе".Дакле, педесет три је мање од собе".
17. Грешкама двосмислености илиГрешкама двосмислености или
амбигвитетаамбигвитета ((Fallacia ambiguitatisFallacia ambiguitatis))
Грешке у закључивању које настају кад сеГрешке у закључивању које настају кад се
амфиболични ( двосмислени ) судови узимајуамфиболични ( двосмислени ) судови узимају
као премисе закључка називамокао премисе закључка називамо грешкамагрешкама
двосмисленостидвосмислености илиили амбигвитетаамбигвитета ((FallaciaFallacia
ambiguitatisambiguitatis).).
Примери амфиболичних судова:Примери амфиболичних судова:
„„Псетанце воли дете"Псетанце воли дете"
„„Ibis redibis numquam in bello peribisIbis redibis numquam in bello peribis""
(,,Ти ћеш ићи вратити се никад у рату погинути")(,,Ти ћеш ићи вратити се никад у рату погинути")
18. Грешка композицијеГрешка композиције
((FFallacia compositionisallacia compositionis).).
Грешка се састоји у томе што се неко својство којеГрешка се састоји у томе што се неко својство које
припада засебно узетим деловима целине илиприпада засебно узетим деловима целине или
елементима групе приписује читавој целини илиелементима групе приписује читавој целини или
групи.групи.
Ову грешку називамо грешком од раставног смислаОву грешку називамо грешком од раставног смисла
саставномсаставном (( fallacia a sensu divisio ad sensum compositumfallacia a sensu divisio ad sensum compositum )) илиили
краћекраће грешком композицијегрешком композиције ((fallacia compositionisfallacia compositionis).).
Пример :Пример :
Сви играСви играччи у том тиму су звезде и бољи су од свих другихи у том тиму су звезде и бољи су од свих других
играиграчча, што знаа, што значчи да ће њихов тим сигурно победити свеи да ће њихов тим сигурно победити све
остале тимове.остале тимове.
19. Грешка дивизијеГрешка дивизије
((fallacia divisionisfallacia divisionis))
Грешка се састоји у томе што се неко својствоГрешка се састоји у томе што се неко својство
које припада некој целини или групи приписујекоје припада некој целини или групи приписује
појединим деловима целине, односно појединимпојединим деловима целине, односно појединим
члановима групе.члановима групе.
Таква грешка назива сеТаква грешка назива се грешком од саставног смислагрешком од саставног смисла
раставномраставном,, ((fallacia a sensu coposito ad sensum divisumfallacia a sensu coposito ad sensum divisum))
или краћеили краће грешком дивизијегрешком дивизије ((fallacia divisionisfallacia divisionis))..
Пример :Пример :
Његова кућа је упола мања од свих осталих кућа уЊегова кућа је упола мања од свих осталих кућа у
крају, што знакрају, што значчи да су његова врата висока око 1 м.и да су његова врата висока око 1 м.
20. Грешка нагласка или акцентаГрешка нагласка или акцента
((fallacia accentusfallacia accentus).).
Грешка у закључку која настаје кад не видимоГрешка у закључку која настаје кад не видимо
тачно који је слог у речи или која реч утачно који је слог у речи или која реч у
реченици наглашена назива сереченици наглашена назива се грешкомгрешком
нагласка или акцентанагласка или акцента (fallacia accentus).(fallacia accentus).
Пример :Пример :
,,На овој слици боје су лепе",,,На овој слици боје су лепе",
21. ГГрешка говорног обликарешка говорног облика
(fallacia figurae dictionis)(fallacia figurae dictionis)
Речи које потРечи које потиичу од истог корена понекад се доста разликују почу од истог корена понекад се доста разликују по
значењу. Речи „представити", „представа", „представка" изначењу. Речи „представити", „представа", „представка" и
„представник" истог су корена, али су се доста удаљиле по„представник" истог су корена, али су се доста удаљиле по
значењу, па их можемо заменити или објаснити речима сасвимзначењу, па их можемо заменити или објаснити речима сасвим
различитих корена. „Представити" значи упознати некога сразличитих корена. „Представити" значи упознати некога с
неким, „представа" значи приредба, „представка" је поднесак, анеким, „представа" значи приредба, „представка" је поднесак, а
„представник" - заступник.„представник" - заступник.
Ако у процесу закључивања погрешно претпоставимо да двеАко у процесу закључивања погрешно претпоставимо да две
речи различитог значења, а истог корена имају исто значење,речи различитог значења, а истог корена имају исто значење,
или да је у две речи сличног облика на исти начинили да је у две речи сличног облика на исти начин
модификовано основно значење корена, настају грешке, којемодификовано основно значење корена, настају грешке, које
можемо назватиможемо назвати грешкама говорног обликагрешкама говорног облика (fallacia figurae(fallacia figurae
dictionis).dictionis).
22. Грешка акциденцијеГрешка акциденције
((fallacia accidentisfallacia accidentis ))
Ова грешка настаје када сеОва грешка настаје када се претпоставља да нештопретпоставља да нешто
што важи генерално важи и под посебнимшто важи генерално важи и под посебним
околностима које у општој формулацији правила нисуоколностима које у општој формулацији правила нису
узете у обзир. Оваква грешка назива се грешкомузете у обзир. Оваква грешка назива се грешком
закључивањазакључивања од реченог једноставно ка реченом с ограничењемод реченог једноставно ка реченом с ограничењем
((a dicto simpliciter ad dictum secundum quida dicto simpliciter ad dictum secundum quid)) или краћеили краће
грешком акциденцијегрешком акциденције ((fallacia accidentisfallacia accidentis ).).
Пример:Пример:
„„Воће је здраво. Зато и они који болују од дизентеријеВоће је здраво. Зато и они који болују од дизентерије
треба да га што више једу".треба да га што више једу".
23. Конверзна грешка акциденцијеКонверзна грешка акциденције
((fallacia accidentisfallacia accidentis conversaconversa))
Ова грешка настаје када сеОва грешка настаје када се претпостављпретпоставља,а,
да оно што важи само у одређеним посебнимда оно што важи само у одређеним посебним
околностима, да важи генерално и без ограничења.околностима, да важи генерално и без ограничења.
Ову грешку називамо грешкомОву грешку називамо грешком од реченог с ограничењемод реченог с ограничењем
ка реченом једноставно (ка реченом једноставно (a dicto secundum quida dicto secundum quid ааd dictumd dictum
siplicitersipliciter) или краће) или краће конверзном грешком акциденцијеконверзном грешком акциденције
((fallacia accidentisfallacia accidentis conversaconversa))
„„Ујед змије отровнице најбоље је спалити усијанимУјед змије отровнице најбоље је спалити усијаним
гвожђем. Дакле, сваку рану је најбоље спалитигвожђем. Дакле, сваку рану је најбоље спалити
усијаним гвожђем".усијаним гвожђем".
24. ГРЕШКЕ ПОСЕБНИХ ВРСТАГРЕШКЕ ПОСЕБНИХ ВРСТА
ЗАКЉУЧАКАЗАКЉУЧАКА
ППоред „општихоред „општих”” грешака које се могугрешака које се могу
појавити у различитим врстама закључка,појавити у различитим врстама закључка,
постоје и такве грешаке које настају само упостоје и такве грешаке које настају само у
одређеним посебним врстама закључка иодређеним посебним врстама закључка и
представљајупредстављају прекршај специфичнихпрекршај специфичних
принципапринципа или правила тих врста закључака.или правила тих врста закључака.
25. Чиста конверзијаЧиста конверзија
универзално-афирмативног судауниверзално-афирмативног суда
Ова грешка састоји се у томе што вршимоОва грешка састоји се у томе што вршимо
чисту конверзију универзално-афирмативногчисту конверзију универзално-афирмативног
суда, а код таквог суда могућа је само нечистасуда, а код таквог суда могућа је само нечиста
конверзија.конверзија.
С а ПС а П П а СП а С
Сви сисари су кичмењаци, даклеСви сисари су кичмењаци, дакле
Сви кичмењаци су сисариСви кичмењаци су сисари
26. QuaternioQuaternio terminorumterminorum
Ова грешка се јавља кадаОва грешка се јавља када уместо средњег појма имамоуместо средњег појма имамо
у премисама два различита појма, па уместо три појма,у премисама два различита појма, па уместо три појма,
колико мора имати сваки силогизам, овде имамоколико мора имати сваки силогизам, овде имамо
четири: већи појам, мањи појам и два појма који сечетири: већи појам, мањи појам и два појма који се
скривају иза тобожњег средњег појма.скривају иза тобожњег средњег појма.
Зато се ова грешка зовеЗато се ова грешка зове quaternio terminorumquaternio terminorum (учетворавање(учетворавање
појмова).појмова).
Језик је чуло укусаЈезик је чуло укуса
Прва одлика народа је језикПрва одлика народа је језик
Прва одлика народа је чуло укусаПрва одлика народа је чуло укуса
27. Грешка нерасподељеног средњегГрешка нерасподељеног средњег
појмапојма ((non distribus mediusnon distribus medius).).
Сви сликари су уметнициСви сликари су уметници
Сви композитори су уметнициСви композитори су уметници
Неки композитори су сликариНеки композитори су сликари
Овај закључак није ваљан јер средњи појамОвај закључак није ваљан јер средњи појам
(„уметници") није ни у једној премиси расподељен(„уметници") није ни у једној премиси расподељен
(узет у читавом обиму). Могуће је, дакле, (премда(узет у читавом обиму). Могуће је, дакле, (премда
није нужно) да се у већој премиси говори о једном, аније нужно) да се у већој премиси говори о једном, а
у мањој о другом делу обима појма „уметници".у мањој о другом делу обима појма „уметници".
28. Illicitus processusIllicitus processus
-Недопуштено проширење-Недопуштено проширење
Када се прекрши једно од основних општихКада се прекрши једно од основних општих
правила категоричког силогизма да „крајњиправила категоричког силогизма да „крајњи
појам који није расподељен у премиси непојам који није расподељен у премиси не
може бити расподељен ни у конклузији".може бити расподељен ни у конклузији".
Ово правило може се прекршити на дваОво правило може се прекршити на два
главна начина.главна начина.
Недопуштеним проширењем већег појма иНедопуштеним проширењем већег појма и
Недопуштеним проширењем мањег појмаНедопуштеним проширењем мањег појма
29. Недопуштено проширење већегНедопуштено проширење већег
појмапојма
Сви рвачи су атлетичариСви рвачи су атлетичари
Ниједан тркач није рвачНиједан тркач није рвач
Ниједан тркач није атлетичарНиједан тркач није атлетичар
Овај закључак није правилан јер је већи појамОвај закључак није правилан јер је већи појам
(„атлетичар") у већој премиси нерасп(„атлетичар") у већој премиси нераспooдељен, адељен, а
у конклузији расподељен. Овакву грешкуу конклузији расподељен. Овакву грешку
називамоназивамо недопуштеним проширењем већег појманедопуштеним проширењем већег појма
((illicitus processus maiorisillicitus processus maioris)) илиили краћекраће недопуштенимнедопуштеним
већим (већим (illicitus maiorillicitus maior).).
Р
Т Р
Т А
А
30. Недопуштено проширењеНедопуштено проширење
мањег појмамањег појма Свака упала плућа је опаснаСвака упала плућа је опасна
Свака упала плућа је болестСвака упала плућа је болест
Свака болест је опаснаСвака болест је опасна
Овај закључак је неправилан јер је мањи појамОвај закључак је неправилан јер је мањи појам
(„болест") у мањој премиси нерасподељен, а у(„болест") у мањој премиси нерасподељен, а у
конклузији расподељен.конклузији расподељен.
Оваква грешка назива сеОваква грешка назива се недопуштено проширење мањегнедопуштено проширење мањег
појмапојма ((illicitus maior I illicitus minorillicitus maior I illicitus minor)) или краћеили краће недопуштенинедопуштени
мањи (мањи (illicitus minorillicitus minor).).
Обе наведене грешкеОбе наведене грешке ((illicitus maior I illicitus minorillicitus maior I illicitus minor)) можемоможемо
означити кратким називом недопуштено проширењеозначити кратким називом недопуштено проширење
((illicitus processusillicitus processus).).
31. Негација антецеденсаНегација антецеденса
Ова грешка се јавља у модусуОва грешка се јавља у модусу ponendo ponensponendo ponens
састоји у томе да од негације антецеденсасастоји у томе да од негације антецеденса
закључујемо на негацију консеквенса.закључујемо на негацију консеквенса.
Назива се краткоНазива се кратко грешком негацијегрешком негације
антецеденсаантецеденса..
Пример :Пример :
Ако ауторски хонорари расту,расту и цене књигаАко ауторски хонорари расту,расту и цене књига
Ауторски хонорари не растуАуторски хонорари не расту
Не расту ни ценеНе расту ни цене
књигакњига
p => qp => q
-p-p
______________
-q-q
http://www.aptv.org/IQLEARNING/Khan/video.php?readableid=denying-the-antecedent
32. Афирмација консеквенсаАфирмација консеквенса
Ова грешка се јавља у модусуОва грешка се јавља у модусу tollendo tollenstollendo tollens
састоји у томе да се од афирмације консеквенсасастоји у томе да се од афирмације консеквенса
закључује на афирмацију антецеденса назива сезакључује на афирмацију антецеденса назива се
краткократко грешком афирмације консеквенса.грешком афирмације консеквенса.
Пример:Пример:
Ако ауторски хонорари расту, књигеАко ауторски хонорари расту, књиге
поскупљујупоскупљују
Књиге поскупљујуКњиге поскупљују
Ауторски хонорариАуторски хонорари
растурасту
p => qp => q
qq
__________
pp
http://www.aptv.org/IQLEARNING/Khan/video.php?readableid=affirming-the-consequent
33. ГГрешком непотпуне дисјункцијерешком непотпуне дисјункције
Оваква грешка у дисјунктивном силогизму,Оваква грешка у дисјунктивном силогизму,
састоји се у томе што се полази од премисе усастоји се у томе што се полази од премисе у
којој није извршена потпуна дисјункција, тј.којој није извршена потпуна дисјункција, тј.
Нису побројани сви члановиНису побројани сви чланови дисјункциједисјункције..
пример:пример:
Сваки је троугао оштроугли или тупоугли.Сваки је троугао оштроугли или тупоугли.
Овај троугао није оштроуглиОвај троугао није оштроугли
Овај троугао је тупоуглиОвај троугао је тупоугли
35. Индукција једноставног набрајањаИндукција једноставног набрајања
Индукција једноставним набрајањем је врлоИндукција једноставним набрајањем је врло
непоуздана и да врло често доноси погрешненепоуздана и да врло често доноси погрешне
конклузије.конклузије.
Зато многи логичари ову врсту индукције сЗато многи логичари ову врсту индукције с
доста права и не називају „врстом" индукције,доста права и не називају „врстом" индукције,
него логичком погрешком.него логичком погрешком.
Пример:Пример:
Упознао сам четворицу Мађара, ниједан није говориоУпознао сам четворицу Мађара, ниједан није говорио
ниједан страни језик, дакле Мађари не говоре странениједан страни језик, дакле Мађари не говоре стране
језике.језике.
36. Грешка пребрзе генерализацијеГрешка пребрзе генерализације
Када на основу премалог броја испитанихКада на основу премалог броја испитаних
чланова једне класе изводимо универзалничланова једне класе изводимо универзални
суд који има важење за целу класу, чинимосуд који има важење за целу класу, чинимо
логичкулогичку грешку пребрзе генерализације.грешку пребрзе генерализације.
Пример:Пример:
Ако је аутобус, који би требало да крене са станицеАко је аутобус, који би требало да крене са станице
у 8:00 часова, једном закаснио 10 минута, не значиу 8:00 часова, једном закаснио 10 минута, не значи
да ће увек каснити и да у будуће очекујемо његовда ће увек каснити и да у будуће очекујемо његов
полазак у 8:10.полазак у 8:10.
37. Заблуда искључења
Ова грешка се јавља уколико у процесу закључивањаОва грешка се јавља уколико у процесу закључивања
занемаримо важну чињеницу која би могла да оспоризанемаримо важну чињеницу која би могла да оспори
конклузију.конклузију.
Пример:Пример:
- Наша привреда је у сталном успону, јер је у мају 2000.- Наша привреда је у сталном успону, јер је у мају 2000.
године забележен пораст производње од 30% у односугодине забележен пораст производње од 30% у односу
на мај 1999. (Изостављена је важна чињеница да јена мај 1999. (Изостављена је важна чињеница да је
Србија у мају 1999. год. бомбардована, због чега јеСрбија у мају 1999. год. бомбардована, због чега је
скоро цела привреда била практично паралисана, па јескоро цела привреда била практично паралисана, па је
податак о производњи у том месецу нерелевантан заподатак о производњи у том месецу нерелевантан за
поређење)поређење)
38. Нерепрезентативан узорак
Узорак који се користи у индуктивном
закључивању значајно је различит од целе групе
на коју се закључак односи.
Пример:Пример:
- Године 1936, пре председничких избора у Америци, часопис
Литерарни зборник (Literary Digest) начинио је прелиминарно
испитивање јавног мњења, којим је утврдио да ће Френклин
Рузвелт изгубити од кандидата Алфа Лендона, резултатом
161:370. Рузвелт је ипак победио, више него убедљиво, са 523:8.
Како? Анкета је обављена телефоном, а током економске кризе
30-их година телефоне су имали само најбогатији... који су,
наравно, прижељкивали победу републиканца Лендона.
39. Post hoc, ergo propter hocPost hoc, ergo propter hoc
“после тога, дакле, због тога”“после тога, дакле, због тога”
Ова грешка се састоји у томе да се сталан след двејуОва грешка се састоји у томе да се сталан след двеју
појава узима као сигуран доказ узрочне везе међупојава узима као сигуран доказ узрочне везе међу
њима.њима.
Догодило се А, затим се догодило Б. Закључујемо даДогодило се А, затим се догодило Б. Закључујемо да
је А условило, узроковало појаву Б.је А условило, узроковало појаву Б.
Међутим, временско следовање неких појава, нијеМеђутим, временско следовање неких појава, није
довољан доказ да су те појаве у нужној вези.довољан доказ да су те појаве у нужној вези.
Пример:Пример:
Мачка ми је прешла пут, зато ми је тог дана свеМачка ми је прешла пут, зато ми је тог дана све
ишло лоше.ишло лоше.
http://www.aptv.org/IQLEARNING/Khan/video.php?readableid=post-hoc
40. Cum hoc, ergo propter hocCum hoc, ergo propter hoc
“Са тим, дакле због тога”“Са тим, дакле због тога”
ДогађајиДогађаји АА ии ББ догодили су се исто време.догодили су се исто време.
Дакле,Дакле, АА је изазваоје изазвао ББ..
ДогађајиДогађаји групегрупе АА су увек били праћени догађајима су увек били праћени догађајима групегрупе
ББ . .
Према томе, догађајиПрема томе, догађаји групегрупе АА,, изазивају догађаје изазивају догађаје групегрупе
ББ . .
Промер:Промер:
Што је већШто је већаа величинавеличина дечијихдечијих ципела,ципела, тото јеје бољбољии рукописрукопис
детета. детета.
Стога,Стога, дете коједете које има велика стопалаима велика стопала ћеће лакшлакше и лепшее и лепше
писати.писати.
41. Неисправна аналогија
Ако се два објекта, А и Б, представе као једнаки, и ако се
покаже да објекат А има особину П, онда ће слeдитии да и
објекат Б има особину П. Ово се често злоупотребљава тако
што се неаргументовано успоставља аналогија А=Б.
Примери:
- Жене су као деца. За децу је најбоље кад им одлучно
покажете докле смеју да иду са спровођењем своје слободне
воље. Ето, исто тако и према женама треба бити
непопустљив.
- Наравно да је телепатија могућа. Људи су у 19. веку исто
тако тврдили да је немогуће летети у летилици тежој од
ваздуха, па се показало да нису били у праву. (И ова
аналогија је неисправна, јер између авиона и телепатије нема
баш никакве везе)
42. ГРЕШКЕ У ДОКАЗУГРЕШКЕ У ДОКАЗУ
Грешке у доказу могуГрешке у доказу могу се поделити усе поделити у
зависности од тога у ком елементу доказа сезависности од тога у ком елементу доказа се
јављају.јављају.
Тако можемо разликовати:Тако можемо разликовати:
ГРЕШКЕ У ОДНОСУ НА ТЕЗУГРЕШКЕ У ОДНОСУ НА ТЕЗУ
ГРЕШКЕ У ОДНОСУ НА АРГУМЕНТЕГРЕШКЕ У ОДНОСУ НА АРГУМЕНТЕ
ГРЕШКЕ У ОДНОСУ НА НАЧИН ДОКАЗАГРЕШКЕ У ОДНОСУ НА НАЧИН ДОКАЗА
43. ГРЕШКЕ У ОДНОСУ НАГРЕШКЕ У ОДНОСУ НА
ТЕЗУТЕЗУ
Грешке у односу на тезу појављују се у дваГрешке у односу на тезу појављују се у два
основна облика:основна облика:
А - Спорна теза се или шири или сужаваА - Спорна теза се или шири или сужава
ТЕЗАТЕЗА
ТЕЗА
44. Б - Не доказује се спорна теза, већ некаБ - Не доказује се спорна теза, већ нека
друга тезадруга теза
А1 А2 А3
ТЕЗАТЕЗА ТЕЗА 2.ТЕЗА 2.
45. Qui nimium probat, nihil probatQui nimium probat, nihil probat
( Ко превише доказује, ништа не доказује)( Ко превише доказује, ништа не доказује)
Отклон од тезе може бити већи или мањи, и може се догодити на различите
начине.
Кад неко доказује тезу која је општија од оне спорне, кажемо да доказује
превише. Супротно томе, ако неко доказује тезу која је ужа од оне коју би
требало доказати, кажемо да доказује премало.
Претпоставимо да се у неком скупу расправља о томе има ли друштво право
да злочинца казни смртном казном. Онај ко би почео да доказује да је грех
усмртити било које живо биће, доказивао би превише; онај ко би доказивао
да друштво има право да се брани од оних који га угрожавају, доказивао би
премало.
Онај ко доказује премало, олакшава себи посао, али не доказује оно што би
требало. Онај ко доказује превише, доказао би и ужу тезу кад би успео да
докаже ширу. Али општије тезе увек је теже доказати па се често дешава се
општија теза коју покушавамо да докажемо, не може никако доказати, док би
се она ужа, коју заправо и треба доказати, могла доказати прилично лако.
Зато се каже: «Ко превише доказује, не доказује ништа» (Qui nimium probat,
nihil probat).
46. Прелаз у други род
Отклон од спорне тезе може бити и такав
да доказујемо тезу која је сасвим друге
врсте или спада у сасвим друго подручје.
Тако некад кажемо за неког да је неспособан, а људи
почну да нас уверавају да је он врло поштен.
Или: критикујемо друштвени поредак и односе међу
људима у некој земљи, а апологета постојећег стања
почне да нам наводи цифре о порасту производње или
о наоружању њихове војске. Ову грешку називамо
«прелазом у други род».
47. Argumentum ad hominem
“аргумент против човека”
Ова грешка настаје, када се не расправља о самој
тези, већ се напада особа која заступа тезу.
Врло честа грешка, посебно у оштријим
полемикама. Уколико један од саговорника не
успе да побије тезу, па “оспе паљбу на личност”
онога ко заступа тезу он тада чини грешку
аrgumentum ad hominem.
48. три основне форме грешке
Argumentum ad hominem
1. Кад се уместо тврдње напада особа.
Пример: Може он да тврди колико хоће да сам га преварио, нећемо ваљда
веровати једном црнцу .
2. Кад се у сврху обарања тврдње истичу
околности у којима се налази особа која износи
тврдњу
Пример:
а) Ти то не разумеш, јер си млад...
б) Није скуп производ, него си ти сиромашан
3. Кад се истиче да особа сама не поштује то за шта
се залаже или што тврди.
Пример:
а) С каквим правом овај лекар може да ми саветује да оставим дуван, кад је и
сам пушач.
б) Кажеш да не треба пити, а не делујеш ми да си трезан...
49. доброћудна варијанта
Argumentum ad hominem
Постоји и доброћуднија варијанта ове грешке која не тежи да
дискредитује опонента него да га увери да он због специјалних
околности у којима се налази (занимање, припадност некој
партији или друштвеној групи, његове раније изјаве итд.) треба
заправо да се сложи с тезом којој опонира.
Пример:
када у дискусији са банкаром покушавамо да му објаснимо да он
треба да прихвати нашу тезу, ако не жели да дође у
контрадикцију са пословном етиком, или
када политичког противника уверавамо да наша теза, с којом он
полемише, заправо логично проистиче из неких теза за које се
он залаже.
http://www.aptv.org/IQLEARNING/Khan/video.php?readableid=ad-hominem
50. Затрован бунар
Грешка се састоји у томе што се не расправља о
спорној тези, већ се захтева одбацивање свих
противникових будућих аргумената због
некомпетентности, пристрасности,
припадности „другој групи“ итд.
Пример: „Наравно да ћете тврдити да је позитивна
дискриминација лоша, ви сте припадник већине...“
„Не можете објективно говорити о месу, јер сте ви
вегетаријанац“.
„Не можете ви да говорите о радничким правима, јер
сте ви избачени из фирме“
51. Argumentum ad populum
„аргумент за народ“
Ова грешка настаје када, не улазећи у расправу о
суштини спорне ствари, настојимо да придобијемо
слушаоце подилазећи им и делујући на њихова
осећања, предрасуде, таштину и субјективне утиске.
Ову грешку је могуће препознати по патетичном тону
којим се изговара као и по јасном утиску да је нагласак
на форми, а не на садржају аргумента.
Примери:
Када демагог на митингу ничим не поткрепљује своје тврдње него
им даје привид уверљивости најављујући их звучним фразама као
„ви знате најбоље да смо ...“, „само покварен човек може
посумњати у ...“, „ко боље од вас схвата како ...“, кажемо да
употребљава „аргумент за народ“ (argumentum ad
populum).
52. Argumentum ad misericordiam-
Аргумент сажаљења
Ако се избегава расправа о суштини спорне
тезе, покушајима да се побуди самилост код
саговорника, тада се чини „Аргумент за
милосрђе“ (argumentum ad misericordiam).
Примери:
„Зар није дивна ова скулптура? Три месеца сам
напорно радио на њој.“
„Како можеш да кажеш да подваљујем? Осим
тога, већ губим са осам поена разлике.“
53. Argumentum ad verecundiam-
„Аргумент страхопоштовања према
ауторитетима“
Ова грешка настаје када се
ауторитет у једној области цитира
као ауторитет и арбитар у другој
области, у којој није стручан.
54. „Аргумент страхопоштовања према
ауторитетима“ – три варијанте
Постоје ситуације у којима није пожељно цитирати ауторитете:
1. Када цитирани ауторитет није експерт за тему о којој се расправља.
Пример:
Наш стриц, професор на Правном факултету, је рекао да је снимак
спуштања астронаута на Месец лажиран.
2. Када се већина експерата у тој области не слаже са цитираним
ауторитетом.
Пример: Др. Петар Јовановић у својој књизи „Болести коже” , наводи следеће
биљне лекове за псоријазу: ... (овакав цитат, неће бити научно вредан, јер
није прихваћен од стране осталих стручњака у тој области)
3. Када се цитира изјава у којој ауторитет није говорио озбиљно или
кад није био способан да пружи изјаву вредну пажње
Пример:
Ми смо на ивици нуклеарног рата, Роналд Реган је рекао да ћемо за пет
минута почети да бомбардујемо Русију. (Он је то заиста рекао, али као шалу
током пробе озвучења).
55. Анонимни ауторитет
Цитиран је аутор, али није наведено који, па тако није
могуће утврдити да ли је он ауторитет у области на коју се
тврдња односи.. Мада је ова заблуда само подврста
претходно објашњене Argumentum ad verecundiam), она се тако
често користи да је потребно посебно је навести.
Подврста ове заблуде је позивање на гласине. Пошто није
могуће утврдити извор гласина, тешко је рећи колико оне
могу да буду веродостојне.
Примери:
- Кажу да ће у августу следеће године бити смак света.
- Прича се да министар има вилу на Флориди.
56. Argumentum ad ignorantiam-
Аргумент из незнања
Недостатак доказа није доказ за супротно.
Грешка се појављује у случајевима где се из одсуства доказа не може ништа
поуздано закључити. Незнање о истинитости извесне тврдње прихвата се као
доказ њене неистинитости, или супротно, незнање о неистинитости узима се
као доказ истинитости. Код нас се ова грешка јавља и као манифестација
идеолошке вере: Књигу нисам читао, али је осуђујем!
Ако се, на пример, тврдња да је нека болест неизлечива поткрепљује само
тиме што још није пронађен лек за њу, кажемо да употребњава „Аргумент
незнања“ (argumentum ad ignorantiam).
Суштина овог аргумента је у томе што се довољним доказом за неку
тврдњу сматра непостојање доказа за супротну тврдњу.
Пример:
- Пошто нико није доказао да је свемир бесконачан, то је доказ да је свемир
коначан. (Тешко је доказати непостојање било чега, а нарочито за оне ствари
које су изван нашег искуства)
57. Argumentum ad baculum-
„Аргумент батине“
Ова грешка се састоји у томе што, у немогућности да
другачије докажемо своју тврдњу, претимо силом, или
чак директно употребимо силу против онога ко се не
слаже с нашом тезом.
Дакле, саговорник се упозорава да ће бити кажњен ако
не прихвати тврдњу.
Примери:
- Треба да признаш да је шеф у праву, јер ћеш у
супротном добити отказ.
- Ако не верујеш у моје методе лечења, онда иди код
лекара АБ, па нека те он својим лечењем убије.
58. Комплексно питање
Грешка се састоји у томе што, уместо да се доказује
спорна теза, поставља се питање на које не може да се
одговори, а да се не претрпи штета.
Пример:
*„Јеси ли престао да тучеш жену?“ ( А, спорно је да ли је икада тукао жену.)
* „Јеси ли се излечио од алкохолизма?“ ( А, спорно је да ли је уопште и био
зависник.)
Ово питање захтева дефинитиван одговор а да се пре тога није поставило
питање „Да ли си тукао жену?“, тако да се било којим одговором „доказује“ да је
саговорник тукао или чак још туче жену.
Овај аргумент често употребљавају адвокати када испитују осумњиченог да би
их навели да одговоре управо оно што би потврдило њихову кривицу.
Пример:
*„Где ти је новац који си украо?“
Јасно је да је грешка у томе што питање имплицира тврдњу која тек треба да
буде доказана..
59. „Клизава стрмина“
Ова грешка настаје када се доказује да је нека
тврдња Х неприхватљива, показујући да из
ње, наводно, следи низ неприхватљивих
догађаја.
Пример: Ако пустим тебе са часа онда
морам и све остале.
60. Страшило
Страшило је логичка грешка која настаје када
се противникова теза погрешно представља,
тако што се преувеличава.
То преувеличавање се врши са намером да се
теза што лакше оспори.
Особа А : “У нередном периоду, усевима би
погодовало време без падавина”.
Особа Б : “Ви, дакле, сматрате да би нашим
усевима одговарала сахарска клима”.
62. Error fundamentalis –
„основна заблуда“
Error fundamentalis је грешка која настаје
уколико је кључни аргумент (nervus probandi),
неистинит суд.
Ако неко тврди да Милица боље кува од
Павла, а као аргументацију понуди следећи
суд: “Милица je женско, дакле она боље кува“
63. Petitio principia –
Претпоставка принципа
Ова грешка се састоји у томе што, као аргумент за
неку тезу, наводимо другу тезу која је такође спорна и
чије доказивање претпоставља доказаност тезе коју
тек треба доказати, каже се да чинимо грешку
„антиципирање принципа“ (petitio principii).
„Мој син није никад разбио ничији прозор, па према
томе није разбио ни ваш.“
Ако се особи А замера да је увредила особу Б, онда
би особа А требало да покаже да њен поступак није
увреда. Али ако аргументује само на следећи начин:
„Ја сам васпитан и не вређам људе“, онда је особа А
учинила грешку petitio principii.
64. Idem per idem –
Исто помоћу истог
Ова грешка настаје када се као аргумент користи
суд који је само преформулисана теза. Таквим
аргументом се не може оправдати теза.
Пример:
“Седатив смирује, јер је лек за смиривање.”
“Дефиниција је суд којим нешто
дефинишемо.”
“Киселина је оно што је кисело”.
65. Circulus in demonstrando -
Кретање у кругу
Ова грешка настаје када се као аргумент користи суд који није
доказан (поуздан), те се мора претходно он доказати и тако се
прави низ аргумената. На крају, као послењи аргумент појављује
се почетна теза.
У оваквим случајевима, када се теза А доказује тезом Б, теза Б
тезом В, а теза В поново тезом А, можемо рећи да је учињена
грешка „круг у доказу“ (circulus in demonstrando).
Пример:
“Ја сам поштен човек, Ако не верујете, питајте мог пријатеља
тог-и-тог. Њему можете потпуно да верујете. Ја вам јемчим да он
никад не лаже.“
66. Argumentum ad antiquitatem –
Аргумент старог, „провереног“
Ова грешка се најчешће поткраде када
аргументујемо да ли је нешто добро или лоше
на темељу чињенице колико је старо или
колико дуго постоји.
Пример:
„Две хиљаде и шесто година Персијанци врују
у Заратустру. Отуда, Зороастризам мора бити
истинито учење кад је толико дуго опстало.“
67. Argumentum ad novitatem –
Аргумент новог, модерног
Ова грешка настаје када се као аргумент користи суд
којим не доказујемо спорну тезу, већ захтевамо њено
прихватање само због тога јер је она нова или модерна.
Пример:
„Нова, револуционарна, формула нашег производа...!“
"Windows 2000 је много бољи од Windowsa 98, зато
што је програм новији.“
„Најновији модел Евродизела оставиће вас без даха!“
„Нова формула нашег шампона...“
68. Argumentum ad crumenam–
Аргумент богатства
Ова грешка настаје када се уместо валидног аргумента,
употребљава као аргумент корист, новчана или
материјална премоћ.
Пример:
„Овај лек је несумњиво врло делотворан, јер га је
направила најбогатија фармацеутска компанија.“
„Америка је најнапреднија, јер је најбогатија држава“.
69. Argumentum ad lazarum –
Аргумент сиромаштва
Ова грешка настаје када се спорна теза не
аргументује адекватним аргументом, већ се као
аргумент користи нечије сиромаштво.
Пример:
„Он зна шта је живот, јер се у свом сиромаштву
намучио“.
„Мој клијент је поштен човек- то се може
видети и по његовом скромном имовном стању.“
70. Argumentum ad numerum –
Аргумент бројности
Ова грешка настаје када се као аргумент користи суд
којим се не доказује спорна теза, већ се захтева њено
прихватање само због тога што та теза има велики број
присталица.
Пример:
„Хиљаде људи верује у постојање вештица, значи да ту
мора бити неке истине.“
„Преко 57% домаћица користи наше средство...“
„Хиљаде људи верује у хороскоп, значи да ту има
истине.“
71. Argumentum ad nauseam–
Аргумент понављане неистине
Ad nauseam је некласична логичка грешка
којом се захтева прихватање неистинитог
става само због тога што је више пута
поновљен ( иначе, проблематичан) став.
(Чувено Гебелсово понављање лажи!)
72. Грешка посојећег, али безначајног
узрока
Ова грешка настаје када се за неки догађај
наводи узрок који је присутан, али је безначајан
у односу на остале узроке тог догађаја.
Пример:
Коришћење дезодоранса
у спреју ствара рупу у
озонском омотачу.
73. Грешка погрешног смера
Ова грешка настаје када је релација између
узрока и последице је обрнута.
Када се тврди да појава А производи појаву Б, а
у стварности појава Б производи појаву А.
(Тврди се да је А=>Б, а уствари је Б=>А)
Пример:
“Општина Рековац је мала и неразвијена и зато
смо јој пренели мање средстава из буџета“.
74. Грешка комплексног (сложеног)
узрока
Ова грешка настаје када последица има више
узрока од којих се спомињу само неки.
Пример:
“Ова петица те је учинила одичним ђаком.”
„Оштетио сам ауто јер сам ударио у рупу на
путу“. (А не помиње да је возио брзо.)
75. Retorsio argumrnti –
Коришћење туђег аргумента
Грешка се састоји у томе што
се уместо валидног аргумента
против неке тезе, користи
противников аргумент као
контрааргумент.
Пример:
А: он је дете и не сме се кажњавати.
Б: Баш зато што је дете треба да се казни,
тако да научи на време
Пример:
А: ја нећу одржати говор јер имам трему
Б: баш зато мораш одржати говор јер ћеш
се једино тако решити треме
76. Претериција –
Привидно прећуткивање
Најава да се о нечему “не жели говорити”,
али се свеједно каже те се тиме повећа
знатижеља слушалаца
Пример:
Ја данас не желим да говорим да је Влада
крива за повећање незапослености већ о томе
како решити тај проблем...
77. Концесија –
Тренутно одобравање
Фигура којом се допушта противниково
стајалиште, али само да би се касније с још
већим ауторитетом побило
Пример: Признајем да ваш предлог закона
потпомаже демографску политику,
али занемарује привредни напредак који је у
овом тренутку битнији.
78. Argumentum ad utile –
Аргумент користи
Ова грешка настаје када као аргумент за потврду
спорне тезе истичемо корист коју носи прихватање
тезе, а не тачност и истинитост саме тезе.
Темељи се на премиси да користи владају ставовима, а
реализује се тако што указујемо на корист од
прихватања нашег става.
Пример:
„Нови начин студирања је бољи, јер ће омогућити
мањи број испита које треба полагати.“
„Ако купите наше средство- уштедећете...“
79. ГРЕШКЕ У ОДНОСУ НАГРЕШКЕ У ОДНОСУ НА
НАЧИН ДОКАЗАНАЧИН ДОКАЗА
Ове грешке настају уколико се грешка појави у
самом поступку доказа.
Дакле, не мора теза да буде неистинита, нити
аргументи неистинити, али је могуће да
доказни поступак буде неправилан и цео доказ
постаје безвредан.
80. Non sequitur -Не следи
Могуће је да се у доказном поступку служимо
истинитим аргументима и да њима доказујемо тезу, а да
доказ ипак не буде добар. То се догађа онда када теза
коју желимо да докажемо није заснована на
аргументима којима се служимо, када се она никаквим
ваљаним закључком не може извести из њих. Ову
грешку називамо „не следи“ (non sequitur).
Ова грешка се јавља увек уколико изводећи тезу из
аргумента, погрешно закључујемо.
Зато се ова грешка може појавити у безброј различитих
варијанти, наиме у свим оним варијантама у којима се
појављују логичке грешке у закључивању.
81. Argumentum ad logicam
Популарнији назив је „погрешна грешка”. Настаје када закључак
одбацимо зато што је изведен из неистинитих премиса и на
неваљан начин, иако је конклузија сама по себи истинита.
Другим речима, неки суд сам по себи може бити истинит, а да је
изведен из неистинитих премиса (или истинитих) али крајње
неформално.Међутим, ова грешка је веома занимљива и важна.
Нечији аргументи могу бити бесмислени а да је његова теза по
себи значајна и истинита.
Пример:
„Узмимо разломак 16/64. Ако „скратимо“ број 6 у бројитељу и
број 6 у именитељу, добићемо 1/4.“
„Али то није математички коректно!“
„Па ипак је 16/64 једнако 1/4.“
И стварно је једнако; тако смо погрешним путем дошли до
исправног закључка.
82. Литература
ГАЈО ПЕТРОВИЋ , ЛОГИКА , Завод за
уџбенике, 2007. Београд
https://www.logicallyfallacious.com/tools/lp/Bo/Lo
http://www.aptv.org/IQLEARNING/Khan/topic.p
