2. Kултура и цивилизација
• colere (лат.) – гајити (биљке), обрађивати (земљиште) - cultura / cultus agri
* у пренесеном смислу: гајење и оплемењивање људског духа -
cultura / cultus animi
• cultus (лат.) – обожавање, обоготворење (култ природе и предака);
гајење, неговање духа (уметност, религија, наука)
• colere (лат.) – настањивати (потекле речи колонија, колонијализам...)
• софисти, 5.век п.н.е. – централна тема човек као биће културе (“Човек је
мера свих ствари” Протагора из Абдере)
• Цицерон, 1.век п.н.е. – први пут употреба речи cultura у значењу блиском
данашњем
• 14-16. век реч култура улази у европске језике
• просветитељство 18.век – култура изражава идеју напретка (разум)
• романтизам рани 19.век – култура као израз духа народа (машта)
3. Три нивоа општости дефиниције културе:
• све оно што је човек створио, без обзира да ли је
материјалног или нематеријалног карактера („Оно што
није природа то је култура“ Тејлор)
нпр. оруђе, машине, грађевине, језик, веровања, стилови
живота, обичаји...
• начин живота неке заједнице (њени обичаји, веровања,
језик, вредности, митови...)
• производ човековог духовног стварања (уметност, наука,
филозофија...)
4. • у 18. веку се јавља термин цивилизација:
civis (лат.) – слободни грађанин, држављанин
civilis (лат.) – грађански
civitas (лат.) – држава
Вишезначност појма цивилизација:
• раздобље у развоју културе настало након периода дивљаштва и
варварства, настаје развојем писма, државе
• шире просторновременске/културноисторијске целине које имају
неке темељне културне сличности
нпр. религија (хришћанска цивилизација), рационалност (западна
цивилизација)...
• висок степен развоја материјалне културе: знања, технологије,
достигнућа и ниво поделе рада у неком друштву
према овом схватању постоје више и ниже цивилизована друштва
6. КУЛТУРНИ РЕЛАТИВИЗАМ:
• све културе се проучавају „изнутра“ (независно од других култура)
• све су културе једнако вредне
ЕТНОЦЕНТРИЗАМ
• прихватљиви облици понашања се разликују од једне до друге
културе и често су екстремно другачији од онога што људи у западним
друштвима сматрају “нормалним”
• став и уверење да је сопствена друштвена група, супкултура, култура,
супериорнија у односу на друге групе и културе
немачки мисионар у Африци (1899)
7. ЕВРОЦЕНТРИЗАМ
• све културе се процењују на основу европских мерила (стандарда)
• истиче се супериорност западне цивилизације и „дужност“
Европљана да цивилизују нецивилизоване, тзв. “примитивне” народе
• европска култура развија материјални аспект културе (мануфактура,
индустрија, писмо, држава, монотеизам, моногамија)
• колонозовани народи имају развијену нематеријалну културу
(традиција, обичаји, ритуали, политеизам, племена, неписменост,
пољопривреда)
11. Ема Фик (Emma Fick) је Американка. Запутила се у другу земљу да би
предавала енглески језик. Овако је доживела и нацртала сусрет са
културом другачијом од сопствене:
