društvena stratifikacija društveno raslojavanje statusne grupe društvena pokretljivost

1. Друштвена стратификација
Друштвена стратификација (раслојавање) је хијерархијско груписање људи према
количини важних ресурса које поседују (богатство, моћ углед).
Друштвени положај је место које људи заузимају у датој друштвеној структури (и које
носи мањи или већи углед), тј. њихова могућност да присвајају основна друштвена добра
Друштвени положај може бити: - приписан (стечен рођењем, нпр. ћерка/син, племство)
- стечен (који је резултат личног постигнућа, на који
утичемо својом вољом, нпр. студент, супружник, професија, држављанство, затвореник)
Сваки човек заузима више положаја, али један сматра најважнијим – то је мастер положај
на основу кога га људи идентификују
За сваки положај се везује СКУП ОЧЕКИВАНИХ ПОНАШАЊА (писаних или неписаних) која
се називају друштвене улоге
Најважнија друштвена улога је професија
Човек заузима мноштво положаја из којих произилазе бројне улоге, те може доћи и до
конфликта (сукоба) улога.
ОСНОВНА ДРУШТВЕНА ДОБРА (РЕСУРСИ)
1. МАТЕРИЈАЛНО БОГАТСТВО
- имовина, својина - власништво над природним или друштвено-културним добрима
(новац, земља, грађевински објекти, возила, вредна уметничка дела, итд.)
- својина може бити: - приватна
- јавна (државна)
- друштвена (мешовита)

2. 2. ДРУШТВЕНА МОЋ
- утицај на људе
- способност постизања послушности (способност да се другима наметне сопствена воља
упркос отпору, Вебер)
- различита могућност људи да одлучују о себи и другима
- власт је однос у коме се други добровољно покоравају некој наредби
Врсте моћи:
економска - темељи се на својини
функционална - темељи се на улози, професији (нпр. моћ министра траје док обавља ту
функцију)
статусна - темељи се на угледу
физичка - некада се храброст истицала као највећа сила
моћ знања и информација - до свих функција се може доћи знањем (нпр. Бил Гејтс)
манипулативна моћ - утицај медија на формирање ставова публике
3. ДРУШТВЕНИ УГЛЕД
- расподела части и престижа међу истакнутим групама
- друштвени углед зависи од бар два чиниоца:
1. врста делатности коју човек обавља и на који начин игра ту улогу (адвокат,
лекар, аутомеханичар, официр, политичар, обућар)
2. како друштво вреднује различите делатности
Лични углед: уколико појединац одговара моралним захтевима заједнице, он има висок
углед, независно од сталежа коме припада, и обрнуто. Не мора бити у вези са сталешким
положајем.
*Класни положај (богатство) не мора бити у вези са статусним положајем (стил живота –
начин провођења слободног времена, начин потрошње).
*сноб - sine nobilitate (без племићке титуле)
*сноб = скоројевић, новобогаташ - има богатство, али виши друштвени статус стиче тек
када прихвати одређени стил живота, у чему успевају, углавном, тек његови потомци

3. Основни системи друштвене стратификације:
*РОПСТВО
*КАСТЕ
- најзатвореније статусне групе које су настале у Индији за време робовласништва, пре више од
3000 година
- припадност касти је наследна
- прелазак из једне у другу касту је веома ретка појава
- бракови се склапају само између припадника исте касте
- наконстицања независностии Гандијеве реформе ублажени су најтежи облици дискриминације
1. Брамани - свештеници
2. Кшатрије – ратничка каста
3. Вајсије - слободно становништво (занатлије, трговци, пољопривредници)
4. Шудре – остали, депривилегована каста која се бави тешким физичким пословима
5. Парије – тзв.недодирљиви,који су изван кастинског система,обављају“нечисте”послове у
вези са нечистоћама и крвљу, веома сиромашни, малтретирани, избегавани...
Кастински систем Парије у данашњој Индији

4. *СТАЛЕЖИ
- отворенији од касти
- у средњемвекуфеудалнодруштво подељено на сталеже који су углавном засновани на пореклу
и правно дефинисани
- прелазак у виши сталеж реткост, али је био могућ захваљујући изузетном таленту, храбрости у
ратним походима, трговци су могли и купити титулу, итд.
- дозвољено склапање бракова између припадника различитих сталежа
1. племство (високо и ниже)
2. свештенство
3. трећи сталеж (“обични људи” - кметови, слободни сељаци, трговци, занатлије)
*КЛАСЕ
- велике друштвене групе које се међусобно разликују по имовини (власништву над средствима
за производњу) и тржишном положају (понуди и тражњи)
- настају у 19. веку, у индустријском друштву, укидањем сталежа
- већапропустљивостмеђукласаманего у другимтиповима стратификације –може се прелазити
у више класе
- нема ограничења у погледу склапања бракова
- средином 20.века успоставља се држава благостања у којој свако, без обзира на класно-слојно
порекло, може напредовати у складу са надареношћу (способностима) и марљивости
*СЛОЈЕВИ
- груписање људи према висини месечних/ годишњих прихода
- статистичка категорија, а не реална друштвена група
1. виши
2. средњи (виши и нижи)
3. нижи (виши и нижи)

5. Класне разлике, Енглеска (1937)
** ЕЛИТА
- eligere, лат. - изабрати
- највиша статусна група у сваком друштву (друштвеној структури) – чине је појединци који
заузимају најважнија места у најважнијим друштвеним институцијама
- група одабраних која има велику друштвену моћ јер управља осталима
1. ПРИВРЕДНА ЕЛИТА
- заснива се на материјалном богатству (власници предузећа, менаџери)
2. ЕЛИТА ВЛАСТИ
- заснива се на друштвеној моћи (шеф државе, премијер, министар, официр, полицајац)
3. КУЛТУРНА ЕЛИТА
- заснива се на друштвеном угледу (научници, учитељи, лекари, свештеници, судије,
уметници, спортисти)
 Шта је кружење елите?
 Да ли друштвене положаје заузимају најспособнији?
 Ко чини нову елиту и одакле долази њена моћ?
Појам и облици друштвене покретљивости
Друштвенапокретљивостје свакапромена слојне припадности - прелазак из једне класе у другу.
Углавном се дешава услед промене занимања.
Облици друштвене покретљивости:
1. ХОРИЗОНТАЛНА друштвена покретљивост
- промена занимања или радног места у оквиру исте класе - нема промене класног
положаја

6. 2. ВЕРТИКАЛНА друштвена покретљивост - промена класног положаја
Може бити:
а) узлазна – померање у вишу класу
б) силазна - померање у нижу класу
3. УНУТАРГЕНЕРАЦИЈСКА друштвена покретљивост
- промена класног (слојног) положаја појединца током радног века
- утврђује се поређењемнечијегзанимања у две или више тачака у времену (тј. у односу
на ранији положај појединца)
Може бити:
а) узлазна унутаргенерацијска (померање у вишу класу)
б) силазна унутаргенерацијска (померање у нижу класу)
4. МЕЂУГЕНЕРАЦИЈСКА
- промена слојног положаја појединца у односу на претходни нараштај
- утврђује се поређењем занимања (класног положаја) појединца и његових родитеља
- ако је мали проценатљудипромениоположај уодносуна своје родитеље,каже се да је
класна структуразатворена
(нпр.децарадника су радници; деца стручњакасу стручњаци...)
- модерна друштва углавном имају отворену класну структуру јер се услед индустријског
развоја смањује потреба за занимањима старе ниже класе (мануелни радници, сељаци) и
јавља потреба за вишим класама (стручњаци), те се деца радника школују у постају
службеници, стручњаци...
- отвореност класне структуре мери се према:
а) отворености виших друштвених класа
б) самообнављању друштвених слојева
слика 1: Унутаргенерацијска узлазна покретљивост
слика 2: Којичлан породице је примерза потенцијалнуузлазну међугенерацијску покретљивост?

7. Питања:
1. Шта је друштвено раслојавање?
2. Која су три основна друштвена добра?
3. Шта је друштвени положај и какав може бити?
4. Шта је друштвена улога? Објасни на примеру сукоб друштвених улога.
5. Шта је моћ, а шта власт?
6. Које врсте моћи постоје?
7. Која је разлика између друштвеног и личног угледа?
8. Наведи системе друштвене стратификације.
9. Када настају класе? Које су најзатвореније, а које су најотвореније статусне групе?
10. Шта је елита и које врсте елите разликујемо?
11. Каква је то унутаргенерацијска, а каква међугенерацијска покретљивост?