2. POLOŽAJ U PERIODNOM SISTEMU
Nalazi se u 14. grupi Periodnog sistema elemenata
Atom ugljenika u poslednjem energetskom nivou ima 4
valentna elektrona.
U svojim jedinjenjima najčešće je ČETVOROVALENTAN, a
može biti i dvovalentan.
3.
4. NALAŽENJE U PRIRODI
Ugljenik se u prirodi javlja u elementarnom stanju i u
obliku jedinjenja.
U elementarnom stanju, može se naći u kristalnom ili
amorfnom obliku.
Smeše ugljenikovih jedinjenja čine naftu i zemni gas.
Neke stene (krečnjačke) sagrađene su od ugljenikovih
jedinjenja.
UGLJENIK JE BIOGENI ELEMENT.
5. KRISTALNI OBLICI UGLJENIKA
• Postoje tri kristalna oblika ugljenika – alotropske
modifikacije ugljenika
DIJAMANT GRAFIT FULEREN
6. DIJAMANT I GRAFIT
• DIJAMANT je najtvrđi mineral na Zemlji.
• Dijamant bez primesa je providan, bezbojan
kristal koji prelama Sunčevu svetlost i NE
provodi elektricitet.
• Koristi se za brušenje drugih dijamanata,
sečenje stakla, izradu bušilica za tvrde
materjale i izradu nakita.
• GRAFIT je tamnosiva, meka supstanca.
• Može se seći nožem, a na papiru ostavlja trag.
• Dobar je provodnik toplote i elektriciteta.
• Koristi se za izradu olovaka, grafitnih elektroda,
lonaca za topljenje metala.
7. AMORFNI OBLICI UGLJENIKA
• Amorfni oblici ugljenika su čađ, koks, aktivni i drveni ugalj ili ćumur.
Ugalj nastaje ugljenisanjem ili zagrevanjem biljaka i drugog organskog
materjala bez prisustva vazduha.
Razne vrste uglja se koriste kao gorivo, dok se aktivni ugalj koristi za
prečišćavanje vode, filtere za gas-maske, upijanje neprijatnih mirisa.
8. FIZIČKA SVOJSTVA UGLJENIKA
• Ugljenik je čvrsta supstanca, nerastvorljiva u vodi.
• Alotropske modifikacije ugljenika se razlikuju po fizičkim i
hemijskim svojstvima, jer su atomi ugljenika drugačije
povezani u kristalnim rešetkama.
• Kristalna rešetka FULERENA sastoji se od 60 atoma.
Odlično provodi elektricitet, mnogo bolje od grafita.
9. HEMIJSKA SVOJSTVA UGLJENIKA
• Slabo reaktivan na sobnoj temperaturi. S povećanjem
temperature, raste njegova reaktivnost.
• Elementarni ugljenik ne reaguje s vodom, kiselinama, bazama.
• Na visokim temperaturama reaguje sa većinom metala, gradeći
jedinjenja koja se nazivaju KARBIDI, na primer CaC2 – kalcijum-karbid.
• Sa kiseonikom gradi dva oksida – ugljen-monoksid i ugljen-dioksid.
• Gradi KARBONATNU ili UGLJENU kiselinu.
10. JEDINJENJA UGLJENIKA
• OKSIDI
• U prisustvu nedovoljne količine kiseonika, tj.
nepotpunom oksidacijom, nastaje UGLJENIK (II)
OKSID – CO, ili ugljen-monoksid.
2C + O2 → 2CO
CO je bezbojan, veoma otrovan gas. Ne reaguje s vodom.
11. Daljom oksidacijom, tj. sagorevanjem
ugljenik (II) oksida, nastaje
UGLJENIK (IV) – OKSID ili ugljen-dioksid.
2CO + O2 → 2CO2
Ugljenik(IV) oksid nastaje i potpunom
oksidacijom, tj. sagorevanjem uglja
C + O2 → CO2
12. KARBONATNA KISELINA
• Ugljenik (IV) oksid je bezbojan gas, teži od
vazduha.
• Ne gori, već sprečava gorenje.
• Reaguje sa vodom i gradi KARBONATNU ili
UGLJENU KISELINU
CO2 + H2O → H2CO3
13. PRIMENA
•CO2 se koristi za gašenje požara
• Na -78◦C i niže, ugljen-dioksid se nalazi u
čvrstom agregatnom stanju i naziva se
SUVI LED. Koristi se za postizanje niskih
temperatura.
