Дијалекти српског језика

13,469 views

Published on

Published in: Education
0 Comments
2 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
13,469
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
4,306
Actions
Shares
0
Downloads
146
Comments
0
Likes
2
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Дијалекти српског језика

  1. 1. ДДИИЈЈААЛЛЕЕККТТИИ ССРРППССККООГГ ЈЈЕЕЗЗИИККАА
  2. 2. ДДАА ССЕЕ ППООДДССЕЕТТИИММОО Како се нормира језик? Шта улази у норму српског књижевног језика? Која наречја постоје у српском језику? Које изговоре разликујемо у штокавском наречју? На који начин су створени ти изговори? Који дијалекти улазе у норму српског књижевног језика? Шта чини новоштокавску акцентуацију? Захваљујући коме народни говори улазе у књижевни језик? Зашто?
  3. 3. Дијалекти српског језика ЕКАВСКИ (И)ЈЕКАВСКИ СТАРИЈИ: СТАРИЈИ: *призренско-тимочки * зетско-јужносанџачки * косовско-ресавски МЛАЂИ: МЛАЂИ: * шумадијско-војвођански * ииссттооччннооххееррццееггооввааччккии
  4. 4. НАРОДНИ ГОВОРИ УУЗЗЕЕТТИИ ССУУ ЗЗАА ООССННООВВУУ ККЊЊИИЖЖЕЕВВННООГГ ЈЈЕЕЗЗИИККАА.. ММЕЕЂЂУУ ЊЊИИММАА ППООССТТООЈЈИИ РРААЗЗЛЛИИККАА УУ ААККЦЦЕЕННТТУУ,, ППААДДЕЕЖЖИИММАА,, ГГЛЛААГГООЛЛССККИИММ ООББЛЛИИЦЦИИММАА.. ННАА РРААЗЗЛЛИИЧЧИИТТИИММ ТТЕЕРРИИТТООРРИИЈЈААММАА УУ УУППООТТРРЕЕББИИ ССУУ РРААЗЗЛЛИИЧЧИИТТИИ ННААРРООДДННИИ ГГООВВООРРИИ.. ППОО ТТЕЕРРИИТТООРРИИЈЈААММАА ННАА ККООЈЈИИММССЕЕ ККООРРИИССТТЕЕ,, ДДООББИИЛЛИИ ССУУ ННААЗЗИИВВ..
  5. 5. ШШУУММААДДИИЈЈССККОО--ВВООЈЈВВООЂЂААННССККИИ • Заступљен у северозападној Србији и Војводини • Особине: - Четвороакценатски систем, - 7 падежа, - Јат је замењен гласом Е, - -у неким облицима изостаје глас Х (ладовина, оћу) - Група АО сажима се у О (мого, реко)
  6. 6. ИСТОЧНОХЕРЦЕГОВАЧКИ • Заступљен у источној херцеговини, северозападној Црној Гори, делу БиХ, западном делу Санџака и западној Србији. • Особине: - -Четвороакценатски систем, - 7 падежа, - Јат је замењен гласом (И)ЈЕ, - Јавља се јекавско јотовање (ђед, шћети), - Углавном нема гласа Х (љеб, рана,...) - Група АО се сажима у О (пјево, дошо) - Инфинитив се завршава на –Т(И), -Ћ(И) (казат, рећ)
  7. 7. ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ПОДДИЈАЛЕКТИ: ппррииззррееннссккоо--јјуужжннооммооррааввссккии,, сврљишко-заплањски тимочко-лужнички •Заступљен је на југоистоку Србије и на границама према Бугарској и Македонији.
  8. 8. • Особине: -Постоји један нагласак, налик краткосилазном, који може бити на било ком слогу у речи; Падежни систем је аналитички - у синтетичком облику постоји номинатив, акузатив и вокатив, где је акузатив, уз предлог, преузео улогу коју у стандардном језику има већина других падежа (дошъл са снају - дошао са снахом, разговара о дете - разговара о детету); Чува се стари полугласник, који је у свим другим дијалектима промењен у -а (дън - дан, тънък - танак). Самогласно л (упореди стандардни језик - самогласно р) је у неким деловима дијалекта задржано (плн - пун, длг - дуг, слнце - сунце, слза - суза), док је у другим деловима прешло у -лу (плун, длуг, слунце, слуза). Сугласници ћ и ђ у овом дијалекту често прелазе у ч и џ: свеча, меџа.
  9. 9. -Постоје сви глаголски облици као у стандардном језику, али се разликују у творби и положају нагласка: * Футур се гради помоћу ћу/ће + презент Ћу дођем вечерас. - Доћи ћу вечерас. Ће дођеш сутра. - Сутра ћеш доћи. Ће га видимо вечерас. - Видећемо га вечерас. Ће гу видимо вечерас. - Видећемо је вечерас. Ће ги видимо вечерас. - Видећемо их вечерас. На крају мушког родарадног глаголског придева задржано је првобитно л (казал, работил), али је у неким деловима замењено са -ја (казаја). Аорист се много чешће користи него имперфекат.
  10. 10. Сугласника х нема (страота - страхота, греота - грехота). Примери употребе прилога: "cи“, и прилога „ги“ „га" и „гу“. А што си идеш там? - Зашто идеш тамо? Немој од то да ги причаш. - Немој о томе да им причаш. Пример употребе (присвојне заменице?) „си“. (себи) Ћу си идем кући. - Отићи ћу својој кући. (у неким крајевима - Ћу си идем дома). Гледај си посо. - Гледај своја посла. У неким крајевима се уместо упитне речце шта користи речица какво или кво Какво/Кво работиш? - Шта радиш? Какво/Кво си работил? - Шта си радио? (у неким крајевима је „работио“ уместо „работил").
  11. 11. КОСОВСКО-РЕСАВСКИ • Заступљен у централном делу Србије (територија Метохије, преко Косова и Копаоника, североисточна Србија, Крагујевац, Крушевац, Смедерево, североисточни део Баната... • Особине: -Чува стару акцентуацију (три акцента), - Јат је замењен гласом Е, - често изостаје глас Х (ладовина, оћу), - Компаратив се гради додавањем наставка –ШИ (новши, црнши) - Футур први се гради по моделу Ће да учи/ће учи
  12. 12. ЗЕТСКО-ЈУЖНОСАНЏАЧКИ *Почиње од Пераста и Улциња на југу и југозападу, те се простире све до границе са Албанијом. Обухвата највећи део Црне Горе, као и делове Србије око Санџака. Особине: Постоје само дугоузлазни и краткосилазни акценти. Они се могу јавити на сваком слогу у речи, па чак и на последњем што стандардни књижевни језик не дозвољава. -Јат је замењен гласом (И)ЈЕ, -Јавља се јекавско јотовање ( ( ђеца, ђевојка и пљесма), -Инфинитив се завршава на –Т(И), -Ћ(И) (казат, рећ) -Не разликују се локатив уз глаголе мировања и акузатив уз глаголе кретања; нпр. Селим се у кућу и Живим у кућу. глаголски облици имперфекат и аорист се још увек користе у овом дијалекту (нпр. Он иђаше код мене).
  13. 13. ШТА СМО НАУЧИЛИ Шта су дијалекти? Ко је заслужан што су народни говори ушли у основу српског књижевног језика? Који су дијалекти у иснови српског књижевног језика? Које су њихове особине? Којим дијалектом му говоримо? Који је поддијалекат којим ми говоримо? Од чега одступа наш говор у односу на књижевни?

×