Neorganski poremećaji spavanja

1,795 views

Published on

Published in: Education
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
1,795
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1,287
Actions
Shares
0
Downloads
4
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Neorganski poremećaji spavanja

  1. 1. Neorganski poremećaji spavanja
  2. 2. Postoji više vrsta neke su :  a) Disomnija – primarno psihogena stanja kod kojih je dominanatan poremećaj u dužini , kvalitetu ili u ciklusu spavanje-budno stanje,a u čistoj osnovi se nalaze emocinalni uzročnici , npr. Insomnija,hipersomnija,poremecaj ciklusa spavanje – budno stanje.  b) Parasomnija – nenormalna epizodična zbivanja koja se dešavaju tokom spavanja : hodanje u snu ( somnabulizam) ,noćni strahovi i noćne more.
  3. 3. Neorganska insomnija  Karateriše se nezadovoljavajućim kvalitetom ili kvalitetom spavanja koji traje tokom dužeg vremenskog preioda. Pacijent koji pati od insomnije,najčešće imaju poteškoće da zaspe,česta buđenja i rano jutarnje buđenje. Razvija se u vreme povećanih životnih stresova . Javlja se kod žena ,starijih osoba,osoba sa psihološkim problemima i siromašnih osoba. Može da dovede do straha od nesanice. Pacijenti se osećaju napetim,anksioznim,zabrinutim ili depresivnim i koriste lekove za spavanje a ponekad i alkohol kako bi se smirili.
  4. 4. Neorganska hipersomnija  Definiše se kao stanje koje se ispoljava bilo preteranom pospanošću tokom dana i napadima spavanja bilo prolongiranim prelaskom do potpuno budnog stanja ,posle buđenja. Povezano je sa mentalnim poremećajem .  Karakteriše:  a) preterana dnevna pospanost ili napade spavanja  b) ispoljava se svakog dana više od jednog meseca .  c) odustni su dodatni simptomi narkoleksije.  d) odsustvo bilo kakve neurološke ili opšte bolesti
  5. 5. Hodanje u snu  Stanje izmenjene svesti u kome su kombinovani feonomeni spavanja i budnosti. Za vreme epizoda hodanja u spavanju takva osoba ustaje iz kreveta,obično tokom prve trećine noćnog spavanja i šetanja naokolo.  Mogu čak i da izađu iz svojih kuća ili stanova. Obično se ničeg ne sećaju tokom spavanja .Tokom epizode hodanja u toku spavanja ,pogled i izraz lica takvih osoba deluje prazno. Osobe uglavnon ne reaguju na napore drugih da utiču na njih,ili da komuniciraju sa njima.Mogu se probuditi uz velike poteškoće.  Posle buđenja postoji amnezija u osnosu na epizodu somnabulizma.Nekoliko minuta posle buđenja iz epizode ne registruje se bilo kakav poremećaj mentalne aktivnosti ili ponašanja ,mada inicijalno može postojati kratak period konfuzije u dezorijentacije
  6. 6. Noćni strahovi  Noćni strahovi ili strahovi u spavanju predstavljaju noćne epizode ekstremnog straha i panike povezane sa intezivnom vokalizacijom i motaliteotm,kao i visokim nivoima autonomnog pražnjenja. Osoba sa ovim poremećajem ,obično tokom prve trećine noćnog spavanja ,podiže se iz kreveta sa paničnim vriskom ,često jureći ka vratima,kao da želi da pobegne ,mada retko napušta sobu.Napori drugih da smire takvu epizodu mogu da dovedu do straha ,jer osobe tokom noćnog straha ne samo da rekativno ne reaguju na ponašanja drugih,već su i dezorijentisane nekoliko minuta.Posle buđenja pacijent se obično ne seća epizode. Zbog navedenih kliničkih karakteristika pacijenti su pod velikim rizikom povrevađinja tokom epizoda noćnog straha.Dominantni simptomi jedna ili više epizoda buđenja iz sna sa paničnim vriskom,obilno znojenje ,ubrzano disanje ,autonomna hiperaktivnost,tahikardija,sećanje na epizodu ,ukoliko uopšte postoji ,veoma je ograničeno,postoji odsustvo bilo kakvih bolesti kao što su na primer ,tumor mozga,epilepsija.
  7. 7. Noćne more Predstavljaju snove ispunjene anksioznošću ili strahom čijih sadržaja se osoba do detalja seća . Ovi snovi su veoma jasni i obično uključuju teme koje se odnose na pretnje životu,sigurnosti ili samopoštovanju.Veoma često se pojavljuju snovi sa istim ili sličnim temama.Tokom noćnih mora posotji određen stepen autonomog pražnjenja,ali sa zanemarljivom vokalizacijom ili telesnim motalitetom.Posle buđenja osoba postaje potpuno svesna i orijentisana.Osoba može u potpunosti da komunicira sa drugima ,obično detaljno opisujući svoj san,kako neposredno posle buđenja ,tako i sledećeg jutra . Kod dece su noćnemore uglavnom povezane sa fazama emocionalnog razvoja dok se kod odraslih ispoljavaju psihičke smetnje,obično u vidu poremećaja ličnosti.
  8. 8. SLATKI SNOVI :3

×