2. Reaktivna ili “psihogena stanja”
predstavljaju odgovor na traumatski
doživljaj.
Razni stresni događaji,posebno lični
odnos prema brojnim mogućim
traumatskim faktorima,dovode do
određenih nepsihotičnih i
psihotičnih manifestacija.
3. Bitne karakteristike ovih
poremećaja jesu : *vremenska
povezanost i vremenski ograničeno
trajanje
*naglo počinjanje
*manifestovanje u raznovrsnim
kliničkim slikama
*dobra prognoza
4. Tipična je nesrazmera između
traumatskog događaja i reakcije na
događaj.
Reaktivna stanja,uprkos činjenici da
predstavljaju slom adaptivnih
mehanizama ličnosti,imaju neretko i
odbrambenu funkciju,jer štite osobu
od daljeg dejstva traumatskih
faktora.
5. -Reaktivne psihoze-
-akutno nastali psihički poremećaji
prouzrokovani dejstvom snažnih
psihičkih trauma
-mnogo češće se javljaju kod osoba
slabije mentalne strukture
6. Najčešći faktori u njihovom
nastajanju su : *jačina psihotraume
*iznenadnost
*gomilanje traumatskih događaja
*povreda najosetljivijeg dela
ličnosti..
7. Predisponirajući faktori za
nastajanje psihoze su psihička
iznurenost,intoksikacije,rekonvales
cencija,prolongirana stanja
napetosti..
Reaktivne psihoze dele se na :
primitivne zaštitne reakcije i
složene psihogene reakcije.
9. Pseudodemencija – Osoba nesvesno
pribegava primitivnim načinima
odbrane od neprijatnih
događaja.Ona pri tome isključuje
svoje intelektualne
funkcije,”nesvesno simulira”,ali nije
poremećene svesti.Isčezavanjem
traumatskih faktora nestaje i
psihotična epizoda.
10. Ganzerova psihoza – Ova psihoza
slična je pseudodemenciji,ali ovde
još postoji i poremećaj svesti,sa
retrogradnom potpunom ili
delimičnom amnezijom.Bolest se
najčešće javlja u zatvorskim
uslovima,a mehanizam nastajanja je
autosugestija o postojanju psihičkih
oboljenja.
11. Pseudokatatorni stupor –
Iznenada,posle neke psihičke
traume osoba zapada u stanje
stupora,negativizam ili motorne
poslušnosti,sa stereotipijama i
ehofenomenima,ali sa živahnom
mimikom i demonstrativnim
ponašanjem.
12. Puerilizam – U izrazito
neprijatnim,traumatskim
situacijama ličnost beži od realnosti
u svet svog detinjstva i ponaša se
detinjasto,jer je to period života kad
je skoro sve dozvoljeno.
13. -Složene psihogene reakcije-
Traumatski doživljaji deluju na
ličnost tokom dužeg perioda ili ih
osoba dugo oživljava.Ako je osoba
pribrane svesti,analizira i prerađuje
doživljaje.Postoji nekoliko reakcija..
14. Shizofeničke reakcije – Nastaju kod
shizoidnih ličnosti.Najčešće su
propraćene sumanutim idejama
proganjanja i halucinacijama.Ipak,u
ovom slučaju se ne javlja
emocionalno i intelektualno
opustošenje ličnosti.
15. Paranoidne reakcije – Dominiraju
sumanute ideje proganjanja.Slične
reakcije opisane su kod naših
radnika u inostranstvu koji su zbog
nepoznavanja jezika i drugih razloga
anksioznosti zapadali u stanja
paranoidne panike i vraćali se u
domovinu gde su se psihotične krize
vrlo brzo smirivale.
16. Halucinatorno-delirantne reakcije –
Poremećaji opažanja sa raznovrsnim
halucinacijama,iluzijama i
sumanutim idejama proganjanja sa
maks izraženim strahom.Najčešće
se javljaju kod osoba osuđenih na
samoću(zatvor,izolacija..).
17. Indukovana psihoza – Psihotična
osoba može preneti simptome svoje
bolesti preko psihičke indukcije na
neku do tada potpuno neupadljivu
ličnost.
18. Reaktivne depresije – Vrlo su česte i
dužnost zdravstvenog osoblja je da
traga za tzv. reaktivnim
momentima.Iznenadna smrt voljene
osobe,razočaranja i slične
intrapsihičke emocionalne bure
mogu izazvati teške depresivne
reakcije ili prave depresije sa
suicidalnim pokušajima.
19. Izrazito depresivan afekt,sniženje
inicijative i nagonskih snaga
ličnosti,strah,beznadežnost,nesanic
a,gubitak apetita i odbijanje hrane
zbog ideja autoakuzacije i želje za
smrću,socijalna izolacija – simptomi
su koji izazivaju saosećanje i napor
da se takvim osobama ukaže hitna
psihijatrijska pomoć.
