2. ALKOHOL
Alkohol biva često korišćen kao sinonim za pića koja u sebi sadrže
etanol ili etil-alkohol, a to su sva piva, vina i žestoka pića. Nastaje u
procesu fermentacije, njegova molekularna formula je
CH3CH2OH, a to znači da ga čine ugljenik, vodonik i kiseonik.
Da bi se napravio etanol potrebno je izložiti žitarice, voće ili povrće
procesu koji se zove fermentacija, tačnije alkoholna fermentacija ili
alkoholno vrenje. To je biohemijski proces u kojem se ugljeni hidrati,
u užem smislu glukoza tj. šećer, pretvaraju u etanol i ugljen-dioksid.
3. Delovanje alkohola
Alkohol ima depresivno delovanje na centralni nervni sistem,
usporava funkcije mozga i menja percepciju, emocije, motoriku, vid
i sluh.
U veoma malim količinama, on nam može pomoći da se osećamo
opuštenije i manje anksiozno, ali u većim količinama unetim u
kratkom periodu uzrokuje veće promene u mozgu, uključujući i
intoksikaciju. U zavisnosti od tipa osobe, intoksikacija može uticati
da budete veoma raspoloženi i pričljivi, ili agresivni. Sve ovo prati
konfuzija i dezorjentacija, vreme reagovanja se dramatično
usporava (zato je opasno voziti i piti), čak se javljaju i promene u
karakteru.
Unošenje velikih količina alkohola za veoma kratko vreme može
dovesti do alkoholnog trovanja. Prvi simptom je obično povraćanje,
jako izražena pospanost, otežano disanje, nervni ispadi, jako nizak
nivo šećera u krvi, a rezultat može biti fatalan.
4. Resorpcija alkohola
Kada se unese u organizam čoveka, alkohol se odmah počinje upijati
(resorbovati) preko sluzokože usta, želuca i creva i prelazi u krv. Posle
pola do jednog sata sva unesena količina alkohola nalazi se već u krvi i
počinje da struji po organizmu. Na taj način se alkohol širi u svim tkivima.
Krv odnosi alkohol u jetru, zatim u srce, pluća i u centralni nervni sistem:
mozak, produženu moždinu i kičmenu moždinu. Nakon resorpcije alkohol
se nalazi u krvi u najvećoj koncentraciji otprilike sat posle uzimanja
alkoholnog pića.
Resorpcija se kod čoveka ocenjuje uglavnom na temelju krivulje
koncentracije alkohola u krvi:
5. Brzina resorpcije
Resorpcija alkohola je čist difuzni proces, zato njena brzina zavisi od
doze i koncentracije uzetog alkoholnog pića. Izvesnu ulogu ima i motilitet
želuca i creva, vaskularizacija sluznice i raspodela vode u organizmu.
Dalje je važno uzima li se alkoholno piće natašte ili posle jela.
Koncentracija alkohola u pojedinom organu zavisi od koncentracije vode
kao i od opsežnosti vaskularizacije određenog organa. Relativno malo
alkohola nalazi se u kostima (1%) i u samom tkivu (10-20% njegove
koncentracije u krvi).
6. Resorpcija alkohola kod čoveka odvija se naročito brzo i
koncentracija alkohola u krvi može dostići svoj maksimum već 10-20
minuta nakon uzimanja, iako se, kako tvrdi većina autora, dostiže
tek nakon 30-60 minuta. U pojedinim slučajevima resorpcija može
trajati nešto duže, pa se kao gornja granica završetka resorpcije
uzima 90 minuta.
Kako brzo i koliko naglo će se alkohol resorbovati i kakav će efekat
izazvati na čoveka i njegov centralni nervni sistem, zavisi od niza
faktora. Razume se da ako se unose stalno nove i nove količine
alkohola, što se praktično uvek događa prilikom raznih slavlja i žurki,
onda će centralni nervni sistem biti kroz jedan duži period vremena
od po nekoliko sati, pa i duže, neprekidno zalivan sve novijim i
novijim talasima alkohola. Koliko i kako će se neko opiti i kako će
reagovati i ponašati se pod dejstvom alkohola, to nije uvek moguće
predvideti.
7.
8. Faze alkoholisanosti
Izraženo u promilima:
l0,5 - 1- stanje pripitosti i karakretišu ga nesigurnost u hodu, objektivne procene situacije,
nemogućnost normalnog govora, oslabljena pažnja i ubrzan rad srca.
l1- 1,5- lako pijanstvo u kom su simptomi iz prethodne faze dodatno naglašeni.
l1,5 - 2- srednje pijanstvo donosi značajno oslabljenu motoriku, a dezorijentacija je znatno
naglađena. U ovom stanju je pojačana agresivnost kod osobe koja je konzumirala
alkohol.
l2- 3- teško pijanstvo dovodi do potpune dezorijentacije, dvostrugog vida, povraćanja, hod
je praktično onemogućen, a motorika gotovo potpuno oslabljena.
l3,5 - 5- nesvesno stanje je poslednji stadijum pijanstva koje može izazvati komu, pa čak i
smrt!
9. ALKOHOLIZAM
Najprikladnija definicija alkoholizma bi glasila: “Alkoholizam je svako
ponovljeno pijenje alkohola, bez obzira na količinu i učestalost koje stvara
određene probleme i teškoće (zdravstvene i/ili socijalne), znak je
alkoholizma i zahteva stručnu pomoć.”
Alkoholizam je jedna od tri najveće bolesti zavisnosti, uz narkomaniju i
nikotinsku zavisnost. Alkoholizam je najrasprostranjenija bolest zavisnosti
(10 – 15 % odrasle populacije) i u značajnoj meri utiče na povećanu
smrtnost stanovništva. Alkohol teško narušava i fizičko i mentalno zdravlje,
a skraćuje život i do 15 godina. Životni vek zbog alkoholizma je sveden na
55 do 60 godina (kod prosečnog nelečenog alkoholičara).
10. Osobe alkoholičari
Većina ljudi pije,ali ne postaju svi alkoholičari. Nasleđe,psihička
konstitucija i socijalna okolina dosta utiču na razvoj alkoholizma. Nasleđe
je neurotični,alkoholičarski ambijent,atmosfera porodice.
Alkoholičari su obično osobe koje teško podnose frustracije,bol,tenziju i
iz tog razloga često utehu u alkoholu. Međutim,ovako se stvara začarani
krug gde je stvarnost bez alkohola nepodnošljiva i doze alkohola se
povećavaju.
Drugi faktor je socijalna sredina,gde obično važe pravila da u svakoj
prilici treba posegnut za čašom.
Treći faktor ,ali manje važan je maasovna proizvodnja alkohola. Da nema
alkohola,ne bi bilo ni alkoholičara,ali obrazloženje ne treba tražiti u
prohibiciji.
11. Alkoholna zavisnost
Karakteriše se primarnim i sekundarnim simptomima. Primarn su gubici
kontrole,alkoholne amnezije,pad tolerancije,nemogućnost
apstinencije,jutarnje pijenje,pijenje na radnom mestu,itd.. Sekundarni
simptomi se udružuju sa primarnim i odlikuje ih agresivnost,sklonost
optuživanja drugih i patološka ljubomora.
Ovakvi alkoholičari često nemaju kontrolu,te posle prve čaše najčešće ne
mogu da prestanu da piju.
lAlkoholna amnezija-nemogućnost sećanja na period alkoholne
intoksikacije.
lPovećana tolerancija na veći unos alkoholnih pića.
lNemogućnost apstinencije- osoba ne može da se liši alkohola i
stalno je alkoholisana
12. Faze alkoholisanosti
STADIJUM
EKSCESIVNOG
PIJENJA
STADIJUM
ALKOHOLNE
ADIKCIJE
STADIJUM
HRONIČNOG
ALKOHOLIZMA
lPije tokom više noći
nedeljno
lČešće amnezije lGubitak apetita
lUzima jača pića nego ostali
u društvu
lOpija se danju lTraži lekarsku pomoć
lIspoljava povećanu
toleranciju
lOdsustvo samopoštovanja lOzbiljna telesna oštećenja
lOseća da mu je piće
postalo potrebno
lDruštveno se izoluje lJavlja se delirijum tremens
lOsećanje krivice lPada radna efikasnost lNeprekidno pije
lPije da olakša tenziju lIma agresivne nastupe lSmanjuje toleranciju
13. Hvala na pažnji!
„Najpre čovek uzima piće,onda piće traži piće i na
kraju,piće uzima čoveka“
Dejan Selaković IV4
