2. MOKRAĆNI SISTEM
(Systema urinarium)
1.bubreg (ren)
2.mokraćovod (ureter)
3.mokraćna bešika(vesica urinaria)
4.mokraćna cev (urethra)
Bubrezi izlučuju mokraću (~1–1.5 L/dan),
ostali delovi sistema pothranjuju i odvode
mokraću iz tela
3. Bubreg (ren)
• parni organ smeđecrvene boje,
smešten retroperitonealno u zadnjem
gornjem delu trbušne šupljine (T12 – L3)
• desni bubreg nešto niže (ispod jetre)
• veličine 12 x 6 x 3 cm, ~150 gr
4. Morfologija bubrega
izgled zrna pasulja
gornji i donji pol(extremitas superior et inferior)
prednja i zadnja strana(facies ventralis et dorsalis)
spoljašnja i unutrašnja ivica(Margo lateralis et
medialis) sa hilusom
13. Krvni sudovi bubrega
Protok krvi kroz oba bubrega iznosi oko 21% minutnog volumena srca ili 1200ml/min.
Krv dolazi u ove organe iz abdominalne aorte,
preko bubrežne arterije (a. renalis) – po jedna arterija za svaki organ.
To je istovremeno nutritivni i funkcionalni krvni sud i ulazi u bubreg kroz tzv. hilus i odmah se deli na
dve grane (ventralnu i dorzalnu).
Jedna grana odlazi u prednji, a druga u zadnji deo bubrega.
Pre ulaska u parenhim ovi ogranci se dele i daju interlobarne arterije (aa. interlobares).
One se penju uz Bertinijeve kolumne i u predelu baza renalnih piramida savijaju se i nastavljaju kao
lučne arterije (aa. Arcuatae).
Dalje se pružaju graničnom linijom između kore i srži bubrega i granaju se, u jednakim razmacima,
na interlobularne arterije (aa. Interlobulares)
, koje se pružaju ka kapsuli (spoljašnjoj ivici) bubrega.
Od ovih arterija odvajaju se grančice koje će posle kratkog puta ući u klupko glomerula, kao
aferentne arteriole.
Arteriole ulaze u prvi kapilarni splet iz koga nastaju eferentne arteriole, koje se ponovo granaju
dajući drugu (peritubularnu) kapilarnu mrežu.
Eferentne (odvodne) arteriole jukstamedularnih nefrona su veoma dugačke i nazivaju se pravi
sudovi (vasa recta).
14.
15.
16. Vene bubrega uglavnom prate odgovarajuće arterije i imaju iste nazive. Kapilari bubrežne kapsule i
spoljašnjeg dela kore se sakupljaju i formiraju zvezdaste vene (vv. stellatae). One se zativ ulivaju u
vv. interlobulares, a interlobularne vene u lučne vene (vv.arcuatae). U lučne vene se drenira i
vaskularna mreža iz područja medule i venska krv zatim ide kroz interlobarne vene, i konačno kroz
bubrežnu venu (v. renalis) izlazi iz bubrega kroz hilus i uliva se u donju šuplju venu.
Od ukupne količine krvi koja prođe kroz bubrege, 98-99% odlazi u koru, a samo 1-2% u medulu.
17. Bubreg (ren)
Nefron – osnovna jedinica bubrega (> 1 milion)
1. glomerul (bubrežno telašce) – smotuljak krvnih kapilara, uložen u
vezivni mehurić, Bowmanovu čahuru – 180 L primarne mokraće/dan
kora
moždina
18. Nefron se sastoji od bubrežnog telašca (korpuskula) i bubrežnog tubula.
Korpuskul je početni deo nefrona loptastog oblika, koji ima dijametar oko 200μm i sastoji se od
glomerula i Boumanove (Bowman) kapsule.
Glomerul predstavlja splet gusto zbijenih kapilara (u obliku klupka), koji povezuje dovodnu
(aferentnu) sa odvodnom (eferentnom) arteriolom.
Mesto ulaska aferentne i izlaska eferentne arteriole se naziva vaslukarni pol glomerula.
Nasuprot njemu se nalazi urinarni pol, na kome se isfiltrirana krvna plazma (primarna
mokraća) odvodi u bubrežne tubule.
Oko čitavog glomerula se nalazi Boumanova kapsula izgrađena od dva lista. Spoljašnji ili
parijetalni list kapsule ograničava bubrežni korpuskul i odvaja ga od okolnog parenhima, a na
vaskularnom polu prelazi u unutrašnji ili visceralni list. Između njih se nalazi interkapsularni prostor,
u koji se filtrira primarna mokraća (ultrafiltrat krvi).
Kapilari glomerula su fenestriranog tipa, bez dijafragme i 500 puta su propustljiviju od
običnih somatskih kapilara.
Bubrežni tubul se proteže od urinarnog pola korpuskula do lučnog sabirnog tubula. U njega se
uliva primarna mokraća iz bubrežnog telašca, i procesima apsorpcije i sekrecije obrazuje konačna
mokraća.
Sastoji se od proksimalnog izuvijanog tubula, Henleove petlje i distalnog izuvijanog tubula.
Iako svi nefroni imaju istu strukturu, oni se dele na dve glavne grupe:
kortikalne i jukstamedularne nefrone.kortikalne i jukstamedularne nefrone.
Glomerul kortikalnih nefrona je smešten u spoljašnjem delu kore i ima kratku Henleovu petlju, koja
samo delimično zalazi u medulu.
Jukstamedularni su smešteni dublje u parenhimu kore i imaju veoma dugačke Henleove petlje,
koje prodiru duboko kroz medulu i dostižu skoro do bubrežnih papila. Većinu čine kortikalni nefroni
(70-80%).
19. Tokom starenja organizma broj funkcionalnih nefrona se postepeno smanjuje, tako da u 80.
godini mnogi ljudi imaju samo 40% od početnog broja nefrona. Osim toga njihova populacija
se smanjuje i pri povredama, oboljenjima i sl, a bubreg nema izraženu sposobnost
regeneracije.
20. Mehanizam stvaranja mokraće obuhvata tri fundamentalna procesa:
filtraciju,
reapsorpciju i
sekreciju.
Stvaranje primarne mokraće počinje filtracijom velike količine tečnosti (krvi) iz glomerulskih
kapilara,
kroz krvno-urinarnu membranu, u Boumanovu kapsulu.
Ovaj ultrafiltrat krvi zatim ulazi u sistem tubula, gde se odvija reapsorpcija (vraćanje određenih
supstanci iz filtrata u krvotok)
i sekrecija (transport jona i drugih supstanci iz krvotoka u bubrežne tubule).
Kao rezultat nastaje konačna mokraća, koja se preko mokraćovoda (ureter) odvodi iz bubrega u
mokraćnu bešiku.
Oni veoma precizno podešavaju izlučivanje vode i elektrolita prema njihovom unosu,
održavajući na taj način stalnost unutrašnje sredine.
Oni imaju glavnu ulogu u izlučivanju otpadnih produkata metabolizma (urea, kreatin,
mokraćna kiselina, bilirubin), raznih toksina, lekova i dodataka hrani.
Regulacijom izlučivanja vode i Na imaju presudnu ulogu u dugoročnoj regulaciji arterijskog
pritiska. Zajedno sa plućima i puferima telesnih tečnosti,
bubrezi učestvuju u regulaciji acido-bazne ravnoteže, jer mogu da odstrane iz organizma razne
kiseline (sumpornu, fosfornu i dr).
Pošto sintetišu i sekretuju oko 90% ukupnog eritropoetina, oni direktno utiču i na stvaranje,
tj. broj crvenih krvnih zrnaca.
Tokom prolongiranog gladovanja bubrezi u procesu glikoneogeneze, od različitih
prekursora, stvaraju glikozu.
21. Mokraćovod (ureter)
♂♀ sprijeda
lateralno
• parna cev dužine 25-30 cm, Ø ~7 mm
• spaja bubreg i mokraćnu bešiku
• smešten retropritonealno
• levi nešto duži
• 3 sloja glatkih mišića (peristaltika)
23. Mokraćna bešika (vesica urinaria)
služi kao privremeni rezervoar urina
Smeštena je u subperitonealnom prostoru karlične duplje, iza preponske simfize i ispred čmarnog
creva kod muškarca, odnosno materice kod žene.
Mokraćna bešika ima približan oblik kruške i na njoj se razlikuju tri dela:
vrh (apex vesicae), koji je okrenut napred i naviše;
telo (corpus vesicae), postavljeno u sredini;
i baza ili dno (fundus vesicae), koje gleda naviše i unazad.
Vrh bešike je postavljen otprilike u visini preponske simfize, kada je ona prazna.
Prilikom punjenja vrh postaje zaobljen i uzdiže se iznad simfize, stupajući u odnos sa prednjim
trbušnim zidom.
Telo bešike je u odnosu sa zadnjom stranom simfize i vijugama creva kod muškarca, odnosno
matericom kod žene.
Sa zadnje strane je pokrivena peritoneumom. Dno bešike kod muškarca leži na prostati, semenim
kesicama i čmarnom crevu, a kod žena na prednjem zidu vagine.
Unutrašnja površina organa je obložena sluzokožom, koja gradi veliki broj nestalnih nabora. Prilikom
punjenja mokraćne bešike oni se povlače.
U predelu dna bešike nalazi se trouglasto polje pokriveno glatkom sluzokožom nešto tamnije boje,
koje se naziva trougao bešike (trigonum vesicae).
Vrh trougla je okrenut napred i odgovara unutrašnjem otvoru mokraćne cevi,
a baza je okrenuta nazad i njene uglove čine desni i levi otvor mokraćovoda.
Između ovih otvora pruža se interuterični nabor (plica interureterica), dug 1,5-2 cm, a iza njega se
nalazi poprečno udubljenje u kome se nakuplja mokraćni kamen i gnoj kod zapaljenskih procesa.
Funkcionalna zapremina bešike iznosi oko 350 cm3, ali pokazuje znatne individualne varijacije.
Kapacitet se može popeti i na 700 cm3 kod muškarca, odnosno 650 cm3 kod žene. U patološkim
slučajevima kapacitet mokraćne bešike može da varira od nekoliko mililitara do čak 2 litra.
25. Mokraćna cev (urethra)
•
•
•
duga 17-22 cm
otvori semenovoda, prostate
3 dela: prostatični, dijafragmalni,
spongiozni
♂ sagitalni presek
• duga 3-5 cm, Ø ~7 mm
♀ sagitalni presek
26.
27.
28.
29. 14. март – Светски дан бубрега – “Бубрези за живот –
спречите акутно оштећење бубрега”
Светски дан бубрега обележава се на иницијативу
Међународног друштва за нефрологију (The International
Society of Nephrology) и Интернационалног удружења
Фондација за бубрег (International Federation of Kidney
Foundations) у више од 100 земаља широм света. Од 2006.
године обележава се сваког другог четвртка у марту
месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега,
органа који има кључну улогу у одржавању живота и
упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и
излечиве. Слоган овогодишњег Светског дана бубрега је:
„Бубрези за живот – спречите акутно оштећење бубрега!”.
