ЕШ ''Нада Димић''

1. ЈЕТРА

3. Јетра је орган код кичмењака (укључујући и људе) и код неких других
животиња. Јетра има важну улогу у метаболизму у коме обавља мноштво
функција, укључујући детоксификацију, одлагање гликогена и
производњу протеина крви.

4. Јетра такође производи жуч, која
је важна приликом варења.
Медицински термини који су у
вези са јетром, углавном почињу
са хепато- од грчке речи за јетру,
хепар.

5. Јетра је жлезда.
Она је помоћна пробавна жлезда која производи жуч и
алкална једињења која помажу у варењу путем емулзификације липида.
Жучна кеса, мала врећа која се налази непосредно испод јетре, сакупља
жуч коју јетра производи. Високо специјализовано ткиво јетре које се
углавном састоји од хепатоцита регулише велики број различитих
биохемијских реакција великих размера, укључујући синтезу и разлагање
малих и комплексних молекула, многи од којих су неопходни за нормалне
виталне функције. Процене тоталног броја функција овог органа варирају,
мада уџбеници углавном наводе да их има око 500.

6. Тренутно не постоји начин да се компензује одсуство функције јетре на
дуготрајној бази, мада се технике јетрене дијализе могу користити током
краћих периода. Развој вештачких јетри је потенцијално дуготрајно
решење које ће можда постати доступно у будућности. За
сад, трансплантација јетре је једина опција у случајевиме
комплетног затајења јетре.

7. Код одраслих људи јетра је мекан, смеђоцрвени орган клинастог облика,
највећи орган у трбушној шупљини, а налази се са десне стране трбушне
шупљине, непосредно испод дијафрагме. Јетра је тешка обично 1200-
1600 г, а састоји се од 2 режња (лат. lobus), од којих је десни око 6 пута
већи од левог. Десни режањ је горњом границом у висини петог ребра, а
доњи руб је на десној страни испод прсног коша. Леви режањ иде косо и
својим врхом дотиче леву стану дијафрагме.

8.  Горња страна јетре (лат. facies diaphragmatica hepatis) јесте конвексна
и належе уз дијафрагму и предњи трбушни зид. Покривена
је перитонеумом и причвршћена за дијафрагму и предњи трбушни зид
српастом везом (лат. ligamentum falciforme hepatis).

9. У свом доњем, слободном рубу она садржи облу свезу јетре
(лат. ligamentum teres hepatis), заостатак пупчане вене (лат. vena
umbilicalis). Њена два листа се раздвајају код стражњег руба јетре и
настављају горњи лист веначне вене (лат. ligamentum coronarium hepatis).

10. Доња страна (лат. facies visceralis hepatis) јесте конкавна и спушта се
косо према доље и у десно и належе најпре на једњак и предњу
страну желуца, а затим на горњи део дуоденума, на десни угао дебелог
црева, на десни бубреги на десну надбубрежну жлезду. На доњој страни
јетре налазе се три жлеба, један попречни и два сагитална, који заједно
обликују слово H. Попречни жлеб представља хилус или порту јетре
(porta hepatis), кроз који пролазе крвне жиле, живци и жучни канали.
Леви сагитални жлеб је у виду дубоке пукотине, (лат. fissura sagittalis
sinistra), која у свом предњем делу садржи lig. teres hepatis, а у свом
задњем делу lig. venosum. У предњи део десног жлеба належе жучни
мехур, која одговара удубини (лат. fossa vesicae fallae).

11. Јетра се састоји од два неједнака режња, десног (лат. lobus dexter) и
левог (лат. lobus sinister), од којих је први знатно већи. Границу између
режњева јетре означавају на њеној горњој страни српаста веза (лат. lig.
falciforme hepatis), а на њеној доњој страни леви сагитални жлеб
(лат. fisura sagittalis sinistra). На доњој страни јетре десним сагиталним
жлебом издвојени су непотпуно од десног режња два мања, предњи,
четвртасти (лат. lobus quadratus) и стражњки, репати (лат. lobus caudatus).

12.  Јетра је обавијена везивном овојницом, лат. capsula fibrosa hepatis,
(назива се и Глисонова овојница), која се у подручју јетрених врата
(лат. porta hepatis места где у јетру улазе јетрене артерије и вена порта)
назива лат. capsula fiborsa perivascularis. Кроз јетрена врата на доњој
страни јетре, између десног и левог режња, улазе гране јетрене
артерије(лат. arteria hepatica propria) и порталне вене (лат. vena porte) у
јетру заједно са трачцима овојнице, затим се те структуре гранају до
нивоа темељене градивне јединице јетре, јетрене режњиће. Јетра,
наиме, поседује двоструки крвно-нервни систем. Око 80% крви улази у
јетру порталним крвотоком кроз вену порте, а око 20 % кроз артерију
хепатику. Јетра је на тај начи богато опскрбљена крвљу, опток износи
око 1,5 литар у минуту. Хепатичном артеријом јетра добија храну
и кисеоник, а порталним крвотоком доспевају у јетру храњиве
материје и остали састојци који су апсорбовани у пробавном систему
(танко црево, дебело црево), те се у јетри углавном и метаболизују.

13. Функција јетре
Највећа је жлезда у људском организму, а служи
за складиштење храњивих материја, те неутралисање штетних.
Јетра има врло важну улогу у низу метаболичких, како катаболичких
тако и анаболичких процеса, па се стога назива „централном
лабораторијом“ организма. У њој се одвија велики део
метаболизма угљених хидрата, липида, протеина и
других азотних материја. У јетри се такође врши процес детоксикације,
конјугације и естерификације. Метаболичке функције врше се у
паренхиматозним ћелија, хепатоцитима, док су Купферове ћелије део
ретикулоендотелног система и имају способност фагоцитирања. Данас је
већ познато и које субцелуларне органеле врше поједине од наведених
функција.

14.  Митохондрије садрже ензиме потребне у метаболичким
реакцијама угљених хидрата, протеина и липида. У њима се одвијају
процеси оксидативне фосфорилације и стварања енергетских богатих
једињења (ATP). Рибозоми садрже рибонуклеинску киселину (РНК) и
ту се врши процес синтезе протеина и процес конјугације. У грубим и
глатким мембранама ендоплазматског ретикулума и рибозомима
активирају се аминокиселине за синтезу протеина, врши се
синтеза холестерола, конјугација билирубина и детоксикација лекова и
других материја, док се транспорт и секреција билирубина
приписује голџијевом апарату. Лизозоми садрже разне ензиме, нпр.
киселе хидролазе, протеазе, а неки од њих суделују у метаболизму
жучних боја, гвожђа и бакра.

15.  Цироза јетре је стање у коме су сви делови јетре захваћени
патолошким променама. Узрок цирозе може бити прекомерна употреба
алкохола и тада говоримо о алкохолној цирози. Уношењем великих
количина алкохола се ствара велика количина масти што јетри
онемогућава да утоли потребе за кисеоником. Као одговор
имунолошког система на овакво стање долази до упалног процеса који
уништава ћелије јетре.

16.  Литература:
 https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%
82%D1%80%D0%B0