SlideShare a Scribd company logo
1 of 31
URINARNI SISTEM
MOKRAĆNI SISTEM
(Systema urinarium)
1.bubreg (ren)
2.mokraćovod (ureter)
3.mokraćna bešika(vesica urinaria)
4.mokraćna cev (urethra)
Bubrezi izlučuju mokraću (~1–1.5 L/dan),
ostali delovi sistema pothranjuju i odvode
mokraću iz tela
Bubreg (ren)
• parni organ smeđecrvene boje,
smešten retroperitonealno u zadnjem
gornjem delu trbušne šupljine (T12 – L3)
• desni bubreg nešto niže (ispod jetre)
• veličine 12 x 6 x 3 cm, ~150 gr
Morfologija bubrega
izgled zrna pasulja
gornji i donji pol(extremitas superior et inferior)
prednja i zadnja strana(facies ventralis et dorsalis)
spoljašnja i unutrašnja ivica(Margo lateralis et
medialis) sa hilusom
Bubreg (ren)
Regulacija:
• volumena krvne plazme, krvnog
pritiska
• koncentracije otpadnih produkata
u krvi
• koncentracije elektrolita
(Na+, K+,HCO3,...) u plazmi
• pH (kiselosti) krvne plazme
• izlučuje hormon eritropoetin
Građa bubrega:
1. Malpigijeva
piramida ,
2. Interlobularne
arterije,
3. Bubrežna arterija,
4. Bubrežna vena,
5. Hilus,
6. Bubrežna karlica,
7. Mokraćovod,
8. Mala bubrežna
čašica,
9. Fibrozna kapsula,
10. Donji pol,
11. Gornji pol,
12. Interlobularna
vena,
13. Nefron,
14. Bubrežna duplja,
15. Velika bubrežna
čašica,
16. Papile,
17. Bertinijeva
kolomna
Bubreg (ren)
(desni, spreda)
Ovojnice bubrega:
Fibrozna ovojnica
(capsula fibrosa)
•
•
•
vezivna čaura
masna
fascija
čaura Bubrežna arterija
(art. renalis)
Vratnica bubrega (hilum)
Bubrežna vena
(v. renalis)
Mokraćovod
(ureter)
Bubreg (ren)
Bubrežna srž
(medulla renalis)
Bubrežna kora
(cortex renalis)
3-4 cm
Bubreg (ren)
Bubrežne piramide
(pyramides renales)
10-18 renalnih
(Malpigijevih
piramida)
Bubrežni stubici
(columnae renales)
Male bubrežne
čašice
(calix renalis minor)
Bubrežne bradavice
(7-8)
(papillae renales)
Vrhovi piramida (papile)
sadrže tzv. rešetkasto
polje sa 10-20 papilarnih
otvora)
Velike bubrežne
čašice
(calix renalis major)
Bubrežna karlica
(pelvis renalis)
Bubreg (ren)
kora
Henle-ova petlja
(ansa nephrica)
moždina
2. odvodni vodovi – spajaju se u
zajednički odvodni vod bradavice
(ductus papillaris)
Krvni sudovi bubrega
Protok krvi kroz oba bubrega iznosi oko 21% minutnog volumena srca ili 1200ml/min.
Krv dolazi u ove organe iz abdominalne aorte,
preko bubrežne arterije (a. renalis) – po jedna arterija za svaki organ.
To je istovremeno nutritivni i funkcionalni krvni sud i ulazi u bubreg kroz tzv. hilus i odmah se deli
na dve grane (ventralnu i dorzalnu).
Jedna grana odlazi u prednji, a druga u zadnji deo bubrega.
Pre ulaska u parenhim ovi ogranci se dele i daju interlobarne arterije (aa. interlobares).
One se penju uz Bertinijeve kolumne i u predelu baza renalnih piramida savijaju se i nastavljaju kao
lučne arterije (aa. Arcuatae).
Dalje se pružaju graničnom linijom između kore i srži bubrega i granaju se, u jednakim razmacima,
na interlobularne arterije (aa. Interlobulares)
, koje se pružaju ka kapsuli (spoljašnjoj ivici) bubrega.
Od ovih arterija odvajaju se grančice koje će posle kratkog puta ući u klupko glomerula, kao
aferentne arteriole.
Arteriole ulaze u prvi kapilarni splet iz koga nastaju eferentne arteriole, koje se ponovo granaju
dajući drugu (peritubularnu) kapilarnu mrežu.
Eferentne (odvodne) arteriole jukstamedularnih nefrona su veoma dugačke i nazivaju se pravi
sudovi (vasa recta).
Vene bubrega uglavnom prate odgovarajuće arterije i imaju iste nazive. Kapilari bubrežne kapsule
i spoljašnjeg dela kore se sakupljaju i formiraju zvezdaste vene (vv. stellatae). One se zativ ulivaju
u vv. interlobulares, a interlobularne vene u lučne vene (vv.arcuatae). U lučne vene se drenira i
vaskularna mreža iz područja medule i venska krv zatim ide kroz interlobarne vene, i konačno kroz
bubrežnu venu (v. renalis) izlazi iz bubrega kroz hilus i uliva se u donju šuplju venu.
Od ukupne količine krvi koja prođe kroz bubrege, 98-99% odlazi u koru, a samo 1-2% u medulu.
Bubreg (ren)
Nefron – osnovna jedinica bubrega (> 1 milion)
1. glomerul (bubrežno telašce) – smotuljak krvnih kapilara, uložen u
vezivni mehurić, Bowmanovu čahuru – 180 L primarne mokraće/dan
kora
moždina
Nefron se sastoji od bubrežnog telašca (korpuskula) i bubrežnog tubula.
Korpuskul je početni deo nefrona loptastog oblika, koji ima dijametar oko 200μm i sastoji se od
glomerula i Boumanove (Bowman) kapsule.
Glomerul predstavlja splet gusto zbijenih kapilara (u obliku klupka), koji povezuje dovodnu
(aferentnu) sa odvodnom (eferentnom) arteriolom.
Mesto ulaska aferentne i izlaska eferentne arteriole se naziva vaslukarni pol glomerula.
Nasuprot njemu se nalazi urinarni pol, na kome se isfiltrirana krvna plazma (primarna
mokraća) odvodi u bubrežne tubule.
Oko čitavog glomerula se nalazi Boumanova kapsula izgrađena od dva lista. Spoljašnji ili
parijetalni list kapsule ograničava bubrežni korpuskul i odvaja ga od okolnog parenhima, a na
vaskularnom polu prelazi u unutrašnji ili visceralni list. Između njih se nalazi interkapsularni prostor,
u koji se filtrira primarna mokraća (ultrafiltrat krvi).
Kapilari glomerula su fenestriranog tipa, bez dijafragme i 500 puta su propustljiviju od
običnih somatskih kapilara.
Bubrežni tubul se proteže od urinarnog pola korpuskula do lučnog sabirnog tubula. U njega se
uliva primarna mokraća iz bubrežnog telašca, i procesima apsorpcije i sekrecije obrazuje konačna
mokraća.
Sastoji se od proksimalnog izuvijanog tubula, Henleove petlje i distalnog izuvijanog tubula.
Iako svi nefroni imaju istu strukturu, oni se dele na dve glavne grupe:
kortikalne i jukstamedularne nefrone.kortikalne i jukstamedularne nefrone.
Glomerul kortikalnih nefrona je smešten u spoljašnjem delu kore i ima kratku Henleovu petlju, koja
samo delimično zalazi u medulu.
Jukstamedularni su smešteni dublje u parenhimu kore i imaju veoma dugačke Henleove petlje,
koje prodiru duboko kroz medulu i dostižu skoro do bubrežnih papila. Većinu čine kortikalni nefroni
(70-80%).
Tokom starenja organizma broj funkcionalnih nefrona se postepeno smanjuje, tako da u 80.
godini mnogi ljudi imaju samo 40% od početnog broja nefrona. Osim toga njihova populacija
se smanjuje i pri povredama, oboljenjima i sl, a bubreg nema izraženu sposobnost
regeneracije.
Mehanizam stvaranja mokraće obuhvata tri fundamentalna procesa:
filtraciju,
reapsorpciju i
sekreciju.
Stvaranje primarne mokraće počinje filtracijom velike količine tečnosti (krvi) iz glomerulskih
kapilara,
kroz krvno-urinarnu membranu, u Boumanovu kapsulu.
Ovaj ultrafiltrat krvi zatim ulazi u sistem tubula, gde se odvija reapsorpcija (vraćanje određenih
supstanci iz filtrata u krvotok)
i sekrecija (transport jona i drugih supstanci iz krvotoka u bubrežne tubule).
Kao rezultat nastaje konačna mokraća, koja se preko mokraćovoda (ureter) odvodi iz bubrega u
mokraćnu bešiku.
Oni veoma precizno podešavaju izlučivanje vode i elektrolita prema njihovom unosu,
održavajući na taj način stalnost unutrašnje sredine.
Oni imaju glavnu ulogu u izlučivanju otpadnih produkata metabolizma (urea, kreatin,
mokraćna kiselina, bilirubin), raznih toksina, lekova i dodataka hrani.
Regulacijom izlučivanja vode i Na imaju presudnu ulogu u dugoročnoj regulaciji arterijskog
pritiska. Zajedno sa plućima i puferima telesnih tečnosti,
bubrezi učestvuju u regulaciji acido-bazne ravnoteže, jer mogu da odstrane iz organizma razne
kiseline (sumpornu, fosfornu i dr).
Pošto sintetišu i sekretuju oko 90% ukupnog eritropoetina, oni direktno utiču i na stvaranje,
tj. broj crvenih krvnih zrnaca.
Tokom prolongiranog gladovanja bubrezi u procesu glikoneogeneze, od različitih
prekursora, stvaraju glikozu.
Mokraćovod (ureter)
♂♀ sprijeda lateralno
• parna cev dužine 25-30 cm, Ø ~7 mm
• spaja bubreg i mokraćnu bešiku
• smešten retropritonealno
• levi nešto duži
• 3 sloja glatkih mišića (peristaltika)
Mokraćna bešika (vesica urinaria)
• šuplji mišićni organ
• rezervoar mokraće (~500 ml
kapacitet)
• smešten retropritonealno
• 3 sloja glatkih mišića (m. detrusor)
Mokraćna bešika (vesica urinaria)
služi kao privremeni rezervoar urina
Smeštena je u subperitonealnom prostoru karlične duplje, iza preponske simfize i ispred čmarnog
creva kod muškarca, odnosno materice kod žene.
Mokraćna bešika ima približan oblik kruške i na njoj se razlikuju tri dela:
vrh (apex vesicae), koji je okrenut napred i naviše;
telo (corpus vesicae), postavljeno u sredini;
i baza ili dno (fundus vesicae), koje gleda naviše i unazad.
Vrh bešike je postavljen otprilike u visini preponske simfize, kada je ona prazna.
Prilikom punjenja vrh postaje zaobljen i uzdiže se iznad simfize, stupajući u odnos sa prednjim
trbušnim zidom.
Telo bešike je u odnosu sa zadnjom stranom simfize i vijugama creva kod muškarca, odnosno
matericom kod žene.
Sa zadnje strane je pokrivena peritoneumom. Dno bešike kod muškarca leži na prostati, semenim
kesicama i čmarnom crevu, a kod žena na prednjem zidu vagine.
Unutrašnja površina organa je obložena sluzokožom, koja gradi veliki broj nestalnih nabora. Prilikom
punjenja mokraćne bešike oni se povlače.
U predelu dna bešike nalazi se trouglasto polje pokriveno glatkom sluzokožom nešto tamnije boje,
koje se naziva trougao bešike (trigonum vesicae).
Vrh trougla je okrenut napred i odgovara unutrašnjem otvoru mokraćne cevi,
a baza je okrenuta nazad i njene uglove čine desni i levi otvor mokraćovoda.
Između ovih otvora pruža se interuterični nabor (plica interureterica), dug 1,5-2 cm, a iza njega se
nalazi poprečno udubljenje u kome se nakuplja mokraćni kamen i gnoj kod zapaljenskih procesa.
Funkcionalna zapremina bešike iznosi oko 350 cm3, ali pokazuje znatne individualne varijacije.
Kapacitet se može popeti i na 700 cm3 kod muškarca, odnosno 650 cm3 kod žene. U patološkim
slučajevima kapacitet mokraćne bešike može da varira od nekoliko mililitara do čak 2 litra.
Mokraćna bešika
(vesica urinaria)
Otvori mokraćovoda
Telo
(corpus vesicae)
Trokut bešike
(trigonum vesicae)
Otvor mokraćne cevi
(ostium urethrae int.)
Mišić stezač mokračne cevi
(m. sphincter urethrae ext.)
♀ frontalni presek
Mokraćna cev (urethra)
•
•
•
duga 17-22 cm
otvori semenovoda, prostate
3 dela: prostatični, dijafragmalni,
spongiozni
♂ sagitalni presek
• duga 3-5 cm, Ø ~7 mm
♀ sagitalni presek
14. март – Светски дан бубрега – “Бубрези за живот –
спречите акутно оштећење бубрега”
Светски дан бубрега обележава се на иницијативу
Међународног друштва за нефрологију (The International
Society of Nephrology) и Интернационалног удружења
Фондација за бубрег (International Federation of Kidney
Foundations) у више од 100 земаља широм света. Од 2006.
године обележава се сваког другог четвртка у марту
месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега,
органа који има кључну улогу у одржавању живота и
упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне
и излечиве. Слоган овогодишњег Светског дана бубрега је:
„Бубрези за живот – спречите акутно оштећење бубрега!”.
 ANATOMIJA URINARNI SISTEM
 ANATOMIJA URINARNI SISTEM

More Related Content

What's hot (20)

Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenje
 
Endokrine žlezde
Endokrine žlezdeEndokrine žlezde
Endokrine žlezde
 
Čulni sistem čoveka
Čulni sistem čovekaČulni sistem čoveka
Čulni sistem čoveka
 
ANATOMIJA Polni organi
 ANATOMIJA Polni organi ANATOMIJA Polni organi
ANATOMIJA Polni organi
 
Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
 
Nervni sistem-osnovna građa
Nervni sistem-osnovna građaNervni sistem-osnovna građa
Nervni sistem-osnovna građa
 
ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem
 ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem
ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem
 
Prednji mozak
Prednji mozakPrednji mozak
Prednji mozak
 
Mozdano stablo
Mozdano stabloMozdano stablo
Mozdano stablo
 
Sastav krvi
Sastav krviSastav krvi
Sastav krvi
 
Sistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanjeSistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanje
 
Anatomija i fiziologija digestivnog trakta
Anatomija i fiziologija digestivnog traktaAnatomija i fiziologija digestivnog trakta
Anatomija i fiziologija digestivnog trakta
 
Čulni sistem
Čulni sistemČulni sistem
Čulni sistem
 
скелетни систем човека (1)
скелетни систем човека (1)скелетни систем човека (1)
скелетни систем човека (1)
 
Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenje
 
Mokraćni sustav
Mokraćni sustavMokraćni sustav
Mokraćni sustav
 
Periferni nervni sistem
Periferni nervni sistemPeriferni nervni sistem
Periferni nervni sistem
 
Sistem organa za cirkulaciju-ponavljanje
Sistem organa za cirkulaciju-ponavljanjeSistem organa za cirkulaciju-ponavljanje
Sistem organa za cirkulaciju-ponavljanje
 
Dišni sustav
Dišni sustavDišni sustav
Dišni sustav
 
Gradja i funkcija digestivnog trakta
Gradja i funkcija digestivnog traktaGradja i funkcija digestivnog trakta
Gradja i funkcija digestivnog trakta
 

Viewers also liked

Anatomi Fisiologi Sistem Perkemihan
Anatomi Fisiologi Sistem PerkemihanAnatomi Fisiologi Sistem Perkemihan
Anatomi Fisiologi Sistem PerkemihanYandrawati S.KM
 
Urinarni trakt
Urinarni trakt Urinarni trakt
Urinarni trakt dr Šarac
 
Neuroradiologija predavanje tehnolozi
Neuroradiologija predavanje tehnoloziNeuroradiologija predavanje tehnolozi
Neuroradiologija predavanje tehnoloziMate Maričić
 
ANATOMI FISIOLOGI SISTEM PERKEMIHAN
ANATOMI FISIOLOGI SISTEM PERKEMIHANANATOMI FISIOLOGI SISTEM PERKEMIHAN
ANATOMI FISIOLOGI SISTEM PERKEMIHANAgung Prayogi
 
Anatomi & fisiologi sistem urinaria
Anatomi & fisiologi sistem urinariaAnatomi & fisiologi sistem urinaria
Anatomi & fisiologi sistem urinariakristanto djuwahir
 
Anatomi dan Fisiologi Sistem Perkemihan
Anatomi dan Fisiologi Sistem PerkemihanAnatomi dan Fisiologi Sistem Perkemihan
Anatomi dan Fisiologi Sistem PerkemihanWidya Puspitasari
 
Систем органа за излучивање
Систем органа за излучивање Систем органа за излучивање
Систем органа за излучивање Ljubica Lalic
 
Sistem perkemihan power point
Sistem perkemihan power pointSistem perkemihan power point
Sistem perkemihan power pointFatimah Zahra
 
Bolesti organa za disanje
Bolesti organa za disanjeBolesti organa za disanje
Bolesti organa za disanjeLjubica Lalic
 
Oboljenja i povrede srca i krvnih sudova
Oboljenja i povrede srca i krvnih sudovaOboljenja i povrede srca i krvnih sudova
Oboljenja i povrede srca i krvnih sudovaEna Horvat
 
Bolesti organa za izlučivanje
Bolesti organa za izlučivanjeBolesti organa za izlučivanje
Bolesti organa za izlučivanjeIvana Damnjanović
 
Oboljenja i zdravlje organa za disanje
Oboljenja i zdravlje organa za disanjeOboljenja i zdravlje organa za disanje
Oboljenja i zdravlje organa za disanjeEna Horvat
 

Viewers also liked (20)

Anatomi Fisiologi Sistem Perkemihan
Anatomi Fisiologi Sistem PerkemihanAnatomi Fisiologi Sistem Perkemihan
Anatomi Fisiologi Sistem Perkemihan
 
Sistem organa za izlucivanje
Sistem organa za izlucivanjeSistem organa za izlucivanje
Sistem organa za izlucivanje
 
Anatomija test - copy
Anatomija   test - copyAnatomija   test - copy
Anatomija test - copy
 
Fiziologija bubrega
Fiziologija bubregaFiziologija bubrega
Fiziologija bubrega
 
Anatomija mali atlas
Anatomija mali atlasAnatomija mali atlas
Anatomija mali atlas
 
Urinarni trakt
Urinarni trakt Urinarni trakt
Urinarni trakt
 
Neuroradiologija predavanje tehnolozi
Neuroradiologija predavanje tehnoloziNeuroradiologija predavanje tehnolozi
Neuroradiologija predavanje tehnolozi
 
BOLESTI BUBREGA
BOLESTI BUBREGABOLESTI BUBREGA
BOLESTI BUBREGA
 
ANATOMI FISIOLOGI SISTEM PERKEMIHAN
ANATOMI FISIOLOGI SISTEM PERKEMIHANANATOMI FISIOLOGI SISTEM PERKEMIHAN
ANATOMI FISIOLOGI SISTEM PERKEMIHAN
 
Anatomi & fisiologi sistem urinaria
Anatomi & fisiologi sistem urinariaAnatomi & fisiologi sistem urinaria
Anatomi & fisiologi sistem urinaria
 
Anatomi dan Fisiologi Sistem Perkemihan
Anatomi dan Fisiologi Sistem PerkemihanAnatomi dan Fisiologi Sistem Perkemihan
Anatomi dan Fisiologi Sistem Perkemihan
 
Систем органа за излучивање
Систем органа за излучивање Систем органа за излучивање
Систем органа за излучивање
 
Sistem perkemihan power point
Sistem perkemihan power pointSistem perkemihan power point
Sistem perkemihan power point
 
Bolesti pluća
Bolesti plućaBolesti pluća
Bolesti pluća
 
Urogenitalni sistem kicmenjaka
Urogenitalni sistem kicmenjakaUrogenitalni sistem kicmenjaka
Urogenitalni sistem kicmenjaka
 
PPT KARDIOVASKULER
PPT KARDIOVASKULERPPT KARDIOVASKULER
PPT KARDIOVASKULER
 
Bolesti organa za disanje
Bolesti organa za disanjeBolesti organa za disanje
Bolesti organa za disanje
 
Oboljenja i povrede srca i krvnih sudova
Oboljenja i povrede srca i krvnih sudovaOboljenja i povrede srca i krvnih sudova
Oboljenja i povrede srca i krvnih sudova
 
Bolesti organa za izlučivanje
Bolesti organa za izlučivanjeBolesti organa za izlučivanje
Bolesti organa za izlučivanje
 
Oboljenja i zdravlje organa za disanje
Oboljenja i zdravlje organa za disanjeOboljenja i zdravlje organa za disanje
Oboljenja i zdravlje organa za disanje
 

Similar to ANATOMIJA URINARNI SISTEM

Urinararni trakt
Urinararni traktUrinararni trakt
Urinararni traktdr Šarac
 
Бубрези - К. Барјактаревић
Бубрези - К. БарјактаревићБубрези - К. Барјактаревић
Бубрези - К. БарјактаревићVioleta Djuric
 
Reproduktivni organi 1
Reproduktivni organi 1Reproduktivni organi 1
Reproduktivni organi 1dr Šarac
 
31. Ekskretorni sistem
31. Ekskretorni sistem31. Ekskretorni sistem
31. Ekskretorni sistemltixomir
 
Систем органа за излучивање
Систем органа за излучивањеСистем органа за излучивање
Систем органа за излучивањеVioleta Djuric
 
Fiziologija bubrega
Fiziologija bubregaFiziologija bubrega
Fiziologija bubregadr Šarac
 
Танко црево - М. Вракела
Танко црево - М. ВракелаТанко црево - М. Вракела
Танко црево - М. ВракелаVioleta Djuric
 
Fiziologija bubrega
Fiziologija bubregaFiziologija bubrega
Fiziologija bubregaJovan Šarac
 
Bazalna jedra
Bazalna jedraBazalna jedra
Bazalna jedradr Šarac
 
Јетра - Ђорђевић И.
Јетра - Ђорђевић И.Јетра - Ђорђевић И.
Јетра - Ђорђевић И.Violeta Djuric
 
Жлезде - А. Дамњановић
Жлезде - А. ДамњановићЖлезде - А. Дамњановић
Жлезде - А. ДамњановићVioleta Djuric
 

Similar to ANATOMIJA URINARNI SISTEM (20)

Urinararni trakt
Urinararni traktUrinararni trakt
Urinararni trakt
 
Бубрези - К. Барјактаревић
Бубрези - К. БарјактаревићБубрези - К. Барјактаревић
Бубрези - К. Барјактаревић
 
krvtijebem3
krvtijebem3krvtijebem3
krvtijebem3
 
Reproduktivni organi 1
Reproduktivni organi 1Reproduktivni organi 1
Reproduktivni organi 1
 
31. Ekskretorni sistem
31. Ekskretorni sistem31. Ekskretorni sistem
31. Ekskretorni sistem
 
Систем органа за излучивање
Систем органа за излучивањеСистем органа за излучивање
Систем органа за излучивање
 
Fiziologija bubrega
Fiziologija bubregaFiziologija bubrega
Fiziologija bubrega
 
Бубрези
БубрезиБубрези
Бубрези
 
Танко црево - М. Вракела
Танко црево - М. ВракелаТанко црево - М. Вракела
Танко црево - М. Вракела
 
Muski polni organi
Muski polni organi  Muski polni organi
Muski polni organi
 
Fiziologija bubrega
Fiziologija bubregaFiziologija bubrega
Fiziologija bubrega
 
Respiratorni sistem
Respiratorni sistemRespiratorni sistem
Respiratorni sistem
 
Bazalna jedra
Bazalna jedraBazalna jedra
Bazalna jedra
 
Јетра - Ђорђевић И.
Јетра - Ђорђевић И.Јетра - Ђорђевић И.
Јетра - Ђорђевић И.
 
Jetra
Jetra Jetra
Jetra
 
Mekusci- školjke
Mekusci- školjkeMekusci- školjke
Mekusci- školjke
 
Jetra
JetraJetra
Jetra
 
Jetra
Jetra Jetra
Jetra
 
Жлезде - А. Дамњановић
Жлезде - А. ДамњановићЖлезде - А. Дамњановић
Жлезде - А. Дамњановић
 
krvitijebem5
krvitijebem5krvitijebem5
krvitijebem5
 

More from Anatomija dr Šarac

Unutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
UnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganijUnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
UnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganijAnatomija dr Šarac
 
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01Anatomija dr Šarac
 
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02Anatomija dr Šarac
 
24.zavisnost od-opijata1289570690
24.zavisnost od-opijata128957069024.zavisnost od-opijata1289570690
24.zavisnost od-opijata1289570690Anatomija dr Šarac
 
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copyAnatomija dr Šarac
 
Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem Anatomija dr Šarac
 
Anatomija pokreta pojedinih segmenata tela
Anatomija pokreta pojedinih segmenata telaAnatomija pokreta pojedinih segmenata tela
Anatomija pokreta pojedinih segmenata telaAnatomija dr Šarac
 

More from Anatomija dr Šarac (20)

Vene
Vene Vene
Vene
 
gornjaidonjaupljavena
gornjaidonjaupljavenagornjaidonjaupljavena
gornjaidonjaupljavena
 
Aorta drugi deo
Aorta    drugi deoAorta    drugi deo
Aorta drugi deo
 
Arterijskahipertenzija
Arterijskahipertenzija Arterijskahipertenzija
Arterijskahipertenzija
 
Unutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
UnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganijUnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
Unutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
 
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
 
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
 
Digestivni sistem
Digestivni sistemDigestivni sistem
Digestivni sistem
 
Ishrana
Ishrana Ishrana
Ishrana
 
Kosti-lobanje-
Kosti-lobanje-Kosti-lobanje-
Kosti-lobanje-
 
25.zavisnost od-halucinogena
25.zavisnost od-halucinogena25.zavisnost od-halucinogena
25.zavisnost od-halucinogena
 
24.zavisnost od-opijata1289570690
24.zavisnost od-opijata128957069024.zavisnost od-opijata1289570690
24.zavisnost od-opijata1289570690
 
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
 
22.zavisnost od kanabinoida
22.zavisnost od kanabinoida22.zavisnost od kanabinoida
22.zavisnost od kanabinoida
 
21.narkomanija stepanic-tijana1
21.narkomanija stepanic-tijana121.narkomanija stepanic-tijana1
21.narkomanija stepanic-tijana1
 
19.alkoholizam11 1
19.alkoholizam11 119.alkoholizam11 1
19.alkoholizam11 1
 
17.reaktivna stanja1
17.reaktivna stanja117.reaktivna stanja1
17.reaktivna stanja1
 
Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem
 
Histologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistemHistologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistem
 
Anatomija pokreta pojedinih segmenata tela
Anatomija pokreta pojedinih segmenata telaAnatomija pokreta pojedinih segmenata tela
Anatomija pokreta pojedinih segmenata tela
 

ANATOMIJA URINARNI SISTEM

  • 2. MOKRAĆNI SISTEM (Systema urinarium) 1.bubreg (ren) 2.mokraćovod (ureter) 3.mokraćna bešika(vesica urinaria) 4.mokraćna cev (urethra) Bubrezi izlučuju mokraću (~1–1.5 L/dan), ostali delovi sistema pothranjuju i odvode mokraću iz tela
  • 3. Bubreg (ren) • parni organ smeđecrvene boje, smešten retroperitonealno u zadnjem gornjem delu trbušne šupljine (T12 – L3) • desni bubreg nešto niže (ispod jetre) • veličine 12 x 6 x 3 cm, ~150 gr
  • 4. Morfologija bubrega izgled zrna pasulja gornji i donji pol(extremitas superior et inferior) prednja i zadnja strana(facies ventralis et dorsalis) spoljašnja i unutrašnja ivica(Margo lateralis et medialis) sa hilusom
  • 5.
  • 6. Bubreg (ren) Regulacija: • volumena krvne plazme, krvnog pritiska • koncentracije otpadnih produkata u krvi • koncentracije elektrolita (Na+, K+,HCO3,...) u plazmi • pH (kiselosti) krvne plazme • izlučuje hormon eritropoetin
  • 7. Građa bubrega: 1. Malpigijeva piramida , 2. Interlobularne arterije, 3. Bubrežna arterija, 4. Bubrežna vena, 5. Hilus, 6. Bubrežna karlica, 7. Mokraćovod, 8. Mala bubrežna čašica, 9. Fibrozna kapsula, 10. Donji pol, 11. Gornji pol, 12. Interlobularna vena, 13. Nefron, 14. Bubrežna duplja, 15. Velika bubrežna čašica, 16. Papile, 17. Bertinijeva kolomna
  • 8. Bubreg (ren) (desni, spreda) Ovojnice bubrega: Fibrozna ovojnica (capsula fibrosa) • • • vezivna čaura masna fascija čaura Bubrežna arterija (art. renalis) Vratnica bubrega (hilum) Bubrežna vena (v. renalis) Mokraćovod (ureter)
  • 9. Bubreg (ren) Bubrežna srž (medulla renalis) Bubrežna kora (cortex renalis) 3-4 cm
  • 10. Bubreg (ren) Bubrežne piramide (pyramides renales) 10-18 renalnih (Malpigijevih piramida) Bubrežni stubici (columnae renales) Male bubrežne čašice (calix renalis minor) Bubrežne bradavice (7-8) (papillae renales) Vrhovi piramida (papile) sadrže tzv. rešetkasto polje sa 10-20 papilarnih otvora) Velike bubrežne čašice (calix renalis major) Bubrežna karlica (pelvis renalis)
  • 11.
  • 12. Bubreg (ren) kora Henle-ova petlja (ansa nephrica) moždina 2. odvodni vodovi – spajaju se u zajednički odvodni vod bradavice (ductus papillaris)
  • 13. Krvni sudovi bubrega Protok krvi kroz oba bubrega iznosi oko 21% minutnog volumena srca ili 1200ml/min. Krv dolazi u ove organe iz abdominalne aorte, preko bubrežne arterije (a. renalis) – po jedna arterija za svaki organ. To je istovremeno nutritivni i funkcionalni krvni sud i ulazi u bubreg kroz tzv. hilus i odmah se deli na dve grane (ventralnu i dorzalnu). Jedna grana odlazi u prednji, a druga u zadnji deo bubrega. Pre ulaska u parenhim ovi ogranci se dele i daju interlobarne arterije (aa. interlobares). One se penju uz Bertinijeve kolumne i u predelu baza renalnih piramida savijaju se i nastavljaju kao lučne arterije (aa. Arcuatae). Dalje se pružaju graničnom linijom između kore i srži bubrega i granaju se, u jednakim razmacima, na interlobularne arterije (aa. Interlobulares) , koje se pružaju ka kapsuli (spoljašnjoj ivici) bubrega. Od ovih arterija odvajaju se grančice koje će posle kratkog puta ući u klupko glomerula, kao aferentne arteriole. Arteriole ulaze u prvi kapilarni splet iz koga nastaju eferentne arteriole, koje se ponovo granaju dajući drugu (peritubularnu) kapilarnu mrežu. Eferentne (odvodne) arteriole jukstamedularnih nefrona su veoma dugačke i nazivaju se pravi sudovi (vasa recta).
  • 14.
  • 15.
  • 16. Vene bubrega uglavnom prate odgovarajuće arterije i imaju iste nazive. Kapilari bubrežne kapsule i spoljašnjeg dela kore se sakupljaju i formiraju zvezdaste vene (vv. stellatae). One se zativ ulivaju u vv. interlobulares, a interlobularne vene u lučne vene (vv.arcuatae). U lučne vene se drenira i vaskularna mreža iz područja medule i venska krv zatim ide kroz interlobarne vene, i konačno kroz bubrežnu venu (v. renalis) izlazi iz bubrega kroz hilus i uliva se u donju šuplju venu. Od ukupne količine krvi koja prođe kroz bubrege, 98-99% odlazi u koru, a samo 1-2% u medulu.
  • 17. Bubreg (ren) Nefron – osnovna jedinica bubrega (> 1 milion) 1. glomerul (bubrežno telašce) – smotuljak krvnih kapilara, uložen u vezivni mehurić, Bowmanovu čahuru – 180 L primarne mokraće/dan kora moždina
  • 18. Nefron se sastoji od bubrežnog telašca (korpuskula) i bubrežnog tubula. Korpuskul je početni deo nefrona loptastog oblika, koji ima dijametar oko 200μm i sastoji se od glomerula i Boumanove (Bowman) kapsule. Glomerul predstavlja splet gusto zbijenih kapilara (u obliku klupka), koji povezuje dovodnu (aferentnu) sa odvodnom (eferentnom) arteriolom. Mesto ulaska aferentne i izlaska eferentne arteriole se naziva vaslukarni pol glomerula. Nasuprot njemu se nalazi urinarni pol, na kome se isfiltrirana krvna plazma (primarna mokraća) odvodi u bubrežne tubule. Oko čitavog glomerula se nalazi Boumanova kapsula izgrađena od dva lista. Spoljašnji ili parijetalni list kapsule ograničava bubrežni korpuskul i odvaja ga od okolnog parenhima, a na vaskularnom polu prelazi u unutrašnji ili visceralni list. Između njih se nalazi interkapsularni prostor, u koji se filtrira primarna mokraća (ultrafiltrat krvi). Kapilari glomerula su fenestriranog tipa, bez dijafragme i 500 puta su propustljiviju od običnih somatskih kapilara. Bubrežni tubul se proteže od urinarnog pola korpuskula do lučnog sabirnog tubula. U njega se uliva primarna mokraća iz bubrežnog telašca, i procesima apsorpcije i sekrecije obrazuje konačna mokraća. Sastoji se od proksimalnog izuvijanog tubula, Henleove petlje i distalnog izuvijanog tubula. Iako svi nefroni imaju istu strukturu, oni se dele na dve glavne grupe: kortikalne i jukstamedularne nefrone.kortikalne i jukstamedularne nefrone. Glomerul kortikalnih nefrona je smešten u spoljašnjem delu kore i ima kratku Henleovu petlju, koja samo delimično zalazi u medulu. Jukstamedularni su smešteni dublje u parenhimu kore i imaju veoma dugačke Henleove petlje, koje prodiru duboko kroz medulu i dostižu skoro do bubrežnih papila. Većinu čine kortikalni nefroni (70-80%).
  • 19. Tokom starenja organizma broj funkcionalnih nefrona se postepeno smanjuje, tako da u 80. godini mnogi ljudi imaju samo 40% od početnog broja nefrona. Osim toga njihova populacija se smanjuje i pri povredama, oboljenjima i sl, a bubreg nema izraženu sposobnost regeneracije.
  • 20. Mehanizam stvaranja mokraće obuhvata tri fundamentalna procesa: filtraciju, reapsorpciju i sekreciju. Stvaranje primarne mokraće počinje filtracijom velike količine tečnosti (krvi) iz glomerulskih kapilara, kroz krvno-urinarnu membranu, u Boumanovu kapsulu. Ovaj ultrafiltrat krvi zatim ulazi u sistem tubula, gde se odvija reapsorpcija (vraćanje određenih supstanci iz filtrata u krvotok) i sekrecija (transport jona i drugih supstanci iz krvotoka u bubrežne tubule). Kao rezultat nastaje konačna mokraća, koja se preko mokraćovoda (ureter) odvodi iz bubrega u mokraćnu bešiku. Oni veoma precizno podešavaju izlučivanje vode i elektrolita prema njihovom unosu, održavajući na taj način stalnost unutrašnje sredine. Oni imaju glavnu ulogu u izlučivanju otpadnih produkata metabolizma (urea, kreatin, mokraćna kiselina, bilirubin), raznih toksina, lekova i dodataka hrani. Regulacijom izlučivanja vode i Na imaju presudnu ulogu u dugoročnoj regulaciji arterijskog pritiska. Zajedno sa plućima i puferima telesnih tečnosti, bubrezi učestvuju u regulaciji acido-bazne ravnoteže, jer mogu da odstrane iz organizma razne kiseline (sumpornu, fosfornu i dr). Pošto sintetišu i sekretuju oko 90% ukupnog eritropoetina, oni direktno utiču i na stvaranje, tj. broj crvenih krvnih zrnaca. Tokom prolongiranog gladovanja bubrezi u procesu glikoneogeneze, od različitih prekursora, stvaraju glikozu.
  • 21. Mokraćovod (ureter) ♂♀ sprijeda lateralno • parna cev dužine 25-30 cm, Ø ~7 mm • spaja bubreg i mokraćnu bešiku • smešten retropritonealno • levi nešto duži • 3 sloja glatkih mišića (peristaltika)
  • 22. Mokraćna bešika (vesica urinaria) • šuplji mišićni organ • rezervoar mokraće (~500 ml kapacitet) • smešten retropritonealno • 3 sloja glatkih mišića (m. detrusor)
  • 23. Mokraćna bešika (vesica urinaria) služi kao privremeni rezervoar urina Smeštena je u subperitonealnom prostoru karlične duplje, iza preponske simfize i ispred čmarnog creva kod muškarca, odnosno materice kod žene. Mokraćna bešika ima približan oblik kruške i na njoj se razlikuju tri dela: vrh (apex vesicae), koji je okrenut napred i naviše; telo (corpus vesicae), postavljeno u sredini; i baza ili dno (fundus vesicae), koje gleda naviše i unazad. Vrh bešike je postavljen otprilike u visini preponske simfize, kada je ona prazna. Prilikom punjenja vrh postaje zaobljen i uzdiže se iznad simfize, stupajući u odnos sa prednjim trbušnim zidom. Telo bešike je u odnosu sa zadnjom stranom simfize i vijugama creva kod muškarca, odnosno matericom kod žene. Sa zadnje strane je pokrivena peritoneumom. Dno bešike kod muškarca leži na prostati, semenim kesicama i čmarnom crevu, a kod žena na prednjem zidu vagine. Unutrašnja površina organa je obložena sluzokožom, koja gradi veliki broj nestalnih nabora. Prilikom punjenja mokraćne bešike oni se povlače. U predelu dna bešike nalazi se trouglasto polje pokriveno glatkom sluzokožom nešto tamnije boje, koje se naziva trougao bešike (trigonum vesicae). Vrh trougla je okrenut napred i odgovara unutrašnjem otvoru mokraćne cevi, a baza je okrenuta nazad i njene uglove čine desni i levi otvor mokraćovoda. Između ovih otvora pruža se interuterični nabor (plica interureterica), dug 1,5-2 cm, a iza njega se nalazi poprečno udubljenje u kome se nakuplja mokraćni kamen i gnoj kod zapaljenskih procesa. Funkcionalna zapremina bešike iznosi oko 350 cm3, ali pokazuje znatne individualne varijacije. Kapacitet se može popeti i na 700 cm3 kod muškarca, odnosno 650 cm3 kod žene. U patološkim slučajevima kapacitet mokraćne bešike može da varira od nekoliko mililitara do čak 2 litra.
  • 24. Mokraćna bešika (vesica urinaria) Otvori mokraćovoda Telo (corpus vesicae) Trokut bešike (trigonum vesicae) Otvor mokraćne cevi (ostium urethrae int.) Mišić stezač mokračne cevi (m. sphincter urethrae ext.) ♀ frontalni presek
  • 25. Mokraćna cev (urethra) • • • duga 17-22 cm otvori semenovoda, prostate 3 dela: prostatični, dijafragmalni, spongiozni ♂ sagitalni presek • duga 3-5 cm, Ø ~7 mm ♀ sagitalni presek
  • 26.
  • 27.
  • 28.
  • 29. 14. март – Светски дан бубрега – “Бубрези за живот – спречите акутно оштећење бубрега” Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију (The International Society of Nephrology) и Интернационалног удружења Фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations) у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве. Слоган овогодишњег Светског дана бубрега је: „Бубрези за живот – спречите акутно оштећење бубрега!”.