SlideShare a Scribd company logo
1 of 30
ЈЕТРА-HEPAR
АНАТОМИЈА ИАНАТОМИЈА И
ФИЗИОЛОГИЈА ЈЕТРЕФИЗИОЛОГИЈА ЈЕТРЕ
Aнатомија јетреAнатомија јетре::
Јетра је највећа жлезда човека,обично тежи између 1,0 и 2,0
килограма.мека,ружичасто смеђа ,обликa овоида
Поред коже то је највећи
орган нашег тела.
Налази се
одмах испод дијафрагме
на десној страни горњег
абдомена(десни
хипохондријум), поред
желуца
Подељена је ,
На горњој страни( facies diaphragmatika),
српастом везом(LIGAMENTUM FALCIFORME HEPATIS
-дупликатурум перитонума који је фиксира за предњи
трбушни зид,
на
1.Десни режањ(LOBUS DEXTER SEU LATERALIS)
2.леви режањ(LOBUS SINISTER SEU MEDIALIS)
На доњој страни fascies viscelaris видимо и
3.четвртасти(LOBUS QUADRATUS)
4.репни(LOBUS CAUDATUS)
-други део дупликатуре перитонеума иде ка малој
kривини желуца као OMENTUM MINUS
Јетра је грађена
од својих ћелија хепатоцита
Они се око централне вене
смештају у облику звезде
(АЦИНУСИ)
Ацинуси граде ЛОБУЛУСЕ
Лобулуси граде ЛОБУСЕ
На доњој страни налази се спремиште или резервоар за жуч
Жучна кеса (VESICA FELLEA)
-депонује жуч
-концентрише је(упија вишак воде)
Жуч:
Улази у дуоденум 10-15 минута после хране
Емулгује масти(разбија их у ситне капљице)
,те омогућава њихово разлагање и ресорпцију
Појачава деловање ензима панкреаса
Појачава тонус и перисталтику црева
Делује разорно на цревну флору те онемогућава процес трулења
Чине је:
1.Жучне соли
2.холестерол
3.Жучне боје -коњуговани билирубин
4.фосфолипиди-лецитин
Жучне соли и холестерол морају бити у равнотежи иначе
настаје калкулоза(жучно камење)
Паренхим јетре обавија везивна опна CAPSULA HEPATIS GLISSONI
Пушта поједине траке између лобуса и лобулуса
Чинећи тз.СТРОМУ -костур јетре
Јетру опскрбљујуЈетру опскрбљују
Нутритивни крвни судови:Нутритивни крвни судови:
-a.hepatica propria-a.hepatica propria
-њени капилари-њени капилари
-vv.hepatice-vv.hepatice
Функционални крвни суд јеФункционални крвни суд је
-V.portae-V.portae
добија крв из:добија крв из:
- Слезине,- Слезине,
- Панкреаса- Панкреаса
- Танког црева- Танког црева
Ендотел венских капилараЕндотел венских капилара
Има способност да увлачи уИма способност да увлачи у
себе храњиве материјесебе храњиве материје
Граде га КУПФЕРОВЕГраде га КУПФЕРОВЕ
Из јетре, крв тече у вену хепатис пa директно у доњу шупљу вену.
Сваки минут пролази кроз јетру 1500 мл крви.
Портна вена у јетри дели се на гране које се завршавају синусоидама,
а затим спајају у вену јетре.
Артеријска крв такође се улива у синусоиде.
Јетра је грађена
од својих ћелија хепатоцита
Они се око централне вене
смештају у облику гредица
Између два реда гредица
Налази се жучни каналић
Венска крв тече према
централној вени
тз.венским синусоидима
Уз зид синусоида налазе се
КУПФЕРОВЕ ЋЕЛИЈЕ
(припадају ретикулоендотелном
систему и имају способност
фагоцитозе колоидних
супстанци и бактерија)
Звездаста структура је
АЦИНУС
Ацинуси граде ЛОБУЛУСЕ
Лобулуси граде ЛОБУСЕ
Јетра је један од неколико унутрашњих органа, који су у
стању да се природно регенерише.
Може бити потпуно обновљена чак и када је само остала
четвртина нетакнутог ткива
Физиологија јетреФизиологија јетре
Различите функције
јетре
обављају хепатоцити
јетре
(јетрине
паренхимске ћелије).
Улога јетре:Улога јетре:
а)а)
Јетра производи и лучи жучЈетра производи и лучи жуч
Јетра производи и лучи жуч неопходну за варењеЈетра производи и лучи жуч неопходну за варење
*Жуч се улива у каналикуле који се спајају у жучне водове.
Они се спајају у десни и леви хепатични канал,
који дају заједнички хепатични канал(DUCTUS
HEPATICUS).
Он се испод јетре с спаја са DUCTUS CYSTICUSOM
Граде заједнички изводни канал DUCTUS CHOLEDOCHUS
који улази у дванаестопалачно црево на месту званом
PAPILLA VATERI kojу затвара
SPHINCTER ODDI, или прелази да се складишти у жучној
кеси.
б)б)
Јетра у метаболизму угљених хидратаЈетра у метаболизму угљених хидрата врши:врши:
-ДЕПОНОВАЊЕ ГЛИКОГЕНА,-ДЕПОНОВАЊЕ ГЛИКОГЕНА,
-глуконеогенезу (формирање глукозе из одређених-глуконеогенезу (формирање глукозе из одређених
амино киселина, лактата или глицерола)амино киселина, лактата или глицерола)
-гликогенолизу (формирање глукозе из гликогена)-гликогенолизу (формирање глукозе из гликогена)
-гликогенезу (формирање гликогена из глукозе)-гликогенезу (формирање гликогена из глукозе)
Деградацију инсулина и других хормонаДеградацију инсулина и других хормона
Јетра учествује у метаболизму липида:Јетра учествује у метаболизму липида:
Синтетише холестеролСинтетише холестерол
Формира триглицериде (масти).Формира триглицериде (масти).
б)б)
Јетра у метаболизму угљених хидратаЈетра у метаболизму угљених хидрата врши:врши:
-ДЕПОНОВАЊЕ ГЛИКОГЕНА,-ДЕПОНОВАЊЕ ГЛИКОГЕНА,
-глуконеогенезу (формирање глукозе из одређених-глуконеогенезу (формирање глукозе из одређених
амино киселина, лактата или глицерола)амино киселина, лактата или глицерола)
-гликогенолизу (формирање глукозе из гликогена)-гликогенолизу (формирање глукозе из гликогена)
-гликогенезу (формирање гликогена из глукозе)-гликогенезу (формирање гликогена из глукозе)
-јетра може да претвори глукозу у масти”масна-јетра може да претвори глукозу у масти”масна
јетра код гојазних”јетра код гојазних”
Јетра учествује у метаболизму липида:Јетра учествује у метаболизму липида:
Синтетише холестеролСинтетише холестерол
Формира триглицериде (масти).Формира триглицериде (масти).
Метаболизам беланчевина:
(ако потпуно изостане смрт за 24-48 сати)
*дезаминација аминокиселина
*стваранје непротеинског азота
*стварање амонијака
*стварање уреје
*стварање креатинина
*стварање готових беланчевина
-албумина,глобулина
-протромбина
-фибриногена
У јетри настају
*фактори коагулације
1. (фибриноген), 2.(протромбин), 5., 7., 9. и 11.,
као и антитромбин.
Јетра разграђује:
* хемоглобин
(његови метаболити су жучне боје
*билирубин-зелен
'*стеркобилин -смеђ
*уробилин -жут),
*токсичне супстанце,
*и већину терапијских агенаса тј. лекова.
Јетра депонује велики број супстанци
на пример,
* глукозу у облику гликогена,
* витамин Б12, гвожђа, бакар
* она је хематопоезни орган у првом триместру
трудноће,
( ембрион еритроците производи у јетри.
од 42. недеље функцију предаје коштаној
сржи)
**Деградацију инсулина и других хормонаДеградацију инсулина и других хормона
Jetra
Jetra
Jetra
Jetra

More Related Content

What's hot (20)

SRCE
SRCE SRCE
SRCE
 
Dvojna inervacija unutrašnjih organa
Dvojna inervacija unutrašnjih organaDvojna inervacija unutrašnjih organa
Dvojna inervacija unutrašnjih organa
 
Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem
 
Mišićni sistem
Mišićni sistemMišićni sistem
Mišićni sistem
 
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistemCentralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
 
Mozak
MozakMozak
Mozak
 
18. Evolucija nervnog sistema
18. Evolucija nervnog sistema18. Evolucija nervnog sistema
18. Evolucija nervnog sistema
 
Anatomija i fiziologija digestivnog trakta
Anatomija i fiziologija digestivnog traktaAnatomija i fiziologija digestivnog trakta
Anatomija i fiziologija digestivnog trakta
 
Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenje
 
21. Mali mozak i medjumozak
21. Mali mozak i medjumozak21. Mali mozak i medjumozak
21. Mali mozak i medjumozak
 
Nervni sistem čoveka
Nervni sistem čovekaNervni sistem čoveka
Nervni sistem čoveka
 
Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenje
 
Vegetativni nervni sistem
Vegetativni nervni sistemVegetativni nervni sistem
Vegetativni nervni sistem
 
ANATOMIJA URINARNI SISTEM
 ANATOMIJA URINARNI SISTEM ANATOMIJA URINARNI SISTEM
ANATOMIJA URINARNI SISTEM
 
Једро и хромозоми
Једро и хромозомиЈедро и хромозоми
Једро и хромозоми
 
Celijski ciklus
Celijski ciklusCelijski ciklus
Celijski ciklus
 
Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenje
 
GRADJA SRCA
GRADJA SRCAGRADJA SRCA
GRADJA SRCA
 
Kicmena mozdina
Kicmena mozdinaKicmena mozdina
Kicmena mozdina
 
Čulo mirisa i ukusa
Čulo mirisa i ukusaČulo mirisa i ukusa
Čulo mirisa i ukusa
 

Similar to Jetra

Endokrini anatomija fiziologija
Endokrini  anatomija fiziologija Endokrini  anatomija fiziologija
Endokrini anatomija fiziologija Jovan Šarac
 
Жлезде - А. Дамњановић
Жлезде - А. ДамњановићЖлезде - А. Дамњановић
Жлезде - А. ДамњановићVioleta Djuric
 
физиологија телесних течности
физиологија телесних течностифизиологија телесних течности
физиологија телесних течностиSanja Kovacevic
 
Sistem organa za varenje - "muzikanti":)
Sistem organa za varenje - "muzikanti":)Sistem organa za varenje - "muzikanti":)
Sistem organa za varenje - "muzikanti":)plavaplaneta
 
Јетра - Ђорђевић И.
Јетра - Ђорђевић И.Јетра - Ђорђевић И.
Јетра - Ђорђевић И.Violeta Djuric
 
Glandula suprarenalis
 Glandula suprarenalis Glandula suprarenalis
Glandula suprarenalisdr Šarac
 
Панкреас Kовачевић A.
Панкреас  Kовачевић A.Панкреас  Kовачевић A.
Панкреас Kовачевић A.Violeta Djuric
 
Ендокрини систем
Ендокрини системЕндокрини систем
Ендокрини системVioleta Djuric
 
ендокрини систем
ендокрини системендокрини систем
ендокрини системjasminas
 
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena - Radica...
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena -  Radica...Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena -  Radica...
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena - Radica...nasaskolatakmicenja1
 
Histologija jetre i pankreasa
Histologija jetre i pankreasaHistologija jetre i pankreasa
Histologija jetre i pankreasaVesna Danilovic
 
Endokrine žlezde
Endokrine žlezdeEndokrine žlezde
Endokrine žlezdedr Šarac
 
Fiziologija krvi milica
Fiziologija krvi milicaFiziologija krvi milica
Fiziologija krvi milicaMilica Sekelji
 

Similar to Jetra (20)

Jetra
Jetra Jetra
Jetra
 
Endokrini anatomija fiziologija
Endokrini  anatomija fiziologija Endokrini  anatomija fiziologija
Endokrini anatomija fiziologija
 
Жлезде - А. Дамњановић
Жлезде - А. ДамњановићЖлезде - А. Дамњановић
Жлезде - А. Дамњановић
 
физиологија телесних течности
физиологија телесних течностифизиологија телесних течности
физиологија телесних течности
 
Sistem organa za varenje - "muzikanti":)
Sistem organa za varenje - "muzikanti":)Sistem organa za varenje - "muzikanti":)
Sistem organa za varenje - "muzikanti":)
 
Јетра - Ђорђевић И.
Јетра - Ђорђевић И.Јетра - Ђорђевић И.
Јетра - Ђорђевић И.
 
Glandula suprarenalis
 Glandula suprarenalis Glandula suprarenalis
Glandula suprarenalis
 
Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
 
Панкреас Kовачевић A.
Панкреас  Kовачевић A.Панкреас  Kовачевић A.
Панкреас Kовачевић A.
 
Gradja čoveka
Gradja čovekaGradja čoveka
Gradja čoveka
 
Ендокрини систем
Ендокрини системЕндокрини систем
Ендокрини систем
 
ендокрини систем
ендокрини системендокрини систем
ендокрини систем
 
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena - Radica...
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena -  Radica...Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena -  Radica...
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena - Radica...
 
18 217 endokrini sistem
18 217 endokrini sistem18 217 endokrini sistem
18 217 endokrini sistem
 
Бубрези
БубрезиБубрези
Бубрези
 
Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
 
Histologija jetre i pankreasa
Histologija jetre i pankreasaHistologija jetre i pankreasa
Histologija jetre i pankreasa
 
Endokrini sistem
Endokrini sistem Endokrini sistem
Endokrini sistem
 
Endokrine žlezde
Endokrine žlezdeEndokrine žlezde
Endokrine žlezde
 
Fiziologija krvi milica
Fiziologija krvi milicaFiziologija krvi milica
Fiziologija krvi milica
 

More from Anatomija dr Šarac

Unutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
UnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganijUnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
UnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganijAnatomija dr Šarac
 
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01Anatomija dr Šarac
 
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02Anatomija dr Šarac
 
24.zavisnost od-opijata1289570690
24.zavisnost od-opijata128957069024.zavisnost od-opijata1289570690
24.zavisnost od-opijata1289570690Anatomija dr Šarac
 
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copyAnatomija dr Šarac
 
Anatomija pokreta pojedinih segmenata tela
Anatomija pokreta pojedinih segmenata telaAnatomija pokreta pojedinih segmenata tela
Anatomija pokreta pojedinih segmenata telaAnatomija dr Šarac
 

More from Anatomija dr Šarac (20)

Vene
Vene Vene
Vene
 
gornjaidonjaupljavena
gornjaidonjaupljavenagornjaidonjaupljavena
gornjaidonjaupljavena
 
Aorta drugi deo
Aorta    drugi deoAorta    drugi deo
Aorta drugi deo
 
Arterijskahipertenzija
Arterijskahipertenzija Arterijskahipertenzija
Arterijskahipertenzija
 
Unutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
UnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganijUnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
Unutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
 
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
 
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
 
Digestivni sistem
Digestivni sistemDigestivni sistem
Digestivni sistem
 
Ishrana
Ishrana Ishrana
Ishrana
 
Kosti-lobanje-
Kosti-lobanje-Kosti-lobanje-
Kosti-lobanje-
 
25.zavisnost od-halucinogena
25.zavisnost od-halucinogena25.zavisnost od-halucinogena
25.zavisnost od-halucinogena
 
24.zavisnost od-opijata1289570690
24.zavisnost od-opijata128957069024.zavisnost od-opijata1289570690
24.zavisnost od-opijata1289570690
 
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
 
22.zavisnost od kanabinoida
22.zavisnost od kanabinoida22.zavisnost od kanabinoida
22.zavisnost od kanabinoida
 
21.narkomanija stepanic-tijana1
21.narkomanija stepanic-tijana121.narkomanija stepanic-tijana1
21.narkomanija stepanic-tijana1
 
19.alkoholizam11 1
19.alkoholizam11 119.alkoholizam11 1
19.alkoholizam11 1
 
17.reaktivna stanja1
17.reaktivna stanja117.reaktivna stanja1
17.reaktivna stanja1
 
Histologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistemHistologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistem
 
Anatomija mali atlas
Anatomija mali atlasAnatomija mali atlas
Anatomija mali atlas
 
Anatomija pokreta pojedinih segmenata tela
Anatomija pokreta pojedinih segmenata telaAnatomija pokreta pojedinih segmenata tela
Anatomija pokreta pojedinih segmenata tela
 

Jetra

  • 2. АНАТОМИЈА ИАНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЈЕТРЕФИЗИОЛОГИЈА ЈЕТРЕ
  • 3.
  • 4. Aнатомија јетреAнатомија јетре:: Јетра је највећа жлезда човека,обично тежи између 1,0 и 2,0 килограма.мека,ружичасто смеђа ,обликa овоида
  • 5. Поред коже то је највећи орган нашег тела. Налази се одмах испод дијафрагме на десној страни горњег абдомена(десни хипохондријум), поред желуца
  • 6.
  • 7. Подељена је , На горњој страни( facies diaphragmatika), српастом везом(LIGAMENTUM FALCIFORME HEPATIS -дупликатурум перитонума који је фиксира за предњи трбушни зид, на 1.Десни режањ(LOBUS DEXTER SEU LATERALIS) 2.леви режањ(LOBUS SINISTER SEU MEDIALIS) На доњој страни fascies viscelaris видимо и 3.четвртасти(LOBUS QUADRATUS) 4.репни(LOBUS CAUDATUS) -други део дупликатуре перитонеума иде ка малој kривини желуца као OMENTUM MINUS
  • 8.
  • 9. Јетра је грађена од својих ћелија хепатоцита Они се око централне вене смештају у облику звезде (АЦИНУСИ) Ацинуси граде ЛОБУЛУСЕ Лобулуси граде ЛОБУСЕ
  • 10. На доњој страни налази се спремиште или резервоар за жуч Жучна кеса (VESICA FELLEA) -депонује жуч -концентрише је(упија вишак воде) Жуч: Улази у дуоденум 10-15 минута после хране Емулгује масти(разбија их у ситне капљице) ,те омогућава њихово разлагање и ресорпцију Појачава деловање ензима панкреаса Појачава тонус и перисталтику црева Делује разорно на цревну флору те онемогућава процес трулења Чине је: 1.Жучне соли 2.холестерол 3.Жучне боје -коњуговани билирубин 4.фосфолипиди-лецитин Жучне соли и холестерол морају бити у равнотежи иначе настаје калкулоза(жучно камење)
  • 11. Паренхим јетре обавија везивна опна CAPSULA HEPATIS GLISSONI Пушта поједине траке између лобуса и лобулуса Чинећи тз.СТРОМУ -костур јетре
  • 12. Јетру опскрбљујуЈетру опскрбљују Нутритивни крвни судови:Нутритивни крвни судови: -a.hepatica propria-a.hepatica propria -њени капилари-њени капилари -vv.hepatice-vv.hepatice Функционални крвни суд јеФункционални крвни суд је -V.portae-V.portae добија крв из:добија крв из: - Слезине,- Слезине, - Панкреаса- Панкреаса - Танког црева- Танког црева Ендотел венских капилараЕндотел венских капилара Има способност да увлачи уИма способност да увлачи у себе храњиве материјесебе храњиве материје Граде га КУПФЕРОВЕГраде га КУПФЕРОВЕ
  • 13. Из јетре, крв тече у вену хепатис пa директно у доњу шупљу вену. Сваки минут пролази кроз јетру 1500 мл крви. Портна вена у јетри дели се на гране које се завршавају синусоидама, а затим спајају у вену јетре. Артеријска крв такође се улива у синусоиде.
  • 14. Јетра је грађена од својих ћелија хепатоцита Они се око централне вене смештају у облику гредица Између два реда гредица Налази се жучни каналић Венска крв тече према централној вени тз.венским синусоидима Уз зид синусоида налазе се КУПФЕРОВЕ ЋЕЛИЈЕ (припадају ретикулоендотелном систему и имају способност фагоцитозе колоидних супстанци и бактерија) Звездаста структура је АЦИНУС Ацинуси граде ЛОБУЛУСЕ Лобулуси граде ЛОБУСЕ
  • 15.
  • 16. Јетра је један од неколико унутрашњих органа, који су у стању да се природно регенерише. Може бити потпуно обновљена чак и када је само остала четвртина нетакнутог ткива
  • 17. Физиологија јетреФизиологија јетре Различите функције јетре обављају хепатоцити јетре (јетрине паренхимске ћелије).
  • 18. Улога јетре:Улога јетре: а)а) Јетра производи и лучи жучЈетра производи и лучи жуч
  • 19. Јетра производи и лучи жуч неопходну за варењеЈетра производи и лучи жуч неопходну за варење *Жуч се улива у каналикуле који се спајају у жучне водове. Они се спајају у десни и леви хепатични канал, који дају заједнички хепатични канал(DUCTUS HEPATICUS). Он се испод јетре с спаја са DUCTUS CYSTICUSOM Граде заједнички изводни канал DUCTUS CHOLEDOCHUS који улази у дванаестопалачно црево на месту званом PAPILLA VATERI kojу затвара SPHINCTER ODDI, или прелази да се складишти у жучној кеси.
  • 20.
  • 21.
  • 22. б)б) Јетра у метаболизму угљених хидратаЈетра у метаболизму угљених хидрата врши:врши: -ДЕПОНОВАЊЕ ГЛИКОГЕНА,-ДЕПОНОВАЊЕ ГЛИКОГЕНА, -глуконеогенезу (формирање глукозе из одређених-глуконеогенезу (формирање глукозе из одређених амино киселина, лактата или глицерола)амино киселина, лактата или глицерола) -гликогенолизу (формирање глукозе из гликогена)-гликогенолизу (формирање глукозе из гликогена) -гликогенезу (формирање гликогена из глукозе)-гликогенезу (формирање гликогена из глукозе) Деградацију инсулина и других хормонаДеградацију инсулина и других хормона Јетра учествује у метаболизму липида:Јетра учествује у метаболизму липида: Синтетише холестеролСинтетише холестерол Формира триглицериде (масти).Формира триглицериде (масти).
  • 23. б)б) Јетра у метаболизму угљених хидратаЈетра у метаболизму угљених хидрата врши:врши: -ДЕПОНОВАЊЕ ГЛИКОГЕНА,-ДЕПОНОВАЊЕ ГЛИКОГЕНА, -глуконеогенезу (формирање глукозе из одређених-глуконеогенезу (формирање глукозе из одређених амино киселина, лактата или глицерола)амино киселина, лактата или глицерола) -гликогенолизу (формирање глукозе из гликогена)-гликогенолизу (формирање глукозе из гликогена) -гликогенезу (формирање гликогена из глукозе)-гликогенезу (формирање гликогена из глукозе) -јетра може да претвори глукозу у масти”масна-јетра може да претвори глукозу у масти”масна јетра код гојазних”јетра код гојазних” Јетра учествује у метаболизму липида:Јетра учествује у метаболизму липида: Синтетише холестеролСинтетише холестерол Формира триглицериде (масти).Формира триглицериде (масти).
  • 24. Метаболизам беланчевина: (ако потпуно изостане смрт за 24-48 сати) *дезаминација аминокиселина *стваранје непротеинског азота *стварање амонијака *стварање уреје *стварање креатинина *стварање готових беланчевина -албумина,глобулина -протромбина -фибриногена
  • 25. У јетри настају *фактори коагулације 1. (фибриноген), 2.(протромбин), 5., 7., 9. и 11., као и антитромбин. Јетра разграђује: * хемоглобин (његови метаболити су жучне боје *билирубин-зелен '*стеркобилин -смеђ *уробилин -жут), *токсичне супстанце, *и већину терапијских агенаса тј. лекова.
  • 26. Јетра депонује велики број супстанци на пример, * глукозу у облику гликогена, * витамин Б12, гвожђа, бакар * она је хематопоезни орган у првом триместру трудноће, ( ембрион еритроците производи у јетри. од 42. недеље функцију предаје коштаној сржи) **Деградацију инсулина и других хормонаДеградацију инсулина и других хормона